VEQKO PETROVIÆ

Veqko PetroviÊ

ZEMQA

Osamnaeste u proleÊe, iz Francuske, preko Italije, na Krf. To je: za Ëetrdeset sati, iz pariskog proleÊa u rimsko leto, pa u kalabresku pripeku. Ta Ëudna naöa putovawa! Niko viöe nije u stawu da ih opiöe. Laûni i oskudni su i dnevnici onih malobrojnih taötih Srbaqa. Jer ko se nije stideo da punovaûno beleûi sitne, liËne doûivqaje, tada, kada su Ëitavi narodi bili samo klinËiÊi jedne gorostasne, zahuktale demonske maöine? Ali i ta nekolicina, kada se trudila da rusoovskom iskrenoöÊu zabeleûi sve, malo je odmakla od pustog nabrajawa stanica, od beznaËajnih liËnih, dnevnih ili opötih, politiËkih dogaðaja i briga. A ono, ono öto je vrilo, öto je podmuklo lokalo u svima naöim duöama, ono öto smo skrivali, ono öto smo zagluöivali povrönim svojim namerama, zadacima i uoËqivim bolovima, ono öto je Ëinilo da smo naroËito posmatrali tuðe krajeve, tuðe qude, te ih danas viöe uopöte ne bi ni prepoznali, to se izmicalo Ëim bi stigli negde, na svoja privremena opredeqewa. Zato su se naöi qudi

F SADRéAJ

izbegavali na tim ratnim, izbegliËkim pokretima, iako se Srbi osete i u najveÊoj guûvi na pjaci milanskoga Doma. Ili, i priöavöi jedno drugom, radije govorili o izbegliËkim spletkama no o onom tragiËno mraËnom raspoloûewu koje je leûalo u wima kao olovni talog.

Posle cvetne i voÊne Lombardije koja svojim grozdnim girlandima, od stabla do stabla, veËito slavi svoj dioni-zijski pir, i osunËane Kampawe, gde je i sumorni NazareÊanin dobio apolonsku togu i cezarsku dijademu mesto u krvi zarðalog trnovog venca, uðosmo u zaslepqivo beli, beli, treperavi od jare, uûareni Jug. I ono par kvrgavih smokava, limunova i palmi posuto je braönom ovog svemoÊnog, peËenog belog kamena. Krûqavi kowiÊ na drumu gubi se u belom oblaku, a crna mantija debeloga popa na dvokolicama liËi belome burnusu marokanskog öeika. Afrika, islamska i nestorijanska. Ako i po ovim hramovima vlada renesansni Hrist, to Êe biti jedan od mnogih istorijskih paradoksa. Ovo je domaja Grekove histerije ili ortodoksnog, namrötenog Pantokratora.

U vozu se dahÊe, znoji se, briöe i svlaËi do koöuqe. Samo dve kaluðerice u teökom plavom suknu, opasane gvoûðem, sa cokulama potkovanim, nepomiËno Ëitaju molitvenike. NeÊe ni da dlanom priðu Ëelu. S nosa im kapqe, a one trpe, usne im neËujno sve brûe rade. Da li one sada ispaötaju i zbog naöih greönih, srpskih misli?

U LeËe sve juri na pivo, vino i naranxe. Samo one ostaju. U onom meteûu priËiwavaju se jedna srpska leða. NaroËito zategnuta, naroËito povijen vrat, naroËito tiskawe u stranu, desnim, viöim

F SADRéAJ

ramenom. I öeöir naroËito naheren na potiqku. Obiðosmo se sreÊno.

Ali u Galipoqu, na uzvik: ñ Srbi, ovamo! ñ potrËasmo trojica pravo starome portiru iz beogradske ÑMoskveì. Oficirska kapa, ËinovniËkog reda, bratski se smeöi i pozdravqa. Meðu nama je i onaj pleÊati, i jedan narodni poslanik, koga Ñdelegatì specijalno oËekuje u svome domu, a nas Êe veÊ portir odvesti posle u jedan stan. I ne pita nas hoÊemo li zajedno. A Bog zna koliko smo osuðeni na zajedniËki konak, jer laða, to znam, ne dolazi redovno.

Gospodin narodni poslanik, Ëim se naöao meðu trojicom Srba, oËevidno se ispravqao. Ne predstavqajuÊi se, dostojanstveno je koraËao, i, zauzimajuÊi sredinu, snishodqivo se raspitivao: ko smo i zaöto idemo na Krf? Mi smo ovde bili kao wegov narod, kuglice. Onaj treÊi je iöao malo odvojeno, s pola koraka iza nas, nekako tiho i nevidqivo. Na poslanikove reËi ne znam da li je uopöte i odgovorio, mi smo Ëuli samo wegovo pitawe:

ñ A molim, gospodo, íoÊe lí biti bar sutra laðe za Krf?

Iznenadio me je sremski naglasak. Gle, domaÊi, fruökogorski zvuci! Dok portir objaöwava da se to nikad unapred ne moûe znati i da se koji put po petnaest dana mora ovde da Ëeka, ja posmatram zemqaka. Kako zastasmo malo, skinuo je bio öeöir koji mu je stajao na vrh glave i nahero, i briöuÊi ga iznutra, unaokolo, maramicom, sluöao je tako paûqivo da su mu male, upale crne oËi doöle kao razroke. Bio je osredweg, zdepastog rasta, upravo oblog tela na nesrazmerno tankim nogama; glava mu

F SADRéAJ

je bila veoma velika, sasvim okrugla, mesnata i sva obrasla obilnom, oötro, svud jednako podöiöanom kosom; zbog we mu se i Ëelo Ëinilo vrlo nisko. Ali najviöe je upadala u oËi belina tanane koûe na licu koje ne bi ni ovde moglo da pocrni; mali, kao uvoöteni brci, isto tako tanke i fine obrve, mek nos kao ugnut u punoÊu obraza i okrugla brada utisnuta u podvaqak. I labava, neveöta kravata pod limenim dugmetom odavala je seqaka koji se rashranio u bogatoj Ñsermijiì, i odrûao i u izgnanstvu svoje salo, gazdujuÊi bar u mislima na svojim wivama i vinogradima.

ñ...otkako se opet pojaviöe sumareni, kío znate...

ñPa to vas i ja pitam! ñ upade nestrpqivo Sremac i priðe blizu, ispitujuÊi nas svu trojicu oËima. ñ Pre Ëetiri dana, u sredu na noÊ, jelíte, torpiqirali su jednu laðu na kojoj su bili naöi ðaci... Znate, i moj sin je, ne daj Boûe, bio s wima, pa znate lí öto o wima, jesu li se spasli i ko sve od wih... izvinite, alí znate...

SmraËismo se namah sva trojica, dok portir mucaju Êi ubrza:

ñJeste, jeste, na ûalost izveöteni smo, alí joö ne znamo da li su se svi spasli... BiÊe da su se veÊ iskrcali negde, Ëamci i splavovi s wima, alí joö nema izveötaja. Sad Êemo upitati gospodina delegata.

Sremac nam je uz put rastumaËio da mu je sin otiöao u dobrovoqce proöle godine, poöto su wih dvojica prebegli s naöom vojskom kad se ona povukla iz Dobanovaca. (Iz ravnog je Srema, dakle, a ne Fruökogorac.) Sad su ga reöili vojske i poslali na nauke u Francusku. Pisao mu je tako: da

F SADRéAJ

ga Ëeka u Marsequ ovih dana, pa kad je prekjuËe u Nici proËitao depeöu o torpiqirawu naöe krfske laðe s ðacima, odmah se poplaöio najgoreg. Depeöirao je na Krf, ali ne moguÊi saËekati odgovor, eto, poöao je liËno da Ëuje i vidi öta je s wegovim sinom. Daj Boûe da se samo mimoiðu, niöta laköe nego se vratiti! Ali, kakve je crne sreÊe od poËetka ovog rata!...

Uplaöeni otac priËao je sve to polako i poluglasno, samo je ËeöÊe morao usred reËi da predahne, kao da uguöuje uzdah ili jauk. Odmah smo ga zapitali za ime. Kao da bi nam to pomoglo u tragawu. Sava NedeqkoviÊ, reËe, posednik, a sin mu se zove, ili se ne daj Boûe zvao Miloö, maturant karlovaËke gimnazije.

Ni delegat nije umeo niöta viöe da kaûe, sem da je na laði zaista bilo Ëetrnaest ðaka. Da li ih ima joö na Krfu koji Ëekaju da drugom laðom poðu i koji su moûda veÊ na putu, on ne zna. No on Êe joö veËeras poslati depeöu vladi i moliÊe taËan izveötaj, a za Miloöa Êe pitati naroËito.

Poöto smo videli svoju sobu, nedaleko od delegatovog stana, u jednoj sporednoj i tesnoj uliËici kojom je strujao morski vazduh i iz koje se u neposrednoj blizini videla beskrajna pruga modrozelene puËine, kao iz neke zazidane, kamene kule da gledaö u veËito ûivu öumu i oblake ñ Sremac se oprostio sa mnom.

ñ Idite vi samo, gospodine, u varoö. Ja neöto nisam za svet ni za veËeru. Idem malo na more da se proöetam pa Êu leÊi, a vi izvolíte samo; niöta se ne ustruËavajte ako me zateknete da spavam, ja sam tvrd na snu.

F SADRéAJ

Posle veËere izaöli smo, onako u grupama, na obalu. Dok su neki siöli da hlade noge u moru, meni se uËinilo da sam video NedeqkoviÊa gde sedi na kamenom pervazu i gleda u vodu preko koje se meseËina neËujno titrala. Zatim smo svrnuli joö na jednu kavu Ñespresoì i na svojske, domaÊe razgovore, pa svaki, nagaðajuÊi i pipajuÊi po mraku, u svoj konak.

Kad sam zapalio sveÊu, primetio sam da NedeqkoviÊ leûi okrenut zidu, ali da trepÊe. Pretvara se da spava, siromah Ëovek; i ja Êu se prema tome tiho svlaËiti. Odjednom on duboko i bolno uzdahnu. Trgoh se, obrtoh se prema wemu. A on sede i pogleda me svojim oËevidno isplakanim, krvavim oËima.

ñIzgubio sam ja wega, videÊete!... A gdi, gdi?...

Jeste lí vidili kolika je to sila, nigdi joj ni kraja ni dna...

ñNemojte veÊ sada oËajavati, gospodine NedeqkoviÊu! Ko zna? PriËekajte, verujte u Boga, u sreÊan sluËaj. Ne bi on bio prvi koji se spasao. Ja sam nedavno video u Rimu jednog naöeg majora koji je triput bio torpiqiran i to dvaput na putu od Bizerte, pa se svaki put sreÊno spasao na splavu.

ñDaj Boûe, gospodine!... Alí, znate, tu mi je prazno ñ pa se udari u grudi ñ sve neöto najgore mislim. Da nikad viöe ni Ëuti neÊu niöta o wemu. Kad more proguta, ono sve proûdere. I telo i krst Ëovekov, a sigurno i duöu ËoveËju zadrûi do sudwega dana. O, nesreÊe moje grdne! äta Êu materi wegovoj, ako ostane ûiva, öta Êu grobu wenom ako presvisne dotle!...

...Izviníte, gospodine, vi ste sigurno umorni, a ja vam ne dam da spavate... izviníte, moliÊu lepo, alí

F SADRéAJ

posluöajte me, kao uËen Srbin, mene nesreÊnog oca i zemqoradnika jednog prostog... Straöna je to kazna boûja kad krötenu duöu tako, na puËini, snaðe samrt, tako bez traga i glasa, bez krsta i qudskoga groba!... Ako mu je, detetu mome dobrom, veÊ bila takva talija da ga more udavi, bar da ga ono mrtvo vrati materi zemqi, da ga izbaci negde na suvo kío öto biva... NaÊi Êe mu vaqda kosti neki kröteni qudi i pokopati ga... pa da mi se u snu javi i da uteöi roditeqa svog, u ûalosti mojoj velikoj...

Alí ovako da nas kazni Gospod, da ga proguta ovaj bezdan, da ga ribe i morske zverke raznesu...

ñNe muËite se, gospodine NedeqkoviÊu, joö i takvim besmislicama!... Molite vi Boga da vam ga vrati ûiva i zdrava... a, a, kad se veÊ umre, svejedno je to, tako reÊi, gde i öta Êe biti s naöim leöevima...

ñNe divanite tako, gospodine! ñ skoËi NedeqkoviÊ iz posteqe i, uhvativöi me za ruku, blagodareÊi nastavi: ñ Vi ste mladi... Ëekajte kad budete stariji, kad budete raðali i saírawivali!...

Kad se budete vratili u narod, i s narodom poûivili... vi ste se odstranili malo od naroda i od zemqe; kad se budete vratili i vidili kako sve öto se na zemqi raða, u zemqu mora i da se vrati. I rosa, i seme, i stoka, i Ëovek. To je zakon boûji. Nema ûivota na zemqi bez mrtvaca u zemqi. Nema duöi ni mesta ni mira na nebesima dok se telo ne vrati onome Ëije je i bilo. Ja sam prost Ëovek, ali na zemqi ûivim, od we ûivim, pa znam. To je zakon boûji. Svi smo mi zemqi duûni svojim telom, zato ga i moramo vratiti woj kad ga duöa napusti... Kad se ne bi pridrûavali tog zakona, gde bi bio beriÊet, gde bi bio sav napredak, sva muka qudska i

F SADRéAJ

472 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

sve uûivawe... To ne moûe biti boûja voqa da moj sin nestane u ovom bezdnu, veÊ to je Bog popustio ðavolu na voqu; a ko je to tako skrivio od nas da moje dete bude nagrada opakomu, i koliko Êe trebati joö da se naöa krv proliva da se on otkaje, da wegova duöa naðe mira?... Izviníte, gospodine...

neÊu vas viöe uznemiravati.

Bio sam potpuno nemoÊan, i, oseÊajuÊi svu besmislenost svojih reËi, ponavqao sam samo da on treba da se nada, i da mir duöe ne zavisi od toga je li Ëovek pokopan u zemqu ili spuöten u more, kao öto se i radi s mornarima i na tolikim malim otocima. Video sam da me on neÊe da razume.

Ja dugo nisam zaspao, a NedeqkoviÊ, po svoj prilici, nije uopöte oËi sveo. Bled i ispijen, poöao je rano u naöu delegaciju da Ëuje je li stigao kakav izveötaj.

Tek öto sam seo za doruËak portir dotrËa da me pozo-ve u delegaciju. Na trgu me je sreo delegat u druötvu poslanikovom. Obojica su bili jako uzbuðeni i rekoöe da treba poûuriti u prefekturu pre no öto naiðe NedeqkoviÊ, jer se moramo ranije sporazumeti kako da ga izvesti-mo o ovome:

Ovaj Ëas je javqeno iz prefekture da su galipoqski ribari jutros rano naiöli na jedan splav s Ëetiri naöa vojnika. Kako je sunce iskoËilo iz vode, ugledali su ih nedaleko od svoje barke i lepo raspoznali Ëetvoricu qudi koji se oko splava drûe za uûe, do prsiju u vodi. »udili su se da na wihove uzvike ne odgovaraju niti maöu. Kad su im se pribliûili, tek tada su videli da su sva Ëetvorica ukoËeni, mrtvi. Morali su uûe da seku da bi ih odvojili i utovarili. Sleðeni, s otvorenim ustima i oËima kao da se smeöe, sasvim

F SADRéAJ

mladi vojnici. Eno ih tamo na prefekturi; prefekt moli da delegat izvini öto su ribari preturali wihove xepove. Naðene su im i legitimacije, prefekt je uspeo da ih proËita. Meðu wima se nalazi i Miloö NedeqkoviÊ. Delegat i poslanik nervozno me pitaju: hoÊu li da se primim da pozovem NedeqkoviÊa da doðe za wima onamo. On Êe biti na obali, blizu stana, ako mu dosad nije neko dojavio jutroöwi sluËaj.

Duûnost nije bila prijatna, ali morao sam da je primim. NoÊaöwi wegov razgovor me je ohrabrio, priznajem.

Poznao je na meni da nosim sobom neöto teöko za wega:

ñäta je, gospodine? ñ a levo mu oko igra u strahu.

Tako i tako, zovu ga na prefekturu, i, jureÊi ka suncu, ja mu rekoh celu istinu. Ne govoreÊi niöta, spotiËuÊi se trËao je i disao kao astmatiËan.

U prizemqu, pred vratima jedne odaje zatekli smo ih sve, oko pet-öest qudi, italijanskih zvaniËnih lica uz naöu dvojicu. NedeqkoviÊ je imao snage i da se pozdravi i da primi prefektovu ruku.

Na dva stola, jedno uz drugo, leûali su naöi jadni, lepi mladiÊi, malo raskreËeni, s rukama zgrËenim iznad glave, s bolnim osmehom na pomodrelim licima. Sa öiwela joö je po koja kap kapala na pod. NedeqkoviÊ odmah priðe i pogruûen stade za trenutak, pa potmulo, tiho jeknu i zagrli jednu glavu qubeÊi je u Ëelo.

ñDete moje... sine... tako da te naðe tvoj baba! ñ govorio je tiho i pribrano, joö jednom se

F SADRéAJ

prekrstio, i, tresuÊi se jedva primetno, povuËe se iza ostalih:

ñ Izvolíte, gospodo!

Posle svröenih formalnosti, NedeqkoviÊ je zamolio da wemu predadu sve duûnosti oko nameötawa i bdewa u grobqanskoj kapeli, do sahrane. Poöto nije bilo pravoslavnog sveötenika u gradu, opojao ih je katoliËki, prisutni Srbi su samo otpojali ÑSvjati Boûeì. NedeqkoviÊ se drûao snaûno; tek kada su ih spuötali u jamu, utesanu u kreËni kamen, on je zajecao, a ceo svet je osetio da je to boûji blagoslov i olaköawe za wega.

ñSine moj, kad veÊ Bog nije dao da te ûiva zagrlim, hvala mu i na tome öto te je baba i mrtva naöao...

Pri povratku, svi su se Srbi sjatili oko wega kao da je on otac sve Ëetvorice utopqenika. Ali wega veÊ nije trebalo podupirati ni teöiti. Iako je brisao svaki Ëas po koju usamqenu, krupnu suzu, on je sasvim prisebno govorio svima nama:

ñZar nemaju ovi ovde nigdi utrine od ûute zemqe, ili bar od peska i öalitre, za svoje mrtve? Drûe ih u kamenim sanducima iznad zemqe da se peku na toj jari, Boûe me oprosti! Zato i udara to wihovo grobqe, jeste li osetili, gospodo? Grehota jedna i reÊi, ali paöi sa svih strana!... E, sine moj slatki, samo ako se tvoj baba vrati ûiv, i crno ispod nokta Êe potroöiti, samo da tebe ponese u tvoju lepu zemqu, u naöe cveÊe i zelenilo...

[1927]

F SADRéAJ

Grigorije BoûoviÊ

»UDNI PODVIéNIK

Kad iz guste, tek podmlaðene sitnogorice izbih na jednu neöto uzviöeniju rudinu gotovo ispod same planine, ja zaustavih kowa i okrenuh ga da bih unazad joö jednom pogledao niz Kosovo. Mrzim ga, izjedna ga kao rajetin nenavidim, jer me je rodilo robom, a opet mi ga nikad dosta nije. »esto sam se zaricao da neÊu da ga gledam koliko ni dobar Jevrejin onu ûalosnu svoju dolinu plaËa. U KaËaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagwurim lice u uzglavnike. Da ga ne gledam. Ali opet kao u prikojasi: ûelezna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podiûuÊi oËi oseÊam gde sam ñ na Paun-poqu, pokraj Bresja ili ispod Vragolije... Kosovo mi se i ovom prilikom podrugnu boqci i mojoj tvrdokornosti. Ispravih se u sedlu i pogledah put Sazlije i Babqaka. Vaistinu divan kut i najlepöi na Kosovu. S jedne strane ga gotovo granovesno ograðuje Qubotrn, a od Lepenca pa tamo do iza Nerodimqa kao da su se äarini bregovi suqnuli, i kao odjednom na domaku poqa zaustavili ili da mu se dive, ili da ga ne grube. Odatle veoma blago pobrðe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato

F SADRéAJ

ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duûe gledaö, stane od te ravnosti tajanstveno okretati kao da je tepsija a ne poqe. A pobrðe i wegove latice pritisla hrastova sitnogorica koja nigde tako ne buja kao ovde, samo kad je sekira ostavi na miru. Gotovo sve tako do ûelezniËke pruge i do starih sela pokraj we. Gde-gde kitice odnegovanih zabrana, pa rudine i proplanci, sa kojih se bele kuÊe posleratnih naseqenika, Ëovek bi rekao samo onih koji su iz Ëeûwe, a ne po nevoqi tu pobili kolac. Kao da su znali da je Ëitav taj kut bio carostavna prestonica, oboriöte SvrËina i Nerodimqa, pa poËeli da se nastawuju, da bi odûeleli veÊ jednom onu teöku ûequ za tim kletim Kosovom...

Gledam niz poqe, posmatram svu ovu wegovu lepotu. Ali vekovi progovaraju i oËi mi se mreûe. Kao u bunilu. Slika prve zobnice, poËetak prokletstva. Visan sebar, krakat i pleÊat sa dugom srebrnom kosom niz leða, klawa se joö straöqivo nasmejanu Muratu, drûeÊi u ruci punu torbu kosovskoga jeËma öestoredna za wegova hata, a drugom pokazujuÊi na krcate ûitnice i pune torove: Zapovedaj, care, dao je Bog za junake piva i jestiva, a za kowe sena i jeËmena... I tako daqe öto je potom bilo. Sve izlazi pred oËi. Joö jednom prokliwem Kosovo, joö jednom mu ovako sa sedla öaqem mlaz krvave mrûwe, pa naglo okreÊem kowa k planini, kao da hoÊu da beûim u wene gudure, kao da sam joö rob, pa mi vaqa da se bunim, da se odmeÊem... Sa nemoÊnom srditoöÊu okreÊem tome Kosovu leða. Sa zaostalom u grlu reËi da je prokleto. No öumarci mame pogled. Bele kuÊice kao da navlaö zbog svakoga raspoloûewa izviruju

F SADRéAJ

iz wih. Brzo se priseÊam da su one nove, posleratne, srpske. Crnogorci, LiËani, brðani uopöte, doöli da pokaju proölost i da se i meni podsmehnu. ÑZaboga, nije Kosovo to öto ti misliö, prijatequ! Evo, ûivi smo joö, te kako!...ì OkreÊem se okolo i gonim kowa nasumice, a on oseÊa put za brda i otimqe mi se da poðe brûe.

ñA zar neÊemo svratiti kod prote? ñ progovori mi najzad Êutqivi pratilac: ñ Eno wegove kuÊe!

ñKojega prote, pobogu?

ñKod prote Dejana PopoviÊa.

ñäta?... ñ uzviknuh iznenaðeno.

ñJoö odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i siöao na Kosovo. Samo da ga vidiö kako se naselio i izgradio!...

ZaËudih se ovoj novosti i nagnah kowa onamo kuda mi pratilac pokaza. Veliki Ëetvorougaonik sitnogorice beöe proreöetan, gotovo na silu, oniûim Ëestokolom. S lica, pokraj öire staze kojom smo naiöli, velike ozidane i crepom pokrivene vratnice, zatvorene. Iza wih zasovnica kao u staro doba i kao da ograda nije od proöÊa no ozidana da boqe Ëuva gospodara. Unutra, u dvoriötu joö dobro neiskrËenom i sa neravnim stazama preko wega, vidimo novu prostranu i nisku kuÊu. Sa velikim prozorima, gospodski i domaÊinski sagraðena. Da je vidna i öiroka, da je staniöte Ëoveku koji se ne boji i ni od koga ne zaklawa. ViËemo da nam se otvori. Brzo prilazi jedan seqak, jamaËno sluga a ne Ëuvar, neki stariji Kosovac, koji svakako nije nikad puöku ni prstom pipnuo. Smerno nam otvori vratnice, pomoûe da sjaöemo, pa ötuËe da pozove gospodara, namigujuÊi mojem pratiocu da dotle podrûi kowe.

F SADRéAJ

Znao sam glasitoga protu iz brda, koga je voleo iznad svega. Wegova ûupa, opkoqena Arnautima, stisnuta izmeðu öarskih brda oko brze reke, bila je posledwa neharica TurËinu. Drûala se u grËu, u posledwem uzmahu, zahvativöi zubima wive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija. A on prkosan, bogat i pomaman, hajduk i sveötenik, zatoËnik i krvnik, od öale ubojica i veliki vitez, uvek na hatu i s puökom preko krila, nije donosio TurËina koliko svojega momka, kojega je uvek najmqivao izmeðu Arnauta. Krakat, pleÊat, rið, zelenih zlih oËiju bio je oliËewe prkosnika, dahije i ubojice. Nikad bez osmeha, vazda preðe gotov da poðe u poteru i puökarawe no u crkvu, taj Ëovek je bio ono öto je TurËin uklesao u zapoved za sebe: Ñ»uvaj se od oËajne puöke srpskeì. SeÊam se kad je silazio u Priötinu; praznik je to uvek bio za Ëaröijsku raju i pomama kao da su joj sa Prepolca veÊ javili da niz Malo Kosovo nastupa oslobodilaËka vojska. Ili kad bi doöao na kakav sabor po prizrenskoj okolini. Silnici, koji bi tamo dolazili da koga ucene ili posmatraju jedre snaöe, odmah bi se povlaËili u manastirske konake da na brzinu ruËaju i brzo se raziðu: nisu mnogo voleli da se sretnu sa Ëudnim popom...

A sad, u slobodi, taj Ëovek napustio svoja brda, svoje Ëardake i seqaËko gospodstvo, pa siöao u ovu kosovsku öikaru da ponovo skuÊava. Zaöto? Zemqe je i gore dosta imao, öume i planine joö viöe, lova i lepih izgleda takoðe. äto nije siöao u grad, kad se veÊ pomerio sa rodnoga praga?...

Protu Dejana PopoviÊa zatekoh u pËelaniku. Iznenadih se wegovoj promeni. Nije ostareo, ali se

F SADRéAJ

preobrazio. Na wemu ni redenika, niti za pojasom revolvera, koji je samo za vreme sluûbe spuötao na ûrtvenik. Odelo, iako novo i Ëisto, opet prosto i veoma seqaËko. Mesto kicoökoga ÊurËeta obiËan kratki mrki guw öarplaninski, na nogama veoma jednostavna plitka obuÊa. Wegovo lice smerno, izraz dosta mekan, u oËima nekako splasnuo onaj wegov poznati jedak osmejak. U rukama mu duge Êilibarske brojanice kao da je pregao da postane podviûnik. Budibogsnama, danas!...

On me toplo zagrli, ali ne podiûe na moje traûewe ruku da me blagoslovi kako je nekada samo on umeo, naroËito kad gledaju Turci. Pa mi pokaza kuÊu i okuÊnicu, pËelanik i voÊwak tek u zaËetku. Zatim me uvede pod vewak na jednom uzdignutijem mestu odakle se vidi ceo deo Koso-va. OËevidno beöe se obradovao poseti, te se staraöe da bude i veseo i gostoqubiv.

ñS kim si ovde, proto? ñ upitah ga polako, zaËuðen öto nikoga od Ëeqadi ne vidim.

On se nasmeja:

ñPa zar nisi Ëuo da sam sasvim ostavio brda?

ñTek sad vidim.

ñOvde sam samo sa dva najamnika. Gore sam ostavio popadiju, sinove, kuÊu, sve. Ostavio brda i sela, koja sam Ëuvao dokle je bilo potrebno. Ostavio ih u dobru. Sad neka kuÊe bez mene. Ako im vaqa!...

ñI ovako sam?

ñSam. Gore sam ostavio kerove, raspasao oruûje i obesio ga o klin. ÑSad otpusti slugu svojega, Gospode!...ì Rekao sam to u potoku ispod kuÊe, kad sam je napuötao, i tu sam zakopao preðaöwega Deli-Papaza, tvojega staroga i manitoga protu. Jest: razoruûao sam ga, zbacio sam

F SADRéAJ

svu onu staru silinu sa wegove duöe, iöËupao mrûwu iz wegova srca, izagnao onu nenasitu neman iz wegove unutraöwosti, pa ga kao brava zaoglavio i sveo na Kosovo u ovo öumarje kao kakvoga najobiËnijega boûjega prostaka. Ha, ha, ha!... Je li ti dosta?!...

ñ»udnovato, prosto!

ñNi malo!... Kaluðeri i derviöi traûe potoke i dubrave za svoje manastire i tekije. A ja izabrah ovo mesto i kupih ga za svoje stare dane. Vidiö li ovu lepotu boûju? »ovek danima moûe i gladan da posmatra, jer mu se duöa odmara... Dete, hoÊu da se odmorim i da na sebi vidim öta sve moûe Ëovek...

ñAli zaöto si upravo napustio brda?

ñPriËekaj malo, samo malo, pa mi neÊe biti potreban ispovednik na posledwem Ëasu...

Sto u vewaku bi brzo postavqen i navaqen zakuskama i sveûom ribom. Uz vrlo staru medovinu poteËe wegova priËa bez nameötawa i uvijawa. Prosta, odista, kao ispovest.

...Poznat je vrlo dobro wegov tegoban ûivot u brdima. Narod je ne samo muËen i grabqen, no mu je svako dostojanstvo bilo oduzeto. Kad je on kao mlad pop prvi put projezdio kroz nuriju na sedlu, svi arnautski prvaci i spahije su mu poruËili da sedlo ostavi u popadijinu vajatu, a na kquse metne samar, kao öto i priliËi vlaökom popu... Trpeo je donekle, pa se posle i sam pomamio. Nabavio sebi martinku, naoruûao selo i kraj i kliknuo sve na otpor. Kupio sebi kowa dobra, udario mu kite i rese, ispravio se i osilio. Od nevoqe, ne iz nekoga pustoga junaötva... Pa se otpoËelo. »ekali su ga po zasedama, gaðali. Grabili wegova stada, ubijali seqake. Zasukao i on rukave. »ekao i ubijao koliko

F SADRéAJ

je mogao. Pripremao kraðe i grabeûe, Ëinio svako Ëudo Arnautima da im se samo sveti, pa se joö udruûivao sa Ëuvenim arnautskim hajducima za pqaËku i ubijawe. SreÊa ga je Ëudno sluûila da je iziöao na glas, da ga se straöno boje i da nekako saËuva glavu do prvoga osloboðewa.

Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga inoverca nije ni mrko pogledao. A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na wegovu je kuÊu prvi nasrnuo Ëuveni Met Firaja. Neka mu je prosto öto je kuÊu opqaË-kao i Ëeqad zastraöio. Ali je najzad otvorio wegov kovËeg i obukao wegove odeûde, Ëuvane za ukop, nagoneÊi popadiju da ga bez pogreöke odene: stihar, pa epitrahiq, pa narukvice, pa odeûdu. Ni nadbedrenik nije zaboravio. I to neka mu je s jadom prosto. No taj Ëovek nagnao wegovu popadiju da napuni kadionicu ûara i tamwana, pa da poðe ispred wega i kadi oko smetliöta u dvoriötu, koje je on triput obiöao, mrmoqeÊi neke reËi toboûe da ga osveti. E, to prota Dejan PopoviÊ nije mogao ni da zaboravi, ni da oprosti. Onda...

Po povratku iz bugarskoga ropstva, joö slab i izgladneo, öËepao je puöku, pozvao svoje sinove i poöao u zasedu Met Firaji.

ñ A on, kuËka, Bog da ga sad prosti, zatvorio se u kulu, pa nikako da izaðe. No ja ustvrdoglavio. Petoga jutra on iziðe i poðe putawom kroz öumu ka kladencu. O ramenu mu turska brzometka, za redenikom veliki nemaËki revolver...

...Naredio je sinovima da ostanu na mestu i da niko ne sme puöke opaliti, a sam siöao na putawu ne skidajuÊi joö puöke s ramena. Nailazi Met Firaja. I zemqa je u tom trenutku lica imala.

F SADRéAJ

Zbuwen, preplaöen, mrtvo koraËa i mutno, a joö zverski, pogleda.

ñO, Met Firaja, a zar joö öeÊeö po zemqi! ñ viknuh mu, i on stade kao ukopan, ali bez znaka kakvoga novoga straha.

ñSkidaj puöku da se junaËki ubijemo!

On gotovo nesvesno skide puöku i tupo me zagleda, ne govoreÊi ni reËi.

ñUdri! ñ viknuh mu i podigoh svoju puöku; podiûe i on.

ñUdri, bre, junaËe! ñ viknuh jaËe, poËekah trenutak, pogledah ga joö jednom, pa opalih, on se okrenu i pade nauznak bez duöe.

...Prota mu onda priskoËio i seknuo svoj revolver da ga za nasladu izreöeta. Ali mu spazio izraz mrtvih oËiju. »udo. Taj izraz je bio toliko mek i primiren kao da taj nekadawi silnik hoÊaöe da progovori kako je sve besmislica: i wegovo nekadawe silniötvo i protino junaötvo i osveta, i Lazar i Murat, i cika puöaka, i jeka gusala i laute, i brda i Kosovo...

ñNeÊeö verovati: u ûivotu sam pobio toliko qudi i nikad mi srce nije ötrecnulo nad wihovim telesima, a sad mi se neöto prekide u duöi i osetih i bol i sram i straönu qubav prema krvniku, ovakom istom muËeniku kao öto sam i sam. Klekoh kraj wega, poqubih ga u Ëelo, pokrih rupcem pa onako, ni sam ne znam öto i po kojem zakonu, poËeh mu iznad glave neöto Ëatiti sve dok me stariji sin ne trûe i ne nazva budalom i Ëovekom koji nije viöe za puöku no za manastir DeviË, kamo se vode svi öenuti od pameti...

ñPa posle, proto?

F SADRéAJ

ñ Eh, posle?!... Eto vidiö. Malo sam ti veÊ kazao... Nisam viöe mogao gore da ostanem. Prelomilo mi se na duöi. Pobegao sam ovamo. Da postanem derviö ili kaluðer, ako hoÊeö. Kosovo sam izabrao za manastir ili tekiju, koje ti je po voqi. Jer ono je mesto za primirewe. Grobqe je. A na grobqu Ëovek najlaköe razgovara sa sobom. I na meseËini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam ovde niz razboj, reðam svoje doûivqaje, pomiwem turske grehove. I razgovaram sa svima koji ispustiöe duöu na ovom poqu i oko wega. Izvodim ih na meseËini po ovom ËiËvarju kao jariÊe. SkaËu oko mene po celu noÊ kao lanad sa ûile na ûilu ogromnih bukava. Svi, i Turci i Srbi. Pa im kadikad podviknem: ÑA, bre, krvnici jedni, koji vas neËastivi nagna da nam ostavite ovoliko prokletstvo da s najteûom mukom umiremo ne kao qudi, no sve kao besovi, kao krvoûedne ûivotiwe?!ì Podviknem im, zacerekam se i doðe mi ogroman Êef öto su se tukli, öto je celo Kosovo neprekidno grobqe. I, greöan, uzviknem da su oni krivi, a ne ja. Jer sam ja samo wihovo ispaötawe. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i wegova posledwa pogleda. ÑE, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad... tad si trebao da budeö jaËi od sebe. Trebao si da spodbijeö i svoju i Metovu brzometku, da zavrqaËiö u grawe, pa s wime zajedno poðeö kroz sela i progovoriö novu reËì... Ali ne dade se, da bi ovo nastalo. Pobegao sam ovamo. Razgovaram sa svojim pËelama, zurim niz Kosovo i dawu i noÊu i mirim se sa wime. Samo kad me odviöe uznemiri Met Firaja, ja uzjaöem kowa, koji mi je jedino iz proölosti, pa odjurim do Babqaka, do Lipqana, i to noÊu, i razgovaram

F SADRéAJ

prijateqski s wime: ÑNe quti se, bre Meto, na mene,

Kosovo je krivoì...

ñA sluûiö li, proto, kad?

ñNe. Ne viöe posle Metove smrti. Osetio sam olaköicu kad sam saznao da na to nemam prava. Sam sebi sam presudio. Sam sebe sam raspopio. HoÊu da umrem kao Ëovek. A pre sam sluûio i u krvavim haqinama. Sad ne mogu i neÊu, jer ovako kao derviö, kao obiËan rab Gospodwi, sluûim noÊu na meseËini drugu sluûbu, skidam prokletstvo s Kosova i onoga Babuöa s prvom zobnicom jeËmena...

Mirim se s kobi da mi Met Firaja na onom svetu ne bi rekao kako sam vlaöki slabikoviÊ...

Prota Dejan PopoviÊ. Zagonetka. I nekad i sad. A najviöe sad. U svojem mrkom öarplaninskom guwu mesto ÊurËeta kunetinom postavqena; pod pliÊom surom kapom mesto kamilavke koju ni pri kraði nije zamewivao; u skromnim belim Ëaköirama, optoËenim sa po dva seqaËka gajtana. Na svojem derviökom i podviûniËkom pragu. I u najËudnijem manastiru na svetu...

[1935]

F SADRéAJ

Miodrag BulatoviÊ

PRI»A O SREÆI

I NESREÆI

Pomislih: nisam lud da i daqe sedim za istim stolom sa ovim tipovima. Svi oni nisu ni za moj nokat. Eno, kakav je onaj u uglu: natmuren, nosat, ruûan. Pa onaj kod vrata, pa onaj do wega... Biti s wima ñ znaËi biti ono öto su oni. A ja hoÊu da ih nadvisim.

RuËak dadoh krûqavom pekaru iz... Zatim zgrabih smotuqak ispod madraca i zatvorih se u kupatilo. Tu sam bio siguran da niko neÊe videti kako se divim svojoj maöni.

Qudi moji, mislio sam, öto sam sreÊan. äto imam maönu. DugaËku, od crvene svile, s belim kruûiÊima. Mislim da takvu maönu niko nije imao. SeÊam se, kada sam bio mali, imao sam suseda koji je bio kao onaj kod vrata, ili onaj kraj wega, i on je imao maönu koja bi se, moûda, mogla uporediti sa ovom. Ali taj sused je umro, i ja sam mu bio na pogrebu. Moja maöna se nije dopadala samo meni. Susetka je razrogaËila oËi kao da je videla tovar zlatnika.

F SADRéAJ

ñäto imaö, mladiÊu, maönu! I sused se zaËudio:

ñVredi vola! rekao je.

I drugi sused je uzviknuo: ñ Vredi dva.

I treÊi sused se zaËudio:

ñ Takve stvari se retko viðaju.

Drugovi su me uveravali: boqa je od svake iz inostranstva.

Ili: ñ UbiÊe te neko zbog we. Ne idi bez oruûja. Tako su rekli. Jednom se toliko dopala da me zamolio da mu je pozajmim za jedno veËe kako bi osvojio neku ûenu. Qudi su se zaustavqali na ulicama, zaustavqali se naroËito, ne kao kad gledaju u izloge, veÊ, kaûem: naroËito su se zaustavqali i uzdisali. A ûene koje me ranije nisu

gledale laskale su mi:

ñDivni ste s tom maönom. Srce ste.

ñäta se to vas tiËe, govorio sam, öto sam ja divan, i öto sam srce.

ñZnate, divno vam stoji ta maöna, govorile su.

ñPa neka stoji, to je moja stvar. Meni stoji, ne stoji vama, govorio sam.

I doðoh do zakquËka da se i te ûenturaËe sa ulica, i ti qudi öto su zastajkivali prolazeÊi pored mene, i ti drugovi koji su me uveravali da mi je maöna boqa od svake iz inostranstva spremaju i dogovaraju da mi je nekako otmu. Zato se od svih otuðih.

Moja maöna nije bila bez istorije kao one po izlozima. Deda je kazao ocu da je Ëuva jer je retkost, a otac je na samrti rekao meni:

F SADRéAJ

ñSve prodaj samo wu nemoj, jer ako se we liöiö, sine, biÊeö nesreÊan. Sve Êe ti iÊi naopako. PropaöÊeö. IstrebiÊe nam se loza.

Pomislih: ipak sam ja dobar unuk i sin kad ovoliko volim maönu ñ Ëak sam je, evo, i u bolnicu doneo, gde se ne smeju posedovati ovakve stvari.

U hodniku se zaËu uötogqeni glas bolniËara. Vrata zatvoriöe bujicu smeha. Joö pomislih: navikao sam da mi se svi dive, i ovde mi je to potrebno. PokazaÊu onim tipovima maönu; onda Êe im, vaqda, biti jasno s kim imaju posla; onda me neÊe ismejavati; onda se neÊe ponaöati prema meni bezobrazno.

Uðoh u sobu. Svi zapaweno raöiriöe ruke, raöiriöe ruke kao da su videli najmilijeg prijateqa, kao da hoÊe da me zagrle. Priðe mi deËak:

ñäto ti je lepa maöna!

S kreveta skoËi brkajlija i prostreli me okom:

ñGde si je nabavio?

ñLepöa je nego tatina, skoËi meðu nas deËak.

ñOstala mi je od dede, odnosno od oca.

Ustade jedan bolesnik, za wim drugi, onda treÊi, pa peti. Ustadoöe svi bolesnici, pa Ëak i oni ispod kreveta i oni sa kreveta, i oni öto su se drûali za reöetke i smejali se suludo, i oni öto su se ogledali u prozorskim oknima. Svi izgovoriöe:

ñ Ooo...

Pomislih: sad Êe se boqe ponaöati prema meni. NeÊe me ismejavati. Videh: puno oöiöanih glava tiska se oko mene; i sve te glave, i sve te oËi ûele da vide moju maönu i kruûiÊe na woj.

Joö videh na krevetu u uglu, kao smrznut, sedi bolesnik s licem meðu öakama. Od svih je beûao,

F SADRéAJ

naroËito od mene. Imao je razloga da me izbegava, jer sam ga nekoliko puta udario, ali nikome nije bilo jasno zaöto je psovao i pquvao ûenu i Êerkicu koje su mu dolazile u posetu Ëetvrtkom i nedeqom od dva do Ëetiri po podne. Na licu mu joö nikad nisam ulovio osmeh. Mislim da ga ni ostali nikad nisu videli nasmejanog.

Pomislih: zaöto i on ne ustane da mi se divi? Treba ga silom dovesti. Dovesti ga, dabome, kao öto su moji drugovi dovodili komöiluk da se divi mojoj maöni. Naterati ga treba da uzdiöe, da öiri ruke.

Svi videsmo: on se diûe i pogleda oko sebe, öakom protrqa obraze, zatim Êelu na temenu i poðe k nama. Svi zanemesmo. Neko öakom zaguöi penuöavi deËakov smeh. Bio je to Ëudan smeh; bilo je to, prosto, rzawe. Videh: on me prodorno pogleda.

ñ äto steûe pesnice? upita deËak.

Prepadoh se. Htedoh da viknem, ali se wegovo lice razvuËe u qigav osmeh.

Pomislih: i ostalima je jasno da je, ovako nasmejan, ne ruûan, veÊ odvratan.

Primeti maönu i obujmi je pogledom pijanice. Zakikota se i primaËe lice mojim öakama.

ñäto je wuöi? upita deËak. Mi svi videsmo i Ëusmo:

ñOdakle tebi, momËe, tako lepa maöna? Rekoh mu. On odseËe:

ñLaûeö!

ñNe laûem. Ostala mi je od dede, to jest od oca.

ñUkrao si je, öto mi ne priznaö?

PoËeh mu objaöwavati kako sam je nasledio. Svi videöe: piqeÊi u maönu stade da se smeje, da viËe. Tako se raduje davqenik kad ugleda u blizini spasioca.

F SADRéAJ

ñ Ozdravio Ëika-sudija, reËe deËak u hodniku. Neki su se radovali öto se sudija smejao, nekima je bilo svejedno. I meni je bilo svejedno.

Sudija reËe öapatom:

ñHoÊeö li mi dati tu maönu?

ñNe!

ñA zaöto, moliÊu lepo?

ñZato öto je uspomena, kupiÊu vam novu.

ñAli ja hoÊu baö ovu.

ñE, neÊete.

ñA öta Êemo ako bude moja?

ñTo se ne moûe dogoditi, planuh ja i sakrih maönu. To se, zapravo, ne sme dogoditi.

Ali mi sudija zavuËe ruku u nedra.

ñDaj mi je, molim te, zavapi debelo lice.

ñäto vam se toliko dopada moj maöna, öto Êe

vam?

ñE, ne pitaj, siÊi Êu s uma zbog we.

ñNeÊete siÊi s uma, poËeh prestravqeno. JaviÊu majci da donese drugu maönu. JaviÊu, ako hoÊete, da donese puno maöni. A zaöto vi toliko volite maöne?

ñUbiÊu se ako mi je ne daö, zaplaka. UbiÊu se...

joö danas...

Pobegoh od wega na krevet. A kad mi se pribliûi, pobegoh za vrata. Onda se okaËih na reöetke.

ñSvake noÊi sawam tu maönu... i...

Pomislih: zbiqa je Ëudna ova moja maöna. »udo jedno kako se ovaj svet reöio da me razdvoji od we. »udo jedno.

I stostruko je zavoleh.

ñA zaöto ne sawate neku drugu?

ñSamo ovu sawam... stalno je sawam...

F SADRéAJ

ñA otkad? upitah.

ñGodinama.

ñDanas ste je prvi put videli. Kako ste mogli ranije da je sawate? rekoh.

On reËe:

ñNe znam ni sam... ali...

Na sudijinim trepavicama visi suza. U woj se ogledaju reöetke prozora i moja podignuta ruka.

ñ Daj mi je, tako ti Boga.

Obuze me Ëudno oseÊawe. Zamalo ne zaplakah. Rekoh mu:

ñSluöajte, najlepöe vas molim da se okanete i mene i moje maöne. Traûite öto god hoÊete drugo, samo wu nemojte. HoÊete li para? HoÊete li odela? HoÊete li ûena? äta god budete zaûeleli, ja Êu vam dobaviti, jer sam gotovo svemoguÊ, samo mi maönu ne traûite.

ñAko mi je budeö dao, prestaÊe moje muke, reËe

on.

A ja pomislih: onda bih ja poludeo, öenuo bih, siöao bih s uma, poslali bi me u ludnicu, tamo bih umro, tamo bih bio upropaöÊen, tamo bih bio udavqen.

ñPa daj mu je, reËe brkajlija.

ñNije poludeo da pokloni takvu dragocenost.

ñPokloni mu je. Pogledaj ga kako plaËe na podu.

ñVozi malo brûe, prijatequ. VeÊ smo zadocnili, reËe krûqavi pekar iz...

ñDaj mu je, reËe brkajlija.

ñAko mu je budeö dao, ozdraviÊe.

ñBiÊe veseo... biÊe veselo... oh, öto Êe biti veselo... biÊe, prosto, straöno! Oh, öto Êe biti veselo i straöno!

F SADRéAJ

Pomislih: moram se drûati Ëvrsto, jer se joö ne ponaöaju prema meni kako treba, jer su joö bezobrazni.

ñNe dam maönu pa makar ovog trenutka crkao! Ne dam maönu pa makar mu duöa ispala na nos istog trenutka! Je li vam jasno?

ñGadan si, cicijo, reËe brkajlija.

ñNa kojoj smo visini? reËe krûqavi pekar iz...

ñOh, öto Êe biti veselo, öto Êe biti veselo, öto Êe biti straöno. DaÊe mu je i on Êe se smejati...

oh, öto Êe biti veselo.

Uðe bolniËar. Pobegoh pod krevet i videh: sudija se namröti i lice sakri prstima. Pomislih da Êe mnogo vremena proÊi dok se opet ne nasmeje. BolniËar ga prodrmusa, ali sudija se ne pokrenu. UveËe mi sudija öapnu:

ñCeo svet sam obigrao, ali takvu maönu nisam video.

Sutradan mi opet öapnu:

ñZar zbiqa neÊeö da mi je daö? Da se ne öaliö sa mnom?

ñNe öalim se!

ñSuðeno je da ta maöna bude moja, reËe sudija s patosom.

ñNije suðeno, rekoh.

Onda svi videsmo: sudija zgrabi metlu iz ugla i podiûe je uvis kao vojskovoða sabqu:

ñRajo! Stoko! Joö vi ne znate ko sam ja! Sve Êu vas poveöati i podaviti.

ñUhvatilo opet Ëika-sudiju, reËe deËak u hodniku.

Doðe nekoliko oöiöanih glava.

Videh: po sudijinom Ëelu izbi znoj, usta mu zapeniöe. Okrenu se k meni, onako namröten:

F SADRéAJ

ñTi, mali, muke mi zadajeö! Kao jarca Êu te odrati!

On zamahnu metlom. Sakriöe me neËija leða.

ñA maöna mora biti moja! Suðeno je, suðeno, je li ti jasno, balavËe? Ako ti to nije jasno, onda si lud! Onda si sto gradi lud! Onda te treba strpati u ludnicu! Ti si za tamo! Ti si lud!

ñNije suðeno, lanuh iza neËijih leða.

On zaplaka ne znam po koji put:

ñDobri moj, daj mi je, noÊas sam je sawao. UmreÊu bez we...

PoËeh ga izbegavati, ali on stade da me prati. Ja u sobu ñ on za mnom. Ja u hodnik ñ evo i wega. Morao sam se po ceo sat gnezditi dok negde sakrijem maönu, jer je stalno bio uza me. Jedne noÊi skoËih iz posteqe: sudija je kleËao kraj mog kreveta.

NaizmeniËno sam gledao mesec, zaglavqen u reöetkama, i sudiju. Mesec je bio nem i Êelav, a sudija je plakao:

ñDaÊu ti mnogo para ako mi je pokloniö. Boga mi, hoÊu; bogat sam, vrlo sam bogat.

A ja prevrnuh jastuk i pokrih se Êebetom po glavi. On je plakao kraj mog uzglavqa, u tami:

ñJoö noÊas pisaÊu ûeni da proda sve öto imamo da bih od tebe mogao kupiti maönu, mrmqao je.

Drhtao sam u krevetu kao uhvaÊen zec.

ñKoliko je ceniö? Hajde, reci...

Æutawe, tama i igrawe mog srca u koöuqi. ñ DaÊu ti koliko god zatraûiö.

Neki bolesnici su se kikotali. DeËakov smeh je penio. Jedan bolesnik je vikao kako Êe biti veselo i, prosto, straöno. Sudija je kukao:

F SADRéAJ

ñNe mogu viöe da ûivim. Vidiö li do Ëega sam doöao? Daj mi je ili me ubij. Spasi me od svega ovoga...

Kad sam zaspao, mislim da je otiöao. Dva dana docnije, za vreme ruËka, uötogqeni glas bolniËara zapita:

ñGde je sudija?

ñ...prispi mi joö.

ñNema ga.

ñMalopre je bio ovde, reËe neko.

Ha, taj mora da je digao moju maönu i nekud strugnuo s wom, pomislih. Verovatno kuÊi. Moûda u svet, preko granice, u Ameriku.

BolniËarev uötogqeni glas komandova: ñ Traûite ga!

Pod madracom nije bilo smotuqka. Vrisnuh za gomilom:

ñ Nema mi maöne! Nema je!

Pretraûih sve sobe: nema ga. I kupatilo: nema ga. Sa drugog kraja hodnika neko viknu:

ñ Evo ga! Evo ga! Evo huqe! Evo probisveta! Pojurih. Progurah se kroz gomilu i videh: ûute

se sudijini tabani; od wih do poda nema ni pedaq. ñ I to tvojom maönom!

Pokriöe ga Êebetom. Kad lekar dotrËa sa prvog spra-ta, pobegosmo u sobe.

ñOtkud ova maöna?

ñNe znam, gospodine doktore.

ñTo je maöna onog iz sudijine sobe, reËe neko. Ne doðoöe da me traûe, niti mi ko öta reËe. Pojurismo u hodnik. Zamotan u Ëaröav, leûi

sudija. Kraj wega stoji ûena. PlaËe i devojËica. A ja se pitam: zaöto plaËu kad je onako ruûan?

F SADRéAJ

PlaËem i ja, ali ne za sudijom, veÊ za maönom koja viri iz bolniËarevog xepa.

ñNa kojoj smo visini? reËe krûqavi pekar iz...

éena se osvrnu.

ñGospoðo, na kojoj smo visini? reËe krûqavi pekar iz...

ñOh, öto je veselo, oh, öto je veselo, oh, öto je straöno.

Uzalud sam danima tragao za maönom kao za sreÊom. Najzad je ulovih u ambulanti.

ñGde je opet ta maöna?

ñPa gde si je juËe ostavio?

ñNe znam, gospodine doktore.

ñDa je nije ukrao onaj iz sudijine sobe?

ñVerovatno, gospodine doktore.

Kod mene je ne naðoöe.

Majka je bila zadovoqna öto sam ozdravio a ja sam bio sreÊan öto sam opet satima bio sam sa maönom. Majka primeti da volim maöne, pa mi kupi za roðendan Ëitavo tuce, ali ih ja sve pobacah u peÊ.

Svaka je sreÊa kratka. Jednog jutra kad sam se udeöavao za izlazak u grad, upravo za sastanak s nekom devojkom koja je bila zaqubqena u mene, iznenadno zadrhtah; u ogledalu spazih: sudija visi, a lice mu viöe nije mesnato, veÊ malo i modro kao glavica kupusa. A ja zavezujem maönu na wegovom, a ne na svom vratu. PritrËah prozoru ñ maöna pade na trotoar. Oko we se skupi mnogo naroda. Umeöa se i milicija. Neki deËak u bundici zgrabi je i pobeûe. Odjednom se setih dedinih i oËevih reËi. Obli me hladan znoj. IstrËah na ulicu.

F SADRéAJ

Prestiûu se kiöobrani. Lake kao guöËije perje, pahuqice se viju iznad moje glave i zameÊu trag trolejbusu.

ñDa ko nije video deËaka s mojom maönom?

ñPa zar je ono tvoja maöna, ËoveËe boûji? reËe

neko.

ñJeste, moja je. Ostala mi je od dede, odnosno od oca. Otac je rekao da Êu biti nesreÊan ako se we liöim. A deda je rekao...

ñI mi traûimo toga deËaka, rekoöe qudi. IstrËah pred druge prolaznike.

ñNismo. I mi ga traûimo.

ñSigurno Êe umaÊi? rekoh.

Kiöobrani odjuriöe.

ñNeÊe umaÊi, vojska veÊ opkoqava grad.

ñMolim vas, da ko nije video deËaka s mojom maönom?

Pahuqice su neme i tuûne. Zaplakah.

[1956]

F SADRéAJ

Ivo AndriÊ

LETOVAWE NA JUGU

Kad su austrijski profesor Alfred Norges i wegova ûena Ana stigli u to malo primorsko mesto, ono ih je doËekalo teökom sparinom i sitnim neprijatnostima svake vrste. Sve je izgledalo grubo i odbojno. Sve, od nosaËa koji je doneo wihove stvari i primio novac ne rekavöi ni Ñhvalaì, pa do beoleöqive gazdarice koja je, stojeÊi opuötenih ruku, odgovarala na sva pitawa samo bespomoÊnim slegawem ramena. U sobi je vladala sparina i zaguöqiv sumrak, jer su zeleni drveni kapci bili pritvoreni. äto je najgore, vodovod je bio presuöio. Umesto vode, Ëesmica iznad lavaboa puötala je tuûno-podrugqiv pisak. Gazdarica je hladnokrvno uveravala da voda nailazi pred zoru i teËe sat-dva; tada je treba hvatati. U vazduhu i na stvarima oseÊao se dah napuötenosti i Ëamotiwe.

Profesor je gledao kako ûena vadi stvari iz kofera, a u sebi je ûeleo da beûi odavde daleko negde, kud bilo, jer mu se Ëinilo da ovde nema ne samo vode ni sveûine nego ni reda ni ûivota. Ali, po svom starom obiËaju, nije rekao ni reËi.

F SADRéAJ

Posle jednog sata taj prvi utisak poËeo je da se mewa. Pod posledwim zracima popodnevnog sunca, putnici su se okupali u moru i osveûili, proöetali se osvetqenim trgom, a posle veËere joö dugo sedeli na terasi svoga stana, oiviËenoj cveÊem i pokrivenoj gustim lozovim liöÊem.

Sutradan su, ustavöi rano, doruËkovali na terasi sa izgledom na more, u sveûini i hladovini letweg jutra. To jutro im je pokazalo odmah sav sjaj i bogatstvo predela i potpuno ih izmirilo sa wim. Time je poËeo neoËekivani i nagli preobraûaj. Ni traga od juËeraöwe zlovoqe, ni pomisli na beûawe, samo ûeqa da ova lepota potraje öto duûe. Joö sinoÊ su naöli dobre beËke prijateqe koji svake godine letuju u ovom mestu i koji su im ga preporuËili. Niöta viöe nije izgledalo vaûno ni teöko, ni sparna soba, ni vodovod koji samo za vreme nekoliko noÊnih sati daje mlaku vodu, ni spora posluga u restoranu. A, naprotiv, sad su otkrivali sve nove lepote ovog boravka na moru.

Gazdarica se, onako slaba i potiötena, pokazala kao dobra ûena, spremna na svaku uslugu, svi qudi u malom mestu prijatni i predusretqivi, a sedewe na cvetnoj terasi kao izvor stalnog zanosa i nadahnuÊa.

Ustajali su veÊ oko öest sati. Kupali bi se sat-dva otprilike. Zatim je ûena odlazila u grad da nabavi voÊa i posvröava druge sitne poslove, a on je ostajao na terasi, za stolom sa svojim hartijama. (To su bili tabaci sa posledwom revizijom wegove monografije o Filipu ²².)

F SADRéAJ

Osveûen plivawem, suncem i morskom vodom, on ima oseÊawe da je obuËen u laku sveËanu, cvetnobelu i mirisnu odeÊu, i da cveta i raste i sam, zajedno sa wom i sa svim oko sebe. Sve je jasno, i wemu i oko wega. Rad je samo jedna od stotinu prijatnosti. NemoguÊno mu je da se potpuno usredsredi, jer ga sve ostalo zove i privlaËi. Gusto drveÊe ispod terase, kome vidi samo obasjane vrhove, nebo sa oblacima, more sa svojim pticama, brodovima, i stalnim promenama. U svemu ima sklada i zadovoqstva, a znaö da Êe sutra biti joö lepöe.

Tako bi oËekivao ûenu da se vrati, a voleo je to oËekivawe. »ekaö je, radujeö se wenom dolasku, kao lepom iznenaðewu, a znaö sigurno da Êe doÊi. SreÊan si onom naroËitom sreÊom pre sreÊe. A pre nego öto se pojavi, Ëujeö kako te, joö nevidqiva, tiho doziva odozdo sa stepeniöta.

Dolazi doruËak sa jakim Ëajem, sveûim voÊem, mlekom i pecivom. (Vrapci padaju na terasu u oËekivawu mrvica.) A posle doruËka ûena bi se neËujno izgubila i ostavila ga sama da bi mogao da se sav preda poslu. Ali, kako koji dan, posao mu sve teûe ide od ruke. Sve ga uzbuðuje. ObiËna cigareta opija kao strast i zamori kao podvig. Uopöte, hrana i vazduh i mirisi ulaze u w kao bezazlena strast trenutka, ali kad su jednom u wemu, onda svakim i najmawim deliÊem razvijaju neki silan ûar i stostruku snagu koja mu ne d‚ da miruje. I wegov rad je sve ËeöÊe i sve viöe prekidan maötawem i zanesenim posmatrawem morskih i nebeskih daqina.

To maötawe uzima sve viöe maha; on ga oseÊa kao neko blago, a opojno nasiqe, koje ga oslobaða

F SADRéAJ

svega u wemu i oko wega, ali potpuno potËiwava sebi, zatim pretvara u Ëudnu igru, mewa odnose u svetu koji ga okruûuje i snage i razmere wegovog roðenog tela. äta je blizu, öta daleko? äta vazduöasto, öta teËno, öta tvrdo? äta je on, onaj dojuËeraöwi, a öta su ove lepote i radosti koje ga sve viöe ispuwavaju iznutra i opkoqavaju spoqa? To se, u trenucima kad je igra na vrhuncu, teöko razaznaje. Sve je obavijeno dimom cigarete i sa tim dimom se sve kreÊe. Duvan postaje moÊan i opasan.

Zaûmuri. Na ustalasanoj kapiji od dima stoji malen i sed Ëovek. Poznaje ga. To je ovdaöwi piqar kod kojeg wegova ûena svakog jutra kupuje voÊe, a svake veËeri ga, u prolazu, podmiti naroËitim osmejkom koji ËiËici oËigledno nije neprijatan. Samo je sada neöto sveËaniji, liËi na portret Filipa ²², trepÊe oËima, i lakim pokretom desne ruke poziva ga da uðe. OklevajuÊi, ulazi. Stvarno ulazi u predeo koji je dosad posmatrao u perspektivi, postaje jedno sa wim i sa svakim wegovim delom.

More diöe. Pokret se prenosi na gole kamene obale i obrasle planine, na oblake i modro platno neba. Sve se kreÊe i sprema da poleti. Ma koliko izgledalo neverovatno i nemoguÊno, krenuÊe i terasa. Ako se ne pomeri ona, krenuÊe on i napustiti je, jer on pripada onom öto se kreÊe. NeobiËno je, Ëak opasno i pomalo straöno, ali drukËije ne moûe biti. I divno je. A onaj ËiËica napustio, izgleda, potpuno voÊarsku radwu i sad je neka vrsta vodiËa, moûda i gospodara pokrenutih svetova. Lukavo miga oËima i, kreÊuÊi se izmeðu oblaka, nebeske modrine i gotovo teËnih sivih masa

F SADRéAJ

planina, pokazuje pogodna i bezopasna mesta na koja se moûe nogom stati i odupreti za daqi let.

ñ Ovuda, molim vas! Ovuda!

Niöta se viöe ne protivi Ëoveku. Ne vaûi viöe zakon teûe ni stare mere i ocene za razdaqinu i tvrdoÊu predmeta. Sve je izmeweno i pomereno.

Kada bi se ispeo na planinu koja se diûe iznad ovog mesta, mogao bi, Ëini mu se, zagaziti pravo u nebeska prostranstva. Sve moûe da bude.

Tu negde bi ga iz Ëudnog sna prenuo glas wegove ûene koja se vraÊa sa öetwe. IduÊi uz kamene stepenice, koje su sa ulice vodile na terasu, ona bi ga dozivala mirnim glasom koji oËekuje siguran odgovor.

ñFred? Fred!

ñDa, da ñ odgovarao je on tiho, sve dok ne bi na terasu izronila prvo wena glava, a zatim i wen struk, pa onda cela, sa rukama punim voÊa ili cveÊa.

Tada bi se odjednom smirili svi uskomeöani elementi oko Ëoveka, vratili se u svoje odnose, srazmere i odstojawa, i postali opet ono öto su u svima ostalim Ëasovima dana, za sve qude pa i za wega. Opasnu i uzbudqivu sreÊu zatalasanih prostora i sawanog leta kroz wih zamewivalo je blaûenstvo obiËnog, stvarnog letovawa u krugu poznatih predmeta i u druötvu lica bliskih oduvek.

I sve se to ponavqalo svakog jutra, sa onom jednoliËnom prisnom izvesnoöÊu koja je bitna oznaka svake sreÊe. Sve se ponavqalo, ali i pojaËavalo. San na terasi bubrio je i rastao kao svaka voÊka toga kraja u to doba godine, i sve se

F SADRéAJ

viöe pribliûavao onom öto jednog dana mora doÊi ñ svojoj potpunoj zrelosti.

I taj dan je doöao kao jedan u nizu dana toga letovawa. Sve je toga jutra izgledalo sveËano, uzbudqivije nego obiËno. Duvao je jak jugoistoËni vetar. More je bilo nemirno. Dugi i moÊni talasi vaqali su se jedan za drugim, i sa treskom i öumom pokretali öiroke povröine zvonkog öqunka, prelivali obalu belom penom, i nestajali pod novim talasima, sve veÊim i sve jaËim. Zapewene ivice tih talasa stvarale su srebrnasto stepeniöte koje je vezivalo obalu sa nebom u dnu vidika.

Retki kupaËi skakutali su na öqunku po kom su se osipale penaste kreste visokih talasa, ne usuðujuÊi se da zaðu u more. éene su se igrale sa talasima, trËale im prvo u susret, a zatim beûale pred wima i, pod visokim ökropcima bele pene, pocikivale od nejasne, uplaöene radosti kojoj niko nije video ni traûio objaöwewa. Vazduh je bio zasiÊen mirisom morske soli i dahom neke daleke oluje od koje je dopirao oslabqen odjek.

I toga jutra profesor je iziöao sa ûenom na plaûu. Bio je uzbuðen. Sve ga je gonilo da Ëini ono öto se niko od retkih kupaËa, stranaca, nije usudio: da legne na te zaquqane talase i da pusti da ga diûu i nose i dodaju jedan drugom. SpreËila ga je wegova ûena. U tome je bila odluËna i uporna kao malo kada. DrûeÊi ga za ruku, vikala je kroz öum talasa, prekliwala ga da ne ide daqe i uveravala da su joj malopre priËali domaÊi qudi kako ovi naizgled bezazleni talasi mogu biti opasni i kako se proöle godine po ovakvom vremenu, na toj istoj plaûi, udavio jedan Ëovek. Neoprezan i neviËan

F SADRéAJ

moru, nestao je u ovakvim talasima, naoËigled kupaËa koji mu nisu mogli pomoÊi. Zbog toga sada niko i ne zalazi u more.

Popustio je. Posle oprezne igre sa talasima koji su ih prskali do temena, vratili su se kuÊi, opijeni vetrom, umorni i zadovoqni od trËawa i smeha. Kad su se osuöili i presvukli, ûena je, kao obiËno, otiöla na trg, u kupovinu, a on je ostao na terasi za svojim stolom na kom su, kao fini talasi, lepröali okrajci razastrtih hartija.

Sporo i teöko se udubqivao u posao. Na wemu je stalno neöto treperelo i poigravalo, ili pramen kose, ili ruka, ili oËni kapak. Sve kao pozivi koji se sustiûu. Joö ga je drûala neostvarena ûeqa da zapliva u velike svetlozelene talase Ëija huka dopire do wega. DeËaËki nestaöno pomiöqao je kako bi bilo da se brzo spusti do male plaûe, da se baci u to zabraweno more i da pusti da ga talasi öibaju i nose. A zatim da se, joö pre ûeninog dolaska, vrati na svoje mesto na terasi. Ili, joö boqe, da se zaputi stazom koja vodi iznad kuÊe, pravo uzbrdo, i da potraûi visove i vidike koji mu se i sami primiËu?

Od te misli svaki Ëas je dizao glavu sa posla. Pogled mu se odjednom zaustavio na kamenitoj

ogradi terase, na koju je u tom trenutku, kao po dogovoru, sleteo krupan vrabac, malo raöËupan od vetra. Po drûawu i celom izgledu sudeÊi, to je neki vrapËiji pustolov i skitnica. UËinio je nekoliko onih brzih i finih ptiËijih pokreta glavom, a onda se odjednom ñ kao da je uvideo da je sleteo na pogreönu adresu! ñ dostojanstveno i prezrivo vinuo u visinu. Izgledalo je da je odleteo pravo u nebo i izgubio se u wemu. »ovek je pratio pogledom

F SADRéAJ

wegov let, dok god je mogao. A to nebo bilo je vedro, posejano na ivicama belim tankim oblacima koji mewaju boju, kao da se sprema sveËanost. Daleka ostrva, koja su se u dnu vidika izjednaËavala i meöala sa joö daqom obalom kopna, takoðe su mewala oötrinu svojih oblika, i wihov sivi kamen, pod tankim vencima tamne öume, postajao je ruûiËast, mek i lelujav. More, koje je u daqini izgledalo straöno i glatko, sve se viöe i bojama i oblicima saobraûavalo sveËanom vidu oblaka, neba i obala, pa i tamo gde se otvorena puËina meöala sa obzorom i gubila bez zavröetka u nedogled, ono se Ëinilo pristupaËno i ne mawe Ëvrsto od linije rasplinutog kopna. Tako su vazduöasti oblaci, teËno more i tvrdo kopno, mewajuÊi svako svoja osnovna svojstva, iöli jedno drugom u susret i zagrqaj.

Sve je beskrajno öiroko i duboko i u isti mah sve je na dohvat ruke, blisko, i sve diûe Ëoveka sa wegovog sediöta, Ëini ga lakim, pokretqivim i u svemu podobnim opötoj zatalasanoj sveËanosti. Sve ga poziva i goni na uspon i let, a otpor je neznatan, gotovo nikakav. Svakako, do kamenite ograde na terasi moûe lako da doðe, kao u igri, evo, i da se nasloni, pa i da se popne na wu i sa we skoËi na strmu stazu koja vodi uzbrdo ka planinskom visu, da se vine u prostor kao vrabac skitnica.

Vrhovi gustih zelenih drveta, koji su veÊ ispod wega, nose na sebi prelive istog onog sjaja koji je povezao i izjednaËio sve na zemqi, na moru i na nebu. Taj sjaj, to je Ëudesni strmi i zanihani most po kome se Ëovek pewe bez teûe i bez granica. Pravo je Ëudo, pa ipak tako lako i tako jednostavno, to oËekivawe sreÊe koja je veÊ tu. Sve je jedno i

F SADRéAJ

jednako, na sve se moûeö nasloniti, o sve odupreti, i sve sluûi kao odskoËna daska za daqi lak i prirodan let. Sve te niûe dodaje viöem, tvrðe meköem, i tamnije svetlijem. Svemu tome nema kraja, a poËetak je nepovratno zaboravqen.

Nema viöe ni onog ËiËice sa licem Filipa Drugog da ti pokazuje gde Êeö stati, jer sad neki pramenovi svetlosti, kao pokretne stepenice, sami nose Ëoveka, öto daqe sve laköe, put nekog ogromnog rumenog praga tamo u visini; a iza wega veÊ se naziru novi nizovi zraËnih i svetlosnih stepenica koje ËoveËiji hod pretvaraju u sve brûi let bez öuma. »ovek moûe daleko da ide i visoko da se pewe; sav se pretvara u to, i u tome mu je celo postojawe. Ide, ali krilatim hodom.

*

Na povratku iz varoöi, ûena se po obiËaju javila veÊ sa prve stepenice, mirnim pevuckavim glasom koji oËekuje da mu odgovori uobiËajeno, rasejano Ñda, daì kao öto pogled prirodno odgovara pogledu.

ñFred?

Tiöina.

ñFred!? ñ ponovila je kad se veÊ naöla na terasi i ugledala prazno sediöte i sto sa hartijama koje su treperele na vetru.

ñFred... ñ govorila je tiöe ali upornije kad je ulazila u polumraËnu, veÊ spremqenu sobu, iz koje je odgovarala opet tiöina.

ñFred! ñ viknula je priguöeno, i uplaöila se i svoga izmewenog glasa i jeze koju je osetila uz kiËmu.

F SADRéAJ

Pojavila se gazdarica i objasnila joj nekako da je profesor joö pre Ëetvrt sata otprilike sedeo na terasi. Videla ga je kroz prozor dok je spremala wihovu sobu, i primetila da je ustajao i opet sedao za sto.

ñ Fred, Fred, Fred!

éena je strËala niz stepenice i zaputila se drumom, ponavqajuÊi tiho tu reË bez odziva. Obiöla je mali gradski trg i ono nekoliko strmih kamenitih ulica, prokrstarila rasturenim plaûama bez kupaËa, i vratila se kuÊi. (ÑFred? Fred!ì). »oveka nije bilo. Na suncu, koje je sada zahvatalo veÊ polovinu terase, izvijale su se i poigravale profesorove hartije. Gazdarica je, kao i uvek, samo nihala glavom.

éena se zaputila do vile u kojoj su stanovali wihovi beËki prijateqi. Oni su tek doruËkovali. BriöuÊi zadovoqno usta, umirivali su je da je Ëovek sigurno nekud odöetao, da Êe se vratiti, ako ne ranije, a ono svakako na ruËak. Bila joj je nepodnoöqiva wihova sita vedrina i bezbriûnost.

Obilazila je parkove i öumarke iznad varoöice. Nekoliko puta se vraÊala kuÊi i pela uz stepenice, nastojeÊi da u sebi raspali nadu (ÑFred? Fred!?ì) kao öto Ëovek po treÊi i po peti put pokuöava da ukreöe upaqaË.

Na vreloj terasi bilo je beznadno tiho, i neizdrûqivo. S mora se Ëula huka talasa i grohot öqunka koji oni duû obale jednako reöetaju.

Kad je doölo i vreme ruËku, pa i proölo, i dan veÊ stigao da se bliûi kraju, a od Ëoveka nije bilo traga, ona je, crvena u licu i zamuÊena pogleda,

F SADRéAJ

potraûila ponovo onaj prijateqski par i sa wima zajedno otiöla da prijavi stvar miliciji.

U hladovitoj kancelariji mlad sluûbenik upravo se spremao da izaðe. Odmah se vratio, ubacio tabak hartije u pisaÊu maöinu i otkucao prijavu o nestanku profesora Norgesa, ali je i sam umirivao ûenu: da joj je muû verovatno ostao malo duûe u öetwi i da Êe se sigurno vratiti. Ipak je naredio milicionaru da odmah posle ruËka krene u potragu.

Taj jedini milicionar bio je pun, dobroÊudan mladiÊ koji zaista nema mnogo posla u ovom mestaöcu u kom se niöta ne deöava ni meðu domaÊim qudima ni meðu stranim turistima. Sad je ozbiqno seo na svoj sluûbeni motocikl i öumno krenuo drumom pored mora, vozeÊi umerenom brzinom i sa mnogo samopouzdawa.

Ali profesor nije pronaðen ni toga ni iduÊeg dana. Milicija je tragala duû obale. I novine su donele vest o nestalom turistu.

Za to vreme profesorova ûena provodila je ceo dan na zabaËenom kraju plaûe na kojoj su se wih dvoje do neki dan kupali. »uËala je sa rukama u krilu, kao ûene ovdaöwih ribara kad oËekuju povratak svojih muûeva iz ribolova. Wena svetla haqina gubila se u belom öqunku obale. Jedva bi je pred veËe nagovorili da napusti svoje mesto i da ode na poËinak bez spavawa.

Posle tri dana doputovali su wena majka i profesorov mlaði brat, wen dever, i odveli je natrag u BeË.

F SADRéAJ

*

Prolaze dani. VeÊ je kraj avgusta, najlepöe doba godine na ovoj obali. Sva dosadaöwa tragawa za nestalim profesorom bila su uzaludna. More ga ne izbacuje, a na kopnu ga nema. Ali vlasti ispituju i traûe daqe. Nad malim primorskim mestom jednako lebdi atmosfera neobiËnog nestanka. U prolazu, moûete Ëesto da Ëujete kako dve domaÊice, vraÊajuÊi se sa trga, zavröavaju razgovor:

ñ I tako, eto, nikad, nikad niöta!

Odmah pogaðate da je reË o nestanku nesreÊnog profesora. Ali i svi ostali graðani, u razgovorima izmeðu sebe ili sa gostima, pomiöqaju na sudbinu toga Ëoveka. Po kratkim, iznenadnim zastajkivawima u govoru i po briûnim pogledima koji se otimaju ka morskoj puËini, vidi se i bez reËi da svi ûele kakvo-takvo objaöwewe zagonetnog nestanka, da ga oËekuju nestrpqivo kao stvar od koje zavisi unutarwe spokojstvo i svakog pojedinog od wih.

[1959]

F SADRéAJ

Pavle Ugrinov

VOéWA TRAMVAJEM

SedeÊi iza öirokog okna te neverovatne jureÊe kutije, priqubqen uz rebrasto drveno sediöte koje je bridelo, upirao je pogled u lica kuÊa öto su napoqu promicala jedna za drugim, lica koja je sad prvi put gledao pribliûena, izdvojena i besumwe uveliËana, a zatim i u brûem smewivawu; nisu to bila ona lica koja je poznavao, pored kojih je prolazio peöice, posmatrajuÊi ih krajiËkom oka, ili na biciklu, gledajuÊi ih ovlaö, ili u mirovawu, sa druge strane ulice, iza prozora neke trpezarije ili kancelarije, veÊ neka nepoznata, straöna lica kuÊa koja nije ni slutio; pribliûavala su mu se i udaqavala kao neka dugaËka niska drvenih kocaka koju je neko nepoznat, na samom poËetku, snaûnim zamasima pomerao, Ëak vitlao, tako da je svakog Ëasa pretila opasnost da se dotaknu, kucnu ili sudare sa tom öiöteÊom kutijom u kojoj je sedeo, sa tim polupraznim tramvajem, ali odstojawe se na Ëudan naËin odrûavalo, katkad sasvim tesno, ñ skoro nadohvat ruke koja je ûelela da se opruûi i dotakne tu nisku, mada je i zazirala od tog brzog

F SADRéAJ

pokreta, ñ odstojawe ne veÊe od öirine trotoara, ñ uostalom vrlo uskog, gotovo nedovoqnog za prolaznike, ñ veoma opasno za ta lica öto su se ukazivala, lica kuÊa, ukoËena, zatvorena i nepristupaËna, zamandaqenih prozora i kapija, navuËenih roletni i tek sa pokojom radwom uvuËenom u dubinu fasade, lica prkosna i gorda ali i nemoÊna, odstojawe, meðutim, sasvim dovoqno za tu lepo izraðenu, veliku kutiju öto je jurila uz ivicu tog tesnog prolaza, i predovoqno za tu struûuÊu kutiju sa lakiranim sediötima i podignutim oknima, Ëitavu osunËanu, buduÊi da je svu svetlost grabila za sebe, bacajuÊi istovremeno senku na natuötena lica kuÊa, lica rohava, izgrizena, squötena, sa drvenarijom bez boje i mnogobrojnim naprslinama, sa ogromnim tamnim i modrim liöajevima i oazama golih cigala, sa ispucalim napisima i praöinom nataloûenom na svim izboËinama i rubovima, smrknuta lica kuÊa koja je sad prvi put video u wihovom nepatvorenom izgledu, pesak tih lica öto se krunio i osipao, kreË öto se suöio i stezao, uvrnute quspe boja i izraötaje rðe öto se öirila, i nekadaöwe stare delove, joö oËuvane i besmislene u svojoj postojanosti, otporne delove kuÊa öto su isto toliko ili joö viöe doËaravali ovu sliku raspadawa koja mu je zaustavqala dah. Pokuöavao je da vidi drugu stranu ulice, odvojenu kolovozom od te neshvatqive kutije öto je tutwala öepureÊi se u tom klancu, ali bleskovi svetlosti öto su padali preko niskih krovova zasewivali su mu vid pretvarajuÊi lice ulice u velike tamne i svetle povröine koje su se smewivale i potirale svaki izgled.

F SADRéAJ

Nekoliko zvonkih, brzih udara, krtih i bez odjeka, stiûe iz predweg dela ove zagonetne kutije sa sjajnim mesinganim ivicama i koûnim hvataqkama, sliËne otvorenoj poslastiËarnici u kojoj je sedeo u svom belom listerskom odelu, posmatrajuÊi prvi put ulicu iz tog poloûaja, prvi put iza okana te neobiËne kutije, i, dabome, u toj brzini, gotovo u letu, jer je veÊ letela, naglo ubrzavajuÊi svoje kretawe posle onih nekoliko muklih udara zvona. Fasade prestizahu jedna drugu kao listovi kwige u brzom prevrtawu, boje se smewivahu preobraûavajuÊi se u jedan ugasitozeleni pojas kroz koji je kutija jurila, pojas zemqe obrasle mrtvom travom uz neku baruötinu, ili nasip uz razliveno korito reke, jedan obris divqeg travwaka pred kiöu; prozori kuÊa se stapahu u neprekidan tok mutnog sjaja, u prqavu reku öto je lewo odmicala kroz taj teren, blatnu reku posle dugotrajnih kiöa u Ëijem se prqavom sjaju ogledao jedan niski ûuti oblak u ûurnom pokretu, ta leteÊa kutija u kojoj je sedeo na uglaËanom sediötu, malo povijen, pogleda uprta u taj ûuti oblak, ûuti veliki tramvaj öto je jurio po povröini prqave reke, ûutu poslastiËarnicu koju je ugledao Ëim je izaöao iz staniËne zgrade, u koju je potom uöao, i koja je odmah poËela da se kreÊe, da biva sve mawe poslastiËarnica a sve viöe jedna kloparajuÊa kutija, najzad jedna neverovatna kutija sa rebrastim klupama, zastakqena, sa hvataqkama i sjajnim mesinganim ivicama, koja je sad letela iznad sumornog kanala kao brzi oblak, kao prethodnica Ëitavog jata öto stiûe za wom, kao prisenka sutraöweg vedrog dana, jedna velika sunËana pega. Velika ûuta laða iznutra osvetqena,

F SADRéAJ

kroz Ëije otvore izbija uûarena svetlost i iza Ëijeg prozora sedi jedno lice, jedna silueta prisna i daleka, lik neulovqiv, u pokretu, nepomiËan, zagledan u moËvarni talog öto izmiËe, bled, uprkos reci koja ga potapa i prqa, jedan nestvaran lik, iz sna, u poznatoj moËvari, u poznatoj matici, wegov lik, on, u nepoznatoj laði, koja se gubila, udaqavala, zajedno sa wim, sve mawim, pretvorenim najzad u taËku, u mali, beli beleg.

Ponovo se otkrivala povorka kuÊa, joö slepqenih, slepqeni rep duge niske öto viöe ne vrluda veÊ leûi tro-ma i nepokretna kao sit gmizavac, veliki gmizavac izmileo iz moËvare; fasade se sporo izdvajaju, masnomaslinasta, crvenkasta, peËena cigla, izrezbarena drvenarija; izrawaju krovovi, visoki zabati, balkoni; luda kutija sa rebrastim ucakqenim sediötima i vimastim prozirnim lusterima neosetno se udaqava od obale. Trotoari se öire, kuÊe proreðuju i uveliËavaju, otkrivajuÊi jasno svoja lica, svako svoje, u naglo usporenom hodu; i to su ponovo ona stara, dobro znana, uistinu nikad dogledana lica kuÊa, ovlaö viðena u voûwi biciklom ili iz fijakera, lica dobroizgledajuÊa, prisna, topla, bez grimasa, bez grËa, spokojna, u sporom dotrajavawu, pitoma, uz koja se s poverewem moûe prisloniti, licem, ili ramenom, leðima, koja nikad ne odbijaju i koja zauvek Ëekaju, koja pruûaju spokojstvo, koja se, ne znajuÊi, nose u sebi.

Evo, kroöwa platana, opuöteni klempavi listovi öto se mnoûe u öirinu, potom u visinu, pewuÊi se jedan preko drugog, slaûuÊi se, potom se gubeÊi u mnoötvu, u poplavi liöÊa koja iskrsava namah; i ponovo splaöwava, otkrivajuÊi iseËak

F SADRéAJ

vedrine i kupaste bleduwave vröke drugih platana öto stiûu, trenutak neûno trepere, zatim se naglo proöiruju, obuhvatajuÊi ceo prostor, zaklawajuÊi visinu, prisvajajuÊi Ëitavu svetlost, sjaj tek kresnut, öaquÊi za uzvrat sveûinu, prijatnost i razdraganost öto se joö nigde ne pokazuje ali je u svemu prisutna. Ali ispod tog gustiöa, izmeðu bleduwavomusavih stabala, klizala je i nadaqe neprekinuta niska fasada, izmiËuÊi, smawujuÊi se, jedva prepoznatqiva; uskoro, to behu samo podnoûja kuÊa, Ëvrsta, jednoliËna, koja su se sve potpunije pretvarala u jednu razgoliÊenu traku, beskrajnu i bez znaËewa.

Progruöana svetlost je treperila u liöÊu koje se opet proreðivalo i liËilo na prozraËnu koprenu öto se tajno tka da bi odvojila tu nezaustavqivu kutiju, iznenada smraËenu, u senci, bez sjaja i prvi put neprivlaËnu, sa wim koji u woj sedi iza jednog od mnogobrojnih prozora, od tih fasada, od lica kuÊa, bliskih mada na izgled ravnoduönih, od povorke raznolikih bicikl‚ poreðanih pored niske ograde skvera, i jednog kioska naËiËkanog novinama, i prodavca sladoleda kraj svojih plavih kola sa dve sjajne kupe, i jednog fijakera ili, naprosto, da bi izdvojila samo visoki vodoskok öto upravo izniËe nasred öiroke rondele tog zelenog ostrvca, wegovu nesumwivu i konaËnu savröenost, wegovu konaËnu lepotu, nasuprot svoj toj prolaznosti i promenqivosti. Sve dobija neviðeni izgled vrta u koji se stiûe u jednoj ludoj kutiji sa rebrastim sediötima, i mekim hvataqkama, koja se ponovo kreÊe sve brûe i brûe, klizi kao da se viöe nikad neÊe zaustaviti.

[1965]

F SADRéAJ

éivojin PavloviÊ

SABQA

NUéNIK

DevojËica je ËuËala kraj betonskog zida, nad zidom se granao dud; sitne, lepröave, iskidane senke prekrivale su zemqu kao opalo liöÊe. U oboru, za zidom, groktale su sviwe i ka dudu podizale raqe, oËekujuÊi da vetar strese dudiwe. DevojËica se igrala lutkama koje joj je neko saöio od krpa; reðala ih je u kutiju od predratnih cipela, zamewe-nih u nekom selu za braöno, ili sir ili vreÊu buðavog kukuruza.

ÑNema dlakaì, govorio sam Draganu dok smo u veöernici oötrili sabqu o tocilo.

ÑImaì, reËe on i na kamen izli vodu iz krËaga. ÑVideo sam ih na wenoj mami kad je sinoÊ navlaËila spavaÊicu. Svaka ûena ima dlake.ì

ÑAli ona nije ûenaì, tvrdio sam zverajuÊi kroz prozor u devojËicu. Piqio sam u wena Ëvorugava kolena i u kratku sukwu.

ÑNego öta je?ì ñ upita Dragan i ode iza kotlova da sakrije sabqu. Gledao sam ga kako puûe iza zarðalih kazana i kako rukama raskida pauËinu.

F SADRéAJ

ÑTek je poöla u gimnazijuì, odgovorih mu.

ÑPa öta?ì ñ upita on otiruÊi sa lica pauËinu. Ñäta onda?ì

ÑDevojËice izmeðu nogu nemaju dlake, kao ni miì, rekoh izlazeÊi napoqe, zadovoqan öto neÊu viöe udisati miris rðe. ÑJesi li iöta video na Radetu kada su mu PuliÊ i Quba Kewac skinuli gaÊe?ì

ÑDevojËice ih imajuì, ponovi on nepokolebqivo. ÑAko ne verujeö, popni se na nuûnik i saËekaj je da doðe da piöki. VideÊeö.ì

»ekao sam.

Popeo sam se po ûiËanoj ogradi i pazio da se ne Ëuje nikakav öum. Legao sam na krov, polako sam razmakao Êeramide. Tako sam mogao da u nuûniku vidim drveni sanduk i rupu u sredini.

»ekao sam. Bilo mi je teöko da preko krova piqim u sviwac ñ pod ojedenim zidom ËuËala je devojËica. S vremena na vreme pogled sam spuötao preda se, ka zelenoj mahovini i gomilicama zemqe, sakupqenim u ûlebovima iz kojih je rasla trava. Po Êeramidi su leûale konzerve, baËene na krov ko zna kad. Bilo je tu praznih flaöica od lekova, probuöenih gumenih lopti i kutija od cigareta öto su istim putem dospele ovamo. Iz dosade, a i zbog bolova u ukruÊenim nogama, odlomio sam granËicu sa obliûweg bagrema i wome po mahovini nacrtao naöu sabqu.

Ta sabqa, mislio sam, to je ono öto nam nedostaje. »im je isuËem iz blistavih kanija, deca Êe se okupiti sa svih strana. SevnuÊe nad gradom kao muwa, pod wu Êemo sakupiti vojsku. äure, PuliÊ i Quba Kewac prestaÊe da se motaju oko ove ograde, i da kamewem razbijaju prozore na

F SADRéAJ

veöernici u kojoj smo se Dragan i ja ranije veûbali u maËevawu drvenim noûevima. Tada im nismo mogli niöta. Ali, Ëim ugledaju pravu sabqu, Ëim zaËuju fijuk wenog seËiva, i spaze koliko nas je pod wom, razbeûaÊe se, i iz svoje male neÊe viöe dolaziti ovamo.

VeÊ sam video juriöe, i sebe ispred naöe vojske, sa sabqom uprtom u tuËano nebo. Video sam kako letim na Ëelu bezbrojnih ratnika. I PuliÊa, äureta i Qubu Kewca kako se povlaËe i kriju iza plotova. Opijeni pobedom, viËemo urrraa! I taj im se zvuk zabada u leða; sve öto je oko wih ñ i kuÊe, i voÊwaci, i öiroka, neravna, naglodana ûuta zemqa ñ razmazuje se kao kiöa po podrumskom oknu. Nemaju vremena ni da se saberu, a nekmoli da pruûe otpor, raötrkani po utrini i siÊuöni poput bubica, uzvereni jedinim moguÊim pitawem: Ñäta li Êe biti s nama?ì... äta Êe biti? ñ nije mi teöko da zamislim. DogodiÊe se ono öto se dogaðalo deci koju su presretali ispred ökole i odvlaËili u voÊwak: svuÊi Êemo im gaÊe, i straûwice im do krvi naûariti koprivom da vide kako je to. A zatim Êemo ih pustiti da usred pijaËnog dana protrËe gologuzi ulicom, tada na woj ima najviöe sveta; nek im se seqaci grohotom smeju.

Vetar poËiwe da duva, vruÊ letwi vetar. Preda mnom se wiöe biqka izrasla iz satrulog liöÊa; preko we gledam devojËicu.

Viöe nije sama: mati joj se bliûi preko dvoriöta. U dugim noÊima mislio sam na wu: zbog we se moj otac Ëesto napijao. éena ide ukoso preko kaldrme, kao da beûi od praöwavog vetra i uskovitlanih strukova izgaûene slame. U crnini

F SADRéAJ

je kao i uvek, a bela poput mekih bokova perjanog uzglavqa. Tetura se sawivo, kao da je opijena teökim mirisima leta. ObraÊa se devojËici i öakom upire u dudove grane, sa wih vetar stresa plodove kao kiöu. Uplaöih se da Êe devojËicu uzeti za ruku i odvesti je kuÊi. Bojao sam se: dohvatiÊe je za zglavak iznad siÊuöne öake i povuÊi je za sobom, na isti naËin na koji je devojËica öetala po ðubriötu svoje lutke ñ surovo, bez osvrta: kao da je znala da lutke nisu ûiva biÊa, veÊ vreÊice ispuwene strugotinom.

Ali, to se nije dogodilo. éena je podigla ruku kao da hvata tanke iglice sunca, i sa duda otkinula dva-tri lista. ZgrËio sam se na krovu, bojeÊi se da me ne opazi. No ona se pribliûavala nuûniku odsutno. Obasjana suncem, nije gledala ni u öta, dremqiva kao maËka. Bliûila se tromo, a vetar joj je otkrivao kolena lelujajuÊi sukwu u stranu. Primicala se, ali ja sam je video sve nejasnije ñ srce me je guöilo, i ona se rastapala u öarenoj magli, rastoËena suncem. Zaustavio sam dah, legao na Êeramidu i uz otvor pripio lice pokuöavajuÊi da se smirim.

U prvi mah niöta se nije moglo videti. Zaökripala su vrata, svetlost je za trenutak blesnula po nuûniku, zatim ga je preplavio mrak. I tek kad su mi se oËi svikle na tamu, ja sam joj nazro telo, obnaûeno od pojasa naniûe. To je to ñ rekoh sebi ñ to za Ëim otac Ëezne i svake me noÊi ostavqa u sobi samog.

Pogledah je ponovo: sedela je na drvenom sanduku, nagnuta napred i nepomiËna. Osetih kako me plavi neka nepoznata struja, kako me davi i trese mi udove, mada joö nisam uspeo da ugledam ono

F SADRéAJ

izmeðu wenih nogu o Ëemu mi je Dragan govorio. Morao sam da razjapim usta da mi se ne bi Ëuo dah. UËini mi se da daöÊem isuviöe jako, i da Êe me ona Ëuti.

Ali, varao sam se. Ona je i daqe bila nepokretna, usaðena u otvor na sanduku kao sakati prodavac kikirikija u invalidska kolica, na trgu kraj bioskopa ñ od wega smo, pred predstavu, kupovali peËene semenke. Bila je nepomiËna. »inilo mi se da Ëujem kako stewe. I mada odavde nisam mogao da joj vidim lice, kao ni trbuh, meni je izgledalo da joj se usne grËe, a prsti davqeniËki stiskaju pregröt dudova liöÊa. Da je ovde ñ pomislih na oca ñ da je na mom mestu, pa da je vidi ovako napetu, iskeûenu i nabreklih ûila, sigurno bi se manuo kafane i skrasio u kuÊi.

I dok sam sa olaköawem oseÊao kako mi u telu popuöta grË, zaËuh glasove s one strane ograde. Iskrenuh glavu i videh da pod nuûnikom stoje äure, PuliÊ i Quba Kewac.

ÑGde je ta sabqa?ì ñ Ëuo sam ih.

Znao sam öta to znaËi. Dohvatih Êeramidu i zavitlah je na wih, zatim skoËih na zemqu. PuliÊ jauknu. Opazih kako se svojim dugaËkim i prqavim prstima hvata za teme, ali nisam imao vremena da gledam öta Êe daqe biti ñ pojurio sam ka veöernici osluökujuÊi wihove besne psovke i ökripu ograde po kojoj se veru.

Ubrzo su mi bili za petama. Kud odoöe one vojske? Gde je sabqa? Gde je Dragan? ñ mislio sam, napreûuÊi se da pre wih stignem do veöernice. TrËao sam, a ûbuwe, ojedeni sviwac, razbijeni prozori na veöernici i devojËica s lutkom u pegavoj senci iza betonskog zida razmazaöe se u

F SADRéAJ

sivu traku kao pqusak kiöe preko podrumskog okna.

Ali ja nisam jurio begunca. Ja sam beûao. Vapio sam samo za jednim: stiÊi pre wih u veöernicu i dograbiti sabqu.

Behu brûi. Na korak ispred mene äure se baci na vrata, öarke pisnuöe: iöËeznu u veöernici, zatrpan mirisima pepela i rðe. Poðoh za wim, ali me oprqi ledeni blesak sabqe, zapaluca kao zmija i seËivo me oöinu po vratu.

RANA NA VRATU

Bili smo u poqu. Travom prelete senka avionskih krila kao razvijorena zastava. TrËimo kroz kukuruze, vinograd i bostaniöte, i nastavqamo putem ka brdima. Ulazimo u öumu, u mlaku i opojnu tiöinu. Pogledah oca: hoda oborene glave, znoj mu vlaûi vilice. Dok sam rasterivao nevidqive muve öto mi zuje oko uha, meni se Ëini da ne ide dovoqno brzo, da korak usporava kao da se neËeg priseÊa, kao da se dvoumi i postaje neodluËan. Maöih se potiqka i pod prstima osetih topli curak: niz vrat, znojav i vruÊ, iz otvorene rane sliva se krv.

ÑKuda Êete?ì ñ Ëusmo uzvik. Bio je snaûan, prasnuo nam je za leðima kao korbaË. Iza leske stajao je pop. ÑLaköe maloì, reËe Ñniko vas ne juri.ì

Otac mu priðe. Ali pop ne pruûi ruku: raöiri maqave prste ulepqene smolastom teËnoöÊu.

ÑBombardujuì, promrmqa otac i priteûe prsluk.

ÑKoga?ì ñ upita pop grmeÊi dubokim glasom.

F SADRéAJ

ÑItalijuì, reËe otac i obori glavu.

ÑNismo mi Italijaì, reËe pop. ÑHajte, da liznete med.ì

Na ivici öume nalazila se pojata; iza pojate, u hladu ogromnih lipa, seqaci spuötaju saÊa u limenu maöinu za ceðewe meda. Nad koönicama i iznad kanti i tegli zuje pËele. Nisam se usuðivao da priðem. Stajao sam po strani, u hladu, kraj kladenca obraslog u kupinovo ûbuwe.

ÑOdi ívamoì, viknu pop, Ñöto se stidiö? íOdi meðu qude.ì

Pokazah mu ranu i rekoh da se bojim pËela. Tad on kasapskim noûem odseËe kriöku saÊa,

sa saÊa mu se niz maqave podlaktice slivao med, skoËi ka meni kao oûiveli mrak i reËe:

ÑNe boj se, pËele su boûje duöice, nikog one neÊe. A kad te ujede, tad je wojzi, dete moje, a ne tebi, kraj. A ranu operi, eno ti vode iza leða.ì

Dugo sisam saÊe. OseÊam kako mi sok teËe niz grlo i pali ga miriöqavom i otuûnom slaöÊu. Gledam kako seqaci obigravaju oko koönica, radosnim pokretima vrte ruËicu na centrifugi; po limenim zidovima zadobovaöe kapi. Umornim vilicama muqao sam vosak, zatim ga ispqunuo i sagao se nad izvor da operem ranu. U travi, öto se pod vodom leluja kao kosa davqenice, ËuËala je ûaba. Sluöam zuku pËela i qudski ûamor. éamor najednom umuËe.

Tad videh, kao öto su i drugi videli, da na ivici öume stoje naoruûani qudi. Stajali su iznad nas kao da su oduvek bili tu, sivi od praöine i nekog potmulog i jetkog besa öto im je tiwao u zenicama.

F SADRéAJ

ÑPomozí Bog, ûenoì, reËe jedan od wih i koraknu ka seqanki koja ga je gledala Êutke. ÑÆutiö?ì

Piqio je u wu netremice, kao da sve öto ona Ëini ima neku dubqu nameru, ili neki tajni, samo woj znani smisao. Ali ûena se samo uspravi i izvi telo, nijednog Ëasa ne odvraÊajuÊi pogled s wegovog lica, uraslog u zapuötenu bradu. Uspravqala se i okretala kao da hoÊe da se udaqi bez ijedne reËi.

Ne gledajuÊi ni u koga, ona pruûi prvi korak. UËinila je to bez dvoumqewa, ali meni nije bilo jasno zaöto se udaqava i kuda Êe. I ñ videlo se ñ otiöla bi bez ijedne reËi da Ëovek ne priskoËi i naglo je udari kundakom u bubrege.

Ona se trûe. Kao da je u woj neöto popucalo, lice joj se prevuËe maslinastom bojom. Otvori usta, ali se iz wih niöta ne Ëu. Okrenuvöi se oko sebe, pade kraj nogu mog oca. U padu, sukwa joj se zasuka uz butine pune plavih vena; izmeðu butina ugledah ono öto jutros sa nuûnika nisam uspeo da vidim.

ÑBog vam pomogaoì, promuca otac, jedini on. Promuca te tri reËi i povede me trkom ka selu.

TrËali smo kroz öqivik. Nije se osvrtao. »inilo mi se da ûeli da se od mene skrije. Sa wegovih razmahanih ruku strah je visio kao rukavi ispeglane koöuqe. Ali on nije zbog straha izbegavao da me pogleda u oËi, veÊ zato öto ga je skrivena misao na majku one devojËice sve viöe podlokavala. »im nalete drugi talas bombardera, on jurnu kroz öqivak kao uplaöena kokoö, pribi se uz öqivu, a zatim stropoöta u jarak kraj pasiöta.

Legoh kraj wega osluökujuÊi kako iz daqine pucketa nemaËki protivavionski mitraqez. Iz

F SADRéAJ

kamenog avionskog poretka otkidoöe se ËeliËne ptice, ruöeÊi se ka zemqi. Priqubih glavu uz busen. Lomot obruöavawa ne potraje dugo, ali i to malo vremena beöe dovoqno da nas prestraöi. Jedva sam se savladao da ne skoËim i ne odjurim nekud. »inilo mi se da je na ovom mestu nemoguÊe ostati neprimeÊen; bio sam ubeðen da su svaki naredni strmoglavi huk i svaka nova eksplozija nameweni baö nama. Uvijao sam se kao crv. Bio sam spreman da zubima gloðem zemqu, ne bih li u woj naöao spas. A kada su odleteli, kad su iöËezli iznenadno, kao ruûan san, ostavqajuÊi nas zatrpane tiöinom i oseÊawem neizmerne pustoöi, nisam se usudio da podignem glavu. »inilo mi se: svet mora biti izmewen, öume spaqene, varoö sravwena sa zemqom.

äta je sa ocem? upitah se i skoËih, zaprepaöÊen slikom predela u kome smo se nalazili: u liöÊu iznad glava Ëavrqaju ptice, sunce liûe seoske krovove, stoka po poqima pase mirno.

ÑUstajì, rekoh, Ñgotovo je.ì

Otac rasklopi öake skrötene nad glavom. Pogleda me.

Videh da je u wemu sazrela ona misao.

On ustade. Lice mu beöe ulepqeno praöinom; nije ga obrisao, nije mislio na sebe. Nisam bio siguran ni da li je i na mene mislio ñ uöao je u selo klecavim hodom i ostavio me pred ökolom oko koje su sedele izbeglice.

ReËe mi da ga saËekam. Okrenu se i ode.

GledajuÊi ga kako urawa u Ëestar i iöËezava u mekim senkama avgustovskog popodneva, meni niz lice potekoöe suze.

F SADRéAJ

Sada sam bio sam. Zapitah se: ko su te izbeglice meðu kojima sam se iznenada obreo? Ko bi me od wih, ako ustreba, dohvatio za ruku i odveo na sigurnije mesto?

Sedeli su meðu svojim prwama dokopanim na brzinu iz napuötenih domova, zurili su odsutno preda se, ne bi im na um palo da me zaötite od onoga od Ëega ih je i same obuzimala strava. GledajuÊi wihove plaöqive kretwe, znao sam da bi me u sluËaju novog vazduönog napada smesta zaboravili kao öto me je i uËiteq zaboravio Ëim mu je otac okrenuo leða. Posadio me je na praznu kaËicu usred nepoznatih qudi, a zatim iöËezao. I viöe se nijednom nije pojavio.

Zadrhtaöe mi usne. Pored nosa poteËe suza. I da me kogod ne bi video kako plaËem, uputih se iza ökole u voÊwak.

Nisam znao kuda bih. Crvene od sunca, staze se preko poqa razlivaju na sve strane kao krv iz prostreqenog tela. Gube se u daqini uviruÊi u baöte, u vinograde, i u bostaniöta, iöËezavaju u zaseoku i u öumskim utrobama, neke se proteûu i do istoËnih brda iza kojih poËiva varoö.

Uputih se u tom pravcu. U gradu mi je otac ñ moûda je veÊ stigao, moûda je veÊ u kuÊi, u sobi one ûene u crnini, moûda se veÊ pripaja uz wu, znojav.

KoraËam brzo, preskaËuÊi plotove, presecajuÊi poqa, zatim trËim. Iza leða mi plamti sunce ruöeÊi se za brdo. TrËim, uplaöen sivom pustoöi, jurim u nadi da Êu sa brega ugledati prve kuÊe.

A onda sam iznenada stao, kao ukopan.

Preda mnom, sa vrha breûuqka golog kao bundeva, prostire se bostaniöte. U podnoûju, veÊ

F SADRéAJ

providni sred izmaglice, tri deËaka öuwaju se izmeðu vreûa. Jedan nosi sabqu i u trku odseca lubenice, ostala dvojica trpaju ih u xak. Prepoznajem ih: to su äure, PuliÊ i Quba Kewac. Ostajem skriven iza glediËja, i Ëekam da vidim öta Êe daqe biti. OËekivao sam neöto neobiËno. Neöto nesvakidaöwe: sabqa koju smo Dragan i ja jutros nabrusili na tocilu sada je u wihovim rukama.

Ali, nije se dogodilo niöta veliËanstveno. Iskrali su se iz bostaniöta i u ûbuwu lubenice rasekli na polutke. Gledao sam ih kako iz prepunih usta pquju semenke na zemqu. Gledao sam ih netremice, sve dok nije palo veËe, zatim sam se vratio u selo, jer nisam znao öta bih drugo mogao da uËinim.

A oni su ostali izvaqeni u ûbuwu, siti i raskopËanih Ëaköira ñ najednom su im postale tesne.

Okruûen korama od lubenice, äure ih je lewo naticao na sabqu.

STREPWA

PlaËem. Niz lice mi teku suze, usne drhte, kap se pored nosa sliva u usta ñ nesvesno je liûem. Iako sam daleko od seqaka i varoökih izbeglica, ne jecam glasno.

Jedna ûena primeÊuje drhtawe mojih ramena. Pqeska dlanovima i öirom otvarajuÊi oËi uzvikuje:

ÑPogledajte. Mali plaËe!ì

Da sam primetio kako me gledaju, sigurno bih iza seoske ökole pobegao u voÊwak. Ali, kad sam ih spazio, veÊ je bilo kasno; krug ûenskih haqina

F SADRéAJ

opkoqava me sa svih strana, zatvara mi vidik, a pogled mi je mutan od suza, i te crne, plave i sive haqine silno me zastraöuju.

I daqe neuteöno plaËem, ne sluöajuÊi pitawa: Ñäta mu je?ì

ÑDa mu nije pozlilo?ì ÑMoûda mu se ötogod desilo?ì

ÑDa mu nisu mangupËiÊi neöto ukrali?ì ÑMoûda se izgubio?ì

ÑMoûda ga je strah?ì

Ne. Nije me strah. Nemam koga da se bojim. »ega da se plaöim? Ovde, pokraj plota, guste su orahove kroöwe ñ zaklawaju nebo; a kajsije i öqive neobiËno su mirne, mirne kao i trava na livadi iznad sela. Nemam Ëega da se plaöim, jer dan se gasi, odavno je minulo jutro, ne strepim u krevetu hoÊe li urliknuti sirena i nad krovovima naöe varoöi zabrujati Ñliberatoriì.

Ali ovaj krug od graðanskih haqina i seoskih pregaËa i sukawa sklopqenih nada mnom guöio me. Trti se i piöti snaûnije od sirene na krajskomandanturi; pravi neprodoran zid. Tutwi poput motora sa bombardera zvanog Ñliberatorì; ne dozvoqava mi uskovitlano kolo da budem sam i da osluökujem.

Jer moûda me uho vara. Moûda ne Ëujem niöta. Moûda to nisu avioni. PrimiËe se noÊ, noÊ smirewa i slatkog sna. Mrak se spuöta i skriva nas od wih. A oni po mraku ne lete.

Ali ja bih hteo da sam s‚m, da se uverim u sve to, da se smirim, da ne drhtim i ne strepim, jer sam malopre Ëuo zvuk, uporan, otegnut, jednoliËan, potmuo i straöan, Ëuo sam ga za tren i srce mi je zadrhtalo pomutivöi mi suzama vid. Moram opet da

F SADRéAJ

sluöam, da osluökujem i da se uverim, da ne sumwam viöe. No, meni je nemoguÊe iöËupati se iz okruûewa i pobeÊi od uzgibanog, usplahirenog i zabrinutog kola öto igra oko mene, pocupkuje, huËi, i zagluöuje me pitawem:

ÑA gde mu je otac?ì I odgovorom:

ÑO, pa on zato plaËe!ì

Mrski su mi ovaj kovitlac i briûni uzvici: misle da me je strah bez tate. Tako misle, i veÊ me neËija ruka gladi po kosi; teöe me da se ne bojim öto sam s‚m, a ja ûelim da budem sam, sad baö to ûelim, jer moram da osluökujem onaj zvuk, onu ubistvenu jednoliËnu zuku avionskih motora koju sam malopre uhom ulovio. Oni me i daqe teöe, ali to je glupo; znam da je besmisleno to öto Ëine i mrzim ih, jer me oni teöe misleÊi da me je strah öto nemam nikoga uza se.

A to nije taËno.

I da me suze ne guöe, rekao bih im da ûelim da ostanem sam, da sve te haqine, te sukwe i te prestiqke odu do ðavola, jer ja moram da proverim sumwu, jer mi se opet Ëini da Ëujem romor Ñliberatoraì, a otac je krenuo u varoö; bojim se zbog tate ñ da mu se opet ne desi ono öto nam se dogodilo jutros, dok smo beûali u ovo selo.

No ne stiûem ni da obriöem suze, a nekmoli da progovorim: zujawe postaje sve jaËe, prerasta u riku; zatim u teöko, zagrcnuto i potmulo kaöqawe.

Podiûem glavu i u smrklom nebu, nad samim seoskim krovovima, opaûam Ñliberatorì: avion bleöti kao ogromna nebeska sabqa, fijuËe, a za wim se poput crvene perjanice vuËe plameni rep.

F SADRéAJ

528 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Trenutak kasnije ruöi se iza öumarka; strahovita eksplozija baca me na zemqu. Ustajem oöamuÊen i drhtim celim telom. Hteo bih da beûim, ali mi se Ëini da viöe nemam kud. I da je svemu doöao kraj.

Iznad öumarka diûe se crni oblak. Izbeglice, okupqene oko ökole, gledaju u dim, i kao omaðijane upuÊuju se sokakom, kroz selo, ka dalekim, niskim öumama.

Ja ostajem u voÊwaku sam, zaboravqen od svih. Sa oraha, iz guste kroöwe, rakoqi se kokoö, Ëini se da se to meni podsmeva. Gledam uvis, i vidim: kroz liöÊe se, prema nebu, odslikava meki cvet uzrelog maslaËka; leluja se, klizi niz kosu nevidqivu nit, i pada na zemqu.

To je padobran.

Pretpostavqam da o wemu visi pilot oborenog Ñliberatoraì.

Ne spuötajuÊi pogled, trËim kroz voÊwak, preskaËem plot i vidim da se bela peËurka dotiËe livade.

Istog Ëasa iz Ëestara istrËavaju Gorwakovi Ëetnici u öubarama, opasani redenicima ñ isti bradati qudi koji su sred popovog pËeliwaka udarali seqanku kundacima. Naperenih puöaka, opkoqavaju pilota.

Prilazim, i gledam: pilot je crnac; on se smeje; na wegovom garavom licu zubi blistaju poput sedefa.

ÑTito?ì ñ pita dubokim glasom i reËi premeÊe po ustima kao vreli krompir. ÑPartizans?ì

Ñäta govori ovaj... ovaj?ì ñ muca jedan od wih u oficirskoj uniformi i iz pojasa vadi sabqu,

F SADRéAJ

sliËnu onoj ko-jom su äure, PuliÊ i Quba Kewac danas u bostaniötu sekli lubenice.

Ñäta veli, sestru mu ofiksanu?ì ÑPartizans?ì ñ ponavqa pilot.

Ugledavöi sabqu, prestaje da se smeje. Wegove nabrekle usne zastiru zube, u oËima mu palaca strepwa i gasi se, trne brzo pod fijukom sabqe koja ga u jednom trzaju udara po grlu.

Uûasnut, gledam kako qudsko telo, obliveno krvqu, pada u travu. »ujem kako krkqa. I vidim: koprca se i smiruje.

OkreÊem se, beûim. Sad imam zaöto. OseÊam Ëitavim svojim detiwim biÊem, mröavim svojim udovima i najeûenom koûom da me zapquskuje dah smrti, snaûnije no eksplozija oborenog bombardera.

äto brûe! ñ urla mi u glavi, muti mi svest. äto daqe!

Kuda? ñ ustavqa me posledwa iskra pomuÊene svesti, i ja opet poËiwem da plaËem. Ridam neuteöno, sklupËan pod bagremom na ivici vinograda. Nebom se osipaju iskre kao varnice sa tocila; ne znam da li su to zvezde, ili u mom oku svetlucaju suze.

[1967]

F SADRéAJ