MIODRAG BULATOVIÆ

Miodrag BulatoviÊ

QUBAVNICI

Tijelo je moje obuËeno u crve i u grude zemqane, koûa moja puca i raöËiwa se. Dani moji brûi biöe od Ëunka, i proðoöe bez nadawa.

Kwiga o Jovu, gl. 7.

PRVA GLAVA

I ta kafana bila je mala i öupqa. Ja i Oqa sedeli smo u uglu tako da nas nisu mogli primetiti ni Ananije ni Fotije, koji su sedeli sto ili dva daqe od nas, a kamoli Sima i Nikifor, koji su sedeli iza vrata. Kafana je bila mraËna i da joj nije bilo prozorËiÊa, pre bi Ëovek pomislio da se nalazi u zemunici no u periferijskom svratiötu, iz kojeg je retko ko trezan izlazio. Zidove je imala previsoke i tamne, tako da ih nismo mogli dobro videti; visili su, razmaknuti i uspravni kao bedemi, kao zasede.

Ja i Oqa smo se gledali. Oko nas siveli su se qudi, mali i krpeni u öaputawu. Qudi su Êutali ili govorili nad stolovima.

F SADRéAJ

I Oqa je öaputala, a ja nisam imao niöta da kaûem. Qudi su se siveli, obeöeni i neobeöeni, i liËili na lutke od zemqe i hartije.

Pitala me je bojim li se. U kafani je bilo najviöe staraca. Mirno sam gledao u ogledalo. Ono je bilo satkano od dima, pauËine i stakla. Sva lica, koja sam u wemu video, bila su naborana i bolesna, sem mog. Imao sam mladeû na jagodici, koji mi je ulepöavao izgled. OËi su mi bile naroËito lepe. Crnele su se na bledim ispupËewima lica; ono je moralo biti bledo, jer sam mnogo razmiöqao kako da pronaðem neöto öto bi me zadivilo i oduöevilo. Fotije mi je rekao da su avioni veoma Ëudan izum i da se wima treba pozabaviti. Zavoleo sam ih. Stao sam se zanositi wima, kao dete koje se ni za korak nije odvojilo od zemqe. Pravio sam ih od hartije i kartona, od drveta i pleha. Mislio sam da Êe vrhunac moje sreÊe biti kad se dignem iznad aerodroma. Ali sam se razoËarao. »im smo se podigli sa zemqe, stao sam povraÊati.

Tada nisam poznavao ni Oqu, ni Ananija. On je stajao u ogledalu. Otkako sam ga znao, lice mu je bilo iskrivqeno i neveselo. Imao je krivu nogu, koju je vukao za sobom, ali mu je u ogledalu nisam mogao videti od dima. Pored wega bio je poboden Sima s kwigom. On je bio tako visok da je rame-nima lomio okvir ogledala, te mu je glava bila negde iza stakla. Jedino sam ja znao da su Ananije i Fotije prepravqali tuðe pesme i potpisivali ih svojim imenom. Oqa je neöto öaputala. To sam doznao kad su bili pijani, ali nikom nisam govorio, jer sam stalno zaboravqao. I ja sam pisao pesme pre no öto sam zavoleo avione. Ja sam, u stvari, bio roðeni pesnik, istinski talenat, ali mi se to lagawe i sebe

F SADRéAJ

i drugih nije dopadalo. Bio sam naroËito obdaren za pravqewe stihova i izmiöqawe novih i neobiËnih rima, ali nisam imao voqe za bilo kakav rad.

Gledao sam u ogledalo i video glavu kraj mog ramena. Smejao sam se Oqi i Ananiju öto su bili tuûni. Niti sam znao öta znaËi biti veseo ni neveseo. Na svet i danas gledam obiËno, kao na najobiËniji vrt, iako sam svestan da sam boqi, lepöi i pametniji od svih qudi koje znam. Oqa je naslawala glavu na moje rame.

Zatim sam poËeo maötati o brodovima. Uûivqavao sam se u brodolome, u uloge hrabrih kapetana i mornara. Imao sam oseÊawe da se, ûiveÊi daleko na kopnu, pretvaram u najobiËnijeg insekta. Otiöao sam na more i zaplovio u svet. Gotovo mesec dana nisam dolazio k sebi. Kad su mi prineli ogledalo licu, video sam da izgledam kao kostur. Poûalio sam za svojom lepotom. U oËima viöe nisam imao onaj lepi i zavodqivi sjaj. Pobegao sam s vode i odao se skitwi po svetu.

Iöao sam od grada do grada, iz drûave u drûavu. äpancima sam se predstavqao kao prognani plemiÊ, Francuzima kao srpski kraqeviÊ, Holanðanima kao specijalista za bolesti uva, grla i nosa, a Dancima i äveðanima kao voða jugoslovenskih komunista. Sve mi je to izgledalo neinteresantno i glupo, iako su mi qudi mahom verovali i smatrali me srpskim genijem. Proöle godine vratio sam se u Beograd, posle desetak godina lutawa po svetu, krËmama pored Save i starim poznanicima, kojima sam veÊ bio poËeo zaboravqati imena. U svojoj sobi i mansardi

F SADRéAJ

proslavio sam trideset drugi roðendan, i Ëim sam izaöao na ulicu, spazio sam Oqu.

U ogledalu sam video svoje lepe ruke. Jedna je bila opruûena pored stola a druga je poËivala Oqi na ramenima. OËi su joj bile tako dobre i tuûne da mi se Ëinilo da Êe svakog trenutka iz wih poteÊi suze i gnoj. Nisam mogao da ih gledam i nekoliko puta povikao sam joj da se nasmeje. U ogledalu sam primetio kako se pripija uz mene. Niti sam se radovao tome, niti mi je bilo smeöno. Prema okvirima iöli su Fotije i Qubica. On je bio sitan a ona toliko mala da se jedva videla izmeðu stolova. Fotija sam voleo zato öto je u pijanom stawu govorio Ëudne stvari i öto je u nedrima veËito nosio kamu, koju nizaöta na svetu nije smeo izvaditi. Rukama sam zagladio kosu. Pomilovao sam podbradak. Izgledalo mi je da mi se krv iz prstiju pretaËe u obraze.

Oqa me zapita bojim li se. Sedela je skamewena, sa öakama na kolenima, i gledala me. Odgovorih joj kako nemam niËega da se plaöim. Ona me zapita:

ñäta bi radio kad bi neki razbojnik uperio puöku u tebe?

ñVerovatno bih se prepao, odgovorih. A ti?

ñI ja bih se prepala.

Opet me zapita. Odgovorih joj kako mi je gotovo sve svejedno, ali da bi mi bilo veoma ûao umreti, pogotovo öto sam joö mlad. Ona reËe da bi plakala i molila da joj poklone ûivot. Rekoh joj da bih verovatno i ja to Ëinio.

Otkad sam se vratio iz skitwe, sve viöe me je okupqala ideja da moram steÊi naslednika. Mislio sam da Êe me to smiriti i zainteresovati viöe nego avioni i brodovi. Oqa je öaputala i gledala

F SADRéAJ

u ogledalo na zidu. Bila je krupna i rumena u obrazima, pa sam verovao da Êe biti dobro ako je uzmem za ûenu. Qubica je iöla za Fotijem, a Sima za Ananijem. OËi su im se mreûile. U ogledalu sam video samo dim i prazninu oko ramova. Tada zapitah Oqu:

ñ HoÊeö li da te uzmem za ûenu?

Gledali smo se. Setih se da me je Ivana tako gledala kad sam je to pitao. Ivana je rekla da hoÊe i da Êe mi roditi Êerku. Predomislio sam se i vratio je majci nevenËanu. Na stanici je grËevito plakala. Zapitao sam je öto plaËe, ma-da sam znao da joj teöko pada öto odlazim. Rekla je da sam joj upropastio buduÊnost. Kazao sam joj da je buduÊnost svaki sadaöwi Ëas u kome se gledamo i da zbog toga ne plaËe. Gledala me je. ObeÊao sam joj da Êu je upoznati s Ananijem, koji Êe se odmah venËati s wom, jer od wega beûe ûene kao od sotone. Rekao sam joj da Êe biti sreÊan, poöto je nevin, mada star. Gledala me je. Najzad mi je priznala da plaËe za mnom. Poverovao sam joj. Voz je zadimio. Ostala je na peronu, omotana jevtinim ogrtaËem i parom. Docnije sam shvatio zaöto sam pobegao od we. Hteo sam sina, a ona je rekla da Êe mi roditi Êerku. Povrh toga imala je bolesne i unezverene oËi.

Ja i Oqa smo se gledali. Wen pogled podseti me na Ivanin i zamalo ne ustadoh. Imala je neki nepojmqiv mrak u oËnim dupqama, koji joj je stalno kapao niz trepavice. Oqa mi odgovori:

ñ Zar sam te dostojna?

Svideo mi se wen odgovor. Zagrlio sam je i rekao tiho:

F SADRéAJ

ñNisi me dostojna, ali Êu te uzeti da mi rodiö sina, jer si zdrava. Ne volim mröave i sitne ûene. Gadim se nesoja.

ñA zaöto baö hoÊeö sina?

ñDa bi postigao ono öto ja nisam mogao.

ñNeka bude kako ti kaûeö, reËe snishodqivo. Docnije sam saznao da se Ivana udala za nekog

ûelezniËara. U to sam odmah poverovao, jer joj je kuÊica bila pokraj ûelezniËke stanice. Ananije je zakquËio da je wenom muûu krivo öto dete nije wegovo, ali da je ipak zaqubqen. Fotije mi je priËao da je voza iz jednog kraja drûave u drugi. On mi je joö ispriËao kako Ivana mnogo pati za mnom. I u to sam poverovao, jer je za mnom tugovalo mnogo wih. Ali nikad nisam doznao otkuda dolazi patwa. Ananiju sam govorio da ona i ne postoji i da su je qudi izmislili. Fotije mi je odgovorio da je to neöto najlepöe u ûivotu. Ananije je rekao da bez patwe nema ni qubavi, ni sreÊe, ni stvarawa.

Oqa mi je netremice gledala u oËi. Tada sam zapitao obojicu da li se naziva patwom ono oseÊawe kad je Ëovek mnogo gladan pa ga boli utroba. Odgovorili su mi da je to samo glad i ûeqa. Dugo su mi objaöwavali kako je patwa, u stvari, nagomilana sreÊa, tugovawe i bol.

Rekao sam im da ne verujem ni u öta na svetu a najmawe u wihove teorije, koje su bolesne. Dodao sam da bi boqe bilo kad bi ostavili pesme i iz aviona videli gmizavi i sitni hod qudskih lobawa, ili kad bi se otisnuli na more bar do Rijeke i osetili pod sobom beskrajnu dubinu a oko sebe pustoö, ili kad bi izabrali neku zdravu ûenu i s wom zapatili porod, no öto veËito raspravqaju

F SADRéAJ

o srcu i sveopötem qudskom bolu, o buduÊnosti poezije i tajnama svemira.

ñZaöto me tako dugo gledaö? zapitah je.

ñNe znam, proöapta.

ñGledaj malo u stranu, nemoj samo u mene. Gledaj malo u dim.

ñA öta Êemo raditi ako bude ûensko?

ñSmesta Êemo ga baciti u reku, rekoh i uzdrhtah od besa.

ñU reku! äta ti je?

ñU reku! Zaöto me tako gledaö? I tebe i ûensko!

Bila je pripijena uz moju desnu stranu. NapriËah joj kako Êu svog sina nauËiti da vozi avion, da krstari brodovima joö od malena, da prouËava qude i da ih vara kao ûongler. Ona me zapita öta Êe biti s nama. Odgovorih da neÊe biti niöta. ObeÊah joj da Êu s we skinuti drowke i lepo je obuÊi ako budem imao novaca, a da to neÊu uraditi ako ih ne budem imao, i da joj sa mnom neÊe biti loöe bude li me sluöala. Ona reËe kako voli da joj se nareðuje.

Oqa je sedela pored mene. Fotije i Ananije su nas gledali sa zaviöÊu. OseÊao sam da govore o nama, ali nikako nisam mogao shvatiti öta. Smeöili su se. Dok je Oqa öaputala neöto kraj ramena, mislio sam kako se Ivana dobro snaöla öto je uzela ûelezniËara koji je voza. Setih se da mi je kod we ostao prsten od mesinga.

Kraj Oqe je stajao starac. Bio je visok i mröav i sa bradicom koja mu se öiqila prema prsima. Nosio je pored sebe sveûaw vezica za cipele i sijaset drugih drangulija. Gledao sam ga. Plakao je, ali nijedne suze nije bilo u wegovim oËima. Bio je

F SADRéAJ

to sasvim obiËan starac. On pruûi prema meni veliku nabranu öaku. Gledao sam ga. On mi tiho reËe:

ñ Udeli.

LiËio je na Ivaninog oca, koji je bio Ëuvar pruge. Mislim da je Ivanin otac bio viöi od ovog za nadlanicu i lopov povrh svega, jer mi je jednom iz xepa nestao novËanik i maramica. Zapitah ga öta hoÊe da mu udelim. On ponovi sasvim obiËnim tihim glasom:

ñUdeli.

ñDa nisi pesnik, stari? zapitah ga.

Glas mu je bio tih da se jedva Ëuo. On ode. Tada doðoöe Ananije i Fotije i rekoöe mi da je starac najnesreÊniji Ëovek u Srbiji. IspriËaöe mi kako su ga qubav i patwa doveli do bede i proöwe.

ñNije li moûda bio pesnik, Ananije?

ñI to je zapoËiwao, nesreÊnik, odgovori mi Fotije.

ñA da li se vozio avionom? Da li se ikad nagutao slane morske vode?

ñVaûno je da zaista pati kao i svaki pesnik, reËe Ananije.

ñA zar i ti patiö, pobogu, Ananije?

ñPatim.

Ananije i Fotije sedeli su na starom mestu. Razmiöqao sam kako je öteta öto su Beograd i Srbija puni takvih zanesewaka. U Crnoj Gori i Makedoniji, mislio sam, mawe ih je. Tamo su qudi zdraviji, jer moraju da rade i da s mukom zaraðuju hleb. Nisam voleo taj kafanski talog, te qude koji su u svojim sobicama pisali qubavne, socijalne i mistiËne pesme; te slikare koji su, bradati i drowavi, skitali pijani po kafanama, svaðali se i

F SADRéAJ

tukli. Dopadali su mi se zdravi qudi, recimo fudbaleri, jer su bili obiËni. Zapitah Oqu:

ñA dopadaju li se tebi fudbaleri? Ona je Êutala. Zapitah je:

ñHoÊeö li da te odmah vodim svojoj kuÊi? HoÊeö li da te odmah uzmem?

Ona klimnu glavom.

Sutradan postade moja i zaplaka se.

DRUGA GLAVA

Vrlo retko sam navraÊao kod Ananija i Fotija, kod Sime, Nikifora i AÊima pogotovo, jer sam mrzeo poeziju. Ananije mi je bio najbliûi sused. Govorio sam im da je pisawe pesama bolestan posao i da bi ih trebalo poslati na neku graðevinu kao fiziËke radnike da se osveste i vide gde su. Svi smo stanovali u Karaðorðevoj ulici, ponad obalskih krËmi. Govorio sam im da im je potrebno zdravqe i da su najobiËniji bolesnici, kojima bi trebalo napuniti klinike.

Ananiju sam iöao da se ûalim na Oqu. Otkad je postala moja, poËela je da bledi i urasta i da me Ëudno gleda. Ananije je govorio da je to zato öto ûali deviËanstvo. Zapitao sam ga kako moûe ûaliti deviËanstvo posle punih deset godina braka. A Oqa je stalno plakala. Fotije mi kaza da ona neöto teöko proûivqava. Zanimalo me je öta je to. Ananije reËe da je to iskonska i dobra slovenska patwa, bez koje se ne moûe zamisliti Ëestit Ëovek, pogotovo ako je umetnik. Poslah do vraga i wih i slovensku tugu. Ananije i Fotije su se Ëudili. Hteo sam ûenu i sina, a dobio sam bolest i slovensku patwu. Oni su me gledali. Rekoh im da Êu

F SADRéAJ

je prebiti i najuriti iz kuÊe ako i daqe bude takva. Ananije reËe da Oqa ima veliki smisao za poeziju. Doznadoh od Fotija da Ivana sa svojim ûelezniËarom ûivi u Aleksincu.

Oqa je stalno plakala. NiËim je nisam mogao nasmejati. Nisu mi pomagale cirkuske i ûonglerske veötine kojima sam osvajao svet. Soba nam je bila mala i na mansardi, kao i Ananijeva.

Do nas su stanovali slikari. Odlazio sam od kuÊe da je ne bih gledao. Tamo sam se druûio s maðioniËarima, hipnotizerima i fudbalerima. A, u stvari, imao sam jednu jedinu ûequ: da dobijem naslednika. Tako sam vezivao dan s danom. Kad sam se vraÊao doma, zaticao sam je u uglu sobe. Dugo bi piqila u mene, te mi se Ëinilo da me ne poznaje. Pitao sam je öta joj je. Odgovarala mi je da je niöta ne boli. U sobi nismo imali niöta sem stola i kreveta, öto je sasvim dovoqno za dva zdrava Ëoveka.

Odlazili smo u svet za hlebom i prodavali sitnice. Krao sam kad god sam to mogao. Negde u Bosni popadoöe nas sedine. Oqa me zapita kad Êemo se vratiti kuÊi. Rekoh joj da je vrlo bolesna. Upita koliko Êu je joö muËiti. Odgovorih joj da se osuöila i da bih viöe voleo da je rumena. Ono imovine öto smo imali i nosili u torbaku i zaveûqaju neko nam ukrade. Ona reËe:

ñS nama je svröeno.

ñNije svröeno, rekoh. Jer Êu i ja nekome ukrasti.

ñNije li to greh?

ñA zaöto bi bio?

»esto sam se seÊao Ivane. Ponekad mi se Ëinilo da bi boqe bilo da je nisam ostavio. Fotije mi je

F SADRéAJ

priËao da joj Êerka liËi na mene i da je to wenom muûu naroËito krivo. Verovao sam da nije dugo tugovala za mnom i da joj je dobro Ëim se voza. Ali s tim seÊawem dolazio je i onaj plaË na ûelezniËkoj stanici, te sam se odmah okretao Oqi. Oqi sam priËao o woj ne bih li u woj izazvao qubomoru.

Oqa je postajala sve Êutqivija. Smejao sam joj se. Osmeh mi je bio lep kao i dok sam bio mlad. Bore su mi ulepöavale lik, a sedine pravile ozbiqnijim. Ona najzad zaneme. Odgovarala je samo kad sam je pitao voli li me joö.

Ubrzo videh da nema niöta od mog naslednika. Doðoh do zakquËka da je glupo ûeleti ga. Docnije shvatih da je prava bolest ma öta ûeleti. Najglupqa moja ûeqa bila je ta za naslednikom. Ananiju sam objaöwavao da je odvratno gledati sebe u drugom. On mi odgovori da je to plemenita i uzviöena ûeqa i da mnogo pati öto nema sina.

PoËeh razmiöqati o patwi, jer sam o woj stalno sluöao. Hteo sam da okuöam kako to izgleda. Razmiöqao sam öta bi trebalo da radim pa da patim. DanonoÊno sam razmiöqao o patwi i uvrteo u glavu da to mora biti neko prijatno oseÊawe. Oqa nije htela da mi to objasni. »ak mi se uËinilo da me nije ni Ëula kad sam je to pitao.

Odoh Ananiju i on mi kaza da patwa liËi na dugu iznad reke. Zapitah ga:

ñKaûi mi öta da radim pa da patim?

ñIstuci Oqu, odgovori mi.

ñDobro ili malo? zapitah ga.

ñKoliko god moûeö, odgovori mi.

Tog jutra svaðao sam se sa slikarima. Hteli su da me izbace iz stana. Otiöao sam kuÊi i stao tuÊi

F SADRéAJ

Oqu. Gledao sam je kako se uvija pod mojom öibom i izbacuje krv preko zuba.

Kad sam se umorio, seo sam i zapazio da patwe nema. Tukao sam je joö malo. Oqa nije progovarala.

Gledao sam svoju sliku iz mladosti koja je visila na zidu. Glava mi je bila nagnuta u stranu, jer je do we nekada stajala i Ivanina. Isekao sam je pre no öto smo se rastali na ûelezniËkoj stanici, kraj Morave. OËi su mi bile crne, krupne i vesele i sijale su samouvereno i svirepo. Bio sam neverovatno lep.

Oqa je leûala na podu.

Lice joj je bilo krvavo. Moja slika bila je uveliËana i uokvirena. NiËije slike nisam ûeleo da imam u sobi. Oqinu sam poklonio Ëoveku koji je nekad ludovao za wom i pisao joj pisma i pesmice. On se zahvalio i zaplakao. Zapitao me je li sreÊna. Bio je sed i nije mogao iÊi bez ötapa.

Oqa je sa poda öaputala kletvu. Htedoh da je pqunem, jer me je to prokliwawe podsetilo na Ivanu, koja je jedne veËeri kleËala preda mnom i prokliwala Ëas kad me je srela i zavolela.

Oqa je htela da se digne.

Tukao sam je svakog dana ne bih li postao nesreÊan. Fotije mi je preporuËivao neöto drugo, ali je to bilo tako ruûno da sam ga opsovao. I rekao sam mu da je neizleËiv manijak. Nije se uvredio. On uopöte nije smeo da se vreða. Da sam to rekao AÊimu ili Simi, doölo bi do svaðe, pa Ëak i do tuËe. Oqa je postajala sve suvqa i ûuÊa.

Tragao sam za patwom gotovo dve godine i, poöto je nisam naöao, reöih da ostavim Oqu i odem u skitwu. Hteo sam da lutam po Srbiji i Makedoniji kao ûongler. éonglerisawem sam

F SADRéAJ

zapoËeo ûivot i tako sam hteo da ga zavröim. Izgledalo mi je da nije tako ruûno varati qude, a misliti svoje.

Baö pred odlazak Oqa mi reËe:

ñNemoj otiÊi bar dok ne umrem.

ñA öta Êu ako budeö dugo ûivela? Jaka si ti, ûiveÊeö dugo.

Odloûih put. Nekoliko dana nije je napuötalo bunilo. Nije me mogla poznati. Imao sam mnogo ruûnih i neprijatnih stvari da joj kaûem. Nekih sam se prisetio tek kad je poËela gubiti dah i dobijati Ëudan sjaj u oËima.

Ali to nisu bile ruûne i neprijatne stvari, veÊ sasvim obiËne. Oqa je drûala ruku ispod grla. Bilo mi je nezgodno da joj priðem. S mukom je grËila prste i prinosila ih licu.

Ovakve scene izazivale su u meni gaðewe. Jednom sam i povraÊao gledajuÊi nekog mladiÊa kako se muËi. MladiÊ se opruûio, sam skrstio ruke na prsima, zavapio reË i sasvim obiËno umro.

Oqa je nepomiËno leûala na podu i micala usnom. Te noÊi nisam niöta sawao, ali sam pre sna dugo i rasejano razmiöqao da li sam pogreöio öto sam se oûenio Oqom a ne Ivanom.

Oqa osvanu ukoËena. Izgledala je sasvim obiËno. Ruka joj je leûala kraj glave. Onako zgrËena i ûuta, ta ruka liËila je na crva. Lice joj je virilo iz marame ustima i trepavicama. Stajao sam kraj prozora i gledao je.

Teöko mi je bilo poverovati da nije budna. Razmiöqao sam o putu u Makedoniju. Oqa je mirno leûala. Pevao sam nad wom, prvo tiho a onda sve glasnije. Pretvarao sam se da plaËem i nariËem. Druga ruka virila joj je ispod pokrivaËa samo

F SADRéAJ

laktom. Pretio sam joj da Êu se ubiti a wu ostaviti da umre od gladi sama. Æutala je. Bio sam prislowen uz vrata. Zvao sam je da se probudi. OËni kapci bili su joj Ëvrsto sklopqeni i quspasti kao krovovi od Êeramide. Setih se onog starca öto je prodavao sitnice po kafanama.

Sutradan odoh Ananiju i Fotiju. Odrûaöe mi lekciju o patwi. Sluöao sam ih sasvim obiËno. Nagovoriöe me. Shvatih da Êu poËeti da patim jedino ako uradim neöto neuobiËajeno. Poloûih je pored sebe u krevet. Milovao sam je po temenu. Golicao je ispod pazuha. Krunila joj se koûa. »inilo mi se da joj se rebra pomeraju te mi prsti propadaju u wenu utrobu. Ni kad je imadoh, patwa ne doðe. Stajao sam pred ogledalom: samo sam bio malo bleði. Lice mi je imalo divnu staraËku lepotu. Oqa je leûala sa öakom uz grlo.

Prepadoh se da Êu umreti ne saznavöi za patwu i tugu. Da bih odstranio od sebe tu pomisao, poËeh pred ogledalom izvoditi stare ûonglerske trikove. Jedino sam bio zaboravio da imitiram svaËiji glas. PoËeo sam da priËam samo da neöto Ëujem. UËini mi se da je najlepöe u mojoj sobi, kraj Oqe. Samo sam pred noÊ izlazio u grad za hranu i rakiju.

TreÊeg dana odoh Ananiju. Kad Fotije i Qubica odoöe, sve mu ispriËah. Ananije je bio bled. Dok sam mu pripovedao, wega je hvatala laka drhtavica. PriËao sam mu obiËno. On mi reËe:

ñVrlo si Ëudan i zanimqiv Ëovek.

ñKako to? Zaöto zanimqiv? Zaöto Ëudan?

ñDa piöem prozu, napisao bih roman o tebi. Rekoh mu da je teûak bolesnik i da mi se mokri.

On se zaËudi i lice mu se joö rastuûi. Zapitah ga:

F SADRéAJ

ñZaöto je kraj svake tvoje pesme crn i tragiËan? Zaöto stalno piöeö o smrti? Wome se ne zavröava sve. Star si i iskusan i to si imao kad saznati: boqe no ma ko drugi, s obzirom da si nekakav vajni pesnik.

ñKad bih znao neki drugi kraj, ja bih ga i opevao, reËe Ananije.

ñPogledaj malo boqe oko sebe, rekoh, nije sve crno na ovom svetu. Na svetu je sve sasvim obiËno. A tvoje pesme su mraËne stoga öto si se bolestan i rodio. Zar ne? To je zato öto ti je noga kriva. A moûda je u pitawu i neka nasledna zaraza. äta ti misliö o tome?

Gledao me je, bled. Zapitah ga:

ñA gde ti se, brate Ananije, nalazi nuûnik na ovom tvom Ëardaku? Idem ulicom, pa se sve mislim gde Êu da svratim, i najzad, evo, doðoh kod tebe.

Dok sam se spuötao niz stepenice, primetih da sam zaboravio pola ûonglerskih trikova.

Oqa se sve viöe koËila. Pakovao sam stvari za put. U izrez prozora utkivao se sumrak. ZaËuh galamu iza vrata.

ñKo je to? povikah.

ñMi, slikari, komöija.

ñA öta hoÊete od mene?

ñImaö li da nam pozajmiö neki dinar za hleb?

ñImam, ali ne dam. Vi nikad ne vraÊate dugove! Pozajmqujem vam veÊ godinama, a nikad mi joö niste vratili nijedan dinar. Vi ste huqe! Vi ste probisveti, vi ste propalice! Nisam lud da hranim sulude proûdrqivce!

Znao sam ih dobro. Stanovali su takoðe na mansardi. Svi odreda su bili drowavi i umazani bojama. Nosili su brade, te su im se qudi smejali i

F SADRéAJ

pitali ih nisu li sluËajno popovi. Klonio sam ih se kao bolesti, pogotovo öto sam Ëuo da su vaöqivi i da vole da kradu.

ñKod tebe neöto smrdi.

ñVucite se odatle! odgovorih.

ñKod tebe toliko smrdi da je teöko proÊi hodnikom. To smo hteli da ti kaûemo, a nismo pali toliko nisko da od tebe traûimo novac.

ñAko vam smrdi, meni ne smrdi, rekoh. Vucite se odatle.

ñMora da se ûivi raspadate. Otvori nam. HoÊemo da te slikamo.

ñIdite do vraga! rekoh. Niste doöli zbog smrada, veÊ da biste me isterali iz stana. A ovde smrada nema. Vi to izmiööqate, vi, bolesne fantazije!

ñA kako ti je ûena?

ñBolesna je. Spava. Dobro je. äto se vi za wu raspitujete?

ñZato öto je verovatno nesreÊna s takvim kretenom.

Dugo su lupali pesnicama u vrata, preteÊi mi da Êe ih odvaliti ako ih ne otvorim. Doneöe sekiru i stadoöe udarati u bravu uöimice. Kad izvadih puöku ispod kreveta i gurnuh metak u cev, slikari pobegoöe.

Oqa je mirno leûala. Karaðorðevom ulicom jurio je tramvaj. Ispred wega sijale su se öine, kao dve zdrave misli izgubqene u noÊi. Tramvaj je ostavqao za sobom noÊ i tiöinu. Oqu nisam mogao videti od mraka. Sava se gibala pod laðama. U susret joj je jurio Dunav, sasvim obiËno i mirno. Stajao sam na prozoru. ZakquËih da i puöku moram poneti sa sobom na put.

F SADRéAJ

Odmah je zavih u Êebe i odneh na grobqe. Zakopah je pre zore. San me prevari kraj mramora. Niöta nisam sawao. Kad se probudih, sunce beöe nad grobovima. Pitao sam se da sluËajno nisam öta zaboravio. »inilo mi se da sam neöto izgubio. Opipah xepove: sve stvarËice bile su na svom mestu. Opet zaspah i probudih se kad se sunce lagano spuötalo prema Savi.

Grob se zatravi, a ja ne odoh u svoj stan. Sprijateqih se sa grobarima. PoËesmo zajedniËki dizati hranu sa grobova. Potpuno zaboravih na put u Makedoniju i na svoj ûonglerski zavröetak. Imao sam jedinu ûequ da osetim malo griûe savesti. Ta ûeqa javqala mi se jedino izjutra, posle sna. Preko dana jedino sam ûeleo da se najedem. Pre no öto bih sklopio oËne kapke, tiho sam se smejao naivnoj i detiwastoj ûeqi za patwom. Shvatih da sam pogreöio öto se nisam oûenio Ivanom. Proðoöe mnogi dani i ja zakquËih da je ûeqa za griûom savesti i za putem u Makedoniju sasvim bolesna. PoËeh misliti na avion i padobran.

Na grobqe doðe Ananije. Za wim stigoöe Fotije i Qubica. Ananije je bio visok i sasvim sed; nosio je ötap i vukao za sobom osuöenu nogu, koja je liËila na kquË. Fotije je bio zbuwen. Ananije mi reËe.

ñ»uo sam da si ovde, pa sam doöao da vidim öta radiö.

ñNe radim niöta, odgovorih mu obiËno.

ñKog vraga traûiö ovde na grobqu? zapita Fotije.

F SADRéAJ

ñNikakvog vraga ne traûim, odgovorih. Vragovi nikad ne dolaze na grobqe. Na grobqe dolaze samo vampiri i loöi pesnici.

ñNastradaÊeö od tih vampira, reËe Ananije. Joö ako uzimaö hranu sa grobova ñ gotov si.

Rekoh da mogu bez hrane namewene mrtvima za duöu.

ñSasvim si propao i osuöio se, reËe Qubica. Povedoöe me. Jedva sam se drûao na nogama, ali

sam iöao i gledao oko sebe sasvim obiËno. Grobari mi mahnuöe rukom. Jedan mi öapnu da nikom ne govorim da smo zajedniËki uzimali hranu sa grobova. Na ogradi kapije spazih neke ptice. Bile su krupne i trome i niËega se nisu plaöile. Qubica je priËala o slikarima, koji su izgubili svaki smisao za moral i drugarstvo, a Ananije o AÊimu i Nikiforu, koji su poËeli da se ulizuju nekim politiËkim liËnostima i prvoborcima. Ja sam iöao lagano i pitao se nije li nisko zaiskati od wih koricu hleba.

Sutradan me slikari isteraöe iz stana. Odoh niz Srbiju s torbicom i ötapom.

TREÆA GLAVA

Odavno te nema, Oqa. Ponekad mi na san doðeö. Ideö i Êutiö. Krv ti lipti preko zuba. TrËim za tobom i pitam te:

ñ Kako si, dobra Oqa?

Ti odmahujeö glavom. Pitam te:

ñ Voliö li me joö, Oqa? Ludujeö li joö za mnom?

Ti plaËeö i pitaö me dokle Êu da te muËim. Kaûem ti:

F SADRéAJ

ñ PriËekaj me, hoÊu u oËi da ti zavirim. Okreni se, muû sam ti. Moûda bih i ja mogao s tobom niz svet?

Nebo je krvavo nad tvojom glavom. I Ëini mi se da u rukama ne drûiö sitnice za prodaju i vezice za cipele, no sveûaw mrtvih zmija.

A ja sam dobro. Prosim po svetu slep. Po qudskom smehu raspoznajem dan od noÊi. Ne mogu da patim, ali mi se u oËnim dupqama zajezeri sugnojica kad se setim kako su ti se usne raspadale.

[1956]

F SADRéAJ

Dragoslav MihailoviÊ

LILIKA

Meni svi kaûu da sam glupa. I mama i tata i svi. Samo mi moj mali Bata ne kaûe. On joö ne zna da govori. Ali nije ni vaûno öto sam glupa ako je meni ovde lepo. Jel tako. Ja tako mislim.

Ja ovamo uvek dolazim. To je Ëika Andrina öupa za drva pa dolazim samo kad znam da je on veÊ bio i da viöe nije tu. KquË sam mu ukrala jedanput kad je svirao u onaj wegov gramofon. Tetka –urðica nije bila kod kuÊe pa je on pio rakiju i sluöao narodne pesme a ja sam se polako privukla do stola na kome je bila wegova ûica s kquËevima i ovaj sam skinula. On se posle Ëudio. Pitao je i mene. A ja sam rekla boûe Ëika Andro kako ja mogu da znam gde je tvoj kquË. I tako sada tetka –urðica i Ëika Andra imaju jedan kquË od wihove öupe a ja drugi. Ali viöe mi neÊe trebati. Moûda bih mogla da im ga vratim. Al neÊu. Kad poðem odavde nekud Êu ga baciti. Baö me briga za wihov kquË.

Onda ja doðem ovamo i Êutim. Gledam kroz prozorËe. Ako napoqu nije hladno otvorim i vrata. To radim samo kad je mrak i ne mogu da me vide. Volim da gledam kiöu. Sednem na paw pored vrata

F SADRéAJ

pa haqinicom pokrijem kolena da mi ne zebu i gledam kako s krova kapqe buÊ buÊ. To je smeöno i lepo. To se meni sviða.

Nekad sam se ovde i igrala. Tu su mi bile i igraËke. Sve sam ih bila donela. Sada viöe nemam nijednu. Ni ovde ni kod kuÊe nigde. Ja viöe nemam igraËaka. Viöe mi igraËke nisu potrebne.

Ovde mi je bila jedna mamina stara sukwa. Od we sam pravila Saöu. Saöa je bilo jedno dete koje sam videla u jaslicama kad sam nosila mog malog Batu. Imala sam i krpice. Wima sam Saöu povezivala. Volela sam da ga oblaËim Ëisto pa da mi uvek bude lep. Imala sam i kutije. Jedna je bila velika i u woj je spavao Saöa. Druga je bila mawa i lepöa i u woj je spavala Lelica. Lelica je imala nacrtane oËi i usta i slatku slatku sukwicu. Wu sam ukrala jedanput od jedne tetke na pijaci. Ona je stajala pored svoje tezge sa puno puno takvih lepih lutkica i neöto s nekim ûenama priËala a ja se privuËem pa je dohvatim i gurnem u taönu. VraÊala sam se iz ökole pa mi je bilo lako. A kad su me ono uhvatili taönu nisam imala pa im je bilo lako. I imala sam ovde joö mojih stvari. Sad ih viöe nemam. Viöe mi neÊe trebati. I niöta mi viöe ovde neÊe trebati.

Baö dobro öto ih nisam ostavila Ëika Andri. On je cicirika. Pre neki dan je kupio salame za sto dinara pa pojeo sam. A mene ni Batu ni tetka –urðicu nije ni pozvao. Oni uvek jedu tako Ëika Andra odvojeno tetka –urðica odvojeno. Tetka –urðicu isto ne volim. Ona me uvek grdi kakva si prqava i öta to radiö i öto ne zakrpiö te Ëarape. Pa me neki put i udara. I mene ovde svi udaraju. To je zato öto me niko ne voli. Ja tako mislim.

F SADRéAJ

Onda sam mislila da ih ostavim Peci. Al on je muökarac öta Êe wemu lutke. Sigurno ih ne bi dobro pazio. A to se wima ne bi sviðalo.

I tako sam Saöi obukla wegove najlepöe haqinice. Lepo sam ga umotala da ne nazebe Êumurom mu nacrtala okice i obrve i usta a öpenadlom mu prikaËila najlepöu kapicu pa mi nikad nije bio ovako lep. Plakala sam kad sam to videla.

Lelicu nisam mnogo udeöavala ona je uvek bila lepa. Al i woj sam ogrnula jedan öareni ogrtaË pa mi je bila prava glumica.

KrevetiÊe sam im isto lepo udesila. Od naöe zavese danas sam isekla jedno veliko parËe pa sam napravila prekrivaËe. Ako me mama zbog toga bude udarala neÊu ûaliti. Al mislim da neÊe. Ona je danas sva sreÊna oËi joj samo sijaju. Onda sam ih pokrila poklopcima pa Ëika Andrinom lopaticom za ugaq im ispred öupe iskopala grobove jedan veÊi za Saöu i jedan mawi za Lelicu. I onda sam ih spustila unutra. Htela sam i krstove da im stavim to sam videla na grobqu al nisam umela. Samo sam im pobola po jedno drvce. A pre nego öto sam ih zatrpala u krevetiÊe sam im to su sad bili wihovi sanduci stavila po jednu hartijicu ovo je Saöa i ovo je Lelica. Bilo mi je ûao öto ne umem da kukam kao popovi. To sam videla u Lipnici. Onda sam malo plakala. Samo malo. I tako ja viöe nemam ni moga malog Saöu ni moju malu Lelicu. Oni su bili kao moja deca. Umrli su i moj mali Saöa i moja mala Lelica. Ne znam da li Êu im nekad doÊi na grob.

A baö dok sam plakala oni su me vikali. Mama je trËala oko naöe barake i vikala Milice Milice

F SADRéAJ

i moj tata je vikao Mico Mico a onda je vikao i Peca Lilika Lilika. Volim kad me tako zove. On se sad Ëudi gde sam. Nema ga sigurno me viöe ne traûi. Wega nikad nema kad mi treba. Ako baö me briga kad je budala. A ja sam Êutala pa me nisu naöli. Oni i ne znaju da ja dolazim ovamo. A i da jesu. Moûda bi me opet udarali ali to viöe nije vaûno. Viöe ni neÊe. Sutra Êe me moja mama odvesti pa mi viöe nije vaûno da li bi me opet udarali.

Moja mama se danas straöno prenemagala. Bila je i kod tetka –urðice i kod tetka Lepe i svugde i priËala srce mi se cepa öto sutra moram da odvedem moju Micu al öta Êu kad je ona takva i kad sam nesretna ja sam sve dala za wih decu za mog Batu i moju Milicu. Al ako neka priËa. VideÊe oni. VeËeras su ona i moj tata pili pivo pa je moja mama malo bila pijana i sve ovako blenula u wega hi hi. I hvatala ga za ruke a tata wu za noge. Onda su me isterali napoqe sigurno su opet ono radili. A sutra ona Êe me odvesti i mi se moûda viöe neÊemo videti. Nije mi ni ûao. Baö me briga za mamu. Baö me briga za tatu. Baö me briga za sve.

Moja mama je kurva. Tako kaûe moj tata. Al on to kaûe samo kad se svaðaju pa moûda moja mama i nije baö kurva. Ima tu jedna teta Jelena stanuje blizu naöe barake. Ona ima puno lepih öarenih öarenih haqina i veliku belu taönu i lepe visoke cipele i lepe noge pa ja volim da je gledam. A ona se jedanput okrene pa me pita a öto me ti gledaö. A ja kaûem lepi ste. A ona se nasmeje pa otvori taönu i da mi sto dinara. Posle sam iöla u bioskop. Mislila sam da Êu i u poslastiËarnicu al mi nije ostalo. Samo sam kupila Ëokoladicu. Pola sam je pojela a pola sam dala mom malom Bati. Dala sam mu

F SADRéAJ

kad mama i tata nisu bili kod kuÊe opet bi rekli da sam krala. Ta teta Jelena se meni sviða. Za wu kaûu da je kurva. A ja mislim lako je woj da bude kurva kad je lepa. Svi je muökarci gledaju i Ëika Mladen i Ëika Andra i Peca a moj tata on veÊ stalno kad ona proðe on ovako uvrÊe brkove a posle kaûe mojoj mami uh ala bih je pa je moja mama straöno mrzi. A moja mama nije lepa pa ona ne moûe da bude kurva. Ja tako mislim.

Jedanput sam i u bioskopu gledala kako je jedna glumica zaboravila sam joj ime bila kurva pa imala lepa bela kola i beli telefon i lepe haqine i uvek lepu kosu pa su kod we dolazili neki debeli Êelavi muökarci i kupali se u wenom kupatilu. Al svi oni nisu bili vaûni kad je volela jednog Vilija öto je prodavao kwige. Taj Vili je stalno dolazio i Ëitao joj one svoje kwige i uvek bio straöno tuûan öto i ona neÊe s wim da Ëita kwige. Onda je on jedanput otiöao a woj je onda bilo ûao öto nije s wim Ëitala one wegove kwige pa je onda htela da se uda za wega. Onda je otiöla u robnu kuÊi i kupila belu haqinu i htela je sutra da kupi i veo al uveËe je doöao jedan ganster pa ovako puk puknuo na wu i ona je onda umrla. A ja sam straöno plakala bilo mi je straöno ûao öto se nije udala za onog Vilija on bi joj stalno Ëitao kwige. A moja mama ima veliku glavu i krive noge i kvarne zube pa ona ne moûe da bude kurva. Ona se zato i quti kad joj moj tata kaûe da je kurva.

A moj tata tad joj kaûe ti si kurva kurvetino jedna. Onda se oni posvaðaju pa moja mama kaûe mom tati marö propalico niötaËka hi hi godinu dana sam te ranila to kad ono tata nije radio gade Ëokalijski gubi mi se iz kuÊe ja do devetnaest

F SADRéAJ

godina nisam znala öta je muökarac. A on joj onda kaûe uf uf öto nisi znala a kopile ti sigurno donela roda. To on misli na mene. Onda moja mama poËne da udara mog tatu a moj tata moju mamu pa moj jadni mali Bata poËne da plaËe pa ga ja uzmem i brzo pobegnemo napoqe. Tada se svi u hodniku qute i svi neöto priËaju kako nas treba oterati odavde i kako treba pozvati miliciju i sve neöto takvo uf ko da su mi oni boqi. A moj mali Bata tad uvek plaËe pa ja mislim kako on nije moj mali brat nego moje malo dete i pevam mu lulu lulu moje dete malo lulu lulu. Kad porastem rodiÊu jednog takvog Batu. I krstiÊu ga baö Bata a ne kao öto su mog malog Batu krstili Miroslav. To mi se ime baö ne sviða.

Kad je moja mama bila ovako mala kao ja wen tata je bio partizan. Onda su u Lipnicu doöli Ëetnici pa su maminu mamu zaklali. Onda su doöli Nemci pa su na maminu kuÊu pucali iz topa a Lipnicu zapalili. Onda su svi otiöli u öumu i nisu imali öta da jedu pa su ih Nemci jurili sa kuËiÊima i bacali bombe iz aviona. A moja mama i mamin mali brat i mamina baba su imali kozu pa im je bilo lako. Al onda je jedan avion kozu ubio pa je mamina baba umrla a mamin mali brat se izgubio a mamin tata partizan poginuo. I tako moja mama viöe nije imala nikoga. Onda je moju mamu uzela ona baba Ruûa uf öto je mrzim pa je ona moju mamu mnogo muËila i dala je u dom. U domu je moja mama uËila ökolu. Al tamo se woj nije sviðalo pa je onda pobegla ovamo. I sad je moja mama ËistaËica u naöem hotelu. Naö hotel se zove Srbija. I sve ûene ovde su ËistaËice ili peru veö ili su kuvarice a muökarci su loûaËi ili donose pivo i rakiju i

F SADRéAJ

hleb samo je Ëika Andra portir a Ëika Steva öofer. A onda me je moja mama rodila.

Moj tata nije moj tata. Tetka –urðica mi je rekla da je moj pravi tata bio gost u hotelu. On me je mojoj mami samo napravio pa otiöao. Moja mama nema od wega ni sliku ni pismo. Ona to krije pa kaûe da je moj tata u gde ono beöe nikad ne mogu lepo da kaûem. Jedanput sam je pitala je li to tamo u Ameriki. A ona kaûe joö daqe. Ali da mene moj tata voli pa makar da je moj tata i tamo daqe od Amerike on bi jedanput doöao pa bi me metnuo na krilo i rekao kako si Milice moja duöo i srce. Jel tako. Ja tako mislim.

Kad sam ja bila mala jedanput sam se noÊu probudila da piökim pa sam kazala mama hoÊu da piökim a moja mama nije bila u sobi. Ja sam se onda straöno uplaöila pa sam ustala i poËela da trËim po sobi i da viËem mama mama gde si moja mamice i niko mi nije odgovarao samo je bio mrak. Onda sam iskoËila kroz prozor na ulicu pa sam i napoqu vikala mama mama gde si mamice i niko me nije Ëuo. A ja niöta nisam videla samo mrak i neke veeelike kuÊe i neke veeelike ovolike sijalice i bila sam mnogo mala i samo sam nekud trËala. Onda sam doöla u neki park i sakrila se pod klupu i plakala. Onda me je naöao jedan milicajac i odveo me u miliciju i dao mi kocku öeÊera i Êebe i sedeo pored mene dok nisam zaspala. A moja mama je doöla tek ujutro i rekla jao boûe öto sam nesretna s tim detetom pa ja sam morala da radim i ja sam je zakquËala kako je samo izaöla. A moja mama noÊu nije radila ja sam to znala.

A onaj milicajac se zvao Ëika Boûa i meni se sviðalo öto se zvao Ëika Boûa. On je onda dolazio

F SADRéAJ

kod nas i uvek priËao sa mnom i on se meni mnogo sviðao. Samo uvek kad smo mi najboqe priËali moja mama bi me poslala da se igram ili da neöto kupim. I jedanput kad sam kod Ëika Boûe sedela u krilu ja sam zovnula mamu pa sam ustala i polako pitala moju mamu mama jel da ga zovem tata. A moja mama mi je rekla Êuti budalo. I onda mi dala banku da idem da kupim bombone. A ja sam poûurila i sve sam trËala jer sam htela joö da priËam sa Ëika Boûom i htela sam da ga posluûim onim bombonama al kad sam se vratila naöa vrata su bila zakquËana. Ja sam onda malo lupala i vikala mama otvori mi a oni mi nisu otovrili pa sam ja otiöla i nisam se vratila sve do mraka. I moja mama me je posle opet udarala. A one bombone sam bacila.

Onda su dolazili i drugi. Moja mama bi me uveËe stavila da spavam dole na onom duöeËiÊu na kome sad spavamo ja i moj mali Bata ili bi me noÊu prebacila pa bih se ja nekad probudila i uplaöila i vikala mama izbaci tog Ëiku iz mog kreveta hoÊu da spavam s tobom hi hi baö sam bila blesava. Al to samo u poËetku. Posle sam Êutala i gledala öta rade. Onda su dolazili i dawu. A ja sam volela da oni dolaze dawu zato öto bi me moja mama puötala da se igram i davala mi pare za bioskop a uveËe sam opet mogla da spavam s wom. A jedanput sam iz bioskopa izaöla ranije to je bio neki rat a ja rat ne volim pa sam doöla i lupala mama mama otvori. Onda mi je moja mama otvorila i ja sam videla da u naöem krevetu leûi jedan Ëika. A moja mama je malo pocrvenela i rekla onom Ëiki a ja ti nisam rekla da imam ÊerËicu. A on se malo zaËudio pa gurnuo ruku u pantalone na stolici i dao mi pet banke za bombone. A ja sam posle poËela da ne idem

F SADRéAJ

ni u bioskop ni po bombone nego sam uvek Ëekala da se zakquËaju pa bih lupala i rekla kako sam pare izgubila pa bi mi te Ëike davale i po sto dinara. Al moja mama se zbog toga prvo samo qutila a posle poËela i da me udara i jedanput mi je tako udarala glavu o orman da mi je posle ispod oËiju bilo ovako crno kao ugaq. I viöe nisam smela.

Moja mama mene ne voli. Moja mama voli samo mog malog Batu i mog tatu i nikoga viöe. Ja ne volim kad muökarci imaju brkove ali moj tata je lep. A i brkovi su mu mali. On nije visok kao Ëika Mladen a ni kao Ëika –oka a ni kao Ëika MiÊa ali kako on igra kola. Isprsi se a glavu ovako zabaci pa cupka nogama cupka dok mu koöuqa samo drhti. Kad su se tetka Lepa i Ëika –oka venËali pa kad je tetka Lepa leûala na krevetu zato öto je imala ovoliki stomak i nije joj bilo dobro pa su im se svi podsmevali kao da su mi oni boqi Ëika Andra je svirao u onaj wegov gramofon a moj tata je igrao pa su ga svi gledali. Samo kad je bilo najlepöe moja mama se napila pa se potukla s jednom tetom kojoj ne znam ime. A onda se posvaðala i s tatom i oni su se potukli pa su baö sve pokvarili. A na Batin roðendan moja mama je izjurila iz kuÊe jednu tetka Zoricu öto nema muûa zato öto je moj tata gledao. Posle su se ona i moj tata opet potukli i ona je poËela da baca tawire i Ëaöe i jurila ga s noûem oko barake. A moj tata je beûao ispred we i ovako se beËio jel si luda jel si luda hi hi. Ali na kraju se moja mama i moj tata uvek pomire. Onda mu moja mama sedne u krilo i kaûe mu nikad viöe to nemoj jel da neÊeö i gura mu jezik u usta a moj tata je pipka ispod sukwe. Posle mene teraju da spavam pa legnu u krevet i ja se napravim da sam zaspala pa

F SADRéAJ

gledam öta rade. Ali to je bilo samo u poËetku. Sad mi to viöe nije interesantno nisam ja viöe mala.

A proöle godine sa mnom u razredu su bile jedna RadowiÊ Jovanka i jedna StankoviÊ Duöica i jedna KojadinoviÊ Leposava i joö neke devojËice i ja sam im priËala öta sve ima muökarac a öta ûena i kako oni to rade. One budale niöta nisu znale. Ja ih za vreme odmora skupim u dvoriötu i sve im lepo objaöwavam a one mi donose lepe ovolike zemiËke i pogaËice lepöe od ökolskih i banane i pomoranxe i Ëokolade. Pa sam ja proöle godine mnogo jela. Ja jedem kao provala to kaûe moja mama. A neki put sam iz ökole donosila i mome malom Bati. Onda mi one kaûu uh to je odvratno. A ja im kaûem a vi Êete mi biti boqe öto mrzim te kurve öto mi se prave fine. A onda sam opet ponavqala pa ove godine to veÊ sva deca znaju i banane i Ëokolade viöe ne dobijam.

A jedanput sam videla kako to radi tetka Smiqa Pecina mama. Tetka Smiqa je stara i debela pa sam mislila da ne ume. Peca ima jednog brata on je ubio milicajca pa je sad na robiji. A Pecin tata je pobegao od Pecine mame pa je sad u Ritopeku. A Peca je na vratima ekserom probuöio rupu pa me zvao Lilika Lilika odi to kad je kod wih bio doöao onaj Ëika Sreja pa smo mi gledali kroz tu rupu. Tetka Smiqine sise su ovako visile a dlake su joj sede i ona se gola ovako gegala po sobi pa mi je malo bilo gadno. A posle me Peca odvukao izmeðu naöe barake i one kuÊe do nas tamo gde je onaj veliki sanduk za ðubre i gde je uvek mrak pa me qubio i ötipao i izbalavio i hteo da mi gurne ruku dole. I stalno ovako viËe ajde Lilika ajde. Al ja sam pobegla. Misli on da sam ja budala.

F SADRéAJ

Ja Pecu nisam volela. Volela sam jedanput jednog Janka. To je bilo u Lipnici. On je bio veliki joö veÊi nego Ëika Mladen pa imao ûenu al mu umrla. I imao je kowe i kola pa kad ih tera a on sedi sve ovako. I imao je ovolike ruke pa kad me dohvati da me popne na kola a ja sva prebledim. A on me pita jel te stra. A ja mu kaûem nije. A on me pita öto me tako gledaö. A ja mu kaûem onako. Htela sam da mu kaûem hoÊu da se udam za tebe pa nisam. A onda sam morala da poðem u ökolu a i ona odvratna baba Ruûa pisala mojoj mami ja viöe s wom ne mogu pa me je moja mama dovela ovamo. A onda je baba Ruûa jedanput doöla kod nas pa smo ja i moja mama i baba Ruûa iöle u cirkus pa sam ja baba Ruûu pitala a öta radi onaj Ëika Janko öto ima kola. A ona mi kaûe niöta on se oûenio. A ja sam onda doöla ovamo na ovo brdo pa sam plakala.

I joö sam volela jednog StanimiroviÊ Qubomira. Zvali su ga Cvrle. On nije bio sa mnom u razredu pa me jedanput na odmoru pitao a kako se zoveö. A ja mu kaûem a za kaj te interesira to sam jedanput Ëula kako je jedna totica rekla jednom vojniku pa se on zbunio i viöe me niöta nije pitao. Ako kad je budala.

I volela sam joö neke muökarce samo ne mogu da se setim.

A Pecu baö nimalo nisam volela uh kakav je. Kad sam ove godine poöla u ökolu napunila sam deset godina a Peca ima petnaest pa je stariji od mene viöe od Ëetiri. I on ima krive ûute zbue i crveno öareno lice uh kakav je. Ali Peca je dobar pa ja volim kad je uz mene.

On ne zna da govori. Dve godine bio je u domu da nauËi pa niöta. Tamo je po ceo dan kopao kukuruz

F SADRéAJ

ili radio neöto drugo pa je samo nauËio da puöi i sad se straöno pravi vaûan. On ne zna da kaûe ni kako se zove. Kad ga ja pitam kako se zoveö on kaûe Keka. A ja ga joö jedanput pitam kako se zoveö a on opet kaûe Keka. A meni to smeöno pa ga opet pitam kako se zoveö a on opet kaûe Keka. Onda ja straöno poËnem da se smejem pa me on prvo samo gleda a onda poËne da se smeje i on. Ni moje ime isto ne ume da kaûe pa me zove Lilika. A meni se sviða da se zovem Lilika pa ga uvek pitam kako se ja zovem. I on uvek kaûe Lilika. I kad ja perem veö u klozetu u naöoj baraci on stoji pored mene i onako puöi puf puf. Onda ga ja pitam kaûi kako se zoveö. A on kaûe Keka. Onda ga ja pitam a kako se ja zovem. A on kaûe Lilika. Onda mu ja kaûem baci tu vodu. A on baci. Onda mu ja kaûem natoËi mi vodu i zaveûi konopac. A on mi natoËi vodu i zaveûe konopac. I nisam ga uopöte volela i on je ko i drugi muökarci samo gleda u ûene i gviri kroz vrata i prozore pa ga zbog toga i udaraju i uvek gleda da me gurne u neki mrak da me ötipa. Al on je dobar pa sam ga jedanput posle moûda i volela. Samo malo.

To je bilo onda kad su moja mama i moj tata svugde poËeli da priËaju kako nisam dobra kako neÊu da uËim i imam sve jedinice i kako ne znaju öta Êe sa mnom. I poËeli su straöno da me udaraju. Svaki dan svaki dan. A to je sve bilo zato öto je moj tata poËeo da priËa mojoj mami ona Êe da bude kurva pa Êe da donese kopile i ja to ne mogu da gledam posle Êe svi da priËaju da sam je to ja udesio i Ëim Bata malo poraste odneÊu ga u selo da ga Ëuva moja majka. Onda se moja mama straöno uplaöila i svaki dan kad smo bile same udarala me i pitala hoÊeö da budeö dobra hoÊeö da budeö dobra

F SADRéAJ

devojËica kao druge devojËice i ja sam uvek rekla hoÊu. Al moj tata je i daqe priËao ona Êe da bude kurva pa me je moja mama opet udarala. I tako svaki dan. E tako kad bi me oni udarali Peca to Ëuje kod nas se sve Ëuje pa doðe na naöa vrata i lupa i viËe. A i moj mali Bata sunce moje cakano i on stane pred moju mamu i pred mog tatu i ovako prstiÊem na wih viËe mojoj mami i mom tati no no mama no no. I tada oni prestanu.

Al tada bih ja opet neöto uËinila razbila bih öoqicu ili neöto ja sam straöno nespretna to kaûe moja mama pa bi mog malog Batu nekud vodila a moj tata ili moja mama bi me udarali. I udarali bi me sve dok se ne upiökim. Tad sam ja videla da oni ne vole da drugi Ëuju da me udaraju pa sam kad bih videla da hoÊe da me udaraju svaki put trËala po sobi i lupala i drala se öto mogu jaËe jao jao ubiöe me jao ubiöe me hi hi. Onda bi se oko naöih vrata opet svi skupili i vikali dosta dosta zvaÊemo miliciju i moja mama i moj tata bi me pustili. Al onda su se moja mama i moj tata opet setili pa je posle moja mama mog malog Batu nekud vodila a moj tata me kaiöem vezivao za krevet a öalËetom mi ovako stegnuo usta i jednim ötapom me udarao udarao udarao i ja viöe nisam mogla ni da beûim ni da viËem ni da plaËem. I viöe me niko nije branio.

Onda sam jedne noÊi Ëula kako moja mama priËa mome tati da je iöla nekud i tamo rekla kako ja nisam dobra i kako Êe da me daju u dom. Ja sam se tada straöno uplaöila i videla sam da me moja mama baö ni malo ne voli. A sutra je meni moja mama rekla viöe ne znam öta Êu s tobom postala si straöna ja sam mlada i treba da ûivim sve sam dala

F SADRéAJ

za vas decu a neki milicajci i neki iz opötine priËaju da kradeö i hoÊe da te uzmu od mene i da te odvedu u dom. Ja sam poËela da plaËem i pala sam na zemqu i poËela da grlim noge mojoj mami neÊu mama da idem tamo tamo je straöno ne daj me moja mamice ja tebe volim ne daj me mama. A moj mali Bata je poËeo da ciËi pa je i on legao pored mene i vikao seko seko a mojoj mami no no mama no no. Onda ga je moja mama uzela u ruke a ja sam joj sve qubila noge nemoj mama molim te ja volim i tebe i tatu i mog malog Batu i neÊu viöe nikad biÊu dobra ja vas mnogo volim kako Êu ja bez vas. A moja mama mi je rekla ti meni uvek obeÊavaö a sad viöe nema marö.

A uveËe kad su moja mama i moj tata leûali ja nisam spavala. A moja mama mu je sve priËala kako sam plakala i qubila joj noge i sve öta sam radila i kako Êu moûda da budem boqa. A moj tata je rekao ona Êe da bude kurva pa posle Êe svi da kaûu da sam to uradio ja. Onda je moja mama rekla onda niöta daÊemo je u dom. I onda su zaspali.

A sutra posle ökole ja sam u klozetu u naöoj baraci prala veö tamo gde svi peremo veö ja svaki dan perem veö pa sam videla Pecu. On je opet puöio cigaru i iöao oko mene i onako se pravio vaûan. A ja sam mu rekla Peco kako se zoveö. A Peca ne ume da govori al sve Ëuje. A on je rekao Keka. A ja sam mu rekla a kako se ja zovem. A on je rekao Lilika. Onda je on poËeo da se smeje kao uvek a ja sam mu rekla znaö Peco Liliku Êe da odvedu u dom i Lilike viöe neÊe biti. A on me nije razumeo pa se i daqe smejao. Onda sam mu ja opet rekla Peco mene Êe da odvedu u dom. Tad je on razumeo pa je rekao ne ne Lilika ne. On je znao kako je u domu wega su tamo

F SADRéAJ

straöno udarali pa je prvo nekoliko puta pobegao al tetka Smiqa ga je svaki put vratila pa posle viöe nije. A ja sam mu rekla ja to neÊu to hoÊe moja mama. On je tada opet viknuo ne Lilika ne i poËeo neöto da mi priËa öto ja nisam razumela i pesnicama se ovako udarao u glavu. Ja sam mu onda rekla moja mama je veÊ iöla da me upiöu. A Peca se joö nekoliko puta onako udario u glavu i stewao baö kao da ga neko udara i trËao sve u krug oko mene i opet priËao neöto öto nisam razumela. I onda otrËao napoqe.

Ja sam tad produûila da perem veö i nisam gledala za wim. A onda sam Ëula kako neöto straöno lupa pa sam pogledala kroz prozor i videla Pecu. On je sedeo ispod naöeg prozora i jednim ötapom udarao u jednu praznu konzervu udarao i sav bio crven i vikao öto moûe jaËe rura rura rura rura. A svi su znali da to znaËi kurva i izaöli su na prozore i poËeli da se smeju. Onda je i moj tata izaöao na prozor i vikao na Pecu Peco beûi odatle Peco beûi odatle. A Peca nije otiöao nego je i daqe onako vikao pa je moj tata iskoËio kroz prozor i poËeo da ga udara i da ga öutira. Onda je Peca poËeo da plaËe pa je ustao i poËeo da ide oko naöe barake i ovako vikao ru ra ru ra ru ra i mlatio rukama baö kao da je poludeo. A onda je seo ispod winog prozora i vikao wegovoj mami tetka Smiqi rura rura. A tetka Smiqa je izaöla na prozor i rekla öta ti je Peco jel si poludeo. A Peca je nije gledao nego ovako podigao glavu i isto onako vikao kao u nebo pa je tetka Smiqa uzela jedno drvo i poöla da ga udara. Tad je Peca ustao i ovako sagnuo glavu kao da hoÊe da skaËe u Savu i nekud otrËao.

F SADRéAJ

Posle je doöao mrak i Peca joö nije dolazio. A ja sam ga Ëekala Ëekala Ëekala pa sam onda sve ostavila onako kako sam prala i veö i sapun i sve i poöla sam da ga traûim. Svugde sam ga traûila. I kod bioskopa i na autobuskoj stanici i kod kupatila i na pijaci. I nisam ga naöla. A onda sam poöla kuÊi mislila sam neÊu ga naÊi al vidim Pecu kod jednog izloga. Ja onda doðem kod wega i puvuËem ga za rukav i kaûem mu gde si bio Peco. A on okrene glavu od mene. Onda mu ja kaûem ajde Peco ajde. I povuËem ga za ruku. On tada poðe a i daqe sve ovako okreÊe glavu od mene da me ne gleda. Htela sam da ga povedem kuÊi al znala sam da bi ga tamo opet udarali pa onda nisam znala kuda Êemo. Onda smo proöli pored opötine pa pored ambulante pa pored one prve velike nove kuÊe. Tad sam mu rekla odi da vidimo kako je unutra. I Peca je uöao. Onda smo se polako spustili u podrum pa je po stepenicama i unutra bilo straöno mrak i niöta nisam videla ni Pecu. I ja ga onda onako u mraku pomilujem po glavi i poqubim u obraz i kaûem mu nemoj Peco nemoj. A Peca samo ovako uËini glavom i kaûe mi ne Lilika. Onda mu ja uvuËem jezik u usta onako kako moja mama radi mom tati al sigurno nisam umela dobro pa Peca opet poËne nekome da preti i da se udara po glavi. Ja onda viöe nisam znala öta Êu pa smaknem gaÊice i kaûem Peci ajde Peco. I opet poËnem da ga qubim i milujem po glavi. Tad i Peca mene poËeo da qubi i da me steûe i poËeo da drhti i raskopËao pantalone pa sam i ja podigla haqinicu i on je poËeo da me gura u stomak. Ja sam rekla ne tako Peco ne tako. Al on me je sve isto onako gurao u stomak. Tad sam htela da legnem dole onako kako sam videla da radi moja mama ali

F SADRéAJ

dole je bilo prqavo pa sam se uplaöila da bi odmah svi videli. I samo sam se popela na prste i stegnula i ja wega i opet mu rekla ajde Peco ajde. A Peca isto nije umeo mislila sam da on to ume boqe nego me je i daqe gurao sve u stomak i sve onako stewao i onda tamo pustio neöto i ubalavio me po ramenu i po haqinici. I onda se ovako obesio na mene. Ja sam ga onda pipnula po licu i rekla mu nemoj Peco da plaËeö. A on se samo okrenuo i pobegao.

A kad sam doöla kuÊi moja mama i moj tata niöta nisu primetili nego su noÊu opet priËali kako Êu za neki dan da idem u dom i kako Êe onda wima da bude lepo. A moja mama tad je rekla samo da ti iz opötine neöto ne pokvare oni treba da doðu za dan dva i oni su kurve neÊe da primaju decu koja imaju oca i majku a ja sam za ovu drûavu dala i oca i majku i brata pokewam se na drûavu a sad ajde da spavamo. I onda su oni zaspali a ja sam se straöno uplaöila. Al nisam niöta zaboravila.

A sutra izjutra kad sam iöla u ökolu ja nisam otiöla nego sam se napravila bolesna jao mama stomak jao öto me boli stomak pa kad me mama nije videla gurnula sam prst u guöu i povraÊala pa me mama pustila da ne idem u ökolu. A kad su oni otiöli brzo sam kuÊu lepo uredila i mome malom Bati sam obukla ono novo odelce öto je dobio za roðendan i ja sam se oËeöqala pred ogledalom i obukla onu haqinicu öto mi mama nikako nije dala da nosim i Ëarape sam podvila u cipele da mi se ne vide iscepane pete pa mi tetka Lepa rekla pa ti si Mico baö lepa devojËica. Al oni nisu doöli. Ni pre podne ni posle podne ni uveËe. I ja sam se joö viöe uplaöila öta Êu sutra.

F SADRéAJ

A sutra me je moja mama rano probudila i rekla kako se oseÊaö danas moraö u ökolu. A ja sam rekla mama straöno me boli stomak i imam straöan proliv noÊas sam nekoliko puta iöla u klozet. A moja mama je ovako mrdnula glavom i opet me pustila. I onda je ona otiöla a oni su doöli.

To je bio jedan Ëika öto je bio mnogo lepo obuËen i imao lepe bele ruke i jedna teta s naoËarima i oni su me svaöta pitali. A ja sam se pravila luda.

Oni su me pitali voliö li ti tvoju mamu. A ja sam rekla straöno je volim umrla bih bez moje mame. Onda su me pitali da li mene voli moja mama i da li me moja mama udara. A ja sam rekla straöno me voli i nikad me ne udara. Samo ponekad malo. Onda su me pitali da li me voli moj tata i da li ja volim mog tatu. A ja sam im rekla i moj tata me straöno voli i ja straöno volim mog tatu i vidite kakvu mi je lepu haqinicu kupio on mi uvek kupuje neöto lepo. I joö sam rekla moj tata je zidar ima platu öezdeset hiqada to on uvek kaûe i moja mama ima veliku platu i oni mi uvek neöto kupuju a ja Êu da zavröim ökolu pa kad porastem velika zaradiÊu mnogo para i odveöÊu moju mamu i mog tatu i mog malog Batu iz ove barake pa Êemo tamo imati veliki lep stan i friûider i televiziju i sve. Pa Êe nam tamo biti mnogo lepöe nego sad.

I joö su me oni puno pitali i ja sam im puno govorila i oni su sve sluöali. A kad su polazili ja sam pitala Ëiko jel neÊete da me odvedete u dom molim vas nemojte i ovako sam sklopila ruke kako Êu ja tamo bez moje mame i bez mog malog Bate. A moj mali Bata tad se na wih ovako nasmejao i pokazao im zubiÊe pa su se i oni nasmejali a onaj Ëika me

F SADRéAJ

pomilovao po glavi i rekao neÊemo sine ne boj se. I onda su otiöli. A ja sam bila mnogo sreÊna

A kad su doöli moja mama i moj tata ja sam opet bila u staroj haqinici i niöta nisam rekla. Al su im rekli drugi. Onda su me moja mama i moj tata pitali öta su onaj Ëika i ona teta ovde radili. A ja sam rekla malo su pogledali i pitali me gde su ti mama i tata a ja sam rekla rade i joö su me pitali a öto nisi u ökoli a ja sam rekla neöto sam bolesna boli me glava i oni su joö malo pogledali po kuÊi pa otiöli. Posle me moja mama i moj tata viöe niöta nisu pitali nego su me pustili da idem da se igram. A uveËe kad smo ugasili sijalicu moj tata je polako pitao moju mamu öta li Êe biti s nama dal Êe da je odvedu. A mama je rekla sigurno al malo moramo da Ëekamo.

Posle sam ja opet iöla u ökolu i sve. Moja mama i moj tata bili su mnogo dobri i nijedanput me nisu udarali a moja mama me jedne nedeqe poslala s tetka Lepom na ringiöpil i onda trËala za nama i vikala na ulici a öto sine nisi obukla novu haqinicu vrati se da ti obuËem novu haqinicu a onda opet istrËala i vikala Mico sine budi tamo dobra i nemoj sine da se isprqaö. I ja sam tad mnogo volela moju mamu i bila sam mnogo sreÊna.

Al jedanput kad sam ja doöla iz ökole mojoj mami i mom tati je doölo jedno pismo i u tom pismu je pisalo da me u dom neÊe voditi. Ja sam Êutala i pravila se da niöta ne znam i htela sam opet da budem sreÊna. Al su moja mama i moj tata bili straöno quti i moja mama je vikala svi su oni kurve majku im winu pa sam se uplaöila. I onda sam doöla ovde da sedim. A kad sam se uveËe vratila moja mama i moj tata su poËeli da viËu na mene

F SADRéAJ

kurvo kurvo jedna gde si dosad bila kad Êeö da se popraviö i öta si priËala onima iz opötine. I onda je moja mama odvela mog malog Batu kod tetka Lepe a mene su opet vezali za krevet i onako mi öalËetom vezali usta i onda su me moja mama i moj tata straöno udarali pa sam se opet sva upiökila i posle sam stvarno bila bolesna i stvarno nisam mogla da idem u ökolu majke mi.

Onda su moja mama i moj tata opet iöli kod tetka –urðice i kod Ëika Andre i kod tetka Lepe i kod svih i moja mama i moj tata su priËali kako ja idem u Novi Beograd tamo gde se grade soliteri i priËam sa äiptarima i Crnotravcima i kako ima svakakvih qudi neki Êe me upropastiti pa Êu posle da budem kurva pa Êe svi da priËaju kako je to uradio moj tata. A ja sam se tamo samo ponekad igrala i nisam ni s kim niöta priËala.

I joö su moja mama i moj tata priËali kako sam dva puta ponavqala i kako opet imam sve jedinice. A to je taËno ja ne volim da idem u ökolu. Naöa Majkica je mnogo dobra. To je naöa uËiteqica mi ðaci je tako zovemo. Kad uðe ona nam kaûe zdravo dobar dan deco a mi joj kaûemo dobar dan drugarice a ona nam onda kaûe sine pa je mi ðaci mnogo volimo. A onda ona mene prozove SandiÊ Milica ajde ti sine pa me neöto pita a ja joj kaûem znate drugarice ja sam juËe prala veö pa nisam mogla da uËim. A ona me onda opet prozove SandiÊ Milica pa me opet neöto pita, a ja joj opet kaûem znate ja sam prala veö. A ona me prozove joö jedanput ajde sad SandiÊ Milica pa joj ja joö jedanput kaûem ja sam prala veö. Onda mi ona kaûe e ne moûe to tako kako ti to sine stalno pereö veö a deca poËnu da se smeju pa ja viöe ne znam da li sam prala veö ili nisam

F SADRéAJ

prala veö. A neki put kad bi me prozvala ja bih neöto i znala i poËela bih da govorim a ona bi mi rekla zaöto ti sine tako uwkaö i nemoj da vrskaö, nemoj ti sine mene da se plaöiö. A ja to nisam ni primetila i rekli su mi da uvek tako govorim. Tad bih ja videla da naöa Majkica hoÊe i mene da voli kao drugu decu ali da ne moûe. I viöe niöta ne bih rekla. A deca bi me posle u dvoriötu vukla za haqinicu i dirala wwwwww i jesi li oprala veö i ja bih ih udarala i vukla za kosu pa bi me Majkica posle grdila i kaznila. I onda bih straöno volela da sam bolesna i mutava i da ökolu viöe ni ne vidim.

I joö su moja mama i moj tata priËali da laûem i kradem. A ja sam stvarno i lagala i krala al me bilo sramota öto oni to priËaju pa nisam smela da izaðem iz naöe sobe. A onda mi ni to viöe nije bilo vaûno.

To je bilo onda kad je moj jadni mali Bata hteo da umre pa sam posle htela da umrem i ja.

Jedanput su moja mama i moj tata otiöli u varoö pa sam ja Ëuvala mog malog Batu i gurala ga u onim wegovim kolicima na dva toËka i gledala kako se deca igraju ökolice. Onda je jedan Perica öto ne stanuje u naöoj baraci öutnuo loptu pa je lopta doöla kod mene pa sam htela i ja da je öutnem al sam ispustila moj jadnog Batu pa je on pao na leða i straöno udario glavu o beton. Onda je moj Bata straöno poËeo da plaËe i zacenio se pa sam ga brzo podigla i unela u kuÊu i teöila ga lulu lulu jadno moje malo dete i plakali smo i on i ja. I ja sam ga gledala kako plaËe i straöno sam se uplaöila da Êe da umre.

F SADRéAJ

Al moj jadni Bata nije umro ni kad smo spavali ni kad smo se probudili ni sutra kad smo se opet igrali. I opet mi se onako smejao i udarao me po obrazu seko seko. I ja sam opet iöla u ökolu i sve. A onda sam se jedanput vratila a moja mama je mog jadnog Batu donela iz jaslica i moj jadni Bata je bio straöno bolestan. Bio je bled bled i viöe se nije smejao i noÊu je plakao dok je spavao i budio se pa opet plakao. Moja mama je tad mog jadnog Batu odnela kod doktora a ja sam ostala kod kuÊe i straöno sam se uplaöila da Êe doktor da kaûe mojoj mami zaöto je Bata bolestan. Al on joj to nije rekao nego samo kazao davajte mu limun i jaja. A moja mama je doöla kuÊi i vikala doktori su kurve i oni niöta ne znaju i ima tu neöto drugo. I ja sam je razumela. I onda sam rekla kad Êe moj jadni Bata da umre nek umrem i ja.

I kad je jedanput bio mrak pa su moja mama i moj tata spavali i kad je i moj jadni mali Bata malo zaspao ja sam polako ustala i öapnula mom malom Bati na uvo a sad Bato tvoja seka ide da umre zbogom. I poqubila sam ga. Onda sam polako izaöla u naö hodnik i straöno sam se bojala da Êe neko da vidi da sam poöla da umrem. Al nisam srela nikoga. A napoqu je bio mrak mrak i nije bilo nikoga. Al ja se viöe nimalo nisam plaöila. Onda sam doöla ovamo pa sam u mraku naöla mog Saöu i moju Lelicu i iznela sam ih pred öupu. I onda sam im rekla sad zbogom vaöa Lilika ide da umre. I poqubila sam ih. Onda sam ih opet unela u öupu da me ne gledaju kad umrem. I onda sam straöno plakala. I poqubila sam i öupu i vrata i poqubila sam zemqu i htela sam joö neöto da poqubim pa viöe nije bilo öta. I onda sam legla

F SADRéAJ

na zemqu pa malo gledala u nebo i bilo mi je straöno lepo öto sam ûivela tad sam rekla a sad nek ja umrem a moj mali Bata neka ozdravi zbogom. I zaûmurela sam. I onda sam Ëekala Ëekala Ëekala al joö niöta nije dolazilo. Onda sam Ëekala joö i joö malo pa mi je bilo zima pa sam pogledala u nebo i ono je bilo isto onako crno i onda sam znala da niöta neÊe ni doÊi i da Êe moj mali Bata da umre. I onda sam ustala i vratila se kuÊi.

Posle sam postala straöno gladna. Stalno stalno sam bila gladna. I poËela sam straöno da kradem. Krala sam i pre al sad sam sve krala. Krala sam prvo za mog malog Batu al onda je moj Bata ozdravio pa su moja mama i moj tata opet poËeli onako da me grde kako nisam dobra i kradem i kako Êu da budem kurva i da me vezuju za krevet i udaraju i ja sam se uvek upiökila pa sam posle poËela da piökim i noÊu dok sam spavala. I onda sam krala joö.

Ukrala sam od mame öest dinara i joö pedeset i trideset i öest i joö sto osamdeset. Kupila sam Ëokoladu i bombone i jabuke i iöla sam u bioskop. Ukrala sam tetka Lepi sto öeset dinara. Kupila sam za sve pare kruöke pa sam ih do ökole sve pojela samo sam jednu ostavila za mog malog Batu. Sakrila sam je u klozet i Ëekala da moja mama nekud ode da mu je dam. Al ona nije otiöla pa sam je u klozetu pojela. Ukrala sam moju Lelicu. Ukrala sam jedanput dva limuna za Batu pa opet dva limuna i jednu pomoranxu pa dva jajeta. To sve na pijaci. Ukrala sam jednu jabuku i jednu kruöku iz piqarnice nisam mogla viöe onaj Ëika me gledao pa sam se uplaöila da me ne uhvati. Ukrala sam tetka –urðici konopac za veö od najlona pa sam ga

F SADRéAJ

odnela na pijacu i prodala jednom seqaku za trideset i pet dinara. Kupila sam suvo groûðe. Ukrala sam u ökoli od jedne NovakoviÊ Nevenke penkalo pa su napravili pretres i zamalo me nisu uhvatili. Sakrila sam ga u cipelu. Prodala sam ga Ëika Andri on isto krade to sam videla za sto dvadeset dinara al on me posle kazao mojoj mami pa me ona udarala. Rekla sam da sam ga naöla. A i pare sam bila potroöila. Opet sam kupila kruöke niöta nisu vaqale. Ukrala sam od jedne tetka Milice öto radi sa mamom iz wenog mantila dvesta dinara pa se ona posle svaðala s mojom mamom a moja mama me kod kuÊe udarala i vikala priznaj jel si uzela niöta ti neÊu a ja sam vikala nisam mama da mi umreö ti. Iöla sam u deËji restoran pa sam jela salame i kifle i jogurt i mleko i u poslastiËarnicu i kupila ono dugaËko öto visi u izlogu. Nije mi se svidelo. Ukrala sam joö od tetka Lepe gajtan od pegle pa niko nije hteo da ga kupi bio je star. Bacila sam ga u kantu za ðubre. Ukrala sam od jedne tete öto ima malu bebu jedanput uveËe neöto belo s konopca mislila sam koöuqa. To su bile tri pelenice pa nisam znala öta Êu s wima. Bacila sam i wih. I joö sam krala sad ne mogu da se setim.

A onda sam jedanput na pijaci od jedne debele tetke öto prodaje papuËe i patike i cipele uzela jednu papuËu pa sam onda uzela i drugu papuËu i niko me nije video. I bila sam poöla. Al tad sam primetila da su obe bile leve. Nisam znala öta Êu pa sam se okrenula da ih polako zamenim ali jedna mi je ispala. I svi su me videli. Onda je ta debela tetka poËela da se dere lopov lopov pa su se ûene skupile oko mene i poËele da viËu lopove

F SADRéAJ

kradqivice i da me Ëupaju za kosu a ona debela me drûala za ruku i drala se zar ti meni da ukradeö odavno te ja vardim ne znam öta to znaËi i di je taj milicajac. Onda je milicajac doöao i odveo me u opötinu.

Tamo sam opet videla onog Ëiku s lepim rukama öto je dolazio kod nas. On me je poznao i izgledao tuûan i pitao me i öta Êe ti te smrdqive papuËe. A ja sam Êutala. Onda je u sobu uöla jedna teta pa rekla ju tako mala a krade jel se stidiö. A ja sam rekla ne. Onda me je onaj Ëika ispitivao. A ja sam mu ispriËala da sam mnogo krala i sve öta sam krala i rekla i wemu da se ne stidim. A onda je dotrËala i moja mama i Ëupala kosu i vikala ja to neÊu preûiveti zar ti nisam sve kupila jao jao öta sam doËekala sve sam dala za tu decu a ona tako jao kako Êu ovo preûiveti i mene je tada bilo straöno stid.

Sad su moja mama i moj tata opet mnogo dobri. Viöe me ne udaraju a mama mi uvek kaûe a zaöto sine ne obuËeö novu haqinicu. Ja sam isto dobra i viöe ne kradem. Samo ponekad malo. I samo se ponekad noÊu upiökim. Ali me mama i tata zbog toga viöe ne grde. A danas je bila nedeqa pa sutra moja mama opet neÊe raditi nego Êe mi opet dati da obuËem novu haqinicu zeleno i ûuto sa crvenim cvetiÊima i uzeti me za ruku i odvesti u Zemun u onaj dom öto nije dom nego robija za decu. Ja sam se prvo straöno plaöila pa dolazila ovamo i plakala. Sad se viöe ne plaöim. Baö me briga za dom. Baö me briga za mamu. Baö me briga za sve. Samo mi je ûao öto malopre nisam zvala Pecu. On je dobar.

F SADRéAJ

A kad odem tamo reÊi Êu nekom muökarcu da mi napravi dete. Oni to vole ja to znam. Ako mi ne bude lepo ja Êu da stavim ruke na oËi pa niöta neÊu videti. A posle Êu da rodim jednog lepog malog Batu. I zvaÊu ga Bata a ne Miroslav. To mi se ime ne sviða.

A moûda Êu da pobegnem u Ameriku. Tamo Êu da porastem velika pa Êu da budem lepa pa Êu da odem u jedan cirkus pa Êu tamo po konopcu da jaöem jedan sjajan bicikl kao öto sam jedanput videla u Zemunu i imaÊu mnogo lepih haqina od najlona i mnogo lepih muökaraca i oni Êe me mnogo voleti. I svi Êe me mnogo voleti. I onda Êe mi u novinama izaÊi slika pa Êe ona doÊi u Beograd pa Êe je videti i moja mama i moj tata i moj mali Bata i Peca. I svi. I onda Êu da kupim jedna lepa crvena kola bez krova pa Êu jedanput prvog maja ne neÊu prvog maja tad je guûva jedanput u nedequ Êu da doðem u Beograd i voziÊu se u mojim crvenim kolima bez krova s jednim lepim velikim kuËetom i onda Êu da doðem kod naöe barake i poËeÊu da sviram sirenom i da se okreÊem oko naöe barake i onda Êe svi izaÊi pred baraku i gledaÊe me i vikaÊe Lilika Lilika evo naöe Lilike i milicajci Êe mi vikati Lilika Lilika i ovako Êe me pozdravqati. A ja Êu samo juriti oko naöe barake i nikoga neÊu gledati i vetar Êe mi nositi kosu i moju lepu haqinu i teraÊe mi suze na oËi i oni Êe vikati kako je lepa naöa Lilika kako je lepa naöa Lilika. A ja Êu samo trubiti trubiti trubiti juriti juriti juriti i okretati se oko naöe barake okretati se okretati okretati okretati okretati.

A moûda Êu samo prestati da jedem.

[1965]

F SADRéAJ

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

LEPA JELENA

Probudim se tako noÊu i mislim: ÑPevaju anðeli.ì Gledam u mrak, niöta ne vidim. Pokuöam da naðem upaqaË, wega nigde. Prevrnem se nekoliko puta, hoÊu joö da spavam, a Ëujem: pevaju anðeli.

Pritisnem rukama uöi, zavuËem se pod Êebe, drhtim. Srce mi lupa brzo i snaûno, Ëini mi se hoÊe da izleti kao ptica. Onda opet gledam, mrak joö guöÊi, napreûem se da sasvim raöirim zenice, ubeðujem sebe da raspoznajem zidove, da vidim krevete, a mislim: kako je soba ispuwena mrtvaËkim sanducima.

Puöio bih, a ne znam gde je upaqaË. Mislim tako, mislim, okrenem se na jednu pa na drugu stranu, san me ne hvata, a Ëujem dobro: pevaju anðeli.

Neöto zatreperi, a ja ukoËen, a srce kao ptica, a ruke mi se znoje, a steûem pesnice.

ñ Doktori se ñ kaûem ñ prave pametni. Kad nema leka, onda nema, pa Bog. I öta tu treba tumaËiti. Zakasnio sam na leËewe, oduûili oni ispitivawe, a bolest se raöirila, kao gqive. Bereö, bereö, a ne

F SADRéAJ

znaö koje su otrovne a koje nisu. A kiöa pada, to znam, i gqive rastu. I umiru qudi, a ja eto ûiv.

Svuda gqive, ali ûiv.

Vratim se tako kuÊi sa wive, crn kao zemqa, kowe pustim da se izleûavaju na avliji, sperem praöinu sa lica i ruku, pa u kafanu. A noÊ potraje kao muwa. Dok triput promeöam karte, dok sruöim nekoliko stotina drva i napravim desetak karambola, eto Sunca. Skotrqa se sa crkvenog torwa pravo na praöinu, a stopala bride.

Kao da se roj pËela zavukao u glavu, tako mi se Ëini, pa zuji neöto baö negde izmeðu levog oka i uha. A obadi i muve nasrnu na kowe, pa ûdrebac malo-malo i skrene s puta.

ñ Boga ti kowskog ñ opsujem ñ jesi li Êorav?

A Ëilaöa kao nadigne glavu, iskrene uöi, pa pokasa. Ispustim kajase, a kola se tresu, mozak da ispadne, i osvrÊem se. A ûdrebac oseti da sam nemoÊan, pa skrene u wivu. Lome se kukuruzi, sve puca, i mislim: neko sve gleda.

Leûim tako i razmiöqam. PluÊa su mi kao zgariöte: crna, crna, crna. Kao da ih nemam. Izgorela. Gledam kroz prozor i oseÊam da hoÊu o neËem drugom da razmiöqam. Zagledam se u drvo pred prozorom i mislim: lipa. I niöta viöe. Tek kasnije, pred ruËak, shvatim: osuöena lipa. To je sve. O tome razmiöqam celo pre podne.

ñ Vi, Marija, popnite se na krevet i pritisnite mu desnu nogu, a Vi, Aleksandra, sedite na ivicu kreveta i drûite levu. Gospoðice Bandobranski, pripremite öpriceve i priðite malo bliûe. Vi, gospodine SekuliÊu, drûite ga za ramena i ne dozvolite da se pridigne.

F SADRéAJ

Mlataram tako rukama i ne znam na koju stranu da beûim. PotrËim prema salaöu, pËele za mnom; okrenem se leniji, pËele lete oko glave; krenem na drum, pËele za vrat; poletim u wive, pËele oko mene. OkreÊem se tako na sve strane, prekrio sam oËi öakama, a vrat crven, a ruke oteËene.

Sunce greje, nigde drveta.

Koöuqu pokvasim u zelenkastoj vodi kanala, i umotam ruke, i prislonim uz vrat. Piötim kao golupËe kad joö ne zna da leti a veÊ mlatara krilima. Do sela ima joö dosta, tek nazirem vatrogasnu kulu.

Onda zasviraju sirene. Nigde ne vidim dim, a neöto sigurno gori. Sunce je baö iznad sela. ÑMoûda je to zbog togaì, pomislim.

Na rasklimatanim kolicima zveckaju aluminijumske vaquöke i kaöike. »eprkam malo po sarmi, kao kokoöka: neöto gutam, neöto bacam pod krevet. Zagrizem nedopeËen kolaËiÊ, poliûem öeÊer i poËiwem da grickam jabuku, crvqivu po sredini.

Stojim tako, u öupi, sa velikom motkom u rukama, i Ëekam da se pojave. »ujem kako voda grgoÊe, kako ðeram ökripi, kako pacovi cvrËe. Dijana promuklo reûi, neprestano se ustremqujuÊi na otvor u dnu zida.

Onda poteËe voda. »ekam i budno posmatram. I tako voda prvo ukvasi zid, a ja Êutim, pa se jedan deo zida odroni, a ja Ëekam.

ñ SruöiÊe se kuÊa ñ uzviknem i motkom razbijem glavu velikom pacovu. Razbijem tako glavu joö jednom. I joö jednom. Pa promaöim. I opet promaöim.

F SADRéAJ

Doðem onako iz kafane, u rano jutro, pa legnem u kola da spavam. I udari kiöa. I gqive rastu. I sawam Sunce, a probudim se, a Sunca nema: joö je noÊ, a mokar sam, a sa grana duda kapqu gqive.

Okolo tama. Sestra upali malu mleËnu sijalicu, na stolu, ispred rendgena. Doktor se onda nakaöqe, pogladi bradu. Stojim u gaÊama i mislim: Ñäto se ovaj dikan u beloj mantiji pravi mozak.ì

ñ PluÊa su vam Ëista ñ kaûe. A Ëujem: ista.

Onda odem. Tako svakih öest meseci.

KoraËam gradom, polako, uz zid, i mislim: ÑRazneÊe vetar taj pepeo u meni.ì

Prolaze qudi, ja gledam: leöevi; priËaju, smeju se, ja vidim: ûuta lica, sitne pege; trËe deca, ja oseÊam: raspadaju se, tope, nestaju. Tako koraËam.

I onda propadam u neki dubok ponor: padam, padam, padam, a niöta ne povredim, niöta me ne boli.

Leûim i gledam tavanicu. Bela. Dugo gledam. Treperi, a crna. Zapalim i sve postane mirno. Pokuöam da Ëitam novine. Mislim shvatam, a niöta ne znam.

Onda gledam slike. Zagledam se, oËi mi postanu velike kao glava, a vidim samo mrqu. Na zidu pauk. Lete muve.

PreseËem veliku lubenicu, ona crvena, crvena, a muve po celom stolu. Klizi crno seme po prqavoj dasci. Usta su mi puna, ruke lepqive.

Sinovi mi veÊ veliki. TrËe bosi po strwici, mislim: ÑIspustiÊe lubenice, raspaöÊe se, a musavi su, a prqavi, kao da su se vaqali u debeloj praöini.ì

F SADRéAJ

Od vinograda do visokih stubova dalekovoda u doqi prepletena loza. Daqe, prema ataru, kukuruzi. Gledam tako wivu i kaûem:

ñ éivot.

Debeli dorat repom tera muve sa sapi. Na orasima oko salaöa vrane, crne kao seme. Sedim na kolima, öviÊkam kamxijom, Sunce tek öto je iskoËilo, dremam i vidim: kao doratu izrasla krila, pa leti.

Trgnem se onda, dorat poûuri, pogledam natrag: sinovi se smeju i bacaju oglabane kore u kukuruze, kraj puta.

A taj put je jednako dug ispred i iza mene. Æutim i puöim, i mislim: ÑPobeðujem.ì

I zateûem kajase, kao hoÊu da skratim put, a vidim: sve duûi. Sunce zaselo za vrat, pa se znojim. Iza nas praöina kao zavesa, pregaûen put, kloparawe. Dorat u peni, dlaka mu se cakli, obadi zuje. Kamilica miriöe. Bulke se crvene.

Nebo svetlo, svetloplavo, kao svod crkve. Okolo titraju plamenovi sveÊa, sa svih strana

me posmatraju sveci uhvaÊeni u zlatne ramove. Qudi i ûene, deca i starci, puna crkva, pun balkon. I miris kandila. Pa gledam na oltar, oËi mi se zasene, a vidim: anðeli. I niöta. Viöe ih nikada nisam video, a mislim da su bili goli i mröavi. Jadni anðeli. Sirotani, a tako lepo pevaju.

Onda zvone zvona. Na jednom i drugom kraju sela se Ëuje. I daqe. Harmonikaöi sviraju, srce da zaigra; tamburice cvrkuÊu, krv da se upali. Pa kolo. I podvikivawe. Dok traje grla.

Probudim se i gledam. Odbrojim Ëetrdesetak razliËitih pilula i gutam. Viöe veÊ skoro i ne mislim o broju. Brojim dok mi ne dosadi. äto ne

F SADRéAJ

popijem, bacim u klozetsku öoqu, povuËem ruËku za vodu i gotovo. Voda poteËe i mislim: ÑReka.ì

Ni korita, ni obala, ni muqa, a reka.

Vratim se u krevet, a Ëini mi se: u sanduk. Okolo stoje kao neki ukrasi, pozlata, a sa svake strane po tri anðela. Krila im bela, noge crvene, bose, kosa velika. I lete, lete, a prikucani.

Leûim u sanduku, zet rendiöe daske, sestra neöto öije, a zazvone zvona. Izletim na ulicu, gledam levo i desno, Ëujem ko je umro, prekrstim se, pa u sobu. Zet ne radi, sestra ne öije.

ñUmro Stevan »iËovaËki ñ kaûem.

ñWegovi su kod nas veÊ naruËili sanduk ñ kaûe sestra i nastavi da öije.

ñSa anðelima ili bez wih ñ pitam.

ñTo drugo ñ odgovori sestra.

Sedim u parku iza bolnice, gledam zeleno öibqe, nogama dodirujem travu, i ponese me neki miris, i mislim da letim, i sve je oko mene meko i prozirno. Sa mnom lete ptice, zaustavqaju se na mojim ramenima, pevaju umilno.

Letim visoko, a pluÊa mi se nadimaju, a Sunce me topi. Onda pogledam okolo, zatvorim oËi, a sve belo, i zapalim.

Preko zida sleti vrabac. SkakuÊe, skakuÊe. Xiv-xiv. Xiv-xiv-xiv. Rawen vrabac. Jedno krilo mu crveno i znam: ne moûe da poleti. SkakuÊe, skakuÊe. Deca se pewu na zid.

ñ Eno ga, eno ga ñ viËu.

Dohvatim granu duda i odreûem raöqe. Od stare unutraöwe gume bicikla, izlepqene veÊ na desetak mesta, iseËem trake. Stariji sin je veÊ nestrpqiv. Xepovi su mu puni kamewa.

F SADRéAJ

ñRazlupaÊe neËiji prozor ñ kaûe ûena. ñ I ti si pravo dete. Kad bude trebalo da platiö, svaðaÊeö se sa celom ulicom. A sutra Êe naöi prozori osvanuti polupani.

PrevrÊem se tako u krevetu, niöta se ne vidi. Neki crv mi se zavukao u utrobu i nagriza me.

Spava mi se, spava mi se.

Zatvorim oËi, uzalud. Samo öareni krugovi raspadaju se u tami. Dok zaspim, veÊ sam i budan.

Palim cigaretu jednu za drugom i bacam opuöke na pod. Kreöem upaqaËem, a tama postaje sve crwa.

Gledam u tamu i vidim: lice. Pomislim: ÑMoje lice.ì

Nasmeöim se, a strah me obuzima.

ñKo si ñ kaûem.

Ne odgovara niko. Znojim se. Ruke mi se tresu, zenice sitne, sitne, sitne, a glava ukoËena. I tako nekoliko puta.

Opustim se onda, mokar, zbacim Êebad sa grudi, i diöem, i kao puöi mi se, a dim me guöi. Pa kaöqem.

ñ Marija, Marija, Marija, recite doktoru, draga Marija, da doðe. Odmah.

* * *

Gledam tako u kola, onda u koËijaöa, i vidim: kukuruz. éut kao ûumance.

Sunce negde iza öaraga, crveno.

Izaðem iz kuÊice, priðem kolima i gledam. I razgrnem ûumanca, a kukuruz pozeleni. Zelen, zelen, pa sav uvrnut, pa gar po wemu, pa sitan, pa buðav pomalo.

F SADRéAJ

RazgrÊem tako, razgrÊem, mislim: samo malo je takav, a kola puna, i sve plesnivo.

ñ»iji je to kukuruz ñ pitam.

ñNastavnika JerkoviÊa ñ Ëujem.

ñJa taj kukuruz ne mogu da primim. UpropastiÊe mi Ëitav Ëardak ñ kaûem.

Gospoða JerkoviÊ se pojavi iza kola:

ñNe zaboravi da imaö dva sina u ökoli ñ preti.

ñAko, ako ñ govorim. ñ Ne mogu da primim. éalite se i upravniku, i Bogu, i svima. Ja neÊu da primim, pa da je i sam ðavo doneo taj kukuruz. Eto toliko.

Pa se vratim u sobu.

Gledam tako metalne tablice okaËene na krevete i mislim: ÑDani.ì Iza svake linije jedan dan. Ostali bolesnici spavaju. Opruûim se, a san ËuËi negde pored mene.

I kaûem:

ñKuÊi neÊu da idem.

Cigani oko stola, sa jedne i druge strane tamburice. Violina uz uho. Konobar skakuÊe.

Pevamo tako pijani, lupamo sve öto nam na sto doðe, a vrata kafane pritislo jutro kao kamen. OËi su mi crvene, crvene i mutne.

Pijem, a iz oba kraja usta curka vino. I gledam onda u Ëaöu, pa se smeöim, a boli me neöto oko srca, a ruke mi trnu i kao otpadaju. BuÊkam vino, prosipam na sve strane, a Ëaöa uvek puna. Pa istresem odjednom, a vino se raöiri po meni, hladno, hladno.

Mlaði sin se vratio iz ökole, a ja joö leûim. Kuca mi neki zidni sat u glavi, malo iznad desnog oka, i mislim: ÑKukavica.ì Crno, crno.

F SADRéAJ

A napoqu sneg. Bele se debele grane velikog duda. I Ëujem grlice. Pevaju nekako tuûno, kao kutije na navijawe kad su pri kraju.

Stanem tako pred vajat, gledam avliju i podseÊam se na ono öto bih da zaboravim: izrasla u meni gqiva.

Trgnem se iznenaðen.

ñ Doktore ñ kaûem ñ moj snimak.

I mislim: ÑU pozadini nisu lepi cvetovi kane, ne vide se ni krunate lipe, ni nebo, ne stojim na mekoj travi, nema ptica, nema qudi. Nisam u kaputu od engleskog ötofa sa astragan kragnom, nemam ni öubaru, ni plavi öeöir, ni najlon koöuqu, ni kravatu.ì

I znam: kosti.

ñDoktore ñ pitam ñ kako moj snimak, moja pluÊa?

ñKao velik grad posle zemqotresa ñ odjekuje. Odjekuje.

Mislim tako: ÑPoruöene viöespratnice,

slomqeni mostovi, zapletene ûice, pukotine u zemqi, razlupani spomenici, mrtvaci, vatrogasna kola, vojnici, vojnici, vojnici, qudi sa ogrebotinama i razlupanim glavama, polomqeno i izvaqeno drveÊe, pustoö, ruöevine. Lelek. I ptice.ì

Napiöem pismo kuÊi, ûeni i sinovima, i svima koji se interesuju za mene, avgusta meseca, kad su padale kiöe, iz bolnice: ÑZ e m q o t r e s.ì

I viöe niöta.

Razdere se nebo i udari kiöa. Sitna, sitna. Pa vetar. Iza Ëardaka joö malo proviruje Sunce. Put je veÊ blatwav, jablani se povijaju.

F SADRéAJ

Trebalo bi da idem kuÊi, skoro Êe veËe. Radnici prebacuju cirade preko Ëardaka. Gledam tako brojeve, pa poËnem da sabiram. Kukuruza kao blata. Vagoni, vagoni.

I Ëujem kola. Tiho kloparawe spaja se sa kiöom. Mröav kow, sav mokar i rakqast, wiöti i ispravqa se, pa stoji kao spomenik.

Niz staklo se sliva voda.

ñCveto, Boga mu ñ viËem i lupam u prozor ñ pokri te kukuruze. Znaö dobro da vlaûne ne primamo, a i za öta ti sluûe ti ogromni pokrovci.

On muca, a vidim: namerno tako hoÊe. Pa pobesnim.

ñNosi ih kuÊi, pa osuöi, pa onda donesi ñ viËem i okreÊem se na drugu stranu.

»ujem ga kako me moli, prekliwe, kumi, psuje kiöu. Uzalud.

A sutra Sunce: peËe kao ûeravica. A jesen. Polivam se hladnom vodom, beûim pod drvo, leûem na travu. Seqaci donose kukuruz: ûut kao slama, ûut kao dukat, ûut kao Mesec.

Kowi rûu, bubne opne da popucaju, propiwu se, mokri, u peni. Amovi im se cakle, ulari popucali, repovi zapleteni.

Zagledam se u grive, pa u repove, pa opet u repove, pa opet u grive: ÑMreûeì, mislim i vidim: ûena.

Stoji nekako izmeðu mene i Sunca, Ëak lebdi, mislim odleteÊe, telo joj belo, prozirno, a kosa duga, duga. Oko we golubovi, i kao piri vetriÊ, pa joj kose lepröaju i, zapliÊuÊi se, hvataju golubove, a trava visoka, do kukova joj, mislim, i zelena, i meka, i povija se pod koracima.

Pribliûavamo se tako, smeöimo, osvrÊemo.

F SADRéAJ

ñCveto, Boga mu ñ viËem i lupam u prozor ñ otkri te kukuruze. Prkosiö Suncu, a?

ñPa ti si juËe rekao da ih pokrijem.

Gledam i vrtim glavom. HoÊu da mu kaûem: ÑTa, juËe je padala kiöaì, a Êutim. I mislim: moûda nije.

Razmiöqam o tome öta je zaista juËe moglo da bude: poverujem u jedno, u drugo, u treÊe. A znam: Ëardak, visok i öirok, ûicom ograðen i letvama kao rebrima, pun gqiva.

ñ Kuda vodi taj put ñ pitam. ñ Ta reka. KoraËam tako kroz mraËan hodnik

pribliûavajuÊi se svetlu. Od stepeniöta teËe staza posuta öqakom, sa obe strane veliki kestenovi. Pa stanem pod svakom kroöwom i milujem koru. Prvo sa jedne, onda sa druge strane staze. Pa ponovo. A kora uvek drugaËija. Pod prstima meka, glatka, a vidim i znam: hrapava, oguqena, oötra, sa urezanim slovima i znacima.

ÑDa imam noûì, pomislim.

ñDraga Aleksandra, odvedite me na onu klupu iza tankih stabqika ûalosne vrbe.

U stvari:

ñPomozite mi, draga Aleksandra, da odem tamo. Ne. Rekao sam ovako:

ñMila moja Aleksandra, ne qutite se öto to zahtevam od vas.

Ponekad pomislim: ÑTo je moûda bila Marijaì, a ja sam rekao:

ñVi Êete mi pomoÊi, draga Marija.

SeÊam se, bila je ona. Sedeli smo na travi i priËali.

ñ Zemqa ñ kaûem.

F SADRéAJ

Pa dignem kosu, ona sevne, i gledam ûito. Otkosi i snopovi. Voda u koröovu hladna. Sunce mi se rasipa nad glavom, kruni kao kukuruz, a viöwe crvene i malo veÊ suve. Gladalica klizi po seËici, neki jauk se öiri nad strwikom, pa se gubi i vraÊa.

Kaöqem, kaöqem, kaöqem, pa ispqunem krv, malu grudvicu, tamnu kao pekmez, a pepeo se razleti oko Ëinije, treperi i polako pada, pa onda izleti iz mene grudva krvi kao osa. PeËe me neöto u grlu, usta mi suva, ne mogu da se nadiöem.

Progutam ka vitamin, mislim: ÑZaustavio se na jabuËiciì, i pijem vodu.

Pepeo crven i mokar. A neki drugi dan iz grla mi izleti Ëitav roj. Pa sve zuji u sobi.

I doðem kuÊi. Iskupi se rodbina, pa poverujem da je doboöar, uz ostala obaveötewa i propise, objavio, udarajuÊi palicama po zategnutoj jareÊoj koûi, da sam stigao.

Sestra sedi na öamlici uz krevet, braÊa nervozno öetaju po sobi ispijajuÊi rakiju, öogori naklapaju. I kuÊa ceo dan puna. IzleÊu tako te pËele i trutovi iz koönice, med curi, gust i gorak. Oko mene meko perje, a utonem nekad u razmiöqawe i uËini mi se da leûim na kamenu. Misli me uvuku u noÊ, u san.

I sawam neku tvrðavu: sa jedne strane more, sa druge nebo, negde i zemqa. A vojska velika, velika. äiri se miris bagrema. Sa mora brodovi, sa neba strele, sa zemqe kopqa. Ruöi se dvorac, bagrem se suöi, vojnici odlaze. Pa se budim pod bagremom: cvetovi mu beli, veliki kao grozdovi, opojni.

To uvek sawam: taj rat, tu ruöevinu, taj bagrem. Uvek kod kuÊe, baö to.

F SADRéAJ

ñ Govorio si u snu neöto o jorgovanima ñ kaûe sestra.

I roðaci se razilaze. Sat razbije tiöinu i kroz pukotine poteËe vreme.

Gledam kako golubovi lete, nad selom, u krug. Spuste se na krov i lepröaju krilima, pa polete, pa se prevrÊu, pa se ustreme na zemqu. I izviju. A mislim: ÑSlomiÊe krila, i onda viöe neÊe moÊi da polete.ì

Pa skinem sliku, sa klina odmah ispod ikone, gledam je i okreÊem na sve strane, i kao raspada se kao pepeo.

Vajat nekako mraËan.

Kleknem na zemqu da sakupim taj gar, pa drhtim i znojim se, a oseÊam da me ûena sa Ëuðewem posmatra. Ruke mi crne, tanke.

Umorim se pa legnem na duwu: noge i ruke raöirim, usta otvorim. »ujem prodoran zvuk vrbove svirale i vidim: Moja, seoski öinter, öviÊka kamxijom iznad mröavog kowa. Vezani za zadwe öarage, cvile kerovi maöuÊi repovima, pokuöavajuÊi da pobegnu sa uzica.

éene iznose crkotine i bacaju ih u kola gadqivo se kezeÊi.

Preselim se tako iz jedne bolnice u drugu, neka nada me osvoji u prvim danima, a smuËi mi se. U novoj bolnici ispitivawa poËiwu iz poËetka, prave se novi snimci, kao da ono öto je na kartonima naökrabano vaûi za drugog Ëoveka. Pobesnim onda, a trgnem se: ÑMoûda je, zaista, za drugog.ì

Pa stanem pred ogledalo i gledam: oËi mi sitne, upale, Ëelo visoko i naborano, nos skoro neprimetno grbav, obrazi tamni i suvi, popucali.

F SADRéAJ

Ulazim i izlazim iz mraËne sobe. Zovu me i vraÊaju u krevet. Nosim ispquvak. MokraÊu. Vade mi krv. Mere pritisak. Ispituju rad srca. A stalno zapisuju neke nerazumqive reËi.

Razmiöqam tako, razmiöqam, pa kaûem: ñ To nije ogledalo.

Godinama su padale kiöe, i rasle su gqive.

I pustim plug duboko, kajase prebacim preko glave, kamxiju zadenem za pojas, pa podviknem na Cundu. Ona mahne repom, otrese glavom, pa krene. PrevrÊe se zemqa, mislim: ÑJauknuÊeì, a tiöina. Na kraju wive, na drumu, pod dudom Sunce. Zemqa se, vlaûna, puöi i crni.

ñ Mrcino ñ psujem ñ we. We ñ viËem. ñ Ot, ot. Ot. Ajdeeeee. Ajd.

KoraËam po razoru, Ëini mi se: Sunce se kotrqa za mnom, pa Ëak i potrËim kad kobila poûuri ili pokasa. Dlaka joj vlaûna i tamna, muve na woj, od zemqe tamnija. Kukuruzi öuöte, nad wima jata vrabaca i vrana. Orasi i bagremi, oko salaöa, pobeleli i stopili se sa nebom.

Tek kad im se pribliûim, i kad Cunda poËne da rûe, vidim zelene, bledozelene krune oko salaöa. A trska kojom je prekriven salaö, Ëini mi se, polako gori. Ne vidim plamen, ni dim. Neöto samo kao pucketawe treperi oko mene, pada na brazde i strwiku, pa vidim: gar. A kad se vratim sa druma, salaö beo.

ÑGorelo je neöto negdeì, mislim.

Ostavim kobilu i plug, proöetam kroz salaö, a niöta. Svuda gar: po zemqi, po krovu, pod bagremima i topolama, pod öupom, a nigde mirisa dima. Samo se neka bela, mleËna tama spuöta na atar, i kaûem:

F SADRéAJ

ñ Dogoreva dan, pa sve treperi.

A Ëujem: kobila rûe. I krenem tako, u noÊ, meseËina se rasipa kao vodoskok, i niûem brazde, i mislim: ÑBiseriì, a Cunda pokasa, pa frkÊe, i sve se raspe, sve klizne sa konca.

ñE, moj éivane, pacove debeli ñ viËem. ñ Poslao si sina da ga izmerim sa praznim kolima, a kad su bila puna, onda si ti bio na wima. Nisam ja ûivinËe, tvore jedan.

ñI gde si sakrio sve one prwe i koterice öto su bile na kukuruzima, i zaöto i to nisi i u prazna kola stavio ñ pitam a grlo me izdaje. ñ Meni bi ti da podvaliö, a ne znaö da ja imam tri mozga. Za svaku Êud po jedan: za seqaËku, za ËinovniËku, za gospodsku. NeÊu da ti oprostim tih öezdesetak kila kukuruza, pa da vidim hoÊeö li da propadneö.

Pa snizim ton i blago kaûem:

ñTeraj ta kola, Milane, do Ëardaka i neka ti otac potrpa sve öto je bilo u wima i neka ih on dotera na vagu.

* * *

A doktor mi zabrani da se kreÊem. I hoÊu ja da ustanem, da koraknem, a ne mogu. Neöto me pritiska, na grudima mi, mislim, drqaËa. Ili debelo stablo duda.

Leûim tako, boli me veÊ kiËma od leûawa, ne mogu niöta da Ëitam: slova mi igraju pred oËima, igraju i nestaju, a spava mi se, spava mi se.

A tek öto sam se probudio.

ñ Draga moja Aleksandra, odvedite me tamo. Ne, to je bila Marija.

F SADRéAJ

ñOprostite, gospoðice Bandobranski, nisam imao nameru da Vas zamenim. Ta, Vi se toliko razlikujete od wih dve. Sama Vaöa pojava, da o ostalim stvarima i ne govorim.

Pa kad se vratim, pomislim: ÑNeÊu dugo.ì

A dan mi dugaËak, predugaËak. I noÊ nemirna. Ujutru ËistaËice pajalicama raskidaju

paukovu mreûu. Taj bedni stvor pleo ju je tri dana. Uzalud, eto. I pomislim: ÑKako je nezahvalno biti on.ì

Pa gutam pilule, öakama ih uzimajuÊi, a ni jednu ne mogu da bacim, ni sakrijem. Kao ranije.

Pa gledam, boli me a Êutim: moram izdrûati. Zaigrao bih, nakrivio öeöir. Harmonikaö svira, peva kao da ga je pesma rodila, a ûene se muvaju okolo, zagledaju, odobravaju.

Mlaði sin, za glavu viöi od svih, kosat, uhvatio se sa devojkama i peva promuklo.

Sedim onako pod ikonom, na sto se naslonim, sinove gledam, a mislim: ÑRuöi mi se kuÊa i raste istovremeno.ì Jer tad se, na svadbi, kad se oûenio stariji sin, uz tresak, sruöio tavan u vajatu. Pa gledam kroz tu rupu, a svi se okupili oko mene.

ñOnu moju ñ kaûem, i suze mi poteku.

A stariji sin se smeöi, i kao gleda u mene, a znam: misli i primeÊuje sve, i zagrlio devojku u plavoj haqini, tu lastu pod naöom strehom. Pa ih gledam tako i öapuÊem: ÑSlaûite se, neka se zna ko je gazda u kuÊi, slaûite se, sluöajte jedno drugo, slaûite se.ì

I odlete golubovi sa krova. Dugo lete, veÊ ih ne vidim, pa se uplaöim, a znam: vratiÊe se, sigurno, svom gnezdu.

F SADRéAJ

I kao mile u meni mravi, ne mogu da se pokrenem, a ötipaju me, ne mogu da ih oËistim. Pa se opustim i Êutim. Posle zaboravim, Ëini mi se mislim o neËemu drugom, a peËe me. Srce mi kuca jaËe i brûe od sata, pa mislim: ÑPobeðujem vremeì, i pritiskam grudi uzalud.

Gledam kroz prozor: topole, pred glavnim ulazom, blago se povijaju, nebo tamno, nemirno. Pa udari ta kiöa u meni: rebra zvone, öumi voda i razliva se, zagrmi i sevne. To oseÊam. A vidim: ptice uznemirene, qudi ûure, bolesnici se, mokri, vraÊaju u sobe i presvlaËe u pixame.

Sunce mi se spusti pravo na Ëelo, pa se probudim. Otvorim oËi, a niöta ne vidim, sem svetlosti.

Prepolovim cigaretu i zapalim. Kroz dim ugledam zid, onda prepoznam tavanicu: na woj otvor. Velika pukotina iznad glave. UËini mi se da vidim nebo. Zagledam se onda, ne trepÊem, ne diöem, i mislim o sinovima.

Izrasli su ti jablani. Zamirisali cvetovi. Pa sednem na klupu pod dudom, gledam debele grane, sluöam ptice. Lete, zaustave se u vazduhu, ostanu tako trenutak, pa popadaju u praöinu.

Sunce preleti preko ulice, ostavi crven trag, i mislim: ÑGori nebo.ì äiri se ta vatra nad selom, Ëini mi se sve Êe izgoreti. I vidim da qudi beûe u kuÊe, a ja ostajem na ulici. UrliËu sirene na vatrogasnoj kuli, nad selom dim: crn, crn, crn.

ÑTo se vaqa noÊì, pomislim.

Pa izaðem iza sela, pridrûavajuÊi se za bedeme i kuÊe, za tarabe i stabla, a put dug: tanak u grlu, öirok u kukovima.

F SADRéAJ

ñäta traûi ta ûena ñ pitam. ñ Ta zmija öto koöuqicu svoju ostavqa na travi i odlazi.

Pa okrenem snimak prema svetlosti i gledam: sve tamno. A mislim: ÑTo svetlost je tamna.ì

I opet gledam, pa isto.

Dolaze qudi iz pogrebnog zavoda i nude sanduke.

ñSa anðelima, sa obe strane po tri anðela ñ pitam.

ñSa ruûama, sa petokrakom ñ odgovaraju u horu.

ñNa otplatu, dvanaest meseci, bez ûiranata. Uz popust. Od hrastovine. Od gvoûða. Robu kupqenu kod nas dostavqamo, svojim vozilom, besplatno, na adresu koju naznaËite. U naöim sanducima udobno Êete se oseÊati.

A onda: proleÊe.

Ustajem, spadnu okovi sa mene, nestane to gvoûðe, pa mi procveta grlo, i hoÊu u park iza bolnice. Zeleno, zeleno, zeleno.

Iz sobe me izvede Marija, u sobu uvede Aleksandra.

Sedim pod jabukom, uvlaËim u sebe dan, vraÊaju mi se kestenovi, pa mislim: ÑTreba da odem.ì

VeÊ sam u svim bolnicama bio, po celoj ravnici se vide moji tragovi. Ni kiöe ne mogu da ih izbriöu, ni poplave. Ni vetar ne moûe da ih prekrije praöinom koju nosi.

Pa kaûem:

ñSamo vreme.

NapisaÊu na papir sve öto Êe se dogoditi za deset godina, pa kad vreme isteËe, neka se otvori to pismo, i tu Êe biti zapisano sve öto se dogodilo. To kaûem. I ne verujem.

F SADRéAJ

ÑTo je sanì, mislim. To ni u pismu ne bih predvideo. A oseÊam: moram kuÊi.

Udari pqusak, gqive se öire, a odlazim:

ñDraga Aleksandra, o svemu Êu Vam priËati kad se vratim.

Pa zastanem u vratima, mislim: ÑSuze Êe mi poteÊi.ì éena me pridrûava, sin mi prilazi, snaja me gleda.

Koraknem, a Sunce ostane na avliji: ûivina ga kquca, neöto mi kao powava pada pred oËi, pa ne vidim. Grlo mi suvo, glas mi izleti, pa Êutim.

»ujem samo kucawe sata, na polici iznad ormana, negde sa moje leve strane, pa mislim: ÑSrce.ì IskoËilo, a ûivi, a vajat se sav pretvorio u to kucawe: tik-tak. Tik-tak, tik-tak.

Pa koraknem.

I spadne powava na zemqu, a vidim: ona. Ruke joj tanke, bele, mleËne; oËi sitne a nemirne, glava kao mala lubenica.

ñDraga moja Aleksandra, postao sam deda. éena mog starijeg sina rodila je Êerku.

ñO, Vi takvu bebu sigurno joö niste videli, gospoðice Bandobranski. Bela je kao anðeli, a kosa joj veÊ velika, a oËi sjajne, a rukama stalno mlatara.

ñZamislite, draga Aleksandra, to malo pile, tek izbaËeno iz quske, plaËe, plaËe, pa pocrveni kad treba da bude uvezano u pelene i utegnuto.

ñTo golupËe, draga Marija.

I ne mogu da zaspim, tiöina me zove. Puöio bih, a nemam cigaretu. Gledam u noÊ, Ëini mi se duva vetar, grane lipa se povijaju i lome, a mir teËe. HoÊu da priðem prozoru, pokuöam da ustanem, a ne mogu. Niöta se ne Ëuje, opustim se i zatvorim oËi.

F SADRéAJ

Prekrijem se Êebetom i Êutim, ne diöem, srce mi, Ëujem, ne kuca, ne ûelim da razmiöqam. Pa kaöqem.

PrivuËem stolicu na kojoj mi stoji odelo, pretraûim dobro xepove Ëaköira i rekle, nadam se: postoji pikavac, a niöta. NoÊ sve tamnija, a oËekivao sam: sviÊe, sve crwa, tajanstvenija, pa mi se oËi sklope.

Osetim: zaspaÊu, a trgnem se, noÊ me pritiska, i Ëujem: pevaju anðeli.

Otvorim dobro oËi, prozor beo, beo, lipa sasvim sasuöena i bela. Srce odjednom poËne da lupa, soba se potrese, tama se uskovitla. Pa osluökujem, a znam: pevaju anðeli.

ñ Draga moja Aleksandra, priËaÊu Vam o wima kad se vratim.

[1968]

F SADRéAJ

Vidosav StevanoviÊ

IDEM DUNAV

PLIVAM LE–A

Nakon majËine smrti ñ suoËih se sa sobom, kao sa nepoznatim. Naðoh se lice u lice sa plazmom öto tetura i cmizdri.

Bio sam na ûelezniËkoj stanici, bila je ponoÊ: krkqanac i dreka, gungula prtqaga i svetine, kreötawe zvuËnika i vlaûna para lokomotiva. Gastarbajterski voz se puöio u polumraku: tekla je rakija, kreötale harmonike, kapale suze, öirio se teöki vow rastanka. »að je sipala po nama.

Okrenuo sam se i poöao kuÊi.

Bio sam odluËio da se ubijem ñ jedino sam razmiöqao kako i gde. NaËin me je muËio viöe nego mesto, polako sam otkrivao tesne granice svoje hrabrosti: plaöio sam se prolivawa krvi i bola. Na stolu naðoh poûutelu hartijicu, koja me ukoËi, kao niska temperatura hladwaka. U stvari, nisam je naöao sluËajno ñ ona je oduvek bila meðu mojim dokumentima, premetao sam je bezbroj puta, ali sam je tada prvi put proËitao bistre glave.

F SADRéAJ

UPRAVA BOLNI»KOG CENTRA BR. datum 10 maj godina 45

NARODNO OSLOBODILA»KOM ODBORU

Umoqava se gorwi naslov da porodici umrle-og druga-rice Stefana LeöperoviÊa dostavite ovu posmrtnicu. Ako se porodica umrle-og druga-rice ne nalazi na tom mjestu, molimo Vas da nas izvijestite.

Smrt faöizmu ñ Sloboda narodu!

Telegram je bio otkucan na poleðini nekog akta, Ëije reËi nisam razumeo ñ zvuËale su mi mraËno i preteÊi, kao vetar koji huji nad ravnicom.

…RTESITENDO

1.Iparkamara SZEGED

2.Kir. AdÛhivatal

3.Ipartestulet

4.Orsz·gos T·rsadalombiztositÛ IntÈzet

5.V·rmegyei korzeti forgalmi AdÛhivatal

6.MÈrtÈkhitelesito Hivital KECSKEMET VÈrleges!

F SADRéAJ

Posmrtnica Ñumrle-og druga-riceì, koliko znam, nije bila dostavqena, jer Ñporodica nije ûivjela na tom mjestuì. Majka je pratila jednog vaûnog druga, Ëija funkcija beöe upola vojna, upola politiËka, ali sve viöa i uoËqivija: wegovo ime je skakalo sa prvih stranica novina, izletalo iz crne kutije radio-aparata, pretilo sa plakata. Bila mu je sekretarica tada, kao i kasnije ñ nisam znao öta to taËno znaËi, zamiöqao sam je kako mu kuva kafu, pegla koöuqe i Ëisti cipele. Ja sam ûiveo kod Sofije Radman, setne udovice, koju smo mi ñ weni balavi ötiÊenici ñ zvali Mama Sofija: u wenoj tuzi smo naöli hleb i utoËiöte, gde smo gajili rahitis i noÊne suze.

Nakon majËine smrti, nametnula su mi se sledeÊa pitawa:

Ko je bio Ëovek Ëije ime i prezime nosim? Kakav je moj odnos prema wemu?

Ko sam i öta sam ja koji ovo pitam?

Odgovore sam mogao da potraûim u sebi. Ali gde sam to ja ñ celovit, pouzdan i pravi? Gde poËiwem, gde se zavröavam? Kako funkcioniöem ñ ako uopöte funkcioniöem? Kako da dvojim svoje od tuðeg, uroðeno od nauËenog, mimikrijsko od nagonskog? Sve moje osobine su proizvoqne, sluËajne i promenqive, nemam nikakav stalni karakter, ûivim kao biqka koja hoda. Ne znam öta volim, öta mrzim ñ oseÊawa su mi mlaka i tipizirana, mogu biti bilo Ëija, kao öto i jesu. Reakcije su mi uglavnom Ëulne i prilagoðene prilikama, ali previöe bolne za Ëistu ûivotiwu. Moje biÊe je u stvari meðubiÊe, kovitlac svega i svaËega, neöto u nastajawu i nestajawu, kao mehurovi od sapunice. Ako tamo nekog traûim,

F SADRéAJ

naÊi Êu mutqag, zbrku i mamurluk. Deöavalo se da pitam svoju iznutricu: ÑKo je tamo?ì Dobijao sam uvek isti odgovor, krkqav, kao iz preseËenog grkqana: ÑNiko!ì Opit nisam smeo da ponavqam preËesto ñ da praznina ne bi pobesnela.

Majka beöe Êutqiva, do grla zakopËana osoba, naviknuta da ñ u senci velikih stvari i dogaðaja ñ odgovore Ëuva za sebe ili za nekog drugog. Ako je iöta znala ñ to nije pokazivala, Ëak ni u aluzijama: wen govor beöe suva, svakodnevna ËiweniËnost bez ikakvih prenesenih znaËewa, izraûavala se telegrafski, ali nimalo öifrirano. Kwige je Ëitala kao telefonske imenike, kao zbir imena i reËi, slike je posmatrala kao pravougaone ili kvadratne predmete koji oûivqavaju gole zidove ñ muzika je iritirala wenu veËnu migrenu. Uostalom, sve do svoje bolesti retko je ûivela u zemqi ñ radila je u naöim predstavniötvima po svetu, nikada nisam saznao öta, jer nisam ni pitao. Jednom meseËno dobijao sam novËanu uputnicu i pismo sa nekoliko oötrih saveta: ÑUËi, dobro se vladaj, budi ispravan graðanin naöe zajednice, sluöaj vaspitaËe, Ëuvaj novac, biraj druötvo!ì Godiöwe odmore je provodila na moru, kao i ja: ona u zatvorenim letovaliötima, ja ñ sa ökolom. Viðali smo se na stanici ili na aerodromu, kad sam je ispraÊao, kad se vraÊala: rukovali smo se, dodirivali hladnim obrazima, razmewivali nekoliko reËi, ponovo rukovali.

Kad se penzionisala i ûivela sa mnom, retko smo se viðali, joö reðe razgovarali ñ bili smo toliko ravnoduöni jedno prema drugom da se nikad nismo posvaðali. Jurio sam ûenske, venËavao se i

F SADRéAJ

razvodio, nisam imao ûivaca za bilo öta drugo, kod kuÊe sam boravio jedino izmeðu dve veze. Majka je sedela sama u polupraznom, zapuötenom stanu, koji se loöe grejao ñ umotana u pewoare i xempere, zgurena pred ugaöenim televizorom, kao da je slepa, kao da neöto osluökuje. Niko nije dolazio, susetke je nisu pozivale na kafu, retko kad je odlazila u samouslugu, nije iöla kod frizera, zaboravila je krojaËicu. Telefon ñ dobijen preko neke ranije majËine veze, jedini u zgradi ñ neprestano je zvonio: dali su nam broj rasturenog filmskog preduzeÊa, koje je za sobom ostavilo samo prevare, pronevere, neispuwena obeÊawa. Qutiti glasovi su Ëitavog dana traûili isplate, poravnawa, nadoknade, pretili i vikali ñ majka je odgovarala strpqivo i smireno, kao da ona vodi steËaj. Tako je proölo nekoliko godina: majka je ostarila, zborala se, razbolela i umrla na klinici Onkoloökog instituta.

Razgovarao sam sa nekima koji su bili u ratu, to jest oni su priËali, ja sam sluöao. Wihove priËe behu uopötene, apstraktne, nekako iskidane i ravne, kao da su ih Ëuli od drugih ñ dogaðaji su isparili, ostale su jedino mrqe, tragovi po ivici svesti, odlomci koji se nisu dali povezati. Beöe to jednoliËna, ötura oblast prvog lica jednine, sliËna pustolini ili starom zgariötu ñ tragovi rata su bili negde duboko. Jedva da se neöto stvarno videlo, kao da se gusti mrak isparavao iz reËi i priseÊawa. Kat-kad smo zajedniËki natrËavali na notorne Ëiwenice, koje mi niöta nisu znaËile ñ imao sam utisak da Ëitam stare novine öto se raspadaju pod prstima. Ili su oni rðavo priËali, ili ja nisam umeo da sluöam ñ ili smo se

F SADRéAJ

razilazili tamo gde smo mislili da smo najbliûi. Pokazalo se da pripovedawe ne pomaûe, da uËesnici dogaðaja nisu vaûni za sam dogaðaj ñ sve se zbivalo izvan wih, znaËi izvan mene.

Sofije Radman nije bilo u Beogradu. Nije bilo ni wene kuÊe ñ tamo su gradili periferijski dom kulture. Koliko znam ñ a znam malo ñ svi weni bivöi ötiÊenici su je zaboravili, zauzeti neredom sopstvenih ûivota: otiöla je u staraËki dom negde u unutraöwosti. Pratim Ëituqe pasionirano, sve u nadi da Êu neöto pronaÊi ñ weno ime nisam nikada sreo. To jest, nekoliko puta sam naöao Radman, ali niöta nije kazivalo da je upravo to Mama Sofija, Ëuvarica napuötene dece. Kad bi me uhvatila teskoba, kad nisam znao öta Êu i kuda Êu, govorio sam sebi: ÑMoûda je naöa spasiteqica ûiva? Moûda se niko nije setio da plati kratki tekst u novinama? Moûda je onaj staraËki dom ñ nije vaûno gde se nalazio ñ rasturen i wegovi stanari raseqeni po Uûasu?ì

Doduöe, imao sam neöto u rukama: jednu fotografiju, koju je majka drûala na noÊnom stoËiÊu. Dva mlada vojnika ñ sa maöinkama preko grudi, u teökim nemaËkim Ëizmama, zguûvanih uniformi, kao da su tek iskuvavane ñ stoje pored nekog bunara, Ëija je ograda poruöena, vitao slomqen. Wihove senke, nejasne zbog kosog sunca, kao da se ukrötaju na izrovanoj zemqi ñ spliÊu se i nestaju na mutnom, izanðalom papiru. Ne osmehuju se, lica su im ozbiqna i zategnuta, tek izbrijana, oËi krupne, kao da pokuöavaju neöto da vide. Na fotografiji nema reke ñ jedino prazno nebo ñ ali kao da se na svim predmetima odraûava prisustvo neke velike vode: to je nevidqiva senka, tamna od

F SADRéAJ

priguöenog sjaja, öto se nemilice lije. Na poleðini su dve reËi: LeöperoviÊ ñ äomoði. Jedan od wih dvojice je, znaËi, Ëovek Ëije ime i prezime nosim, kao öto robijaö nosi broj. A drugi je ñ drugi.

Uzgred, deda i baba ñ nosioci istog prezimena ñ bukvalno su nestali u bawiËkom logoru; nema ih ni na spisku deportovanih, ni na spisku streqanih. Majka je to, govorila mi je, proverila preko onog vaûnog druga ñ Ëije su fotografije jednog dana nestale iz novina, kao i on sam iz mog vidokruga. Brkam ta dva vremena, mada postoje oznake prema kojima mogu da ih razlikujem. Majka i ja smo bili negde, krili se pod tuðim imenima, upijali praöinu tavana i vlagu podruma ñ mislim na ono prvo vreme, u kojem se sve zametnulo. U mom seÊawu nema niËeg od tog dugog bekstva, sem nejasnog straha i nekih glupih sitnica, koje nemaju nikakve veze sa samom stvari ñ strah je ostao, preobrazivöi se u teskobu i nervne drhtavice, a sitnice Ëile i zamagquju se. Pamtim ñ reË je pregruba, boqe je reÊi: nazirem ñ jedno noÊno bombardovawe saveznika, koje smo mi, izbeglice, posmatrali sa smederevskog puta: reflektore i vatromet artiqerije, poûare koji su se rasplamsavali na desnoj obali Dunava. Mada nisam siguran da li sam to sawao ili Ëuo od nekog drugog ñ moûda Ëak i video na filmu. A ötiÊenici Sofije Radman imali su sliËne uspomene, Ëesto podudarne do banalnosti ñ priËali smo ih u mraku spavaonice, drhteÊi, pribijeni jedan uz drugoga, tako da su mogle postati svaËije, kao öuga koju smo prenosili dodirom.

F SADRéAJ

Nakon majËine smrti ñ dugo sam bio rastrojen. Ne zato öto me pogodila sama smrt ñ bili smo tuðinci jedno drugom, voqni sustanari, a i naviko sam da tuða pojavqivawa i nestajawa primam bez kukwave, kao deo igre u kojoj uËestvujem jedino kao objekat ñ nego onako, kao kad se ûivi pod stalnom temperaturom, na nogama i bez lekova. Pio sam i vucarao se, po svom starom obiËaju: tako sam znao gde sam i öta radim. Pokuöavao sam i da se kockam, ali nije iölo ñ nisam oseÊao nikakvo uzbuðewe, bilo mi je svejedno da li gubim ili dobijam, kao da prisustvujem tuðoj partiji. A pijanci i kurve, kafanski mitomani i sitni prevaranti su me privlaËili ñ bio je to Ëitav jedan mali svet, ispao iz tramvaja svakodnevice, histeriËno veseo, u neumornoj potrazi za identitetom: primali su me bez pitawa, kao sebi ravnog. Nismo se razumevali ni voleli, ali to nismo ni pokuöavali ñ ûiveli smo prema svojim moguÊnostima: grËevito, bedno i u alkoholnom zanosu. Laûi, prevare i podlosti su se podrazumevali ñ to je bilo dovoqno.

Ranije sam Ëesto mewao zanimawa: bio sam prodavac na sajmovima, telohraniteq jednog blesavog kantautora, turistiËki vodiË, magacioner u nekakvom import-preduzeÊu, rasvetqivaË i statista u pozoriötu ñ sve na kratko, najviöe nekoliko meseci. U stvari, dok me ne bi uhvatilo piÊe i landrawe ñ onda nisam znao upravo niöta, niti mi je bilo vaûno. Jednom sam bio vozaË u rentakaru: vozio sam poslovne qude, boksere, filmske ekipe, artistkiwe iz barova, novinare, Ëak i nekakve crnpuraste övercere, öto su se preda mnom prepirali oko droge ñ neviðen öqam, koji se uvek nekud ûurio, vikao, pretio i

F SADRéAJ

redovno pokuöavao da ne plati. Nekolicinu sam pretukao, da isteram bes iz pesnica ñ dva-tri puta sam dobio debele batine, koje su mi pomalo i prijale.

Ali sam se sve vreme bavio mojim deËaËkim hobijem: fotografisawem. Soba mi je vazda bila ureðena kao ateqe ñ uvek sam mogao da je pretvorim u mraËnu komoru. I tako sam, iznenadno i za sebe samoga, nakon majËine smrti postao lutajuÊi fotoreporter: moje novine ñ neko piötoqsko izdawe öto je svaki Ëas mewalo ime i redakciju ñ slale su me levo-desno, ali sam najËeöÊe sam birao gde Êu iÊi i öta Êu snimati. Posao mi je iöao od ruke, jer mi nije bilo mnogo stalo do wega ñ stoga su mi gledali kroz prste. Dosta sam putovao po zemqi, mada ni u tome nisam uûivao: kretao sam kad god bih osetio kako mi nervi podrhtavaju i da me noge same nose prema ûelezniËkoj stanici ñ vraÊao sam se izmoûden, prqav i smiren, ali sposoban da razgovaram i da radim. To tumarawe ñ obeleûeno mnoötvom potroöenih filmova ñ bilo je dobro kao lek i kao preventiva protiv samoubistva, mada sam se u hotelskim sobama oseÊao kao u privremenim mrtvaËkim sanducima: redovno sam nalazio neku ûenu da mi pravi druötvo i dodaje piÊe.

Usput bih ispucao dvadesetak filmova, a razvijao sam ih odjedanput, kad zakquËam vrata i spustim zavese na prozorima. Objekti i qudi bili su mi savröeno nevaûni ñ dobro sam ih zagledao tek kad bi ih izazivaË izvlaËio iz mraka i uobliËavao. Tek onda sam mogao da im priznam postojawe, da te iseËke sveta smestim natrag u svet, gde su, fiksirani na hartiji, bivali vidqivi i kako-tako neuniötivi.

F SADRéAJ

Jednom sam radio film sa neke proslave ñ ne znam kako sam se tamo obreo. Bilo je to neveliko druötvo muökaraca i ûena na ivici starosti, öto se joö uvek koËopere: sedeli su za spojenim stolovima ñ oznojeni, pijani i debequökasti. Videlo se da farbaju kose, masiraju se, öminkaju i poseÊuju saune, da kriju bore umora i tuposti. Moj fotoaparat im je skinuo sve maske, kao islednik: leûali su u razvijaËu plazmatiËni, goli i ruûni pod svojim skupim odelima, unakaûeni naporima da se nagumaju para. Mimolet mi se uËinilo da iza wihovih krokodilskih obliËja, kao iza izloga, vidim krûqva, neuhrawena tela ötiÊenika Sofije Radman ñ surovo kqukana poslasticama i uspehom. Ali je opsena brzo nestala ñ na gotovim fotografijama bili su samo oni koje sam upisao na kutiji filma: Veselo druötvo 10. maja 1975.

Nakon majËine smrti ñ nasledio sam naö dvosoban stan: iznenadio sam se öto me je uzela za sunosioca stanarskog prava. Nasledio sam wene haqine, ûenske drangulije i ötednu kwiûicu sa neöto deviza, skunatorenih po predstavniötvima ñ devize sam ostavio za odlazak u inostranstvo, moûda u Pariz, ako budem reöio da se poËistim odavde. Nasledio sam i jedan auto ñ stari Ñfolksvagenì, koji je rðao na ulici i bio sav zasut garom, kao da upija smog i prqavötinu. Dva-tri meseca ga nisam vozio, Ëak sam ga zaobilazio, mada sam uvek nekako natrapavao na wega i trudio se da ga previdim. Ipak, kquËevi su mi zveckali u xepu i ûuqili me, kad bih prilegao obuËen.

Posle razvijawa onog filma sa proslave ñ izaöao sam na ulicu, da rasteram maglu iz glave. Auto je stajao tamo gde ga je majka parkirala pred

F SADRéAJ

odlazak u bolnicu, nizak i nekako staraËki raskreËen, kao da se tek pomokrio. Sevöi za volan onako, da se odmorim ñ bio sam teöko mamuran, utrnulih miöiÊa ñ video sam jasno, kao da Ëitam, reËi öto su se uvek nalazile na poleðini pisama öto ih je majka dobijala bar jednom nedeqno:

L. ä. PeroviÊ, Desna obala Dunava 30, StarËeviÊ.

Ta pisma su se vukla svuda po kuÊi, zguûvana i otvorena, dok ih ne bih bacio u kantu za ðubre. Majka nije pitala gde su, ja sam Êutao, kao i uvek ñ razgovarali smo vaqda jedino o vremenu i o inkasantima. Kad je umrla, bio sam sa nekim buËnim druötvom: obilazili smo kafane i traûili kavgu, dok nas nisu priveli u stanicu milicije. Vrativöi se kuÊi oko podneva, zatekao sam telegram sa klinike Onkoloökog instituta: stereotipni tekst je iznosio golu Ëiwenicu smrti. Nisam bio uzbuðen ni potresen, veÊ nekako Ëudno rastereÊen, istovremeno i slomqen ñ neöto sam zviûdukao i hodao iz sobe u sobu, sve brûe, kao spetqan u mreûi sopstvenih koraka. Telefon je zvonio, dizao sam sluöalicu i mehaniËki odgovarao: ÑSve je u redu, steËajni postupak je u toku, biÊete zadovoqeni, ako povuËete moju dröku za stomak.ì A povremeno bih Ëuo svoj krkqavi glas, kao iz preseËenog grkqana, kako cvili. ÑMajka je jutros umrla, majka je umrla jutros rano, majka je umrla.ì

Trgao sam se ñ vaqda sam bio zaspao na sediötu Ñfolksvagenaì. Magla u mojoj glavi beöe se bolno zgruöala: iznutra mi je pritiskala lobawu. Okrenuo sam kquË u bravi, motor je zakrkqao, zagrcnuo se i proradio, mada je akumulator,

F SADRéAJ

oËigledno, oslabio. Krenuo sam nekuda, verovatno nasumice. VozeÊi polako kroz grad, izbio sam na put ñ onda sam pritisnuo gas do daske. Krntija se tresla i raspadala, ali je gurala napred, kao bangavo kquse. Bilo je hladno i tmurno, oblaci su se vukli nisko nad ravnicom, opuötenih trbuha ñ leteÊi preko golih oranica, graktale su vrane, zanoseÊi se na vetru. Naglo se smrkavalo, kao na slabo razvijenom filmu. Upalio sam svetla i nastavio oötro: gume su piötale u krivinama i starudija se quqala, kao pokretni öporet.

Sa Dunava je duvao boËni vetar, na sredini reke se guravi tegqaË probijao kroz talase, vukuÊi lanac teökih ölepova. Automobili su se proredili, bio sam gotovo sam na uskom, izlokanom drumu ñ katkad bih prestigao koju zapregu, Ëiji se vozar zgrËio pod bundom i öubarom, kao da Êe putovati Ëitavu iduÊu zimu. Sela behu pusta, öaloni na prozorima spuöteni, kao da je ledena noÊ ñ jedino se iz kafana Ëula buka i svirka tamburica, pokoji pijanac bi isteturao da mokri uz banderu i zijao u mene, otkopËanog ölica. Pratio me laveû najeûenih pasa, öto su se smucali öorovima i uletali u svetlost farova. Odnekud se Ëulo rzawe kowa i topot kopita, kao da nevidqiva ergela galopira iza mene, stalno na istom odstojawu.

Na majËinoj auto-karti put je bio ucrtan crvenim mastilom, sa strane je pisalo: Posledwa kuÊa u S. gledano s ovu stranu. Rukopis ñ nejednak, grub, mestimiËno neËitak. Skrenuo sam kod crkve sa visokim, öiqatim kubetom i ponovo, izmeðu dva reda niskih kuÊa, izbio na obalu. Patuqasti tegqaË ñ onaj ili neki drugi ñ muËno se vukao

F SADRéAJ

uzvodno, dok su se ölepovi tromo wihali na talasima, kao da su pretovareni. Na kraju öora, malo izdvojena, bila je kuÊa sa brojem 30: zdepasta, tamnog krova, sa zidom od crvene cigle ñ ulopana blatom do ispod samih prozora. Zaustavio sam auto i ugasio motor. Dok sam palio cigaretu, samoÊa mi je legla na ramena i pritisla me na sediöte. Kad sam izaöao, zapqusnuo me je vlaûan vetar, öto se oseÊao na trulu trsku i ustajalu vodurinu ñ gotovo me je odgurao do drvene kapije, okovane gvoûðem. I tu sam stao, sa bolom u potiqku, pred zarðalim zvekirom, öto se kezio razjapqenom veprovskom wuökom.

Zalupao sam i viknuo. Niöta. Nervna drhtavica mi je tresla kolena i bilo mi je hladno. Ponovo sam zalupao, ponovo viknuo. Jedno krilo kapije se naglo otvorilo, ökripeÊi na öarkama. Kao da se neko bio öÊuÊurio iza i proveravao me kroz rupicu. Bio sam pred dripavim starËiÊem u koûuhu ñ desni rukav mu je bio prazan i pribadaËom prikaËen za rame.

ÑDa li je Luka kod kuÊe?ì

StarËiÊ me je gledao mirno ñ sjajnim, plavim oËima bez obrva, dok mu se brada micala gore-dole, kao da ûvaÊe. Nije me puötao unutra, nije zatvarao kapiju.

ÑSklawaj se, gluvaro! Ne smetaj!ì

Podadula ruka s modrim noktima je uklonila starËiÊa, kao lutku. Stajao sam pred Lukom ä. PeroviÊem: uspravio se u svoj veliËini dvometraöa i razdrqen se sukobio s vetrom, öto je ponovo nasrnuo s reke, zadiöuÊi na ritine i mrtvaje. Pogledao me razroko, kao da je oËekivao

F SADRéAJ

nekog drugog ñ dahnuo je buËno, kao kow, i pogurio se.

ÑTi si mali! Upadaj unutra ñ da te vetar ne odnese!ì

U tesnom dvoriötu, pod viwagom oËerupanog liöÊa, leûala je katrawiva burad sa izbijenim dancima. Na betonu behu tanki nanosi blata, vijugavi kao razbacana uûad.

ÑPlavilo nas. Najviöi vodostaj za sto godina. Pisalo u novinama. Svi pobegli ñ ja ostao. Organizovao odbranu ñ tamo su xakovi peska. Ne vide se, veÊ su ih odneli kad nisam bio tu. Uði!ì

ÑStani, Luka! Moram na stranu!ì ÑKoju, bre, stranu?ì

ÑPio sam pivo usput. Mnogo piva!ì

éivnuo je, sav se nekako napeo. Pogledao me je iskosa, kao da je stekao prednost.

ÑDodo, povedi gospodina u nuûnik, pokaûi mu gde je öta!ì

Oklevao sam, starËiÊ me uhvatio za ruku i poveo: ûuqio me je wegov hrapavi, veliki dlan, hladan kao ðon. Zaöli smo iza kuÊe, starËiÊ me je pustio i stao, kao da neöto oËekuje. Gotovo da sam viknuo:

ÑGde je, do ðavola?ì

StarËiÊ je mirno pokazao mokru travuqinu pored slepog zida ñ okolo se vaqala svakojaka stareû. Onda je smeh provalio iz mene, kao rigqawe ñ previjao sam se od kikota, öto me sveg lomio i kidao. »inilo mi se da Êu pasti, da Êu se onesvestiti. StarËiÊ je stajao sa strane i mirno me gledao, kao straûar koga viöe niöta ne Ëudi. A onda je proökripao nekim ustajalim glasom:

F SADRéAJ

ÑLuka je prirodan Ëovek. Smatra da sve mora da se radi u prirodi. Leti ide go golcat i po ulici, ovde se navikli pa niko ne okreÊe glavu. I u prodavnicu ide takav ñ niko se ne smeje.ì

Tada sam prestao da se smejem ñ naslonio sam se na hrapavi zid. StarËiÊ me je ponovo uhvatio za ruku i poveo natrag, kao da Êu se sam sigurno izgubiti, dlan mu je bio hladan i hrapav, ali neûan. Uöli smo u kuÊu: unutra je öiötala svetiqka na plin, spasavajuÊi iz mraka sobu matorog momka, preplavqenu neredom, kao obala posle brodoloma. Nameötaj je bio glomazan i pohaban, poput vlasnika, potamneo i zapuöten ñ svuda su se videle mrqe, ogrebotine i napukline, pocepana koûa foteqa i kanabeta, federi koji ötrËe. Na zidovima su visile uveliËane fotografije golih ûena ñ mutne i beznadno opscene, kakve se mogu naÊi kod starih porno-fotografa, u praöwavim i ledenim ateqeima sa umoqËanim zavesama, gde svraÊaju jevtine kurve i penzionisani policajci. Luka je stajao pored stola, razdrqen i crven, sa Ëaöom u ruci.

ÑZabavica, mladiÊu! Blaûim pustoö staraËkih dana!ì

Pustoö wegovog lica nije se dala niËim ublaûiti: razrovana koûa, ûuta kao ûabqi trbuh, kesice ispod oËiju, nos öto se rascvetao i nabubreo, Ëupava seda kosa. Oûiqak preko desne obrve ñ nekada tako uzbudqiv na novinskim fotografijama, ratniËki dekorativan ñ raöirio se i pomodreo, kao da se tkivo raspada iznutra. Ali je glas ostao isti kao u mom detiwstvu, kad je grmeo iz zvuËnika duû ulice: surov i naprasit, bukvalno

F SADRéAJ

zapovedniËki ñ napukao od stiöane siline, öto ga je Ëinilo zaguöenim i krkqavim.

ÑPrimi moje iskreno sauËeöÊe. Ne stigoh da ti ga izjavim na sahrani.ì

ÑNisam te tamo video, Luka!ì

ÑNiko mene ne vidi ñ veÊ dvadeset godina. Svi su postali razroki i zaboravni, niko se ne javqa, niko me ne pomiwe ñ ja sam izbrisan Ëovek. A na grobqu sam se pojavio, postojao malo i otiöao. Bio sam meðu posledwima, kao öto sam nekada bio meðu prvima.ì

Odloûio je Ëaöu i tromo koraËao oko stola, kao da je uznemiren, ali se suzdrûava. To viöe nije bila sporost uzdrûane snage ñ kojom je lako lomio protivnike, pre okröaja ñ nego muËno vlaËewe kostobolnog starca, öto se sve bezuspeönije bori sa sopstvenim telom: vazduh je bio proûet ustajalim zadahom reumina i seqaËkih öpecija.

ÑStigli su me alali, mladiÊu: robijawa, batine, maröevi i rane. I napori da se prilagodim. NoÊu ne spavam ñ zijam u tavanicu i moje kosti upijaju vlagu s reke. Al ne mrdam odavde. Luka se ne predaje nikom, najmawe bolestima i samoÊi.ì

Ñäta inaËe radiö ñ meðu ovim lepoticama?ì ÑPomalo obnavqam uspomene. Piskaram

antiistoriju, rat iz kuvarsko-intendantskog i bolniËarskog ugla. OÊu da objasnim mehaniku gladi, metafiziku vaöaka i gnoja. Moûda Êe nekom zatrebati.ì

ÑMeni neÊe, Luka. Niti ikom koga ja poznajem.ì ÑOnda meni i Dodi, öto drema u Êoöku. Ja zimi Ëitam pored vatre, izdeklamujem stranicu pa je bacim, a Doda sluöa i ne Ëuje ñ gluv je kao kamen. Al nimalo gluvqi od ostalih. Jedino je tvoja majka

F SADRéAJ

imala srca i duöe da Ëuje druge ñ i da razume. Viöe niko.ì

Kapija je zaökripala i lupnula, kao da neko dolazi. Luka se trgao i trapavo, sapliÊuÊi se, izjurio napoqe. Ubrzo se vratio opuötenih ramena, mokre kose. Lice mu se zguûvalo ñ bila je to, odjednom, gola lobawa, prekrivena mlitavom koûom, öto se tresla i znojila. Kao da je zaboravio na mene: koraËao je oko stola, okruûen svim onim golim ûenama, neöto mrmqao i odmahivao rukama. Doda je Êutao u Êoöku ñ Ëinilo se da drema i da nas ne primeÊuje.

ÑImam da ti postavim neka pitawa, Luka. Zato sam doöao.ì

Trgao se i zabuqio u mene krvavim beowaËama, kao da me tek sad prepoznaje kroz maglu glaukoma.

ÑKoj si ti da meni postavqaö pitawa, balavËe? Kad sam ja bio Ëovek ñ ti si joö naseqavao Êaletova jaja!ì

Onda mu se pogled izbistrio: gledao me je izbliza ñ radoznalo, nimalo uplaöeno, Ëak sa onim starim peroviÊevskim prezirom prema svima koji ne znaju prave odgovore. Odjednom se iskezio, preko lica mu je, oûivqavajuÊi ga, plinula grimasa Ëoveka koji ponovo raspolaûe sudbinama.

ÑZaöto ûiviö baö ovde?ì

ÑSluËajno, mali. Ovuda sam projahao na kowu ñ ûene i deca su stajali okolo i mahali i zasipali nas cveÊem. Bilo je hladno, padao je vlaûan sneg, al nama beöe toplo. éene su, mladiÊu, bile jedre i vesele, osmehivale su se ûeqno i mirisale na sveû hleb, na vruÊe perine. ZaviËaj nisam nikada imao ñ cela moja proölost pripadala je drugima. Osetio

F SADRéAJ

sam da Êe ovde biti moja posledwa kuÊa. I tako sam se vratio ñ kad viöe nisam bio tamo potreban.ì

ÑA starac ñ otkud on ovde?ì

ÑTo je bilo kasnije. Dodu sam naöao u jendeku iznad reke ñ bio je pijan i smrznut. Otkravio sam ga, nahranio i obukao. Sad ûivimo zajedno i pijuckamo rakiju, öto je sami pravimo.ì

Nisam ga viöe sluöao: ustao sam i poöao prema vratima, praÊen sve jaËim öiötawem plina. ProlazeÊi pored wega, osetio sam kako mi se smejuqi u potiqak i brekÊe od zadovoqstva ñ prosto sam Ëuo divqe groktawe wegove veprovske duöe, Ëije su se kqove ponovo zabile u leöinu. Udario sam ga iz poluokreta, bridom öake, pravo preko usta i nosa ñ skqokavöi se, zakrkqao je od iznenaðewa, ne od straha i bola.

Na vratima sam se sudario s nekom umotanom ûenskom prilikom ñ napoqe sam poneo miris wenog jevtinog parfema i blesak zelenih, kurvinskih oËiju.

Padao je vlaûan sneg, öto se topio u blatu. TegqaË je brektao u bezvetrici, kao da se nije pomakao s mesta ñ ölepovi su se vaqali na talasima, a vrane graktale nad ogolelim vrbama. Okrvavqenu ruku, sa ugrizom trulih zuba, zavio sam u maramicu i uöao u kola. Motor nije hteo da upali. Kresnuo sam nekoliko puta ñ uzalud. Izaöao sam na sneg, Ëije su mi pahuqe, topeÊi se, pipale lobawu, kao hladna usta ribica pod vodom. Kapija je bila zatvorena, cela kuÊa mirna i mraËna, kao da u woj nikoga nema. Ali ñ dimwak se puöio, kao da podadula ruka s modrim noktima dodaje drva na vatru. Doda je stajao pored blatwavog zida, kao da

F SADRéAJ

straûari, ukoËen ñ jedino mu je patrqak mrdao u praznom rukavu.

Sada sam ovde gde sam ñ zgrËen u mraËnoj komori. Ne znam öta da radim. Moûda Êu sesti na straöni gastarbajterski voz i, praÊen svirkom harmonika i suzama, otiÊi u NemaËku. Moûda Êu potraûiti zemne ostatke Sofije Radman, blaûene Mama Sofije, u Ëijoj smo udoviËkoj tuzi svi naöli hleb i utoËiöte, uzvrativöi joj Êutawem. A moûda Êu se ubiti pred majËinom fotografijom ñ jedinom koju mi je ostavila nakon smrti.

[1977]

F SADRéAJ

Danilo Kiö

ENCIKLOPEDIJA

MRTVIH

(»itav ûivot)

Za M.

Proöle godine, kao öto znate, boravila sam u ävedskoj na poziv Instituta za pozoriöna istraûivawa. Izvesna gospoða Johanson, Kristina Johanson, bila mi je vodiË i instruktor. Videla sam pet-öest predstava, od kojih je najzanimqivije pomenuti uspeh Beketovog »ekajuÊi Godoa koji se prikazuje zatvorenicima. Posle deset dana, kada sam se vratila kuÊi, joö sam ûivela u tom dalekom svetu kao u snu.

Gospoða Johanson bila je ûena ambiciozna i ûelela je da mi pokaûe za tih deset dana sve öto se moûe videti u ävedskoj, sve öto bi moglo Ñkao ûenuì da me interesuje. Nije tako izostao ni Ëuveni jedrewak Vasa, koji je izvaðen iz muqa posle nekoliko vekova, oËuvan kao kakva faraonska mumija. Jedne veËeri, posle predstave Sonate

F SADRéAJ

duhova u Dramskom pozoriötu, moja me domaÊica odvede u Kraqevsku biblioteku. Jedva sam uspela, na brzinu, za nekim öankom, da pojedem sendviË.

Bilo je veÊ oko jedanaest i biblioteka je bila zatvorena. Meðutim, gospoða Johanson pokaza portiru neku propusnicu i on nas uvede, gunðajuÊi. Drûao je u ruci veliku alku s kquËevima, kao onaj Ëuvar koji nas je, dan ranije, uveo u Centralni zatvor na predstavu Godoa. Moja me domaÊica predade u ruke ovom Kerberu i reËe mi da Êe doÊi po mene ujutro u hotel, a da ja samo razgledam s mirom Boûjim biblioteku, gospodin Êe mi veÊ pozvati taksi, gospodin mi stoji na raspolagawu... äta sam mogla drugo nego da prihvatim ovu qubaznu ponudu. »uvar me doprati do jednih golemih vrata koja otkquËa, zatim upali neko Ëkiqavo svetlo i ostavi me samu. »ula sam kako se iza mene okreÊe kquË u bravi; tako se naðoh u biblioteci kao u kazamatu.

Odnekud je dopirala promaja, quqajuÊi plase pauËine koja se, nalik na prqavu iskidanu gazu, spuötala preko polica sa kwigama kao u kakvom podrumu preko sortiranih flaöa sa starim vinima. Sve su prostorije bile iste, povezane uskim prolazom i svuda je dopirao onaj propuh Ëiji izvor nisam mogla da utvrdim.

Onda se setih, pre nego öto sam i videla Ëestito kwige (ili sam do tog otkriÊa doöla tek kada sam ugledala slovo ÑCì na jednom od tomova u treÊoj prostoriji): svaka sala sadrûi po jedno slovo Enciklopedije. Ovo je treÊa. Zaista, u Ëetvrtom odeqewu sve su kwige bile obeleûene slovom ÑDì. Odjednom, gowena nekim nejasnim predoseÊawem, poËeh da trËim. »ula sam kako mi koraci odjekuju viöestrukim ehom koji se gubio

F SADRéAJ

negde u mraËnoj daqini. Uzbuðena i zadihana, doðoh do slova ÑMì i, sa sasvim jasnom namerom, otvorih jednu od kwiga. Bila sam shvatila, prisetivöi se vaqda da sam o tome veÊ negde Ëitala, da je to Ëuvena Enciklopedija mrtvih. ZaËas mi se sve razjasnilo, joö pre nego öto sam otvorila golemi svezak.

Prvo öto sam ugledala bila je wegova slika. Jedna jedina, utisnuta izmeðu dvostubaËnog teksta, skoro po sredini stranice. To je ona fotografija koju ste videli na mom pisaÊem stolu. Snimqena je godine 1936, dvanaestog novembra, u Mariboru, po wegovom izlasku iz vojske. Ispod snimka, wegovo ime i, u zagradi, godine: 1910ñ1979.

Vi znate da je moj dobri otac umro nedavno i da sam bila jako vezana za wega joö od svojih najranijih dana. Ali neÊu o tome. Ono öto je ovde vaûno, jeste Ëiwenica da je on umro nepuna dva meseca pre mog övedskog izleta. Na ovo putovawe sam se dobrim delom bila odluËila upravo da bih zaboravila nesreÊu koja me beöe zadesila. Mislila sam, kao öto qudi u teökim nevoqama misle, da Êe mi promena mesta pomoÊi da zaboravim svoj bol, kao da svoju nesreÊu ne nosimo u sebi.

Naslowena ramenom na klimave drvene police, drûeÊi kwigu u naruËju, Ëitala sam wegovu biografiju, zaboravivöi sasvim na vreme. Kwige su bile, kao u sredwovekovnim bibliotekama, vezane debelim lancem za gvozdene karike na policama. To sam shvatila tek u Ëasu kada sam krenula da izvadim teöki svezak kako bih ga prinela öto bliûe svetlu.

Odjednom me obuze neka zebwa, poöto mi se uËini da sam se veÊ suviöe dugo zadrûala i da bi me gospodin Kerber (tako sam ga zvala u sebi) mogao

F SADRéAJ

zamoliti da prekinem svoju lektiru. Zato poËeh da preleÊem pogledom paragrafe, okreÊuÊi rasklopqenu kwigu, koliko je to dopuötao lanac, prema oskudnoj svetlosti sijalice. Silna praöina koja je bila napadala na rubove kao i plase zaquqane tamne pauËine svedoËili su jasno o tome da ove tomove niko ne pomera. Kwige su bile okovane u negve, kao robijaöi na galijama, a na lancima nije bilo lokota.

To je dakle, mislila sam u sebi, ta Ëuvena

Enciklopedija mrtvih! Zamiöqala sam da je to neka drevna kwiga, Ñkwiga starostavnaì, neöto poput Tibetanske Kwige mrtvih ili Kabale ili

éitija svetaca, dakle neka od onih ezoteriËnih tvorevina qudskog duha u kojima mogu da uûivaju samo pustiwaci, rabini i monasi. U jednom Ëasu, shvativöi da Êe ovo Ëitawe potrajati do zore, a da od svega neÊe ostati za mene nikakvog materijalnog traga, za mene i za moju majku, reöih da prepiöem nekoliko najvaûnijih Ëiwenica, da napravim neku vrstu rezimea oËeve biografije.

Ovo öto ovde piöe, u ovoj svesci, to su obiËni enci-klopedijski podaci, beznaËajni za svakog drugog osim za mene i za moju majku; imena, mesta, datumi. I to je jedino öto sam uspela, na brzinu, da zapiöem, negde u svitawe. Ali ono öto Ëini tu enciklopediju jedinstvenom na svetu ñ ne samo zato öto je unikatna ñ to je naËin na koji su opisani qudski odnosi, susreti, pejzaûi; ono obiqe detaqa od kojih je sastavqen qudski ûivot. Podatak (na primer) o wegovom mestu roðewa, potpun i taËan (ÑKraqevËani, opötina Glina, srez sisaËki, oblast Banijaì) popraÊen je joö i geografskim i istorijskim pojedinostima, jer tamo je sve

F SADRéAJ

zapisano. Sve. Predeo wegovog rodnog kraja dat je tako ûivo da sam se, ËitajuÊi, preleÊuÊi zapravo redove i pasuse, oseÊala kao da sam bila tamo, u srcu predela: sneg na vrhovima dalekih planina, gola stabla, zaleðena reka po kojoj, kao na Brojgelovim pejzaûima, promiËu na Ëkaqkama deca, meðu kojima sam videla jasno i wega, svog oca, mada tad joö ne bejaöe moj otac, nego samo onaj koji Êe biti moj otac, onaj koji je bio moj otac. ñ Zatim bi predeo naglo ozeleneo, buknuo bi cvet na stablima, ruûiËast i beo, procvetavaju na moje oËi bokori glogiwa, sunce preleÊe iznad sela KraqevËani, zvone zvona sa seoske crkve, muËu krave u ötalama, a na prozorima kuÊa sja rumeni odraz jutarweg sunca i topi ledene stalaktite na oluku.

Onda sam videla, kao da se sve to na moje oËi odvija, kako se kreÊe ka seoskom grobqu pogrebna povorka. »etvorica gologlavih muökaraca nose Ëamov sanduk na ramenu, a na Ëelu povorke koraËa, sa öeöirom u ruci, Ëovek za koga znam ñ tako i piöe u Kwizi ñ da je moj deda po ocu Marko, muû pokojnice koju ispraÊaju na veËni put. Tu stoji sve i u vezi s wom, uzrok bolesti i smrti, godina roðewa, tok bolesti. I piöe u Ëemu je sahrawena, ko ju je okupao, ko joj je stavio novËiÊe na oËi, ko joj je vezao bradu, ko je sanduk tesao, gde je stablo poseËeno. Mislim da iz ovoga moûete naslutiti, bar pribliûno, koliËinu informacija koju unose u Enciklopediju mrtvih oni koji su uzeli na sebe teûak i hvale dostojan zadatak da zabeleûe ñ bez sumwe objektivno i nepristrasno ñ najviöe öto se moûe zabeleûiti o onima koji su zavröili svoj zemaqski put i uputili se ka veËnom trajawu. (Jer oni veruju u Ëudo biblijskog uskrsnuÊa, i ovom

F SADRéAJ

golemom kartotekom samo pripremaju dolazak tog Ëasa. Tako Êe svak moÊi da pronaðe ne samo svoje bliûwe nego, u prvom redu, svoju sopstvenu zaboravqenu proölost. Ovaj Êe registar tada biti velika riznica seÊawa i jedinstven dokaz uskrsnuÊa.) OËigledno, za wih nema razlike, kada je u pitawu ûivot, izmeðu nekog banijskog trgovca i wegove ûene, izmeðu seoskog popa (a to je bio moj pradeda) i seoskog zvonara, nekog Æuka, Ëije je ime takoðe zapisano u kwizi o kojoj govorim. Jedini uslov ñ to sam odmah shvatila, jer mi je izgleda ta misao doöla joö pre nego öto sam i uspela da je proverim ñ da bi se uölo u Enciklopediju mrtvih jeste da onaj Ëije je ime tu zapisano ne bude zastupqen ni u jednoj drugoj enciklopediji. Ono öto mi je zapelo za oko pri prvom pogledu, dok sam prelistavala tom ÑMì ñ jedan od hiqadu tomova na to slovo ñ jeste odsustvo poznatih qudi. (To sam zaËas proverila, okreÊuÊi promrzlim prstima stranice, tragajuÊi za imenom mog oca.) U Enciklopediju ne bejaöe, kao posebna jedinica, unesen ni MaûuraniÊ, ni Mejerhoqd, ni Malmberg, ni MaretiÊ, iz Ëije je gramatike moj otac uËio, ni MeötroviÊ, koga je jednom video na ulici, ni MaksimoviÊ Dragoslav, strugarski radnik, kojeg je poznavao moj deda, ni MilojeviÊ Tasa, prevodilac Kauckog, s kojim je moj otac razgovarao jednom kod ÑRuskog caraì. Enciklopedija mrtvih delo je neke sekte ili verske organizacije koja je u svom demokratskom programu istakla egalitaristiËku viziju sveta mrtvih ñ bez sumwe inspirisanu nekom od biblijskih postavki ñ a sa namerom da se ispravi qudska nepravda i da se svim Boûjim stvorewima d‚ jednako mesto u veËnosti. Shvatila

F SADRéAJ

sam uskoro i to da Enciklopedija ne seûe u daleku tamu istorije i vremena, nego da poËeci ove kwige datiraju negde posle 1789. Ova Ëudna eruditna kasta mora da ima svuda po svetu svoje privrûenike koji riju po Ëituqama i po biografijama qudi, uporno i diskretno, a zatim obraðuju podatke i dostavqaju ih ovoj centrali koja se nalazi u Stokholmu. (Nije li moûda, pitala sam se na trenutak, i gospoða Johanson wihov adept? I nije li me dovela u ovu biblioteku ñ poöto sam joj poverila svoju nesreÊu ñ da bih otkrila Enciklopediju mrtvih i naöla u woj zrno utehe?) To je sve öto mogu da znam, da slutim o wihovom radu. Razlozi wihovog tajnog delovawa mislim da se mogu otkriti u dugoj tradiciji crkvenih progona, a s druge strane, rad na enciklopediji kao öto je ova zahteva izvesnu razumqivu diskreciju, kako bi se izbegao pritisak qudske sujete i spreËio pokuöaj korupcije.

Nije, meðutim, mawe Ëudo od wihovog tajnog delovawa ni wihov stil, taj neverovatni amalgam enciklopedijske lapidarnosti i biblijske reËitosti. Evo, ovaj öturi podatak öto ga nalazim u svojoj svesci onako kako sam ga zapisala, tamo je, na prostoru od nekoliko pasusa, zgusnut do te mere da se u duhu onog koji Ëita pojavquje zaËas, kao maðijom, suncem ozaren predeo, brzo preletawe slika. Evo nose trogodiöweg deËaka u jari sunËanog dana preko planinskih staza, nose ga kod wegovog dede po majci, a u pozadini, u drugom i treÊem planu, ne znam kako da to nazovem, naziru se vojske, financi, ûandarmi, Ëuje se daleka grmqavina topova i promuklo lajawe pasa. Tu je saûeta hronologija Prvog svetskog rata, tutwe

F SADRéAJ

vozovi kraj neke varoöice, svira bleh-muzika, klokoÊe voda na usta Ëuturice, pröti staklo, lepröaju zamahnute marame... Sve su to posebni paragrafi, svako je razdobqe dato u nekoj vrsti pesniËke kvintesencije i metafore, ne uvek hronoloöki, nego u nekoj Ëudnoj simbiozi vremen‚, proölog, sadaöweg i buduÊeg. Kako inaËe objasniti u tom tekstu, u Ñslikovniciì wegovih prvih pet godina provedenih kod dede u Komogovini, ûalosni komentar koji glasi, ako sam ga dobro zapamtila: ÑTo Êe biti najlepöe godine wegova ûivotaì? Zatim slede zgusnute slike detiwstva, svedene takorekuÊ na ideografske znake: imena uËiteqa, drugova, deËakove Ñnajlepöe godineì u smeni godiöwih doba; radosno lice po kojem pquöti kiöa, kupawe u reci, spuötawe sankama niz zavejani breg, lov na pastrmke, a odmah zatim ñ ili istovremeno, ako je to moguÊno ñ povratak vojnika sa evropskih ratiöta, Ëuturica u deËakovoj ruci, gas-maska sa razbijenim staklom kraj nasipa. I imena, biografije. Susret udovca Marka sa buduÊom ûenom Sofijom RebraËom, rodom iz Komogovine, svadbena sveËanost, potcikivawe, trk seoskih kowa i vijorewe barjaka i pantqika, ceremonijal izmene prstenova, kolo i pesma pred crkvenim vratima, deËak u sveËanom odelu, u beloj koöuqi i sa granËicom ruzmarina u reveru.

Ovde, u mojoj svesci, piöe samo ÑKraqevËaniì, no to je razdobqe u Enciklopediji razraðeno u nekoliko saûetih paragrafa, sa imenima i datumima, opisano je vreme ustajawa, Ëas kada je kukavica na zidnom Ëasovniku objavila buðewe i kada se deËak trgao iz bunovnog sna. Tu su imena koËijaöa, imena suseda koji su ih ispratili,

F SADRéAJ

portret gospodina uËiteqa i wegove reËi upuÊene deËakovoj novoj majci; saveti sveötenika, reËi onih koji su ostali u ataru sela da im joö jednom mahnu u pozdrav.

Niöta tu, velim, ne fali, niöta nije izostavqeno; ni izgled puta, ni boje neba, a inventar gazda Marka nabrojan je do u tanËine. Niöta nije zaboravqeno, ni imena pisaca starih uxbenika i Ëitanki punih dobroduönih saveta, pouËnih priËa i biblijskih parabola. Svako razdobqe ûivota, svaki doûivqaj je zabeleûen, svaka riba uhvaÊena na udicu, svaka proËitana stranica, ime svake biqke koju je deËak uzbrao.

Evo zatim mog oca kao mladiÊa, evo prvog öeöira, prve voûwe fijakerom, u zoru. Evo i imena devojaka, evo reËi pesama koje su se u to vreme pevale, evo teksta qubavnog pisma, evo novina koje je Ëitao ñ celo razdobqe mladiÊstva saûeto u jednom jedinom pasusu.

Sad smo veÊ u Rumi, gde moj otac pohaða gimnaziju. Neka vam ovaj primer pokaûe u kojoj je meri Enciklopedija mrtvih sveznadar, kako se to nekad govorilo. Princip je jasan, mada Ëoveku zastaje dah pred tom erudicijom, pred tom potrebom da se sve zabeleûi, sve öto Ëiwaöe qudski ûivot. Tu stoji, dakle, saûeta istorija Rume, klimatski snimak grada, opis ûelezniËkog Ëvora; ime ötamparije i sve öto se tu ötampa u to vreme, koje novine i koje kwige; predstave putujuÊih pozoriöta i atrakcije gostujuÊih cirkusa; opis ciglane... gde jedan mladiÊ, naslowen na stablo bagrema, govori na uvo jednoj devojci neke qubavne i pomalo skaredne reËi (tekst nam je dat u celini). A sve je to ñ ûeleznica, ötamparija, Pokondirena

F SADRéAJ

tikva, cirkuski slon, pruga koja se odvaja za äabac ñ tu navedeno u funkciji liËnosti o kojoj se govori. Tu je joö i izvod iz ökolskog dnevnika, ocene, crteûi, imena drugova, sve do sedmog gimnazije (sedmo B), kada Êe se mladiÊ sukobiti sa profesorom L. D., predavaËem istorije i geografije.

Odjednom se nalazimo u srcu novog grada, godina je dvadeset i osma, mladiÊ ima na ðaËkoj kapi oznaku V²²², pustio je brËiÊe. (Te Êe brËiÊe imati celog ûivota. Jednom ih je, ne tako davno, nepaûwom zasekao, a zatim obrijao. Ugledavöi ga, zaplakala sam: to je bio neki drugi Ëovek. U tom plaËu bilo je nekog trenutnog, nejasnog saznawa o tome koliko Êe mi, kad umre, nedostajati.) Sad ga eto pred Gradskom kavanom, zatim u bioskopu, gde se Ëuje pijanino a na platnu se odvija Putovawe na mesec. Potom ga zatiËemo pred oglasnim stubom na JelaËiÊevom trgu gde razgleda sveûe izlepqene plakate, a na jednom ñ i taj vam detaq dajem samo kao kuriozum ñ oglas za Krleûino predavawe. Ime Ane Eremije, wegove tetke po majci, kod koje Êe stanovati u Zagrebu, u JuriöiÊevoj, stoji tu naporedo sa imenom operskog pevaËa Kriûaja, koga je sreo u Gorwem gradu, Ivana Labusa, postolara, kod koga je popravqao cipele, i nekog Ante Dutine, u Ëijoj je pekari kupovao zemiËke...

U Beograd se dolazi te daleke 1929, preko Savskog mosta, vaqda na isti naËin kao i danas, sa radoöÊu susreta. »uje se kloparawe toËkova voza preko ûelezne mostovne konstrukcije, Sava teËe mutno-zelena, lokomotiva zavija i usporava, a na prozoru drugog razreda pomaqa se moj otac, zagledan u daleke vidike nepoznatog grada. Sveûe je

F SADRéAJ

jutro, magla se polako diûe iznad horizonta, a iz dimwaka parobroda ÑSmederevoì izvija se crn dim, Ëuje se muklo zavijawe laðe koja Êe netom isploviti za Novi Sad.

Moj je otac proveo sa mawim prekidima nekih pedeset godina u Beogradu, a ta suma ûivqewa, taj zbir od nekih osamnaest hiqada dana i noÊi (Ëetiristo trideset i osam hiqada sati) data je ovde, u Kwizi mrtvih, na prostoru od nekih pet-öest stranica! A da je pri tom poötovana i hronologija, bar u glavnim crtama, jer dani teku kao reka vremena, ka uöÊu, ka smrti.

Septembra te iste dvadeset i devete godine, moj se otac upisuje u geodetsku ökolu, a Kwiga daje istoriju nastanka geodetske ökole u Beogradu i pristupnu besedu direktora StojkoviÊa (koji Êe poûeleti buduÊim geometrima da Ëasno sluûe kraqu i otaxbini, jer na wima leûi teûak zadatak da ubeleûe u karte nove granice naöe domovine). Sad se meöaju imena slavnih bitaka i ne mawe slavnih poraza Prvog svetskog rata ñ KajmakËalan, Mojkovac, Cer, Kolubara, Drina ñ sa imenima poginulih profesora i ðaka, ocene iz nacrtne geometrije, crtawa, istorije, veronauke, krasnopisa. Tu se pojavquje i ime neke Rose, Roksande, prodavaËice cveÊa, sa kojom je –. M. flertovao, kako se u to vreme govorilo, kao i imena Borivoja Bore IliÊa, kafexije, Milenka Azawe, krojaËa, Koste Stavroskog, kod kojeg je svraÊao ujutro na vruÊ burek, nekog KrtiniÊa, koji ga je opeqeöio na kartama. Sledi spisak filmova i utakmica koje je gledao, datumi izleta na Avalu i

F SADRéAJ

Kosmaj, svadbe i sahrane kojima je prisustvovao, imena ulica u kojima je stanovao: Cetiwska, Carice Milice, Gavrila Principa, Kraqa Petra Prvog, Kneza Miloöa, Poûeöka, KameniËka, Kosmajska, Brankova; imena pisaca uxbenika geografije, geometrije i planimetrije, naslovi kwiga koje je voleo: Gorski car, Hajduk Stanko, SeqaËka buna; bogosluûewe, cirkuske predstave, defilei sokolskog druötva, ökolske priredbe, izloûbe crteûa (gde je jedan akvarel mog oca bio pohvaqen od ûirija). Tu je ubeleûen i dan kada Êe pripaliti prvu cigaretu, u ökolskom zahodu, a po nagovoru nekog Ivana Gerasimova, sina ruskog emigranta, koji Êe ga odvesti, nedequ dana kasnije, u jednu u ono vreme Ëuvenu beogradsku kafanu gde svira ciganski orkestar a ruski grofovi i oficiri plaËu uz balalajku i gitaru... Nije izostavqeno tu niöta: sveËanost otvarawa spomenika na Kalemegdanu, trovawe sladoledom kupqenim na uglu Makedonske ulice, neke öimi-cipele za koje je dobio novac od svog oca kao nagradu za dobro poloûen diplomski ispit.

SledeÊi paragraf veÊ govori o wegovom odlasku u UûiËku Poûegu, godina je 1933, maj. Sa wim putuje u vozu, u drugoj klasi, i nesreÊni Gerasimov, sin emigranta, to je obojici prva sluûba: premeravaju zemqu Srbiju, prave katastarske i kartografske planove, nose letvu i teodolit, naizmeniËno; na glavama im slamni öeöiri, veÊ je leto, sunce ûeûe, pentraju se na brda, dozivaju, arlauËu; poËiwu jesewe kiöe, sviwe riökaju, ûivina se uznemirila, treba skloniti teodolit, koji privlaËi grom. A uveËe, kod seoskog uËiteqa MilenkoviÊa piju öqivovicu, vrti se

F SADRéAJ

raûaw, Gerasimov psuje na srpskom i ruskom naizmeniËno, rakija je ûestoka. Jadni Gerasimov umire od zapaqewa pluÊa novembra te iste godine, i –. M. Êe biti taj koji Êe mu stajati nad samrtnom posteqom i sluöati wegova buncawa. Kao öto Êe stajati i nad wegovim grobom, pognute glave, sa öeöirom u ruci, razmiöqajuÊi o prolaznosti qudskog trajawa.

Eto öta je ostalo u mom seÊawu iz te lektire, eto öta je ostalo u mojim beleökama zapisanim na brzinu, premrzlim prstima, te noÊi, tog jutra zapravo. A to su Ëitave dve godine, dve naizgled jednoliËne godine, gde –. M., od maja do novembra, po hajduËkom kalendaru, nosi nogare i teodolit po planinama i ravnicama, godiöwa se doba smewuju, reke se razlivaju pa se vraÊaju u svoja korita, liöÊe ozeleni pa poËiwe da ûuti, moj otac sedi u hladu rascvalih öqiva, zatim se sklawa pod neku strehu, muwe osvetqavaju veËerwi pejzaû, jeka se grmqavine razleûe po kotlinama.

Letwe je vreme, sunce upeklo, a naöi geometri (sada je s wim neki DragoviÊ) svraÊaju, u podne, u jednu kuÊu (ulica i broj), kucaju na vrata, traûe vode. Iz kuÊe izlazi neka devojka, dodaje im vrË ledene vode, kao u kakvoj narodnoj pesmi. To Êe biti, ta devojka ñ mislim da slutite ñ ona koja Êe postati moja majka.

NeÊu vam prepriËavati, sad, po seÊawu, kako je sve to tamo zabeleûeno, opisano ñ dan i tok prosidbe, starinska svadba gde se troöi nemilice, Ëitav ûivopisni folklor koji Ëiwaöe deo tog ûivota ñ jer mi se sve to Ëini nedovoqnim i fragmentarnim u odnosu na original. Ali ne mogu da vam ne pomenem da je tu naveden spisak kumova i

F SADRéAJ

zvanica, ime sveötenika koji Êe ih venËati, zdravice i pesme, pokloni i wihovi donosioci, spisak jela i piÊa. Tu onda sledi, hronoloöki, onaj prekid od pet meseci, izmeðu novembra i maja, kada se mladi par nastawuje u Beogradu, raspored soba i nameötaja, cena öporeta, kreveta i ormana, kao i one prisnosti koje su, u sliËnim prilikama, uvek tako iste a uvek tako razliËne. Jer ñ a to je mislim osnovna poruka sastavqaËa Enciklopedije ñ nikad se niöta ne ponavqa u istoriji qudskih biÊa, sve öto se na prvi pogled Ëini da je isto jedva da je sliËno; svaki je Ëovek zvezda za sebe, sve se dogaða uvek i nikad, sve se ponavqa beskrajno i neponovqivo. (Stoga sastavqaËi Enciklopedije mrtvih, tog veliËanstvenog spomenika razliËnosti, insistiraju na pojedinaËnom, zato im je svako qudsko stvorewe svetiwa).

Da nije u pitawu upravo ta opsesivna ideja sastavqaËa o neponovqivosti svakog qudskog stvora, o jedinstvenosti svakog dogaðaja, öta bi tu traûila imena matiËara i sveötenika, opis svadbene odeÊe, kao i ime nekog sela GlediÊa, kraj Kraqeva, sa svim onim pojedinostima koje Ëine spregu izmeðu Ëoveka i predela? Jer tu je opisan dolazak mog oca Ñna terenì, wegov boravak, u onom hajduËkom vremenu majñnovembar, u selima. Ime Jovana RadojkoviÊa (u Ëijoj krËmi geometri piju ledeno vino, uveËe, i gde im se daje na veresiju) zabeleûeno je tu jednako kao i ime deteta ñ Svetozar ñ koga Êe moj otac krstiti nekom Stevanu JawiÊu; ali i ime lekara Levstika, Slovenca, prognanika, koji Êe mu prepisati lekove protiv gastritisa, ili neke Radmile-Rade Mavreve, koju Êe povaliti u seno, u nekoj pojati.

F SADRéAJ

Povodom oËevog boravka u vojsci, u Kwigu su ucrtane staze kojima je iöla na maröeve Peta peöadijska jedinica stacionirana u Mariboru; imena oficira i podoficira sa wihovim Ëinovima zabeleûeni su, kao öto su upisana i imena sobnih drugova, kvalitet hrane u vojniËkoj kantini, povreda kolena prilikom noÊnog maröa, kazna zbog izgubqene rukavice, ime kafane u kojoj je lumpovao prilikom prekomande u Poûarevac.

Sve je to, dakle, na prvi pogled sliËno, kao svako sluûbovawe, svaka prekomanda, ali taj Poûarevac i sedmomeseËni boravak mog oca u kasarni, iz aspekta sastavqaËa Enciklopedije jedinstven je; nikad viöe, nikad, neÊe u drugoj polovini 1935. boraviti neki M. –., geometar, u poûarevaËkoj kasarni i crtati planove kraj peÊi, razmiöqajuÊi o tome kako je prilikom jednog noÊnog maröa, pre dva-tri meseca, ugledao more.

To more öto ga je ugledao sa padina Velebita, dvadeset i osmog aprila 1935, prvi put u svojoj dvadeset i petoj godini, ostaÊe u wemu kao otkrovewe, kao san koji Êe nositi u sebi nekih Ëetrdeset godina sa jednakim intenzitetom, kao kakvu tajnu, kao priviðewe o kojem se ne govori. Posle tolikih godina, on viöe ni sam nije bio siguran da li je tada zaista video morsku puËinu ili je to bio nebeski horizont, i jedino Êe stvarno more za wega biti i ostati onaj akvamarin na geografskim kartama, gde se dubine oznaËavaju tamnijom a pliÊaci svetlijom modrom bojom.

Mislim da je to bio razlog öto je godinama odbijao da ide na letovawe, u vreme kad su kod nas qudi veÊ uveliko odlazili na morska odmaraliöta, preko sindikalnih organizacija

F SADRéAJ

ili turistiËkih agencija. Bilo je u tom wegovom protivqewu nekog Ëudnog straha, kao da se bojao razoËarawa, kao da bi bliski susret sa morem mogao sruöiti u wemu onu daleku viziju koja ga je ozarila dvadeset i osmog aprila trideset i pete, onda kada je prvi put u ûivotu ugledao, iz daqine, negde u rano svitawe, plavetnilo Jadrana.

I svi izgovori kojima se sluûio da bi odloûio taj susret sa morem bili su nekako nedovoqno uverqivi: ne ûeli da ide na letovawe kao paradajz-turist, nema dovoqno novca (öto nije bilo daleko od istine), ne podnosi jako sunce (mada je vek svoj proveo pod najjaËom sunËevom pripekom), neka samo pustimo wega na miru, wemu je sasvim dobro u Beogradu iza spuötenih ûaluzina. U tom poglavqu Enciklopedije mrtvih razraðena je do u tanËine ta wegova morska avantura, od onog prvog lirskog viðewa, godine hiqadu devetsto trideset i pete, pa sve do onog stvarnog susreta, oËi u oËi sa morem, nekih Ëetrdeset godina kasnije.

A to se zbilo, taj wegov prvi stvarni susret sa morem, godine hiqadu devetsto sedamdeset i pete, kada je najzad, na naöe opöte navaqivawe, pristao da ode u Roviw, zajedno sa mojom majkom, u kuÊu nekih prijateqa koja je tog leta bila prazna.

Vratio se pre vremena, nezadovoqan klimom, nezadovoqan ugostiteqskim uslugama, nezadovoqan televizijskim programom, nezadovoqan zbog silne svetine, zbog zagaðenog mora, zbog pojave meduza, zbog skupoÊe i sveopöte ÑpqaËkeì. O samom moru, osim ono o zagaðenosti (Ñto je turistiËki javni klozetì) i o meduzama (ÑprivlaËi ih qudski smrad, kao v‚öiì) nije rekao niöta, ni reËi. Samo je odmahivao rukom. Sad tek

F SADRéAJ

znam öta je to znaËilo: taj dugogodiöwi san o Jadranu, ono davno priviðewe, bilo je lepöe i upeËatqivije, nevinije i snaûnije od te prqave vode u kojoj su se buÊkali neki masni zadrigli muökarci i neke uqima namazane ûene, Ñcrne kao ugarakì.

To je bilo posledwi put da je otiöao na letovawe, na more. Sad znam i to da je tada umro u wemu, kao kakvo drago biÊe, jedan daleki san, jedna daleka iluzija (ako je to bila iluzija) koju je nosio u sebi nekih Ëetrdeset godina.

No ja sam, vidite, preletela u jednom vremenskom skoku unapred tih Ëetrdeset godina wegova ûivota, a hronoloöki gledano, tek smo u godini trideset i sedmoj-osmoj, –. M. veÊ ima dve kÊeri (sin Êe doÊi potom), zaËete negde u gluvim zabitima srpske palanke, u Petrovcu na Mlavi ili Despotovcu, Stepojevcu, Bukovcu, Æupriji, Jelaöici, Matejevici, »eËini, Vlasini, Kwaûevcu ili Podvisu. Ucrtajte u svesti kartu tog regiona, uveÊajte svaku od tih taËkica sa mape ili vojniËke sekcije (1 : 50 000), uveÊajte ih do realnih razmera, oznaËite ulice i kuÊe u kojima je stanovao, uðite zatim u dvoriöte, u kuÊu, napravite raspored prostorija, sastavite inventar nameötaja i voÊwaka; i nemojte zaboraviti imena cveÊa koje raste u baöti iza kuÊe, kao ni novinske vesti koje Ëita i u kojima se govori o paktu RibentropñMolotov, o bekstvu kraqevske vlade, o cenama masti i ugqa, o podvizima vazduönog asa AleksiÊa... Eto, tako to rade majstori

Enciklopedije.

F SADRéAJ

Jer svaki je dogaðaj povezan, rekoh li, sa wegovom liËnom sudbinom, svako bombardovawe Beograda i svako napredovawe nemaËkih trupa prema Istoku, i wihovo povlaËewe, dato je kroz wegovo sopstveno viðewe i u sprezi sa wegovim ûivotom. Tu je negde oznaËena jedna kuÊa u PalmotiÊevoj, sa svim onim öto je vaûno da se kaûe o woj i wenim stanovnicima, jer Êe u podrumu te zgrade moj otac zajedno sa nama da doûivi bombardovawe Beograda; kao öto je opisana i kuÊa u Stepojevcu (ime vlasnika, raspored prostorija itd.), gde Êe nas otac skloniti za vreme rata, ali su tu date i cene hleba, mesa, masti, ûivine, rakije. NaÊi Êete u Kwizi mrtvih i wegov razgovor sa öefom policije u Kwaûevcu, akt o otpuötawu iz sluûbe, godine hiqadu devetsto Ëetrdeset i druge, i videÊete, ako paûqivo Ëitate, kako malo zatim skupqa liöÊe u BotaniËkoj baöti ili u PalmotiÊevoj, kako ga presuje i lepi u herbarijum svoje kÊeri, ispisujuÊi kaligrafskim rukopisom ÑMaslaËak (Taraxacum officinale)ì ili ÑLipa (Tilia)ì, kao öto je pisao na mapama ÑJadransko moreì ili ÑVlasinaì.

Iz te goleme reke wegove biografije, iz tog porodiËnog romana, odvajaju se rukavci, pa Êe, uporedo s wegovim radom u fabrici öeÊera, godin‚ 1943ñ1944, u nekoj vrsti rezimea i hronike, biti ispisana i sudbina moje majke, i nas, wegove dece: Ëitavi tomovi svedeni na nekoliko reËitih paragrafa. Wegovo rano ustajawe biÊe tako povezano sa ranim ustajawem moje majke (koja odlazi da u nekom selu zameni starinski zidni sat, deo wenog miraza, za kokoöku ili komad slanine) i sa odlaskom nas, dece, u ökolu. Taj jutarwi ritual

F SADRéAJ

(u pozadini se Ëuje sa radija, negde u susedstvu, melodija ÑLili Marlenì) tu Êe biti iskoriöÊen kao prava prilika da se d‚ porodiËna atmosfera u kuÊi otpuötenog geometra u godinama okupacije (posni doruËak od cikorije i dvopeka) kao i pregled Ñmodeì iz godin‚ 1943ñ1944, kada se nose cipele sa drvenim ðonovima, ötitnici za uöi i kaputi krojeni od vojniËkih Êebadi.

To öto je moj otac donosio pod kaputom, uz velik rizik, nekakvu öeÊernu melasu iz ÑMiliöiÊeve fabrikeì, u kojoj je tada radio kao nadniËar, ima za Enciklopediju mrtvih isti znaËaj kao diverzija izvedena na OËnoj klinici, odmah tu u susedstvu, ili podvig mog teËe Cveje KarakaöeviÊa, rodom iz Rume, koji je potkradao nemaËki oficirski klub u Francuskoj 7, gde je radio kao ÑsnabdevaËì. Takav kuriozum da smo za vreme okupacije, zahvaqujuÊi tom Cveji KarakaöeviÊu jeli nekoliko puta tovqene öarane (koji su preko noÊi plivali u velikoj emajliranoj kadi u naöem kupatilu) i zalivali ih francuskim öampawcem donesenim iz tog istog oficirskog kluba ÑDrei Husarenì, nije, naravno, izostao paûwi redaktor‚ Enciklopedije. Kao öto su, po logici svog programa ñ da ne postoje u qudskom ûivotu beznaËajne stvari i hijerarhija dogaðaja ñ ukwiûili sve deËje bolesti koje smo bolovali, zauöke, angine, veliki kaöaq, svrab, ali i pojavu vaöiju i oËeve tegobe sa pluÊima. (Dijagnoza koja se poklapa sa dijagnozom doktora –uroviÊa: emfizem, kao posledica preteranog puöewa.) Ali tu Êete naÊi i plakat na oglasnoj tabli kod Bajlonove pijace, sa spiskom streqanih talaca, meðu kojima ima i wegovih bliskih prijateqa ili poznanika;

F SADRéAJ

imena obeöenih rodoquba Ëija se tela klate na elektriËnim banderama na Terazijama; reËi nemaËkog oficira koji mu traûi Ñausvajsì u staniËnoj restoraciji u Niöu; opis ËetniËke svadbe u Vlasotincima, gde se svu noÊ pucalo iz puöaka.

UliËne borbe u Beogradu, oktobra meseca 1944, date su iz wegovog ugla, a sa pogledom iz PalmotiÊeve, gde prolazi brdska baterija, a na uglu leûi jedan crknuti kow. Zagluöna buka tenkovskih gusenica prikriva na trenutak ispitivawe nekog folksdojËera imenom Frawo Herman, Ëija prekliwawa dopiru kroz tanak zid susedne zgrade i gde oficir Ozne isteruje pravdu i osvetu naroda. Kao öto Êe rafal u dvoriötu susedne kuÊe odjeknuti oötro u nagloj tiöini koja je nastala posle prolaska sovjetskog tenka, a krvava mrqa na zidu, koju Êe moj otac ugledati sa zahodskog prozora, i leö nesreÊnog Hermana u poloûaju fetusa, biÊe takoðe zabeleûeni u Kwizi mrtvih, uz komentar skrivenog posmatraËa.

Istorija je za Kwigu mrtvih suma qudskih sudbina, sveukupnost efemernih zbivawa. Tu je stoga ubeleûena svaka aktivnost, svaka misao, svaki delotvorni dah, svaka kota upisana u registar, svaka lopata koja je zahvatila blato, svaki pokret koji je pomerio ciglu sa ruöevine.

Posao öto ga je moj otac imao posle rata u Drûavnom katastru, gde se zemqa iznova premerava i upisuje u kwige, kao posle svih velikih istorijskih prekretnica, tu je dat sa svim onim öto jedno takvo poglavqe zahteva: kvalitet zemqiöta, gruntovnice, novi nazivi za nemaËka

F SADRéAJ

sela i nova imena za naseqe kolonista. Niöta tu, velim, ne nedostaje: ilovaËa koja se lepi za gumene Ëizme kupqene od jednog pijanog vojnika; teöka dijareja prouzrokovana pokvarenim sarmama pojedenim u nekoj prËvarnici u Inðiji; avantura sa nekom Bosankom, servirkom, u Somboru; pad sa bicikla i povreda lakta u blizini »antavira; noÊna voûwa stoËnim vagonom na pruzi SentañSubotica; kupovina tovne guske koju Êe doneti kuÊi za vreme novogodiöweg praznika; pijanka sa ruskim inûewerima u BanoviÊima; vaðewe kutwaka, u poqu, pored nekog ðerma; miting na kome Êe pokisnuti do gole koûe; pogibija Steve Bogdanova, geometra, koji je na ivici neke öume naleteo na poteznu minu, a s kojim je dan ranije igrao bilijar; ponovno pojavqivawe vazduönog akrobate AleksiÊa na nebu iznad Kalemegdana; teöko trovawe alkoholom u mestu Mrakodol; voûwa u prepunom kamionu po blatwavom drumu od Zrewanina do Elemira; sukob sa novim öefom, nekim äuputom, u ataru blizu Jaöe TomiÊa; kupovina tone ugqa ÑBanoviÊiì i Ëekawe u redu, na Dunav-stanici, od Ëetiri ujutro, na temperaturi od minus petnaest stepeni; kupovina stola sa mermernom ploËom na buvqoj pijaci; doruËak od ÑameriËkogì sira i mleka u prahu u radniËkom restoranu ÑBosnaì; bolest i smrt wegovog oca; poseta grobqu na Zaduönice; ûestoka svaða sa izvesnim Petrom JankoviÊem i Savom DragoviÊem, koji zastupaju tezu o ispravnosti Staqinove linije, i dijalog koji se vodi meðu wima; argumenti jednih i protivargumenti drugog (gde Êe se sve zavröiti oËevim promuklim Ñ...bo vas Staqin!ì).

F SADRéAJ

Tako nas Enciklopedija uvodi u atmosferu vremena, u politiËka zbivawa.

Strah koji Êe zavladati mojim ocem i onaj muk kojeg se i sama dobro seÊam, muk teûak i muËan, Kwiga tumaËi kao zarazan strah: jednog je dana doznao da je taj isti Petar JankoviÊ, wegov roðak i kolega na poslu, odlazio svakog jutra u öest u zgradu Udbe na razgovor (a na osnovu prijave pomenutog DragoviÊa) i stizao na posao sa zakaöwewem, lica crna i podnadula od öamara i bdewa; tako svakog boûjeg jutra, na sabajle, tokom nekih öest meseci, sve dok se nije prisetio joö nekih qudi koji su delili s wim svoje zablude u odnosu na Ruse i sluöali Radio-Moskvu.

PreskaËem rukavce ñ svaðe, mirewa, odlaske u bawu ñ celu tu porodiËnu istoriju u malom. PreskaËem i inventar stvari koje Êe moj otac uneti u kuÊu i koje su popisane u Enciklopediji sa domaÊiËkom briûqivoöÊu. PomenuÊu joö samo radio marke ÑOrionì, Sabrana dela Maksima Gorkog, oleandar u golemom drvenom sanduku i kacu za kiseqewe kupusa, jer mi se Ëine znaËajnijim u odnosu na sve druge sitnice koje Êe Kwiga takoðe nabrojati, ne izostavqajuÊi ni ötof sa cugerom, koji sam mu kupila od prve plate, ni bocu kowaka ÑMartelì, koju Êe on ispiti tokom jedne jedine veËeri.

Enciklopedija mrtvih ne brine, meðutim, samo o materijalnim dobrima, to nije kwiga dvojnog kwigovodstva ili kwiga inventara, niti imenik kao Kwiga Kraqev‚ ili Kwiga Postawa, mada jeste i to; u woj se govori i o duöevnim stawima Ëoveka, o wegovom pogledu na svet, na Boga, o wegovim sumwama u postojawe drugog sveta, o

F SADRéAJ

wegovim moralnim normama. Ali ono öto najviöe zaËuðuje, to je taj jedinstven spoj spoqweg i unutraöweg, to insistirawe na materijalnim Ëiwenicama koje se zatim dovode u logiËnu vezu sa Ëovekom, sa onim öto se zove wegova duöa. Iako redaktori ostavqaju bez komentara neke objektivne datosti ñ kao öto je uvoðewe elektriËne instalacije u kaqeve peÊi, 1969, pojava tonzure ili nagla proûdrqivost mog oca, spravqawe osveûavajuÊeg napitka od zove, po Politikinom receptu ñ wegovu iznenadnu navadu da skupqa marke, pod svoje stare dane, tumaËe kao nadoknadu za dugu nepokretnost. Wima je jasno da je to razlgedawe maraka kroz lupu samo deo one priguöene fantazije koja se Ëesto krije u mirnih i stabilnih qudi, malo sklonih putovawima i avanturama; onog istog pritajenog graðanskog romantizma koji je odredio i oËev odnos prema moru. (Jer on je zamenio putovawa i daleke vidike tim ugodnim putovawem u maöti, a interesovawe wegovog prvog unuka za leptirski svet maraka bio mu je samo izgovor kako ne bi ispao smeöan u oËima qudi i u svojim sopstvenim oËima.)

To je veÊ, kao öto vidite, onaj deo wegovog duhovnog pejzaûa koji se nalazi sasvim blizu uöÊa i gde se sahrane prijateqa i bliûwih reðaju sa takvom uËestaloöÊu da svaki Ëovek ñ makar bio mawe sklon tihom meditirawu od mog oca ñ postaje filozof, ukoliko je filozofija razmiöqawe o smislu Ëovekovog postojawa.

Nezadovoqan svojim ûivotom, nagrizan onom staraËkom melanholijom koja se ne moûe ublaûiti niËim, ni odanom decom, ni dobrim unucima, ni relativnim spokojstvom svakodnevnog ûivota,

F SADRéAJ

poËeo je da gunða, da se sve ËeöÊe opija. Tada bi dobijao nagle napade besa, sasvim neoËekivanog od tog mirnog Ëoveka s blagim osmehom. Psovao bi Boga, nebo, zemqu, Ruse, Amerikance, Nemce, vladu i one öto su mu odredili tako bednu penziju za sve öto je argatovao celog svog veka, a najviöe televiziju, koja mu je ispuwavala pustoö veËeri, unoseÊi mu u kuÊu, bezoËno do uvrede, veliku iluziju ûivota.

Sutradan, doöavöi k sebi, poËeo bi u nekom tihom kajawu da hrani ötiglica na terasi, da razgovara s wim, da mu zviûduÊe, drûeÊi kavez visoko iznad glave, kao da drûi fewer u mraku qudskih nevoqa. Ili bi se, skinuvöi najzad piûamu, oblaËio, stewuÊi, stavqao öeöir i odlazio na Glavnu poötu u Takovskoj da kupi marke. Popodne bi ih, srËuÊi kafu, sedeÊi na ivici foteqe, sa unukom kraj sebe, rasporeðivao sitnim pincetama u albume.

Katkad je, u Ëasovima oËajawa, ûalio za svojim proölim ûivotom, zavijao staraËki: kako mu Bog nije dao da se ökoluje i kako Êe otiÊi sa ovog sveta neuk, ne videvöi dobra, ne videvöi qudski mora ni gradove, ne videvöi niöta öto obrazovan i bogat Ëovek moûe da vidi. ñ Jer se wegov put u Trst zavröio isto onako neslavno kao i wegov izlet u Roviw.

To je, u wegovoj öezdeset i öestoj godini, bio prvi wegov prelazak preko granice. A i do tog putovawa je doölo, takoðe, posle duga navaqivawa i ubeðivawa. Branio se i tada argumentima koje nije bilo lako pobiti: da pametan Ëovek ne putuje u zemqu Ëiji jezik ne zna, da nema nameru da se bavi övercom i da mu niöta ne kazuju makaroni i kjanti

F SADRéAJ

u Trstu, raðe Êe on piti kod kuÊe mostarsku ûilavku ili prokupaËko belo, obiËno.

Ipak smo ga naterali da izvadi pasoö. Vratio se sa tog puta besan i zlovoqan,

pokisao, posvaðavöi se sa mojom majkom; cipele koje mu je kupila propuötale su vodu i ûuqale su ga, a milicija ih je, negde veÊ u blizini Inðije, pretresla i ispreturala im kofere.

Treba li da vam kaûem da je to putovawe u Trst i ta kiöa pred hotelom Adriatico, dok je stajao pod strehom, bez kiöobrana, izgubqen kao kakav stari pokisli pas (dok je moja majka na Ponte Rosu preturala po cipelama), da je, dakle, svemu tome u Kwizi mrtvih dato mesto koje ta epizoda zasluûuje? Jedino öto ga je na neki naËi teöilo u vezi s tim nesreÊnim tröÊanskim izletom, bila je kupovina cvetnog semena koje je naöao izloûeno pred nekom radwom. (SreÊom, na kesicama su bili islikani cvetovi a cena istaknuta, tako da nije morao da se nateûe sa prodavaËicom.) Jer u to vreme –. M. se veÊ uveliko Ñbavi gajewem ukrasnog cveÊaì, kako to piöe u Enciklopediji. (Sledi inventar cvetova u saksijama i loncima na dvoriönoj i uliËnoj terasi.)

Nekako istovremeno, kao kakva cvetna zaraza, on poËiwe da svoje slobodno vreme ispuwava slikawem floralnih motiva svuda po kuÊi. Do ove nagle eksplozije wegovog slikarskog dara doölo je sasvim iznenadno. Nezadovoqan ñ kao öto je svime bio nezadovoqan ñ naËinom na koji je neki penzionisani oficir, priuËeni moler, okreËio kupatilo (pevajuÊi povazdan ÑKozarËankuì koja je davala zamah wegovoj ruci), gde su ostale velike nejednako ofarbane povröine, moj se otac zainati

F SADRéAJ

i zasuka rukave. Kako nije uspeo da otkloni tamne mrqe sa zida, to odluËi da ih prekrije masnom bojom, prateÊi crteûe vlage. Tako nastade prvi cvet u kupatilu, golem neki zvonËiÊ, ili lokvaw, ðavo bi ga znao öta.

Svi smo ga pohvalili. Dolazili su i iz komöiluka da vide wegovu majstoriju. A i wegov unuk miqenik izrazio je svoje iskreno divqewe. Tako je sve poËelo. Onda je doöao na red prozor u kupatilu, na koji je islikao neko sitno poqsko cveÊe, plavo kao razliËak, i sve to ostavio nedovröenim, ukoso, tako da je taj cvetni motiv, islikan direktno na staklo, davao iluziju zamahnute zavese.

Od tada je po ceo dan slikao, neumorno, ne ispuötajuÊi cigaretu iz usta. (I u tiöini bi se Ëulo kako mu öiöte pluÊa, kao meh.) Islikao je nekim cveÊem jedva nalik na realno stare okrzane sanduke, porculanske abaûure, flaöe od kowaka, proste staklene vaze, staklene posude za NescafÈ, drvene kutije za cigare. Na jednom velikom sifonu za soda-vodu ispisao je, na akvamarinskoj osnovi, imena beogradskih kafana, slovima kakvim se beleûe na mapama nazivi ostrva: Brioni, Boka, Galeb, Mornar, Zora, Srpska kafana, Vidin-kapija, Stambol-kapija, Skadarlija, Tri öeöira, Dva jelena, Pod lipom, Tri grozda, äumatovac, Sedam dana, Marö na Drinu, Kalemegdan, Kolarac, Domovina, OraË, Obrenovac, Oplenac, Duöanov grad, UöÊe, Smede-revo, LovaËki rog, Znak pitawa, Posledwa öansa.

Paûwi sastavqaËa nije izostala ni neobiËna okolnost da je umro taËno na dvanaesti roðendan

F SADRéAJ

svog prvog unuka. Kao öto nije promaklo wihovoj paûwi ni protivqewe mog oca da se wegovom posledwem unuku d‚ ime dede. Verovali smo da Êemo time polaskati wegovoj sujeti i da Êe to uzeti kao znak osobite paûwe i naklonosti. On je, meðutim, samo progunðao neöto, a u oËima sam mu videla daleku senku onog uûasa koji Êe blesnuti ispod wegovih naoËara, godinu dana kasnije, kada Êe mu biti jasna izvesnost kraja. Taj sled ûivih i mrtvih, taj sveopöti mit o smeni generacija, tu vajnu utehu koju je Ëovek izmislio kako bi laköe prihvatio misao o umirawu, moj je otac u tom Ëasu doûiveo kao uvredu; kao da su tim magijskim Ëinom davawa wegova imena tek roðenom detetu, makar stoput wegovoj krvi, Ñslomili nad wim pogaËuì. No ja tada joö nisam znala da je on veÊ bio napipao sumwivu izraslinu u predelu prepona i da je slutio, a moûda i znao sa izvesnoöÊu, da se u wegovoj utrobi rascvetava, kao iz gomoqike, neka nepoznata otrovna biqka.

Enciklopedija u jednom od zavrönih poglavqa donosi i tok pogrebnog ceremonijala, ime sveötenika koji ga je opojao, izgled venaca, spisak onih koji su ga ispratili iz kapele, broj sveÊa koje su bile upaqene za wegovu duöu, tekst Ëituqe u

Politici.

Govor öto ga je nad odrom odrûao Nikola BeöeviÊ, wegov dugogodiöwi kolega iz Katastarske uprave (ÑDrug je –uro Ëasno sluûio otaxbini, jednako prije rata, za vrijeme okupacije, kao i poslije rata, u vrijeme obnove i izgradwe naöe poruöene i ojaðene domovineì) prenet je u celosti, jer bez obzira na izvesna preterivawa i

F SADRéAJ

opöta mesta, bez obzira na retoriËke padove, taj je BeöeviÊev govor nad katafalkom mrtvog druga i zemqaka nosio u sebi bez sumwe neöto i od poruke i principa koje zastupa velika Enci-klopedija mrtvih (ÑUspomena na wega ûivjeÊe vjeËno i dovijeka. Neka mu je hvala i slava!ì)

Eto, to bi mogao biti kraj, tu se moje beleöke zavröavaju. NeÊu navoditi ûalosni inventar stvari koje su ostale za wim: koöuqe, pasoö, dokumenta, naoËari. (A svetlost dana bolno blesnu u pustim staklima tek izvaðenim iz futrole). Sve ono, dakle, öto su predali mojoj majci, u bolnici, sutradan posle wegove smrti. Jer sve je to briûqivo zavedeno u Enciklopediju, nije izostavqena ni jedna jedina maramica, niti kutija ÑMoraveì ni Ilustrovana Politika, u kojoj su ukrötene reËi delimiËno reöene wegovom rukom.

Tu su zatim imena lekara, bolniËarki, posetilaca, dan i sat operacije (kada ga je doktor PetroviÊ otvorio i zatvorio, shvativöi da je operacija uzaludna; sarkom je veÊ bio zahvatio vitalne organe). Nemam snage niti da vam opisujem onaj pogled kojim se oprostio sa mnom na stepeniötu bolnice dan-dva pred operaciju; u wemu je saûet Ëitav ûivot i sav uûas saznawa smrti. Sve öto ûiv Ëovek o smrti moûe znati.

Uspela sam, dakle, premrzla i uplakana, da za nekoliko sati prelistam sve te stranice koje se odnose na wega. Nisam imala pojma o vremenu. Da li sam u toj ledenoj biblioteci veÊ Ëitav sat ili je napoqu veÊ zora? Bila sam, velim, sasvim zaboravila na vreme, na mesto. Hitala sam da zapiöem öto viöe podataka o svom ocu, kako bih

F SADRéAJ

mogla da imam, u Ëasovima oËajawa, neki dokaz o tome da wegov ûivot nije bio uzaludan, da joö ima na svetu qudi koji beleûe i vrednuju svaki ûivot, svaku patwu, svako qudsko trajawe. (Uteha, makar kakva da je.)

Odjednom ugledah, negde pri posledwim stranicama koje govore o wemu, jedan cvet, jedan neobiËan cvet, za koji mi se u prvi mah uËini da je tu utisnut kao viweta ili shematski prikaz neke biqke koja se naöla u svetu mrtvih kao primerak izumrle flore. U objaöwewu, meðutim, proËitah da je to osnovni cvetni motiv na slikama mog oca. Uzeh drhtavim rukama da precrtavam taj neobiËni cvet. Bio je najveÊma nalik na neku golemu oquötenu i raspuklu pomoranxu, ispresecanu tankim crvenim linijama poput kapilara. Na trenutak sam bila razoËarana. Dobro sam znala sve crteûe koje je moj otac islikao u dokolici po zidovima, daskama, flaöama i kutijama, ali ni jedan nije bio sliËan ovome. Da, rekoh u sebi, Ëak i oni mogu da pogreöe. A onda, precrtavöi tu golemu quötenu pomoranxu, proËitah posledwi pasus, i vrisnuh. Probudila sam se u goloj vodi. Tada sam zapisala sve öto sam zapamtila iz tog sna. I evo öta je od svega ostalo... Znate li öta je pisalo u tom posledwem pasusu? Da je –. M. poËeo da slika u Ëasu kada se u wemu pojavio prvi simptom raka. Da se, dakle, wegovo opsesivno slikawe cvetnih motiva poklapa sa razvojem bolesti.

Kada sam pokazala taj crteû doktoru PetroviÊu, potvrdio mi je, ne bez Ëuðewa, da je sarkom u utrobi mog oca izgledao upravo tako. I da je efloracija trajala bez sumwe godinama.

[1981]

F SADRéAJ

Borisav StankoviÊ

–UR–EVDAN

Ako ikada srce zaboli, duöa se razdraga i slatka tu ga obuzme duöe ñ to je pri uspomenama na proölost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detiwstva... One koji su pomrli spomiweö s poboûnoöÊu i poötovawem, a one koji su joö ûivi gledaö Ëudom kako su se promenili...

Gledam ûivu, tesnu ulicu, ograðenu visokim zidovima, s velikim kapijama i razgranatim drveÊem, koje se pruûa, te je kiti zelenilom. Sluöam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i seËemo zelene vrbe. Vidim majku kako pogurena ide po baöti i bere razne trave, pa sve to sa uskröwim jajetom i srebrnom paricom meÊe u Ëanak vode pod bokor ruûa.

Sutra je –urðevdan!

VeËe. Na nebu sija mesec, a ja sedim na pragu i pratim wegovo jurewe preko oblaka. Prosula se ona slatka, puna Ëeûwe, meseËeva svetlost, te sve obasjala i obavila mekotom i snom. DrveÊe, senke, öuötawe liöÊa, cvrËawe popaca, sve to klizi, bruji i obuzima duöu, a ona drhti i strepi. Htela bi da poleti, ali ne zna kuda. Da brojim zvezde? Da

F SADRéAJ

pevam?... S ulice se Ëuju glasi i bat koraka. Poneko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dröÊuÊi, utone u ovu slatku, letwu, tihu, veËerwu tiöinu!...

U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarwom sveûinom, idem u baötu. Tu, meðu cveÊem, ispod ruûa, stoji voda, a po woj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. SvlaËim se i kupam. Pucwi i veseli glasi prolamaju jutro. Okolina, a naroËito reËna, jeËi od pucwa puöaka i usklika. Tamo, u reci, svaki se kupa. Jer ko se tada ñ na –urðevdan, ujutru, pre sunËeva izlaska ñ okupa, biÊe cele godine zdrav kío dren, Ëije liöÊe, tada nabacano, pliva na vodi...

Poöto se okupah, zaðoh po baöti i otpoËeh da berem cveÊe, koje Êe mati, sa sveÊom, odneti na oËev grob. Meðu ruûama opazih poveÊi zemqani sud ñ ÑÊupËeì, pokriveno liöÊem.

ñäta je ovo, nano? ñ pitam, a veÊ sam se sagío i diûem maramu kojom beöe pokriveno.

ñNe, ne! Ostavi, sine, to je mantafa.

Polako doðe, pa i proðe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da Ëitam. Iz baöte duöe vetriÊ. Zanese me Ëitawe, utonuo sam u pripovest, pa gotovo i ne diöem. Odjednom Ëuh kikot, trgoh se i pogledah, a ono baöta puna komöinskih devojaka.

Skupile se oko onog ÊupËeta, sve lepo obuËene: na glavi im bele, kío sneg, marame ñ öamije; tesni jeleËiÊi pripili im se za oble grudi; öalvare öiroke, lepo nabrane na bore; rukavi od providnih koöuqa takoðe öiroki, te se iz wih slobodno pomaqa bela, obla, puna ruËica... Neke sele u travu, druge kleknule oko cveÊa, a treÊe uzele liöÊe i

F SADRéAJ

wime pucaju, te tako kuöaju vernost i qubav svojih dragana.

Nagoh se na prozor.

ñäta Êete? ñ pitam ih.

ñTa sad Êemo da vadimo mantafu. Znaö li da i ti imaö? Metnula je Ñonaì.

ñEh?! ñ i nagoh se jaËe k wima.

ñJesí, jesí! ñ povikaöe one ñ znamo Ëak i kakve su! Wene su kite vezane crvenom vrpcom, i u svakoj ima po jedna lala.

ñA vaöe?

ñE, ti to ne treba da znaö. Nego, hajde, probudi

tetu.

ñDobro, dobro. A smem li i ja tamo, meðu vas, da doðem?

ñU tvom je dvoru, pa moûeö!

I odoöe iz baöte u dvoriöte. UËas poËeöe dolaziti i ostale iz cela komöiluka. éene, devojke, devojËice, deca, sve to dolaûaöe, tiskaöe se oko bunara, biraöe boqa, hladovitija mesta ispod velikog duda i kajsije, koji behu odmah do bunara. Kako koja doðe, izvadi vode iz bunara, umije se, polije bose noge, zatim, briöuÊi lice ÑboöËomì, seda u hlad i Êereta s ostalima. éagor se sve viöe dizaöe. Smeh, klicawe, uguöen prekor usled jaka stiska, slatko, strasno kikotawe i tiho öaputawe ñ sve se to dizaöe, brujaöe i gubqaöe u svetlom, ûarkom danu, Ëija jara treperaöe u vazduhu.

Kad se sve iskupiöe, doðoöe wih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiöe mater. Jedna donese vode, druga joj namesti öamiju, treÊa je poli i ubrisa peökirom. Zatim je izvedoöe tamo, meðu wih, i posadiöe u sredu. Posle donesoöe ono

F SADRéAJ

ÑÊupËeì, pokriöe velom jednu devojËicu i dadoöe joj ogledalo, te poËe vaditi iz ÑÊupËetaì kite.

Tek öto da poËnu, doðe i Ñonaì. Visoka, puna. Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz leða. OËi velike, crne i pokrivene dugim, tamnim trepavicama; usta mala, puna, nabubrela, ali ne crvena, veÊ tamnorujna, kao od velike vatre, oprana, pogorela. U jeleËetu od plave svile, öalvarama od ðizije, bosa u nanulama, s blagim i milim osmehom, doðe i sede baö do moje matere.

I otpoËe se mantafa. Moja mati prvo je izgovori na turskom jeziku, pa je onda prevede na srpski. Sama mantafa na turskom jeziku kratka je, u stihovima; ali u Vrawu ûene, prevodeÊi je na srpski, oduûe je, iskite, i same dopune. Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuËe kita, i onoj Ëija je, kao u nekom prevodu, kaûe se: mantafa.

OtpoËe:

ÑJa ne znam öta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i veseqe, uzalud sve! Doði, duöo, ili proði pored penxera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih oËiju. Ah, devojko moja, da znaö kako te volim i ginem za tobom! Draûa si mi no roðena majka i sestra moja, milija mi je tvoja tanka polovina i ravna snaga, no sve blago stambolsko! Doði doveËe ili lupi na kapixik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i qubim... Oh, doði, doði i javi mi se!ì...

DevojËica, pokrivena velom, zavuËe ruku u ÊupËe, promeöa i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuöe da vide Ëija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruûi jedna ruku i uze kitu.

F SADRéAJ

ñA Ëekaj!... ñ poviËe jedna starija ûena i poËe je peckati: ñ To li ti svako veËe, kad se vraÊaö s wive kuÊi, prolaziö onamo, a?

ñAma, teto! ñ promuca siroto devojËe i pogleda je pogledom punim molbe.

Ññ ñ ñ Zaöto mi srce cepaö? Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaÊe kukavica pred naöom kuÊom... Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih oËiju. O, devojko, zaöto me ubijaö?! ñ Majka moja plaËe, plaËe ona, a ja venem. Kaûem ti: ubila si me! Nemoj! Tako ti duöe, tako ti miloöte materine, nemoj, devojko, ne okreÊi glave od mene! Zaöto krijeö lice u jaömak kad proðem, zaöto beûiö u Êiler kad doðem?... Hajde! Vidiö, cveÊe je zamirisalo, Êul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriöe i peva, hajde i naöe duöe da pevaju... Hajde, devojko! Majka te moja Ëeka. Æulísu je nakupila za tvoje ruse kose, baklavu za medna ti usta, öerbet i maxun da te hrani i Ëuva... Hajde! Reci samo, pa eto mene da te vodim u kuÊu svoju, raj tvoj!ì...

Od treÊe mantafe Ëuh samo svröetak:

Ññ ñ ñ Doði, dragi! Doði doveËe, biÊu na kapixiku. Evo veÊ tri dana kako Ëuvam jagode za tebe. Doði, kucni na kapixik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Doði! Koliko puta Ëekam u baöti i gledam na tvoj penxer... Dragi, duöo duöe, doði da osetim raj svoj i izumrem na ustíma ti!ì...

I kita se pojavi. ñ Ñ»ija je?ì viËu sve razdragano, ali se od stida nijedna za wu ne javi. Ostaviöe je nastranu.

ÑPrvi put iziðoh u baötu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz wega iziðe osa i ujede me. Tako

F SADRéAJ

i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me pogleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopËa jelek, razgrnu grudi i qubqaöe me. Komöike, crne duöe, rekoöe ti da sam neverna, i ti me, naruûenu, ostavi. Srce mi puca, ali joö te volim. Idi drugima, qubi ih, celivaj, pa opet doði, dragi, meni. Ne qutim se ja, veÊ hvalim Boga öto mi te dade. A joö viöe Êu da ga hvalim i slavim, ako mi se opet vratiö i celivaö me... Ah, moje cveÊe tako lepo cveta, jer ga suzama zalivam; ptice mi tako slatko i tuûno poju, jer ih leblebijom hranim, öto sam za tebe Ëuvala... Doði, dragi, doði, mili!ì...

I otpoËeöe se reðati sve lepöa za lepöom. Sunce beöe veÊ klonulo, hladovina se raöirila, a iz baöte pirka vetriÊ. Meðu grawem ruûa i jorgovana izvija slavuj, a povrh drveÊa, kuÊa i celog ovog zelenila, u svetlom zraku, klikÊe öeva. One se sve skupile, zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, sluöaju mantafe, a ruËicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno...

Odjednom iziðe i moja. Poznadoöe je po crvenoj vrpci. mati je, pri prevodu, poËe izvrtati. Ali uze druga ûena i poËe je prevoditi:

ÑNe boj se ti mene! U dno mora siÊi Êu da izvadim alem za tvoje Ëelo, zlato celoga sveta doneÊu ti da te ukrasim, nakitim i nagizdam!... Sve öto se moûe, to Êu ja da uËinim, samo tebe da obasjam i uznesem... Ah, da znaö kako mi duöa gori za tvojim dahom, kako grudi strasno diöu za tvojim nedrima!... Doði u moju baötu, naberi cveÊe, zakiti se wime. Pa tako zakiðena, ureöena i umivena jutarwom rosom, padni na moje krilo, da te wijam i quqkam... Da snevaö lep sanak, da snevaö mene i

F SADRéAJ

moje ûeqe... Kad mesec obasja, noÊ doðe, javi mi se. Reci mi da me voliö, te da laköe spavam... Da me ne pije svetlost meseËeva i blaga, tiha noÊ... HoÊeö li? UzeÊemo se za ruke, poÊi Êemo u svet, da se qubimo i grlimo... BeûaÊemo daleko, daleko!ì...

Iziðe i wena:

ÑSvu noÊ sedim i mislim na tebe. –erðev ne mogu da drûim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme!... Ah, da znaö, dragi, kako te ûeqno Ëekam! Kako mi sva snaga trepti kío list na gori... Ah!ì...

Mati umuËe. Ona se nagnula k woj, ruËicom joj zapuöila usta, a, od stida sva zaûarena i uzdrhtala, sakrila lice u wena nedra.

ñTeto, molim ti se, stani... Slatka teto!...

öapuÊe i sve viöe u krilo moje matere krije lice.

ñA... Ne moûe! ñ viknuöe ostale.

ñStani, oh stani! ñ öapuÊe ona oËajno.

Mati metnu ruku u ÊupËe, pa kad vide da u wemu nema viöe kita, öanu joj neöto, ona skoËi, uze od devojËice ono ÊupËe i poËe prskati vodom iz wega sve ostale. Jer, koja bude tom vodom poprskana, biÊe skoro udata.

I ona ih prskaöe. Pod pazuhom joj ÊupËe, zadigla öalvare, öamija joj pala, kosa se razbaruöila, jelek popustio... Jedva diöuÊi, sva zaûarena, vrela, prskaöe ona drugarice, koje beûahu ispred we smejuÊi se, kikoÊuÊi.

Sa zajapurenim licem i kío krv rujnim ustima doðe ona i do mene, zasta ñ pa onda golom do lakta, belom ruËicom zgrabi vode i poprska me.

ñ Na! Evo i tebe!

F SADRéAJ

U tom wenom razdraganom uskliku beöe toliko prkosa i qubavi, da mi duöa polete. PotrËah za wom.

Ona beûaöe ispred mene, smejuÊi mi se i navlaö zastajkujuÊi da je stignem.

ñDrûí je, drûí! ñ viknuöe ostale, i svi potrËasmo za wom.

äalvare joj öuötahu, prameni raspletene kose öibahu je po pleÊima, a ona se previja, beûi, smeje slatko, silno, razdragano... TrËim, jurim, a ne vidim niöta sem vitkog joj i oblog stasa, razvijenih pleÊa, svilenih öalvara i raspletene, duge joj kose. Stigoh je. Otimam joj ono ÊupËe, a ona se trese, grca, brani se i nesvesno pripija uz mene. Iz zaûarenih joj obraza tek öto krv nije kanula. Zaûmurila, naslonila se celim telom na mene, stisla mi grËevito ruku, a iz suvih joj, nemih usta ide vreo, sladak dah. Tako prigrqenu, stisnutu i obamrlu, drûah je u naruËju. One druge stale i tapöu rukama. OseÊah stid; ali je ipak ne puötah od sebe. U zraku bruji klik devojaka i wihovo tapöawe, iz baöte pirka sveû vetriÊ, a hladovina sa sveûinom se sve viöe öiri... Ruka mi se dotaËe wenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu viöe wenog ramena, te moj obraz dodirnu wen, i ne znam ni sam zaöto öapnuh:

ñPaso!

Ona se trûe, strese i osvesti. Pogleda me uplaöeno, i glasom koji opija i zanosi, dröÊuÊi, jedva Ëujno, protepa:

ñ Nemoj! Sramota je!

[1898]

F SADRéAJ

Simo Matavuq

NAUMOVA SLUTWA

U sumraËje poËeöe odlaziti sa nove graðevine zidari i nadniËari. Posledwi ostadoöe gore na skelama inûiwer, glavni nastojnik i majstor Naum KrstiÊ, KiËevqanin, stareöina zidara iz vilajeta. Wih trojica imaðahu joö neöto da se posavetuju oko nastavka radwe. Inûiwer beöe mlad, otresit i vrlo qubazan Ëovek, nastojnik neöto stariji i brbqiv, a majstor Naum ñ pedaq starËiÊa, udubqenih oËiju, nekako ukoËena pogleda i spora govora. Toga dana, prve subote posle Uskrsa, to je bio drugi put da wih dvojica prizivaju majstora. Prvi put, pred podne, beöe neöto zapelo u nekom kutu, kroz koji trebaöe sprovesti dimwak za peÊi. Majstor Naum, nakon duga zagledawa, omerawa i razmiöqawa, reËe svoju, a inûiwer odmah prihvati taj predlog, potapöa ËiËu po ramenu i posle ruËka posla mu sklenicu dobra crna vina. Doduöe, Naum je doûiveo viöe puta taku poËast za trideset i pet godina svoga rada u Beogradu, ali niti je kada dotle imao udela na takoj ogromnoj zgradi, na kojoj je radilo preko pedeset zidara, niti je kada dotle imao posla sa tako

F SADRéAJ

umeönim, odluËnim, upravo ðavolskim inûiwerom, kome je sve bilo lako, sve iölo kako on hoÊe! Inûiwer beöe u isti mah i zakupac te nove, velike zgrade, jedne od najveÊih u sredini Beograda. Pri rastanku inûiwer zapita Nauma:

ñJe li, majstore, koliko ti ono imaö svojih vilajetlija?

ñOsam, i ja deveti, gospodine!

ñA öto ne bi ti, bolan, uzeo joö tri puta toliko, pa da ti dam svu onu stranu?

ñThe! ñ uËini Naum, oprezan kao uvek ñ ne znam, gospodine, morao bih videti!

ñäto ne znaö? Ne uzdaö se, vaqada, naÊi toliko radnika po tvojoj voqi?

ñTo ne kaûem, ali... znaö... nisam se nikad upuötao u tako velike rabote! A mogu razmisliti.

ñKakve velike rabote! Sitnice! Uzmi kada ti ja kaûem, a ja sam uveren da Êemo se od prve pogoditi. Sutra je nedeqa. Proberi svoje qude, a pred veËe naÊi Êeö me ovde!

I potapöa ga po ramenu i pokloni mu finu Ñcigaricuì.

ñO, da boûjega Ëoveka! ñ govoraöe sam sebi Naum, nasmejan, silazeÊi niza skele... ñ Ovaki ûive i Ëine ûiveti, ali umeju i pomamiti staru glavu! Ako! De da vidimo, de da malo razmislimo!

Na ploËniku zastade. Svet je vrveo ulicom, kaono subotom u to doba. Krweci uliËnih razgovora strujahu mimo w kao prazno zujawe. Ali dvojica stadoöe iza tarabe i jedan reËe:

ñVide li ti ovo Ëudo, ako Boga znaö! Temeq je ovoj ogromnoj zgradi udaren prve nedeqe posta, a evo, uoËi Tomine nedeqe, dovröiöe prvi boj! Ne pamtim da se u Beogradu ovako brzo radilo!

F SADRéAJ

ñNi ja, sinak! ñ reËe glasno stari Naum... ñ Ali ni Beograd dosada nije imao ovakvoga ðidu kao öto je onaj gore, inûiwer!

I pedaq majstora, u platnenim pantalonama i platnenom kaputiÊu, sa slamnim öeöirom ogromna oboda, sastavivöi ruke na krsta, uputi se lagano, kao da broji korake, udubqen u mislima, ne gledajuÊi nikoga, ne svraÊajuÊi paûwu ni na öta. Ali nakon nekoliko desetina koraka Naum najpre oseti kao neku iznemoglost u celoj snazi, pa mu srce poËe jako lupati, a dah mu se prekide. Nije bio plaöqivac, ali se malo uplaöi. Zastade. Za trenutak proðe sve, i on objasni sam sebi od Ëega doðe nevidovno zlo. Veli: ÑVino suviöe beöe jako, brige, evo, suviöe velike, kao ni-kada dosad, a povrhu svega, proleÊe je u jeku, öto ja svake godine plaÊam!ì I, umiren ovim razlozima, nastavi svoj put i svoja raËunawa.

Od sredine grada, odakle je poöao, do kraja zagraða, gde je stanovao, beöe pola Ëasa hoda i mladu hitru Ëoveku, a wemu, doista, dva puta toliko. Kad je bio na sredini puta, opet ga obuze isto zlo nevidovno, ali jaËe, te posrnu. U isti mah neËija ga ruka prihvati i neko zapita:

ñäta je, ËiËa?

ñNije niöta ñ odgovori hrabri ËiËica, pribirajuÊi se... ñ Bog Êe pomoÊi!

Nepoznati poðe s wim uporedo, drûeÊi ga Ëvrsto za miöicu. A Naumu se Ëiwaöe da neka Ëudna silna snaga struji iz ruku nepoznatoga Ëoveka i prelazi u wegovo iznureno telo, te ga Ëisto podmlaðuje! Na svaki korak oseÊaöe se laköi, vedrije pameti, ËvröÊe voqe. PoËe se otimati govoreÊi:

F SADRéAJ

ñHvala prijatequ, hvala brate, dosta je, dobro mi je sad!

ñZaöto ne! Da te dopratim do kuÊe! ñ veli Ëovek.

ñHvala ti kao roðenom sinu ñ veli Naum ñ ali nije potreba.

ñBoqe Êe biti! ñ nastavi nekako uporno, ali veoma blago nepoznati.

ñAma! ñ uËini Naum i otrûe se, pa mu pruûi ruku rekavöi: ñ Laku noÊ i opet ti hvala do neba!

Behu na pustu mestu, na okrugu od koga polaze nekolike ulice, koji beöe slabo osvetqen. Naum se zagleda u lice nepoznatoga Ëoveka i odmah se zbuni

ñbi mu neöto neprijatno. Pred wim beöe loöe odeven, prekrasan mladiÊ, setna pogleda.

ñA ti si, Ëini mi se, onaj öto si pre neki dan tra-ûio za nadniËara? Jesi li naöao posla?

MladiÊ ne odgovori ñ stajaöe kao Ëovek duboko zamiöqen. Naum dodade:

ñPa, eto, doði u ponedeqak! BiÊe posla i suviöe. La-ku noÊ!

Majstor poðe lak i dobre voqe, pa se okrete da dovikne onome: ÑDoði svakako!ì, ali onoga nestade.

ñNekakva dobriËina, ali smeten! ñ reËe Naum u sebi, pa nastavi svoj put i svoja razmiöqawa o velikom preduzeÊu.

Pre nekoliko dana, jednoga jutra rano, taj mladi Ëovek beöe doËekao Nauma pred novom graðevinom i zamolio ga da ga primi meðu nadniËare. Naum ga odbi. Odbi ga surovo, jer beöe ustao zle voqe...

Naum brzo stiûe u svoj kraj, iza staroga jevrejskoga grobqa, gde stanuje svaka vera,

F SADRéAJ

ponajviöe tuðinski radniËki svet. Bilo ih je veÊ dosta koji su veËerali, te seðahu pred kuÊama. Naum ih je veselo redom pozdravqao, dodajuÊi i po koju öalu. Od tih suseda bilo ih je koji su ga zvali i Ñgazdomì, jer je imao Ëetiri kuÊe ñ upravo kuÊice, koje je u dugu vremenu, u dokolici, podigao i davao pod najam. To wegovo imawe zavröavalo je MomËilovu ulicu. Beöe uzano, a podugaËko zemqiöte, ograðeno; sa dve strane reðahu se pomenute zgradice, öupe, praonice. U dnu je bila wegova kuÊa, poveÊa od ostalih, sa lepim tremom na stubove. U tremu beöe postavqen sto i goraöe lampa. Levo i desno, pred vratima, zateËe narod, kome je bez razlike bio Ñgazdaì. Iz trema doskaka devojËica od pet-öest godina viËuÊi:

ñ Evo dede! Evo dede!

Naum je odiûe i poqubi, pa zapita:

ñ Kako je dedino malo? Jesi li ûeqna dede? éena mu, Frosina, neöto mlaða, a mnogo

krupnija od wega, doËeka ga pitawem:

ñäta je s tobom, ËoveËe?

ñTako, posao! ñ reËe Naum trqajuÊi ruke... ñ ImaÊeö öta Ëuti ñ ali sve dobro, hvala Bogu, baö dobro!

Ona ga paûqivo posmatraöe i reËe:

ñNeöto si se izmenio u licu! Vaqada si se premorio?

ñPa, i to je! ñ prihvati on i uðe u kuÊu da se umije.

Imali su dvoje dece, sina i kÊer. Sin im se rodio joö u KiËevu, a odrastao je u Beogradu, gde je neöto i uËio, ali toboûe Ñnije bio za zanatì, nego kad odsluûi rok, postade neki mali Ëinovnik u slagaliötu. Vladao se da ne moûe biti gore, bio je

F SADRéAJ

odan piÊu i kartama, ûenio se dva puta i razvodio. Ocu nije smeo na oËi, nego bi svraÊao kad bi znao da je mati sama u kuÊi. ñ KÊi je bila dobra ûena, udata za nekoga kovaËa, sa kojim je lepo ûivela, ali su bili prepuni dece. Zato stari uzeöe k sebi devojËicu.

Za veËerom Naum ispriËa Frosini sve svoje dnevne doûivqaje, samo izostavi ona dva nastupa slabosti öto ga na putu obuzeöe. Ona ga je nudila jelom, kao obiËno, i sipala mu vino, a on je mnogo mawe jeo nego obiËno, a pio viöe. Dok je Naum priËao sve öto je bilo na graðevini i öta Êe biti sa wegovim velikim preduzeÊem, Frosina ga je kriöom i zabrinuto posmatrala. Wegove duboko upale oËi behu zaûarene, a lice ûuto, kao nikada pre. Najzad reËe ona:

ñKako znaö! Ali, na tvome mestu, ja ne bih uzimala toliku brigu i toliki posao! Nisi ti viöe za to.

ñäta, nisam ja viöe za to? ñ viknu majstor namraËen i udari pesnicom o sto tako da mala Smiqa vrisnu od straha... ñ äta meni fali, kaûi mi! Ja se oseÊam boqe nego kakav mladiÊ ñ ili, hoÊeö da rekneö, da sam poöaöavio?

Jedva ga smiri Frosina. Znala je kako je naprasit, ali ne zapamti da ga je videla u takom nastupu besnila!

Sutradan majstor se probudi ranije nego obiËno praznikom i sede na odru. Beöe loman, neispavan, mutne glave, izmuËen ruûnim snovima. Frosina je uvek ustajala zorom i imala posla bilo u kuhiwi, bilo u drugoj sobici gde im beöe trpezarija i primaÊa, bilo u tremu, a on bi svetaËnoga dana spavao dokle sunce ne odskoËi. Onda bi obukao svoje

F SADRéAJ

svetaËko narodno ruho i otiöao na vilajetsko zboriöte na DorÊolu. Tu se na jednom rogqu sveËanikom kupi velika gomila zidara, pekara, drvodeqa i ostalih zanatlija iz vilajeta. Gotovo u svakom kvartu nalaze se taka wihova zborna mesta, jer wih u Beogradu ûivi oko Ëetiri tisuÊe. A ako je ikada majstor-Naumu bilo do toga da se naðe na skupu, beöe mu toga jutra na Tominu nedequ.

SluËajno Frosina uðe u loûnicu i zastade preneraûena, videÊi kakav joj muû izgleda.

ñTi si, Naume, bolestan? ñ zapita ga.

ñZlo mi je ñ potvrdi on... ñ Usta su mi suha, trepere mi ûile na grudima, hvata me jeza! A noÊ kakvu sam proveo, da Bog saËuva! Stotinu sam se puta probudio, a Ëim oËi zatvorim, eto ti mi pred oËi onoga mladiÊa öto me je na putu prihvatio...

ñKoga mladiÊa? ñ prekide ga Frosina... ñ Ko te je na putu prihvatio? Zaöto ñ teöko meni!

Pa, Ëisto iznemogla, pusti se na stolicu. Muû je gledaöe nekoliko trenutaka onim

wegovim ukoËenim pogledom. Toga puta domiöqaöe se neËemu, pa najposle odmahnu glavom i reËe:

ñA da, nisam ti to priËao!

I ispriËa joj sve öto znamo, pa dodade:

ñCele noÊi ne davaöe mi mira taj mladiÊ! Iskrsne svakoga Ëasa i samo me pogleda onim velikim, tuûnim oËima. PoËnem trabuwati kojeöta, pa opet on! I sve tako, opet on! Ama, öta hoÊe najposle od mene?

éena mu reËe:

ñLezi, Naume, i pokri se. Ili, ako hoÊeö, da te istrqam?

ñNeÊu, nego mi donesi kafu i duvan. HoÊu da se malo zagrejem iznutra i da popuöim jednu, pa Êu

F SADRéAJ

prileÊi. Ako Bog da te zaspim malo, ustaÊu i otiÊi. Rano je joö.

Frosina mu donese öto je traûio. On poËe istiha srkati i dimaniti. To je dugo trajalo. A kad i to prestade, ostadoöe Êutke oboje, on podvijenih nogu na odru gledajuÊi ka prozoru, ona sedeÊi na stolici. Najposle reËe mu ûena:

ñDe, ËoveËe, da te istrqam! Ta znaö da ti to uvek dobro Ëini!

ñNeöto drugo bih te ja molio ñ reËe tihim glasom Naum ñ glasom istinski moleÊivim, kakvim se obraÊao u nevoqi silnijim od sebe.

ñA öto? ñ zapita ûena veoma iznenaðena.

On je gledaöe onim preðaöwim pogledom, a razjapqenih usta. Istom poöto Frosina dva puta ponovi pitawe, Naum odgovori:

ñOnaj broj ÑCarigradskoga glasnikaì, znaö, u kojem ima ona priËa o Hristu... Ona priËa kako se Hristos javio u Rusiji... Kako se javio onome majstoru Ëizmaru. Bio mu je pomoÊnik, a posle se izvidelo da je to bio Hristos, Gospod naö!

Kako Frosina Êutaöe u nedoumici, on dodade:

ñDobra moja Frosino, jesi li saËuvala te novine?

ñ»ini mi se da jesam ñ odgovori ona i podnimi

se.

ñBaö ti hvala! Eto, vidiö, jutros me ûeqa da joö jednom Ëujem tu priËu, pa Êu lepo zaspati. Idi naði, mila moja!

éena izide, ali dugo ostade. Naum je bio nepismen, ali je redovno drûao ÑCarigradski glasnikì, a Frosina je umela Ëitati ñ pored dece beöe nauËila. Za dugo vremena s mukom je sricala, pa, posledwih godina, Ëitaöe priliËno. To im je

F SADRéAJ

bila jedina zabava viöe vrste, kojom ispuwavahu prazniËne dane i zimwe veËeri.

Najposle, Frosina unese neki stari broj ÑCarigradskoga glasnikaì, sede na preðaöwe mesto i zapoËe Ëitati.

PriËa beöe prosta, pristupaËna i deËjoj pameti. Tu se veli: ÑBio, tako, majstor obuÊar, Ëovek dobar i poboûan i radiöa neumoran, ali mu nije iölo dobro. S mukom je mogao hraniti sebe i svoje, ali nije roptao nego se jednako Bogu molio i radio. Jednoga dana doðe mu u radionicu neki mladiÊ, lep i skroman, prikaza se kao Ëizmarski radnik i zamoli majstora da ga primi kao pomoÊnika. Majstor mu odgovori da on moûe poslu sam odoleti, tako malo posla ima, a da ne moûe ni svoje hraniti. Istinu mu je rekao, ali ipak primi mladiÊa u sluûbu. Od toga dana poðe majstoru naboqe, sve naboqe, dokle, najposle, baö doËeka lepih dana. Posla je bilo dosta, poruxbine navaliöe. Majstor razumede da je s mladim pomoÊnikom uöao blagoslov boûji, te ga poötovaöe kao oca, a qubqaöe kao sina jedinoga i predobroga. MladiÊ se ne ponese niti se inaËe izmeni, nego beöe kao i prvog dana, krotak, radan, retke, ali mudre reËi. I tako je sve iölo dok jednoga jutra ne uðe k wima neki besan gazda, koji reËe majstoru: íDa mi saöijeö dobre Ëizme, najboqe od svih koje si u ûivotu izradio, da mi mogu trajati tri godine!í Na to se pomoÊnik nasmeja, a zbog toga bi krivo ne samo besnome gazdi nego i majstoru, koji, poöto onaj iziðe, zapita mladiÊa: íZaöto se nasmeja?í ñ íZato öto ovaj hoÊe obuÊu koja Êe dugo trajati, a on Êe sutra umreti!í Tada majstora obuze strah. I sutradan se ispuni öto je pomoÊnik

F SADRéAJ

412 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

prorekao, a istoga dana nestade i wega. Onda majstor razumede da je pomoÊnik bio glavom Hristosì...

Kada Frosina dovröi priËu i pogleda na muûa, a on oborio glavu i suze mu teku kao dva potoËiÊa. Brzo ustade i priðe mu, uzevöi ga za vrele ruke. On joj reËe:

ñEto, vidiö, Frosino, um za morem, a smrt za vratom!

Ona zausti neöto, ali on stiöte obema svojim vrelim rukama wenu ruku i nastavi:

ñEto, vidiö, to je bio On; ovaj naö, znaö...

sinoÊni... bio je opet On!... Jest! Greöan sam!... Sada Êu da spavam.

I leûe, a ûena ga pokri.

U podne, kada Frosina doðe da ga obiðe, naðe ga mrtva.

Semering, 4-V²-1907.

[1908]

F SADRéAJ

Miloö Crwanski

VRT BLAGOSLOVENIH éENA

Onog dana, kad je zapoËelo to Ëudo, imalo je nebo stado oblaËiÊa belih, nemirnih i malih, kao leptirovi, na svome zelenom plaötu, sumornom kao poqe pred veËe. Zapad je bio rumen i nasmejan, alí taj osmeh i ta rumen ne behu radosni i bistri, kao u leto, nego puni qubiËica uvelih i rasutih. Oblaci nisu jurili veselo k istoku kao u proletna jutra, oni su se umoreno mrsili i kidali i bludeli po bespuÊu nebeskom öto nije mirisalo na ruûe, kao u proletna podna, niti se je sjalo od Ëistote, kao u zimske, sneûne veËeri, nego se mutno prostiralo nad vrtom kao jedan stari steg, izbledeo na suncu i vetru, protkan zlatom, svilom i srebrom.

Na kraju vrta spavao je nakinðuren dvorac. Prozori mu se zajapurili i porumeneli od lewosti; anðelËiÊi goluûdravi, sa koöuqicama bestidno poderanim od rokokoa, jahali su na wima, a zavese ûute sklapale se i Ëuvale bele peÊi da ne vide te goliöave, nasmejane vragolije i ne porumene od stida.

F SADRéAJ

Dole su vodoskoci skakutali, umorno i zadihano i öaputali grcajuÊi, ali im se zelene, ugojene sfinge, mokre u pqusku vode, smeöile podrugqivo, pune öara, resa, pukotina u licu i osmejku, zamröenih isto tako kao slova, kao liöÊe i grane, kao oblaci.

Bilo je pozno u jesen, a vrt taj stajaöe u punom cvatu.

Mala deca, u belim Ëarapicama, vijala su se po travi. Stare babe sedele su po klupama, a nad winim pognutim glavama odbijali su tuËni, teöki, grdni satovi, sa zamagqenih, crnih torweva, öto behu zabodeni u zemqu kao kopqa junaka koji pogiboöe negde u blizini.

Jesen je bila doöla, ona se vukla prqava i ritava po ulicama öirokim i mraËnim, u kojima su trËali tamo-amo tromi, ûuti tramvaji, lupali i kikotali se, cikali i rikali, savijali se i okretali kao ludi. Dim se vio po krovovima i mutio sve zidove i prozore sjajne, a kadikad provejavao bi prqav, mokar sneg.

Ali u vrtu, sasvim blizu svemu tome, stajale su sfinge i nimfe bele i bradati faunovi, ötipali se i grlili, jahali se i cerili. Srebrne Dijane zapiwale su luk i koraËale korakom vitim, brzim i tananim kao strele, sa pogledom uprtim u nebo, zeleno kao stari pobledeo steg. A vrt stajaöe sav u cvetu.

Deca i babe igrali su se i pevuckali po klupama i po travi. Iz pristaniöta su grmeli lanci straönih i teökih galija i padali u more sa urlikom groznim. U vrtu beöe tiho i toplo. Sunce je zalazilo.

F SADRéAJ

Kamelije, leandri, orhideje i jorgovani su cvetali. »uvari ih iznesoöe iz praönih, staklenih kuÊica.

Tada, jedno veËe, baba jedna pqesnu rukama, od Ëuda, i poËe vikati i klicati. Ona beöe u travi primetila qubiËice.

DotrËaöe Ëuvari öareni, öto su na grudima nosili sjajne polumesece iz kojih su bili izvaðeni brojevi, i nastade graja. Babe pobacaöe Ëarape podvezane i poËeöe vidovito mlatarati rukama i okretati se, pqeskajuÊi se öakama. Primetile su da su to zacelo, neËiste stvari, taj vrt, u cvatu, krajem decembra. A ona baba, öto je prva uzela pqeskati öakama, skakala je, tresla glavom, te pobeûe viËuÊi. Nastade vijawe po ûbuwu i öipraûju. DotrËaöe starci i policija i zaËas se po gradu bio proneo glas da je kraqevski vrt poludeo i cveta, kad su drugi vrtovi po gradu davno uvenuli. Ceo grad se uzrujao kao kad u blizini gori. Krovovi mraËni jedva su se nazirali u dimu i magli, u daqini su svetlucale plave svetiqke po jarbolima, a batari, pokisli i sjajni, batrgali se po mokroj kaldrmi, a vrt stajaöe u punom cvatu... Qudi su zastajali, zapitkivali, cerekali se, podsmehivali i gurali, zbijali u gomile.

No sve je to brzo proölo. Po pozoriötima i kafanama govorili su o Ëudu i brzo preöli na razgovor o kraqevima.

éene su se raspriËale i poverovale, a novine su objavile skupqawe novca za spomenik jednom generalu i govorile o socijalizmu, koji Êe spasti svet, i o vojsci koja je spremna da gine.

No, sutradan, stajaöe vrt sav u cvatu, nasred grada i qudi poËeöe opet zastajati. Prvi se digao

F SADRéAJ

doktor Meojk, upraviteq botaniËke baöte, sa uËenicima svojim odevenim u crno. Poneli su bezbrojne ÊupiÊe, silna stakaoca, duge durbine i male sprave öto su bile pune muwa, zaöli su pod drveÊe, ulegoöe u ûbuwe, rasturiöe se i poËeöe zagledati trave i liöÊe, dovikivati se i beleûiti neka slova i brojeve. Isprva im se qudi smejali. Pred veËe, kad bi bilo mawe rada, zbijale se gomile pred reöetkama, i mirisale kamelije, i pruûale vratove prema borovima koji su öumeli, zeleni i silni. Drveta obrezana i oöiöana poËeöe se öiriti i pruûati grawe do zemqe. Grad se veselo smejao ludom vrtu. Jer prvo se poËeöe kupiti qubavnici. Oni bi se, pod noÊ, prikrali i noÊu bi se po öipraûju Ëuli ushiÊeni uzdasi. Po mraku, u travi, ne beöe mesta za parove koji su jednako pridolazili. Neki crni leptirovi se poËeöe mnoûiti, pre nepoznati u okolini, i neki bezobrazni komarci öto su muËili osobito starije, debele ûene. A po vrtu bi se noÊu Ëesto Ëuo öapat, mumlawe i prepirawe neko, a katkad i deklamovawe lirskih pesama.

Ujutru bi vrtlari stari teturali se po travi i psovali besno, lupatali batinama po pogaûenom cveÊu u oËaju svom. Putevi su bili puni poderanog ûenskog rubqa, prqavih krpa, öarenog papira, slatkiöa i kruha, pomada svakojakih, flaöa i Ëaöa, komadiÊa sveÊa i hiqada pokrhanih ûiûica, ukosnica i zlatnih burma, kiöobrana zaboravqenih i prsluka, sabaqa i satova izgubqenih u travi.

Grad se smejao.

No poËe da biva gore. UËestaöe samoubice po vrtu. Viöe puta, noÊu, Ëinilo se baötovanima koji

F SADRéAJ

su se bojali zalaziti pod grawe mraËno, da Ëuju plaË i jauk. Jedan je tvrdio da svake noÊi Ëuje neki glas lep i mlad, koji viËe: ÑO meseËino, majko moja, o meseËino, majko moja!ì

Isprva su bili mladiÊi. Nalazili bi ih na travi, meke kose i bledog Ëela, punog kapqica rose i znoja, krvavih grudi, na kojima bi leûalo oruûje i kamelije, ili qubiËice, ili bele ruûe. NajËeöÊe malo ûenske kose i bele ruûe. Katkad slika kakve ûenske glave, nasmeöene, uspijene, Ëije bi lice i oËi bili uvek uprti u nebo kao u anðelka.

No posle poËe joö gore.

Po drveÊu uËestaöe obeöeni starci, o kojima niko nije znao reÊi öto se ubijaju. Svi su bili sretni, bogati i veseli, a ujutro bi ih naöli obeöene, kao vucibatine, prqave i razbaruöene. Poneke novine napadoöe vrt, iskale su da se zatvori, spomiwale su Smita, Emersona; prebacivale su novine nemoral naöeg stoleÊa i proricale jedno pokolewe, novo i boqe, pobedu Ëasti i rada, sreÊu u jednoj divnoj drûavi, zbog koje treba da se mnogi ûrtvuju.

Ali poËe joö gore.

Lopovi uËestaöe oko vrta, u srcu grada. Oni su se skrivali u öumice pune mramornih, golih Venera, Agamemnona i Ahila. Sada se dogodi neöto grozno. Jedne zore naðoöe tri male devojËice ñ na travi; one su imale na noûicama svilene, balske cipelice, a u öaci maloj slatkiöa, trave, sve u krvi, sa rasporenim trbusima, pod jelama vitim i zelenim, vitim i zelenim viöe nego u proleÊe. Iz winih modrih oËiju gledalo je neöto uûasno, a oko usta im je joö leûao osmeh pun slasti i ûeqa. Tek tad graknuöe novine i grad se uzruja kao kad u

F SADRéAJ

varoöi gori. Svud se govorilo o vrtu koji neÊe da uvene i svi su predlagali da ga treba uniötiti; niko se nije usudio da mu oprosti. Beöe pao prvi sneg, uËestaöe zimske magle, a u srcu grada cvetalo je Ëudo, rumeno cveÊe sijalo se kroz reöetke, a bagremovi mirisali nadaleko. Vladike i popovi drûali su propovedi po crkvama i ûuËno napadali nevernike koji su svemu krivi i win dom koji podigoöe kraj zvezdarnice, nasred grada, na kojem beöe zlatnim slovima napisano: Per ruinas homo ad astra...ì

U jednoj divnoj zgradi drûala se skupötina. Meojk, veliki botaniËar, slutio je neki nov sastav u liöÊu koje osobito dugo zadrûava toplotu sunca, slutio je neki geoloöki poûar pod vrtom, govorio je vrlo zamröeno i laiËki, biolozi mu se podsmehivali, pa se Ëak i leËniËka udruûewa i komora umeöala u raspravu. Jedan ûurnalista je govorio o poötewu. Jedan slavni glumac traûio je vrt za predstave äekspira. Veliki pesnik, dika celog naroda, kojeg je kraq osobito rado zvao na ruËak i koji je pevao himne rodoqubqu, sazvao je ûenska, dobrotvorna druötva i pred wima izgovorio divan govor koji je poËeo hvalom Dantea, a svröio otprilike ovako: ÑKo zna, zaöto se prohtelo cveÊu da pokuöa besmrtnost. Uzalud botanika. Moûda ûivot biqa i vrtova stoji visoko nad naöim i zna za slasti i dubine koje naö nema. Ostavite ga, neka cveta. Ostavite ga, neka pokuöa gorku, o gospoðe, velim vam, gorku Ëaöu besmrtnosti. Mi smo qudi zato suviöe slabi, izgubili smo amanete i blagoslove majke naöe zemqe, a da Vam iskreno kaûem, suviöe smo za besmrtnost i razoËaravani. Zar ne?ì

F SADRéAJ

Gospoðe su silno pqeskale, a jedna Ëeta gospoðica predala mu je kitu cveÊa iz tog prokletog vrta. Sve bi se bilo dobro svröilo, da se nije umeöalo advokatsko udruûewe. Ono odluËi predati memorandum VeliËanstvu i zaiskati da se vrt uniöti i zatvori.

To se doznade jednog dana u Parlamentu. Bilo je baö nesnosno. Ministar vojni je patio od grËeva u ûelucu i toga dana osobito retko odgovarao socijalistima. Deset puta je to prepodne spomiwao vojsku koja je spremna da gine i ûeqna slave. Pred gradom je leûala usidrena flota, na woj beöe mala buna. Obesila se behu dva mornara, o kojima je sud taËno dokazao da su bili trboseËe onih otmenih devojËica, a sutradan je iziölo delo na videlo: ubica beöe jedan genije, slikar. U Parlamentu orila se grozna svaða. A qudi su sve viöe trËali da vide taj smeöni vrt. Stranci poËeöe stizati u grad, a deca su beûala iz ökole. Gomile su stajale po ceo dan pred gvozdenim kapijama öto behu zatvorene. Pred wima su stajali ozbiqno, sumorna pogleda, zamiöqeni gardisti; vojska beöe opkolila zidove, posela puteve, a jednako su prolazili i ulazili u vrt i iz vrta nauËewaci, profesori, zvezdari sa sekstantima, naoËarima, svi Êelavi.

Na dvoru se primio ñ Bog Êe jedini moûda znati zaöto ñ predlog slavnog admirala. On je predlagao, da se vrt uniöti iz topova. Tamo se behu zakopali neki anarhisti koje niko nije video, ali je svaki oseÊao da su tu, jer uËestaöe ubistva, paqewe crkava i bombe pred kraqevskim dvorcem.

Admiral beöe slavan junak, desna mu je ruka bila u ratu odseËena; on je imao topove koji su

F SADRéAJ

gaðali tako taËno da su tramvaji putovali bezbriûno daqe: ÑNi pedaq kraj vrta neÊe osetiti wegove granate.ì Pred veËe prvi meci poËeöe padati, baö na suprotnoj strani, u dvoriöte kraqevskog dvorca. Pohitaöe Ëamci puni generala i komisija na laðe. On se ubio iz oËajawa. Postaviöe sud i obesiöe preko stotinu mornara, dok, jednog dana, opet iziðe delo na videlo. Admiral je obiËavao da, sam, deli niöan topova: on je prosto pruûio levu ruku i palac, zaûmirio i tako, bez pomoÊi, taËno komandirao, u telefon, sastavke niöana; podadmiral bi preraËunao, zbog nekih malih razlika, kad bi on merio desnom rukom i spravom. Tog dana uËini to admiral sam, tako se zbuniöe, nastade zabuna u niöanu i pobiöe ûene i decu.

Svet je povrveo na ulice, smeh i kikot, plaË i psovke se izmeöaöe i oko grada poËeöe izbijati vatre, a neki se poËeöe seliti iz mesta. A vrt je cvetao sve viöe i viöe. Neki dugokosi qudi poËeli su skakati na zidove, vikati i buniti narod. Dva brza voza iskoËiöe iz koloseka i padoöe, sa neke Êuprije, u vodu. Dani su prolazili, a ulice se sve viöe punile svetom koji stajaöe, po ceo dan, oko vrta.

Gradom se öirio neki tajni strah. Tada jednog dana, ûenske, dobrotvorne zadruge pokuöaöe da sve spasu.

One doËekaöe velikog pesnika, pred veËe, kad je ustao sa svoje posteqe koju beöe opevao tako lepo da su je svi u gradu poznavali, a da je nikad ne videöe. One ga ponesoöe vrtu i nateraöe da drûi govor. Wima je bilo ûao svega zlog, dece öto su, prqava i gladna, trËala po ulicama, radnika öto

F SADRéAJ

su se tukli i vojnika koji su se tajno ubijali. Pesnik se popeo na zid. Duga kosa mu pade na ramena, ruke bele mlatarale su po zraku, grdne guste Ëipke pokrile su mu grudi. On se beöe za taj govor obukao sasvim kao, nekad, Danton. I zaista je liËio na wega. Grdno Ëelo i obrve, jak nos, onaj osmeh oko usta, silan glas, ugojen, grdan glas. Kad ga prepoznaöe nastade rusvaj. éene su vikale. On je kratkovid nemirno stajao, u visini ñ dok je bio mlad, vezao je bio oËi crnom svilom i tako iöao noÊu i po danu; hteo je da Ëuje öum zvezda, pa mu obolele oËi. On mahnu rukom i nastade grozna halabuka. Jedni su vikali: ÑDole sa pesnikom! Dole sa prostitutkom! Namiguöo! Pajacu! Kreten! Predsednik nauËne akademije! Vole! Kowu! MagarËe! JarËe! Pederast!ì itd.

Drugi su vikali: Ñéiveo! Genije! Slava! Apolone! More naöe! Zvezdo naöa! Lepoto moja!ì ñ vikala je jedna dama. Gomila se gurala, gweËila, i dohvativöi ga svega ga pocepaöe. Ruqa je neobuzdano jurnula na kapije, ûene nakinðurene popadaöe po zemqi, pogaziöe decu i kapije se zaquqaöe pod pquskom kamewa. Gardisti, obuËeni u belo pogledaöe joö jednom oko sebe, tuûnim pogledom, padoöe krvavi i umirahu bez reËi. Ali su kapije bile silne; jurnuöe na bedeme i zidove, ali su zidovi bili tvrdi, a jednako su groktale puöke na wih, ulice behu pune mrtvih, leleka i plaËa, no jurwava i dreka nastavqala se, trËali su sve novi i novi, nepoznati i stranci, deca i devojËice. U magli se brzo zamraËi i jedva se u mraku utiöaöe. Ulice behu pune krvi i mrtvih. Po gradu se orio plaË i jauk. PoËeöe izbijati vatre i cele noÊi se Ëuo urlik, uplaöen i straöan. A kad je

F SADRéAJ

zora svanula, videöe se cele ulice opustoöene i krvave, izgorele i zadimqene. Wegovo VeliËanstvo stajalo je kod prozora, okruûeno ministrima i savetnicima, bledo i uplaöeno. Wegovi prsti su drhtali, a oËi mu behu pune suza; wegov najmiliji vranac izgoreo je te noÊi u ötali. Odjednom se trûe, pogleda i pokaza rukom iza dvorca nad nekoliko ulica. Na bregu video se vrt, drveÊe se beöe zarumenelo i poËelo da vene!! Gomile su stajale pred kapijama i iznenada poËele da se razilaze. Po gradu su sahrawivali mrtve, deca, gladna i bosa, trËala su po sokacima, novine su bile pune vesti o zapletima sa Afrikom, flota beöe otplovila da mre za slavu domovine, vojnike poËeöe po ulicama pozdravqati klicawem i deliti im duhana. Novine i Parlament su slavili wino hladnokrvno drûawe, u brdskim krajevima beöe izbila neka nova bolest i vrt se brzo zaboravio. Joö nekoliko dana stajahu gomile i zagledahu grane i puteve, pune uvela liöÊa, ali zaveja meÊava, steûe mraz, kuÊe nestadoöe u magli, more se muËilo u groznoj buri, a pristaniöte se ruöilo na vetru. Dani su prolazili, sneg je jednako vejao. Vrt se bio davno zaboravio. Dugo, posle, jednog dana, ukaza se neka bela, mutna svetlost na nebu. A posle se sneg poËe topiti i neke tiËice poËeöe da doleÊu. NoÊu se nije viöe Ëuo urlik mora, ulice prestadoöe da huje, i bele maËke se pojaviöe po krovovima. Sunce se krilo u magli, ali po kuÊama se prosula bila ipak veÊ neka svetlost, ûuta i meka kao svila.

Nebo se ukaza i dobi mek, bistar sjaj, a zvona poËeöe svako veËe jecati, dugo i bono. Sneg se nije topio tuûno, nego je pevuckao i kikotao i curio za

F SADRéAJ

vrat. Otkrivao je malim ticama pomalo zemqe. One bi radosno doletele, ali ne bi niöta naöle, kqucale bi, odskoËile dva-tri puta, odletele i ne bi se vraÊale nikad viöe. Samo su jele tuûile za snegom, izgubiöe svoje belo perje i krila, kojima su lepröale po meseËini, postadoöe ûute, suhe, naborane. Zima je odlazila, zvezde potamneöe i noÊi ne behu viöe tako ledene i zvonke i sjajne, no tiöe i pune neke plaËne Ëari.

ProleÊe je dolazilo. DrveÊe zalista, grane zapupaöe, veverice su nabasale iz öuma, Ëak u ökole. Duge crvene senke padale su po ulicama, a krovove je grlilo mlado nebo, umorno od öuötawa trave. Svi vrtovi granuöe, ozeleneöe, zaöumeöe.

Babe iziðoöe, izvedoöe decu öto se poËeöe vijati u belim Ëarapicama, belim kao zumbuli, kao beli zumbuli, tihi kao jagawci öto se igraju na travi.

Tada se poËe öaputati po gradu prvo tiho, prikrive-no, o vrtu koji nije hteo da uvene, a sad, izgleda, neÊe da zalista! Qudi su stajali, zapitkivali, cerekali se, izgledali zapaweni. I zaista, kad okolo procvetaöe svi vrtovi, taj vrt ostade mudar, suh, mrtav. Po pozoriötima i kafanama se poËe govoriti o tome. Novine behu baö objavile skupqawe novca za spomenik jednom vladici öto je propovedao svetski mir, donosile su grdne Ëlanke o socijalizmu koji Êe spasti svet i o vojsci koja je gotova da gine. No kad je proöao Lipaw, pojavi se, jednog dana, doktor Meojk, upraviteq botaniËke baöte, sa uËenicima svojim, odevenim u crno. Poneli su silesiju stakladi, duge doglede i male sprave, pune muwa, ulegoöe u ûbuwe, rasturiöe se po öipraûju i poËeöe se dovikivati

F SADRéAJ

i beleûiti neka slova i brojeve. Pred veËe, kad bi bilo mawe rada, zbijale su se gomile pred kapijama. Ali brzo iöËezoöe. Samo su neki, guravi i hromi, dolazili svaki dan, da pomaûu baötovanima da veûu grawe. Oni su vukli vodu sa reke i zalivali leje i drveÊe, donosili teöko kamewe i nabijali zemqu, i tek pod noÊ odlazili gladni i ûedni, osvrÊuÊi se tuûno. No vrt nije ozeleneo, ni zalistao. Uzalud bi se oni, sutradan, opet pojavili i poËeli podizati grawe, vezivati ga, podupirati i zalivati. Svi vrtovi su cvetali davno, ali taj nije zalistao. Po gradu se o tome nije govorilo. Jedna bogata udovica dala je silne novce da se vrt uredi, prekopa i oËisti, no sve beöe uzalud. VeliËanstvo je svako jutro stajalo na prozoru i gledalo prema vrtu, no niko nije znao niöta novo o wemu i niko se o wemu brinuo nije.

Ministri su ga varali i rekli da je vrt predan jednoj bolnici. Oni su nerado govorili o vrtu. No VeliËanstvo se, iznenada, jako zaËudi i zaûali, ali posle mu se dopade da je vrt predan bolnici za sirote porodiqe, i reËe da Êe ga, Ëim bude imao vremena, posetiti. Ministar poblede i ne reËe ni reËi, tek kad je stigao svojoj kuÊi, pao je u nesvest. Ali vaqalo je delati. Brzo je zadobio svoje drugove. Sutradan je vrt bio predan zajedno sa dvorcem bolnici sirotih porodiqa. Za nedequ dana beöe dvorac prazan i okreËen. Crveni jastuci, drvene posteqe su se nameötale, stizali su automobili puni ûena u blagoslovenom stawu öto su, teöke i trome, silazile i lagano iöle stepenicama. Novine su pisale Ëlanke o dareûqivosti kraqevskoj i o socijalizmu koji Êe spasti svet. Kraq je svako jutro stajao na prozoru i gledao put

F SADRéAJ

vrta. »inilo se da on Ëeka, i sad joö, da ugleda negde prvi, zeleni list. Ali vrt je stajao osuöen i pust, stepenice su se ronile, a drveÊe je pucalo suho i mrtvo. Tada, jednog dana, Wegovo VeliËanstvo poseti vrt, koji nije hteo da uvene, a sad neÊe da zalista. Porodiqe su bile obuËene u belo i stajale, trome i teöke, u redu. Kraqa su provodili svud i pokazivali mu sve. On se smeöio i klimao glavom. Wegove srebrne mamuze zveckale su tiho, oko wega su iöli svi tiho i öaputali. »inilo se kao da oËi Wegovog VeliËanstva traûe neöto. I zaista pogled mu je nemirno lutao po rondelama, gde su, nekad, u cveÊu, stajale Nimfe i Dijane. On pogleda putem, gde su stajale osobito lepe orhideje, seti se, kako je u detiwstvu prolazio tuda i oËi mu se zamagliöe od neËeg mutnog i oËajnog. Ministri nisu znali o Ëemu to tako misli i poËeöe mu pokazivati mesta gde je tutwala ona straöna, krvava borba. Ali Ëinilo se, da ih VeliËanstvo ne Ëuje. On je nekim straönim pogledom gledao po vrtu i dvorcu, po alejama i bedemima, kao da se seÊao mnogo Ëega i gledao i traûio neöto. U aleji stajahu, u redu, teöke, trome, blagoslovene ûene. Wegovo VeliËanstvo ih primeti, leËnici i pratwa ubrzaöe i poreðaöe se. Jedan gospodin u crnom pristupi mu ñ htede da otpoËne govoriti. I jedna bremenita ûena ñ u ruci sa kitom cveÊa.

Odjednom se Wegovo VeliËanstvo zagleda nekako Ëudno po vrtu, proöaputa neöto i zasmeja se, i svi se preneraziöe. On se okrete i poðe natrag. Ministri, generali i pratwa zastadoöe preneraûeno zaËas, zgledahu se, pa poðoöe za wim.

Kod vrata se VeliËanstvo opet okrete i pogleda po vrtu. Dole, u aleji, stajale su uplaöene bele,

F SADRéAJ

trome, teöke ûene. Iza wih ne beöe niËeg do suhog drveÊa i tamnog neba. VeliËanstvo se opet nasmeja a taj smeh, öto je zveËao kao razbijena kruna ili lonac od bakra, razlegnu se po vrtu koji nije hteo da uvene, a sad nije hteo da cveta. Ministri, generali, savetnici, vojnici i sluge stajahu preneraûeni i uplaöeni, joö jednom puËe taj sramni i straöni, gadni smeh i oni osetiöe, da su ili oni ili VeliËanstvo ili te ûene ili vrt poludeli.

I pokloniöe se duboko pred VeliËanstvom.

[1919]

F SADRéAJ