ANTOLOGIJA

SRPSKIH

PRIPOVEDA»A

XIX i XX VEKA

ÑFilip ViöwiÊì

Beograd 1999.

Sadrûaj

PRISTUP

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

PRIPOVEDA»I NAäI NASUäNI. . . . . . . . . 10

ANTOLOGIJA

Bogoboj AtanackoviÊ

BUWEVKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Laza LazareviÊ

SVE ÆE TO NAROD POZLATITI . . . . . . . . . . 51

Jakov IgwatoviÊ

PITA 1000 FORINATA . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Milovan GliöiÊ

PRVA BRAZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Stevan Sremac

IBIä-AGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Borisav StankoviÊ

GUGUTKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Simo Matavuq

PILIPENDA (IZ GORWE DALMACIJE). . . . . 143

Grigorije BoûoviÊ

ZLATE IZ SLATINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

Ivo AndriÊ

PUT ALIJE –ERZELEZA . . . . . . . . . . . . . . . 183

Veqko PetroviÊ

SALAäAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

Dragiöa VasiÊ

RESIMIÆ DOBOäAR . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

Miodrag BulatoviÊ

QUBAVNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

Dragoslav MihailoviÊ

LILIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

LEPA JELENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

Vidosav StevanoviÊ

IDEM DUNAV PLIVAM LE–A . . . . . . . . . . . 343

Danilo Kiö

ENCIKLOPEDIJA MRTVIH (»itav ûivot). . . 363

IZBOR

Borisav StankoviÊ

–UR–EVDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394

Simo Matavuq

NAUMOVA SLUTWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403

Miloö Crwanski

VRT BLAGOSLOVENIH éENA . . . . . . . . . . . 413

Rastko PetroviÊ

NEMOGUÆI RATAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427

Stanislav Krakov

ALHIMI»AR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443

Dragiöa VasiÊ

VITLO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453

Veqko PetroviÊ

ZEMQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465

Grigorije BoûoviÊ

»UDNI PODVIéNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . 475

Miodrag BulatoviÊ

PRI»A O SREÆI I NESREÆI . . . . . . . . . . . 485

Ivo AndriÊ

LETOVAWE NA JUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497

Pavle Ugrinov

VOéWA TRAMVAJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . 509

éivojin PavloviÊ

SABQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515

Milisav SaviÊ

PROLAZE LI VOZOVI IBARSKOM DOLINOM 531

Antonije IsakoviÊ

MOLBA IZ 1950. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543

Filip David

PRI»A O TURSKOM »ASOVNI»ARU. . . . . . . 561

Danilo Kiö

IZ BARäUNASTOG ALBUMA . . . . . . . . . . . . 573

Mirko KovaË

IGWAT ILI KUÆA ZA RUäEWE. . . . . . . . . . 595

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

NOÆNI UMETNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607

Milorad PaviÊ

RUSKI HRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615

Aleksandar Tiöma

HIQADU I DRUGA NOÆ. . . . . . . . . . . . . . . . 627

Mnogi kritiËari i teoretiËari proricali su smrt pripovetke, pisali o sumraku wenom, ali bilo je i mudrih, temeqnih i lucidnih tumaËa koji su najavqivali procvat i prevlast pripovedaËke umetnosti.

ObiËnim Ëitaocima, a takvih najviöe ima na svetu, pripovetka je oduvek bila privlaËnija od romana, od drame, pa Ëak i od poezije.

Pripovetka je, kaûe tzv. nauka o kwiûevnosti, Ñizraziti tip fabulativne prozeì, Ñsredwa prozna pripovedna formaì koju je Ñteöko definisatiì. Ona je Ñkwiûevni oblik koji po svojim karakteristikama stoji izmeðu narodne pripovetke, sa jedne, i novele i romana, sa druge straneì. U woj je sve podreðeno zanimqivoj fabuli, dogaðaju u kojem je piöËeva paûwa usmerena najËeöÊe na jednog junaka, jednog pripovedaËa. A nisu od malog znaËaja ni jezik pripovedawa, ni melodija. (Gotovo do juËe kod nas su mnoge prozne kwige imale podnaslov Ñpripovetkaì, Ëak i kad je bez dvoumqewa reË o romanima, o kwigama sa viöe stotina stranica. A u savremenom dobu su neke pripovetke dobile odrednicu Ñromanì.)

Sve podele i grupisawa pripovedaka su mehaniËke i vankwiûevne. Za vrednost jedne priËe nije od presudnog znaËaja da li je ona seoska, urbana, druötvena, psiholoöka, istorijska, qubavna, omladinska, fantastiËna, stvarnosna, postmoderna, kratka, realistiËka... itd.

Za sto pedeset godina, vreme koje pokriva ova kwiga, srpska pripovetka imala je tri bremenita i plodna perioda, tri Ñzlatna dobaì: 1. posledwa Ëetvrtina proölog veka, 2. prva decenija posle Velikog rata, i 3. sedma i osma decenija ovoga veka.

F SADRéAJ

(Prve dve decenije od tog stoleÊa i po srpska pripovetka je lutala u romantiËnim i pouËitelnim maglama, a posledwe dve decenije joö traûe svoje vodeÊe, Ëelne pisce.)

Dve treÊine pripovedaka u ovom izboru napisano je i objavqeno u ta tri zlatna talasa, u tih öezdesetak burnih pripovedaËkih godina.

2.

Prvo zlatno doba dalo nam je Ëitavu plejadu vrhunskih pripovedaËa, pisaca koji su postavili temeq i tradicionalne i moderne srpske pripovetke, bez kojih nije moguÊe ni zamisliti srpsku kwiûevnost. Najistaknutiji su Ñotac srpskog romanaì Jakov IgwatoviÊ, ÑosnivaË realistiËke pripovetkeì Milovan GliöiÊ, Ñtvorac srpske psiholoöke pripovetkeì Laza LazareviÊ, Ñmajstor pripovedaËì Simo Matavuq i Ñpatrijarh srpske prozeì Stevan Sremac. Ali nije mali udeo ni pisaca iz neöto ranijeg perioda, kakvi su Stjepan Mitrov Qubiöa, Bogoboj AtanackoviÊ ili Jovan GrËiÊ Milenko, kao ni pripovedaËkih majstora formata jednog Janka VeselinoviÊa, Dragutina IliÊa, Svetolika RankoviÊa, Radoja DomanoviÊa ili Ilije VukiÊeviÊa.

Na kraju toga doba javqa se pravi gorostas, Borisav StankoviÊ, pisac najskladnije i najpotresnije kwige proznih portreta (Boûji qudi), a pored wega joö i Ivo Æipiko, Svetozar ÆoroviÊ i Petar KoËiÊ.

F SADRéAJ

U drugom dobu, odmah posle Velikog rata, punim dahom nastavqaju da piöu Grigorije BoûoviÊ, pripovedaË rudarskog kova, streqan i zabrawen posle Drugog svetskog rata, i Veqko PetroviÊ, pisac sa obe noge na zemqi, a na velika vrata ulaze u srpsku kwiûevnost pisci razliËitih poetika: naö buduÊi, prvi i jedini Nobelovac, pripovedaË öirokih vidika Ivo AndriÊ, pesnik i prozni klasik Miloö Crwanski, razapet izmeðu Straûilova i Hiperboreje, gurnut u emigraciju gotovo Ëetvrt veka, i Dragiöa VasiÊ, pisac dekretom izbrisan iz srpske kwiûevnosti posle komunistiËkog ustoliËewa na vlasti. Ali tu su i znaËajni pisci bez kojih treÊa decenija ne bi imala zlatnu propovedaËku auru: Rastko PetroviÊ, MomËilo NastasijeviÊ, Stanislav Krakov i Stanislav Vinaver. (Kao öto istom tom pripovedaËkom krugu pripadaju joö i pisci kakvi su Isidora SekuliÊ, Milan Kaöanin ili Branimir ÆosiÊ.)

Dolazak treÊeg doba najavio je Miodrag BulatoviÊ, prozom tzv. ÑfantastiËnog realizmaì, ali znaËaj u najavi prave poplave vrhunskih pripovedaËa on deli sa Antonijem IsakoviÊem, Vladanom Desnicom, Slobodanom XuniÊem, Mihailom LaliÊem, Brankom ÆopiÊem, Vojom »olanoviÊem ili Miodragom BorisavqeviÊem.

U treÊem dobu punu zrelost postiûu pripovedaËi nekoliko generacija i razliËitih poetiËkih usmerewa, a u prvom krugu su pripovedaË Ñqudske patwe i milostiì Dragoslav MihailoviÊ, pisac Ñbaröunasteì i Ñenciklopedijskeì maöte Danilo Kiö i Ëelnik Ñstvarnosne prozeì, Ñproze

F SADRéAJ

novog stilaì Vidosav StevanoviÊ. A znaËajne i zanosne kwige, sa antologijskim priËama, objavquju u toj treÊoj zlatnoj pripovedaËkoj oluji pisci kakvi su: Boöko PetroviÊ, MomËilo Milankov, Aleksandar Tiöma, Danilo NikoliÊ, Pavle Ugrinov, Milorad PaviÊ, Borislav PekiÊ, Svetlana Velmar-JankoviÊ, éivojin PavloviÊ, Filip David, Branimir äÊepanoviÊ, Mirko KovaË, Milisav SaviÊ ili David Albahari...

Roman je u posledwoj Ëetvrtini dvadesetog veka, u srpskoj kwiûevnosti, dobio krila, ali ni pripovedaËi ne odustaju. Kwige koje treba i dvaput Ëitati objavquju: Mirjana PavloviÊ, Radoslav BratiÊ, Radovan Beli MarkoviÊ, Milica MiÊiÊ Dimovska, Jovan RaduloviÊ, Svetislav Basara, Mihajlo PantiÊ, Radoslav PetkoviÊ, Nemawa MitroviÊ, Vladimir Piötalo, Aleksandar Gatalica...

(Ne znam da je igde, u bilo kojem tekstu, na ovako malo prostora, stalo toliko znaËajnih imena: öezdeset i pet pisaca bez kojih savremena, moderna, nova srpska kwiûevnost ne bi ni postojala. Bez kojih srpska proza ne bi imala onaj znaËaj, o tome su i strani kritiËari govorili i pisali, koji u svetskoj i evropskoj kwiûevnosti veÊ viöe od tri decenije ima.)

3.

Za stotinak godina objavqeno je Ëetrdesetak antologija (raËunajuÊi i kwige koje nemaju reË Ñantologijaì u naslovu: zbornike, almanahe, panorame, zbirke, preglede...), a najviöe u posledwoj Ëetvrtini veka. Antologije su u

F SADRéAJ

savremenom kwiûevnom ûivotu, umesto da budu Ëitanka ili vaga, trapovi vrhunskih ostvarewa, postale mustra, tj. moda, ili stratiöte. Ako su u proölom veku najbrojniji bili kalendari i almanasi, te Ñkwige za dobre celiì iliti Ñcvetniciì, druga polovina ovoga veka postala je raj (pakao i Ëistiliöte, istovremeno) za izbore, za panorame, za antologije.

ReË antologija (roðena od grËkih reËi koje znaËe cvet i reË), kojoj su najbliûe po znaËewu reËi hrestomatija ili analekta, znaËi bukvalno: Ñbrawe cveÊa, cvetnik; zbirka odabranih... zbirka najlepöegaì (Vujaklija), a u ovom sluËaju: zbirka izabranih kwiûevnih dela iliti Ñzbirka cveÊaì srpske pripovedaËke umetnosti.

Trebalo bi, dakle, da u kwigama koje nose peËat reËi antologija, svi radovi budu ono najboqe öto su wihovi autori napisali. Ali da nije uvek tako (ÑsluËaj je najveÊi komedijant na svetuì) uveriÊe se svako ko pregleda sve one izbore koje sam i s‚m imao u rukama. O tome da u velik broj Ñantologijaì nisu uvröteni najboqi radovi, pa ni najboqi autori (vodeÊi pisci svoga doba), svedoËi i porazna istina da su mnogi izbori pali u zaborav, da su mnogi i preÊutani, odmah posle prvog i jedinog objavqivawa.

4.

Antologija srpskih pripovedaËa XIX i XX veka ima dva dela, dva prozna kruga, dva visoka nivoa. U prvom delu je moj izbor pripovedaka

F SADRéAJ

(pravih, nezaobilaznih remek-dela), koje su napisali pisci koje smatram najznaËajnijim, a u drugom je moj izbor najboqih pripovedaka iz svih izbora koje sam pregledao pripremajuÊi ovu antologiju.

U oba dela su priËe koje dostojno predstavqaju svoje tvorce, priËe koje pokazuju wihovo majstorstvo u punom svetlu, priËe koje bi mogle biti i wihove miqenice, priËe koje Êe i Ëitaoci moÊi voleti.

Povodom ove kwige, kao i kad su sliËne u pitawu, moguÊe je postaviti mnogo pitawa, jer svaki ovakav izbor pred sastavqaËa (i Ëitaoce, na kraju) postavqa mnogo glavoboqa, dilema, zagonetki, otkriÊa, zamki, problema, radosti, tuga i opomena.

5.

Prvo pitawe moglo bi da glasi: Zaöto je ova kwiga dobila ime Antologija srpskih pripovedaËa H²H i HH veka?

Jednostavno i prosto: zbog toga öto sam izabrao da kostur ove kwige Ëine oni pisci koji, po mojim Ñukrötajimaì kriterijuma vrednovawa i sviðawa, pa i po sudovima struËwaka raznih perioda i poetika, Ëine prvi krug srpskih pripovedaËa. Wihovo mesto na skali vrednosti ne bi bilo tako visoko da ih ne prati öiroka lepeza pisaca znaËajnih proznih kwiga, pisaca vaûnih za kwiûevnost jednog malog evropskog naroda kakav je srpski. (Da li bi Ivo AndriÊ ili Miloö Crwanski napisali svoje kwige da pre wih ili u isto vreme, primera radi, nisu pisali Bora

F SADRéAJ

StankoviÊ, Simo Matavuq, Stevan Sremac, Rastko PetroviÊ, Ilija VukiÊeviÊ, MomËilo NastasijeviÊ, Janko VeselinoviÊ, Petar KoËiÊ, Stanislav Krakov...?)

Moja namera nije bila da presuðujem pripovedaËima, ni onima Ëije priËe su u ovoj kwizi, ni onima koji su ostali izvan korica. IzdavaËki razlozi (materijalni troökovi, besparica, kupovna moÊ, osiromaöene biblioteke), kao i moja ûeqa da sve öto izaberem stane u jednu kwigu, presudili su da od svakog pisca, u oba dela, unesem tek po jednu priËu. U pravoj, totalnoj antologiji svi za wu odabrani pisci dobili bi, verovatno, i drugaËiji raspored i, sigurno, razliËit broj priËa.

Ali prava (poötena, totalna, veËita, bezgreöna, mamutska... itd.) antologija srpske pripovetke moûda nikada neÊe ni stiÊi u ruke Ëitalaca, na kwiûarske pultove i u rafove biblioteka. U woj bi trebalo objaviti oko tri stotine priËa od sedamdesetak srpskih pisaca, öto moûda ni na pet hiqada ötampanih stranica ne bi stalo. (U kwigu takvog obima mogla bi da stane celokupna srpska poezija koju ne bismo smeli da zaboravimo. I neupuÊenima je jasno koliko sastavqaËi pesniËkih, nasuprot sastavqaËima proznih antologija, imaju lagodniji posao. Ali svako ko ozbiqno razmisli o oba posla, videÊe da su pred antologiËarima koliko interesantni toliko i odgovorni, koliko vaûni toliko i teöki, koliko nezahvalni toliko i ograniËeni zadaci i problemi.)

F SADRéAJ

Ova antologija je prva kod Srba koja, bez ikakvih ograniËewa, pokriva jedan dug period srpske pripovetke. Ona zapravo daje sliku moderne, savremene (u najöirem smislu reËi) srpske pripovedaËke umetnosti: od sredine proöloga veka do naöih dana. Ako ne raËunamo na jedan ûanr svedenu Palavestrinu Kwigu srpske fantastike koja je gotovo osam i po vekova dala u jednom a jedva koje leto viöe od polovine (dvadesetog) veka u drugom tomu, do sada je jedino GligoriÊeva

Antologija srpske proze u dva toma sabrala priËe pisane sedam decenija, a PantiÊeva Antologija srpske pripovetke 1945ñ1995. u iste korice sakupila je prozu stvaranu pedeset godina. Isto tako, Ëetiri kwige pod zajedniËkim naslovom PripovedaËi, ötampane na 1. 400 strana u kolekciji ÑSrpska kwiûevnost u sto kwigaì (Srpska kwiûevna zadruga i Matica srpska), pokrivaju jedan duûi period, neöto viöe od jednog veka, ali u wima su zastupqeni jedino oni pisci koji u toj ediciji nisu dobili samostalne kwige.

Ova antologija se razlikuje od svih do danas objavqenih kwiga (koje su joj sliËne po naslovu, ûanru ili karakteru). Ona nije ni tematska, ni stranaËka, ni motivska, ni generacijska, ni usko vremenski ograniËena. Ne diûe u oblake ni romantizam ni realizam. Ne okreÊe glavu ni od tradicionalnog, ni od modernog. Ne spuöta na zemqu, ne diûe u oblake, ni tzv. stvarnosnu, ni tzv. gradsku, ni tzv. postmodernu, ni tzv. seosku prozu. Sve pripovetke u woj (u oba dela) sloûene su hronoloöki, po vremenu prvog objavqivawa.

Nema nikakvih tematskih blokova, grupa ili celina, nikakvih uËitavawa, nikakvih

F SADRéAJ

vankwiûevnih razloga. Sve je u prirodnom redu, onako kako je i nastajalo.

VeÊina pripovedaËa u ovom izboru ima toliko dobrih, majstorski napisanih priËa, da bi svako od wih mogao imati svoju antologiju od po nekoliko stotina stranica. Iz tih antologija birao sam pripovetke za ovu kwigu. A birao sam ih, kako bi jedan stari estetiËar i antologiËar rekao, Ñpo wihovoj lepotiì. (Lepota je ovde sinonim za reËi kakve su: vrednost, znaËaj, suötina, majstorstvo, bogatstvo, smisao, ritam...)

6.

Oko drugog pitawa, zaöto ova kwiga ima dva dela, imao sam viöe dilema.

U prvom delu je, dakle, moj izbor pripovedaka onih pripovedaËa koje smatram najznaËajnijim. Pre dvadeset godina taj izbor bi bio sigurno drugaËiji, a sutra joö ne znam kakav Êe biti (ali i tada kao i sada: pre strog nego blag). Vaûno mi je bilo da izabrane priËe budu zaötitni znak pisaca koji su ih napisali. (Znam dobro da AndriÊ, na primer, ima dobrih priËa za dve-tri kwige ñ s‚m je potpisao jedan izbor od 35 priËa ñ ali sam wegov Ñromanì o –erzelezu ovde izdvojio i zbog vrednosti same priËe i zbog wenog proûimawa sa ostalim priËama u izboru. Takav antologijski izbor mogli bi imati i V. PetroviÊ, S. Matavuq ili D. MihailoviÊ, da druge iz prvog dela ove kwige i ne pomiwem.)

A prvi zadatak drugog dela ove Antologije je da iz svih izbora koje sam pregledao (vidi ÑBibliografiju i komentareì, u dodatku), uporedio

F SADRéAJ

i prouËio, odvojim one autore kojima su drugi prireðivaËi odabrali najmawe sedam priËa ili koji su zastupqeni u najmawe sedam antologija (izbora, panorama, pregleda...).

To öto su ih i drugi prireðivaËi izdvajali, öto su im birali najboqe pripovetke (po raznim kriterijumima, sa razliËitim motivima, u vremenu i nevremenu), otvorilo im je vrata ove kwige.

Tako se dogodilo da i u ovoj antologiji (kao i u onima pre we, a verovatno i u onima koje Êe se uskoro pojaviti) ima nekoliko pripovedaka koje se Ñseleì iz jednog u drugi izbor. Kritika i sastavqaËi utvrdili su visoku kwiûevnu vrednost pojedinih priËa, onih koje imaju znaËaj i za autora i za srpsku kwiûevnost. (Takve su, primera radi, u 4 izbora ÑVitloì i ÑU gostimaì Dragiöe VasiÊa ili ÑZapisi o darovima moje roðake Marijeì MomËila NastasijeviÊa, ÑInicijaliì Vidosava StevanoviÊa u 5 izbora, ÑKrikì Branimira äÊepanoviÊa u 6 izbora, u 3 izbora ÑZlate iz Slatineì Grigorija BoûoviÊa ili ÑEnciklopedija mrtvihì Danila Kiöa, ili u 8 izbora ÑQubavniciì Miodraga BulatoviÊa... itd.)

Odgovor na pitawe da li je jedan prireðivaË odreðenu priËu otkrio tek u izboru drugog, ili je izabrao drugu zbog toga öto je ona koju visoko vrednuje veÊ objavqena u nekom izboru, nije tema za ovaj pristup. U ovoj antologiji sve priËe su tu na prvom mestu zbog toga öto ih smatram vrednim, vrhunskim delima, vaûnim za srpsku pripovedaËku umetnost.

F SADRéAJ

7.

A na treÊe pitawe, zaöto baö ove priËe, svi Êe traûiti odgovor (ili bar imati svoje miqenice).

Svi pisci u ovom izboru imaju viöe antologijskih priËa (a ima i takvih pisaca Ëija bi bar jedna priËa, Ëak i ako oni ne pripadaju samom vrhu srpske pripovedaËke umetnosti, mogla da se naðe u kakvom drugaËijem izboru), buket ili nisku pripovedaËkih bisera. Izbor bilo koje od wih, u prvom delu ove kwige, pa Ëak i u drugom, predstavqa Ñukrötajì vrednovawa i sviðawa pisca ovog pristupa (tzv. predgovora). A imao sam i nekoliko razloga da tematski i stilski ukrstim pojedine priËe iz razliËitih perioda (ÑBuwevkuì i ÑQubavnikeì, ÑSve Êe to narod pozlatitiì i ÑIdem Dunav plivam leðaì, ÑGugutkuì i ÑLepu Jelenuì, ÑIbiö-aguì ili Ñ»udnog podviûnikaì, na primer). Iako dobro znam da su sva moguÊa Ñukrötenaì Ëitawa ovih priËa plod naknadne pameti, uzrasta ili vrste obrazovawa, naËina razumevawa ili umiöqaja.

PriËe koje sam izabrao smatram znaËajnim, Ëak i remek-delima, ne samo u okvirima opusa jednog pisca nego i u srpskoj kwiûevnosti. (Znam da bi i mnogo prisutnije i veÊe kwiûevne sredine, svetski centri, krojaËi ukusa, poûeleli mnoge od priËa u ovoj kwizi.)

Kada je reË o izboru priËa za prvi deo ove kwige, imao sam odreöene ruke. U drugom delu birao sam jednu od veÊ izabranih (a znam dobro da i veÊina tih pisaca ima priËa bar za jednu antologijsku kwigu). Ali i kad se sve sabere, niko

F SADRéAJ

ne moûe da pobegne od subjektivnosti, od svog Ëitawa i proveravawa vrednosti.

8.

Pre ove antologije godinama sam ponovo Ëitao kwige srpskih pisaca, romane i pripovetke, pripremajuÊi AzbuËnik prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka (privatno objavqen 1991, a proöirena i konaËna redakcija 1995), priruËnik, Ëitanku iliti osobitu antologiju prideva, kwigu za koju je napisano da je Ëak i Ñnova vrsta romanaì. Danas mislim da sam joö tada, pre Ëetvrt veka, poËeo i ovu kwigu da pripremam.

Prozne antologije u naöoj kwiûevnosti pre su zbornici, almanasi, pregledi, panorame srpskih pisaca nego srpskih pripovedaka. I kada to ne potpiöu, sastavqaËi se trude da u izborima obavezno imaju odreðena imena, po spisku. Oni u prvi plan isturaju svoje afinitete, koncepcije ili poetiËke programe, a Ëesto viöe vode raËuna o tome koga Êe da izostave nego da oni koje uvrste u svoj izbor budu antologijski predstavqeni Ëitaocima. (Dobar primer za to je feqtonska Ñprozaì M. Crwanskog ugurana u antologiju, tj. panoramu srpske proze u Ñpostmoderno dobaì A. Jerkova, doba za koje niko ne zna kada je poËelo ni da li Êe se ikad zavröiti.)

Sila ne vodi raËuna o vrednostima, rekao sam jednom znamenitom srpskom piscu (antologiËaru koji i u ovoj kwizi ima priËu), kad smo priËali o dve Zadrugine antologije, ratnoj i prvoj posle rata:

F SADRéAJ

obe su objavqene u istom kolu, gotovo i pod istim brojem. Prva je izbrisana i iz bibliografije, a druga je, Ñu Ëvrstoj neraskidivoj zajednici sa ostalim naöim narodimaì, uvela SKZ i Srbe Ñu lepöu buduÊnostì; u prvoj je objavqeno nekoliko znaËajnih, u drugoj uglavnom podobnih priËa; prvu su potpisali autori, druga iznad naslova nema imena sastavqaËa; prva je zakopana i pod sedam peËata zakquËana, druga ubaËena u sve narodne, komitetske i ökolske biblioteke.

9.

Ova antologija pravqena je viöe zbog Ëitalaca, u prvom redu onih koji od kwiûevnosti ne oËekuju razonodu, nego zbog pisaca i kritiËara. Ona je kita, buket srpskih pripovedaËa koji u rukama drûe svaki po jedan ili dva cveta, po jednu ili dve priËe (priËe koje Êe, u jednom dahu, sa uzbuðewem kakvo sam i sam imao u svakom susretu sa wima, ponovo proËitati i oni koji ih napamet znaju).

Znam da Êe biti i Ëitalaca i struËwaka, amatera i profesionalaca koji Êe mi potajno ili javno (krtiËki ili kritiËki) zamerati öto sam i svoje priËe uvrstio u ovaj izbor. Osnovno pravilo koje je u temequ ove kwige dalo mi je pravo da (ko ima sedam priËa u drugim izborima, ili je prisutan u najmawe sedam antologija) u drugi deo unesem ÑNoÊne umetnikeì, a za prvi deo i ÑLepu Jelenuì u wemu spreman sam da snosim sve kwiûevne i wima srodne posledice, kako danas tako i u novom milenijumu. (»itao sam priËe koje sam sam napisao isto tako kritiËki i strogo kao i

F SADRéAJ

F SADRéAJ

10.

Na kraju, mnogi misle da su predgovori u ovakvim kwigama Ñnajvaûniji, ili barem najzanimqiviji deoì. Ali svako ko pregleda postojeÊe izbore i proËita sve uvodne tekstove u wima, uveriÊe se da veÊina ima tanuönu vezu sa autorima i stotinama stranica koje ih prate. (Izuzetak su predgovori Q. JeremiÊa, G. TeöiÊa ili R. MikiÊa.) PrireðivaËi najËeöÊe piöu o svemu öto ih muËi, od teorije do magle, od glavobolnih do ökolskih problema, a najmawe o kwizi koju su Ñkomponovaliì, o autorima i priËama koje su izabrali.

Ovaj predgovor je samo putokaz, krajputaö za Ëitaoce koji ûele da Ëitaju dobre priËe, uvodno slovo za jedan od moguÊih izbora antologijskih pripovedaka najznaËajnijih srpskih majstora kratke forme.

Ali da se vratim prvoj reËenici ovog ÑPristupaì (ako ne mogu da je demantujem, bar da je korigujem): nekoliko antologija srpskih pripovedaka, a na prvom mestu JeremiÊeva i GligoriÊeva, TeöiÊeva i Palavestrina, MikiÊeva i PantiÊeva (vidi ÑBibliografiju i komentareì u ovoj kwizi), imaju znaËaj koji se öiri i izvan korica u kojima su ñ nisu uzalud pravqene. A potajno se nadam da Êe i ova moja Antologija srpskih pripovedaËa XIX i XX veka preûiveti prvi roðendan i joö dugo disati svojim punim proznim stranicama.

F SADRéAJ

P. S.

U ovoj antologiji ima 46 priËa od 35 pisaca. Najstariji je roðen 1822 (J. IgwatoviÊ), a najmlaði 1960. godine (N. MitroviÊ). Prva priËa objavqena je 1852 (ÑBuwevkaì), a posledwa 1998. godine (ÑDan za klenoveì). PriËe su preuzimane iz razliËitih izdawa, mnogi pisci nisu stavili potpis ispod tzv. konaËne redakcije izabranih priËa. Niöta u wima nije mewano, niöta redaktorski ujednaËavano, osim pisawa reËi ÑBogì koja je u svim posleratnim izdawima strogo, po partijskom pravopisu, pisana uvek malim slovom.

U Beogradu, u proleÊe 1999. godine

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

F SADRéAJ

Bogoboj AtanackoviÊ

BUWEVKA

²

DEVOJA»KA MARAMA

Tamo gde se Vojvodstvo s Maxarskom graniËi leûi jedna ubava varoöica, koja se zove Baja.

Pre pedeset godina Baja bejaöe Ëisto srpsko i buwevaËko mesto.

Danaöwim danom Srba nema viöe od nekoliko stotina; Buwevaca ima oko pet hiqada; ñ dva kraja varoöi u kojima Buwevci ûive zovu se: Pisak i

Salaöi.

* * *

Bejaöe u nedequ posle podne.

Sav svet beöe na ulicama. ñ Pred domovima, pod hladom od bagrena, seðahu u krugovima qudi, ûene, momci i devojke.

Gdekoji prohoðavahu se po ulicama i pevahu razliËite narodne pesme.

F SADRéAJ

Drugi se pratiöe sa gajdama i tamburama...

Veseo svet, veseli qudi!

Pred jednim domom, u hladu od dva bagrena, seðaöe jedna lepa devojËica, zamiöqena, setna i nevesela.

OËi je k zemqi spustila, u ruci je imala lep cvet ñ ûuti öeboj, i wim se igrala.

Tako je to dugo trajalo, devojËica bejaöe uvek sama, jednako u svoje misli zadubqena, pogdekoji put tihi uzdisaj poukrade se iz wenih prsiju.

ÑHvaqen Isus, Qubo!ì

DevojËica se trgne na ove reËi kojima je bejaöe pozdra-vila jedna mlada ûena.

ÑAmin uvek!ì ñ odgovori joj posle.

ÑQuboì ñ reËe devojËici mlada, posadivöi se na klupu do we ñ Ñja sam doöla za ono öto smo divanili u nedequ; ja sam ti opet donela od Jakova pozdravqe, da mu poöaqeö svoju maramu, ako hoÊeö poÊi za wega.ì

DevojËica uzdahne; posle ûalosno odgovori: ÑMani me se, snaho, veÊ si mi dosadila s tom porukom.ì

ÑZa ime Isusovo, curo, öto budaliö kad nisi budala? Daj svoju maramu da nosim Jakovu; ako danas daö maramu, sutra ti jabuka ne fali. ñ Qubo, ja sam ûena koja ne umem lagati, ali, duöe mi, ja lepöe jabuke nisam videla nego öto je pripravio Jakov za tebe, pa mi je pokazao i öesnaest novih dukata öto Êe doneti na kriû u jabuci.ì

DevojËica niöta ne odgovori, a mlada, videvöi to, produûi:

ÑJa znam kako Êe Jakov darivati svoju curu: nijedan momak na Pisku i Salaöu to nema öto Êe on

F SADRéAJ

svojoj curi dati. On neÊe Ëekati ni ugovora, veÊ Êe odmah doneti dva bureta rujnoga vina; svome tastu daÊe dolamu i Ëaköire od plavetne Ëohe, svome öuru Ëizme i srebrne mamuze, svima snahama od tri kolena papuËe, Ëarape i svilene marame, a nevesti Êe dati nov novcat ubradaË od suvoga zlata, svilen prsluk sa srebrnim pucadima, sukwu i pregaËu od prepredene svile ñ ta Jakov je gazdinsko dete, davno nije bilo u Salaöima takog pouzdanog momka, tebe hoÊe da uzme, daj da mu nosim tvoju maramu.ì

ÑSnaho moja, zar ti ne znaö da nije blago ni srebro ni zlato?ì ñ odgovori devojËica tuûnim glasom.

ÑDabogme, Qubo, ali jeste blago öto je srcu drago, a Jakov je lep i pouzdan momak; takav momak je uvek drag srcu devojaËkom.ì

ÑQubo!ì ñ produûi opet mlada posle malo Êutawa, videvöi da se devojka ne da nagovoriti ñ Ñti Êeö se kajati öto me nisi posluöala.ì

ÑNikada, snaho.ì

ÑKad Ëuju momci da si ti Jakovu dala korpu, nijedan te viöe neÊe hteti ni pogledati; ako ti Jakova odbijeö, nikad neÊeö naÊi jarana u celoj Baji.ì

ÑNi neÊu.ì

Mlada, videvöi da niöta ne moûe uËiniti, ustane srdito s klupe.

ÑNemoj se srditi, snaho!ì

ÑKako se ne bih srdila! Takav momak, kao öto je Jakov, da dobije korpu! A on tebe tako begeniöe kako te nikad niko neÊe begenisati. Pa bar da mi kaûeö zaöto ne moûe niöta biti.ì

ÑOno biva öto je suðeno!ì ñ odgovori devojËica uzdiöuÊi i svoju snahu za ruku uhvati.

F SADRéAJ

U taj mah naglo dotrËe dva kowa u kolima; kowe je gonilo jedno momËe otprilike od 15 godina.

Doöavöi prema domu pred kojim je sedela Quba sa svojom snahom, momËe zaustavi kowe, pa poviËe:

ÑPomozi Bog, sestro!ì

ÑBog te pomogao!ì ñ odgovore obadve ûenske u jedan mah.

ÑGde je dom staroga Joze P... Êa?ì ñ zapita momËe. ÑOvo je!ì ñ odgovori Quba, pokazivajuÊi dom

pred kojim je sedela.

ÑDa nisi ti wegova kÊi Quba?ì ÑJesam.ì

MomËe skoËi s kola, priðe k ûenskima, uhvati Qubu za ruku i povede je na stranu jedno dva-tri koraka.

Posle otkopËa svoj prsluk, izvadi iz nedara jednu hartiju, iz koje izmota jedan zlatan prsten.

ÑPoznajeö li ovu burmu?ì

ÑPoznajemì ñ odgovori devojka, zarumenevöi se do oËiju.

Ñ»ija je?ì

ÑTo je burma Miloöa K...ì

ÑDobro, ti si koju traûimì ñ reËe momËe. Posle toga pristupi bliûe devojci, pa joj neöto na uvo priöapÊe.

Devojka cikne, posle se uzdrkÊe, kao da je groznica hvata, obadvema rukama stisne svoje prsi, a lice joj prebledi kao u mrtvaca.

Wena snaha pritrËi da je prihvati, i zapita öta joj je.

ÑIdi, idi brzo... po Jakova, neka doðe sa svojom jabukom... joöt danas... ali danas, ili nikada.ì

Mlada je Ëudno pogleda.

F SADRéAJ

ÑIdi, traûi Jakova, ma gde bio, neka danas doðe; ako danas ne doðe, neka ne dolazi nikada!ì

I, posle ovih reËi, joöt neöto tiho rekavöi momËetu, jedva se dotura do klupe, na koju pade kao bez duöe, i na oËi joj udare plahe suze.

²²

ZLAÆENA JABUKA

Ñ»iËo, ja sam poslala svoju maramu Jakovu; danas Êe doÊi Jakov s jabukom da me prosiì ñ govoraöe Quba svome starome ocu, kad je posle mnoga plaËa i jadikovawa stegla svoje srce i u sobu uöla.

ÑO, devico Marijo!ì ñ vikne wena mati, Ëuvöi ovo. ñ ÑPa zaöto ne reËe ti to odavna, da se pripravimo za doËek?ì

I posle ovih reËi, ne doËekavöi ni odgovora, uûuri se, otvori jedan, drugi sanduk, poðe ovamo-onamo, drûí ovo-ono; kako okretna bejaöe, zamalo ona ti postavi trpezu belim ÊerÊelijskim Ëaröavom, metne peËene kolaËe i rujno vino na trpezu.

Izmeðu toga Jozo uzme za ruku svoju kÊer i izvede je u avliju.

ÑDete mojeì ñ govoraöe joj ñ Ñti si poslala momku svoju maramu, a oËi su ti suzne! ñ äta je tebi, kÊeri moja?ì

ÑNiöta, babo!ì

ÑNemoj kriti od mene, kÊeri moja. Ako ti ne begeniöeö momka, nego si mu poslala maramu öto je rodbina napala na tebe, i öto je momak bogat,

F SADRéAJ

onda ne primaj jabuke, jer Êeö nesreÊna biti. ñ Od blaga nema fajde, kad srce nema svoje drago.ì

ÑJa to znam, babo!ì ñ odgovori devojka, u suzama guöeÊi se.

ÑDobro, dete moje, ako je tvoja voqa, i ako je suðeno, a ono neka bude, ja neÊu protiv tvoje voqe; ñ ali se dobro razmisli, moja kÊeri, ti nisi na odmet tvome babi.ì

I posle ovih reËi, poqubivöi svoje dete, uðe u sobu.

U tom se sumraËak spusti, trpeza bejaöe gotova za prosioce, koji doðoöe posle pol sata otprilike: Jakov, wegov otac i stric, sa snahom Qubinom, po kojoj je devojka poslala maramu mladoûewi.

Svi bejahu obuËeni u sveËano ruvo; uöavöi u sobu, starac napred, a ostali za wim redom; novi svekar, umesto obiËnog ÑHvaqen Isus!ì, progovori:

ÑOd nas vam dobra voqa, prijateqi, koji ste rodili i za udadbu odíranili lepu curu.ì

ÑOd nas vam joö boqa ñ vama koji doðoste do nas, i koji kaûete da ste naöi prijateqiì ñ odgovori Qubin otac. ñ ÑAko ste prijateqski doöli, koje nam dobro nosite?ì

ÑNosimo vam mir i sreÊu u dom svi od srca vama svima, a naö momak vaöoj devojci zlaÊenu jabuku.ì I posle ovih reËi stari posedaöe okolo trpeze, a momak izvadi svilenu maramu, u kojoj bejaöe velika lepa jabuka, a u jabuci zadeveno na kriû öesnaest dukata. Metnuvöi ovu jabuku na

trpezu, momkov otac progovori:

ÑNaö momak daje zlaÊenu jabuku i s jabukom svoje srce vaöoj curi; ako ste vi tomu voqni, i ako je vaöoj curi pravo, neka primi jabuku i neka bude naöa pred Bogom i pred svetom.ì

F SADRéAJ

Kad ovo izgovori Jakovqev otac, devojaËka majka iziðe iz sobe i malo posle uðe opet, vodeÊi sobom svoju kÊer.

Quba uðe, priðe k trpezi, uzme jabuku, poqubi je i metne je u svoju pregaËu.

Ñéiva bila i sina rodila!ì ñ uskliknuöe radosno prosioci, napuniöe Ëaöe rujnim vinom, piöe i pevahu svatovske pesme. Quba stajaöe bleda kao smrt u uglu od sobe. Jakov priðe k woj, pa joj reËe:

ÑQubo, kad da ti donesu zaove pogaËu?ì

ÑKad im bude voqa, Jakove, ali ti doði joöt danas do ponoÊi na kolima sa dva dobra kowa.ì

Jakov je pogleda.

ÑNe gledaj me tako, Jakove, nego me posluöaj danas, a ja Êu tebe sluöati celoga ûivota. Ja ûelim da ti danas pre ponoÊi kod mene budeö na kolima sa tvoja dva najboqa kowa. ñ Ako si öto novaca pripravio, da me darivaö o prstenu, donesi sad sve.ì

ÑDobro.ì

ÑJe lí ti pravo?ì ÑJeste.ì

ÑDobro, Jakove, ti Êeö meni danas po voqi uËiniti, a ja Êu tebi vraÊati dokle god budem ûiva.ì

²²²

VODICA

Izmeðu Baje i Monoötora ima jedna ugodna dolina meðu zelenim vinogradima. Nasred te doline ima izvor, iz koga izvire ûiva voda.

F SADRéAJ

Joöt u stara vremena ova dolina i ovaj izvor bejaöe sveto mesto Srbima pravoslavne vere.

Danaöwim danom ovo je mesto sveto svima hristijanima koji u Baji i oko Baje ûive. Srbi, Buwevci, Nemci, Maxari, svi dolaze ovamo, tu se Bogu mole, i svi zovu ovo mesto srpski: Ñvodicaì.

Ali Srbi ovo mesto i danas veÊma poötuju nego drugi.

UoËi –urðeva i Preobraûewa Srbi Ëitaju bdewa i molitve, i u te dane narod se skupqa iz cele okoline na Ñvodiciì.

Gdekoji donose svoje bolesnike Ëak iz Subotice, Sombora, BeËeja, Kawiûe i drugih dalekih mesta, jer narod veruje da Êe se onaj bolesnik isceliti koji se uoËi Preobraûewa ili –urðeva kod ovoga izvora Bogu pomoli i umije.

Vera spasava... Mnogi naðoöe leka koji ga traûiöe na bajskoj vodici.

* * *

Godinu dana pre nego öto se ovo dogodilo öto pripovedasmo u prva dva dela, beöe vrlo lepo i ugodno vreme uoËi –urðevadne.

Sunce, koje je ceo dan bilo ûestoko, poËe zalaziti, i bude ugodan hlad.

Na vodicu se skupio mnogi narod.

éene, devojke i deca posedaöe po mekanoj travi oko izvora, odmarahu se i naslaðivahu lepim predelom koji je bio pred wima i oko wih.

Muöki bejahu u krugovima i razgovarahu se meðu sobom.

Mladi qudi nadmetahu se u razliËitim igrama.

F SADRéAJ

A iza ovih sviju pod visokim i granatim lipama leûaöe bolesni i raslabqeni, gdekoji spavahu, a gdekoji trpeöe svoje qute muke.

Ko je imao koga svoga do sebe, onome beöe Boûe pomozi; svoj svoga neguje, Ëuva, teöi ga, baje mu, Ëini mu uslugu i ugaða mu.

Daleko za svima drugima, pod jednom lipom, leûao je mlad prostak u svojoj qutoj bolesti, sam samcit.

Wegove muke bejahu iznajpre vrlo ûestoke, posle se malo smiri i zaspi.

Wegov san bejaöe dubok, ali nemiran, lice bledo kao smrt, oËi sklopqene, usne plave; u snu svome Ëesto se trzao, a nije se budio.

Izmeðu toga zvonce zazvoni na kuli od crkvice, koja je desno od izvora podignuta, i dade znak da dolazi sveötenik, koji Êe bdenije sluûiti.

Sav narod na noge skoËi i poboûno se prekrsti, posle svi poðu i stanu u krug oko izvora, upale mnoge sveÊe u slavu Majke Boûje i Svetoga –orða.

Ustaöe i bolesnici, pa poðoöe k izvoru koji mogahu iÊi, a koji behu tako slabi da ne mogahu iÊi, one vodiöe wihovi poznati, braÊa i rodbina.

Sveötenik doðe meðu narod, poËne sluûiti sveto bdenije, poboûna molitva se podigne k nebu iz svakog srca, i cela okolina zajeËi od sloûnog pojawa. Slavuji, koji pre slavqahu ime veËnoga Boga umiqatom svojom pesmom, umukoöe, davöi prvenstvo qudima, koji hvaqahu Boga u svojoj pesmi.

ÑPresvjataja Bogorodice, spasi nas!ì ñ reËe sveötenik, i narod za wim zapoje to isto.

F SADRéAJ

Sad bolesnici poðoöe k izvoru da se u wemu umiju. Ko se u taj Ëasak umije u tome izvoru, onaj ozdravi od svoje bolesti.

A onaj kukavac koji tamo pod posledwom lipom leûi, zar neÊe k izvoru da se umije?

On spava; moûe biti da od viöe nedeqa nije mogao spavati zbog qutih bolova, pa mu se potkrao san sada. ñ Tuûan, kako Êe mu biti kad se probudi i vidi da se bdenije svröilo, a on se nije umio u svetoj vodi!... On Êe u oËajawe pasti.

Ne, Bog ne ostavqa one koji imaju veru u wega; on wima poöaqe svoga anðela hraniteqa da ih Ëuva u svako doba.

Jedna vitka, crnomawasta i umiqata mlada devojËica priðe k ostavqenom bolesniku, te ga sa qubavi pogleda, posle ga poËe buditi.

Bolesnik otvori svoje oËi. Videvöi lice lepe nepoznate devojËice nad sobom, uzveri se; wemu se Ëiwaöe da je to lice boûjeg anðela.

ÑUstaj, brate, pa idi k vodici, sveötenik veÊ odavna Ëita molitvu i veÊ je poËeo svetiti vodicu. ñ A je li, ti si izdaleka zato doöao da se umijeö u osveÊenoj vodici?ì

Bolesnik se razabere na ove neûne i prijateqske reËi, pa odgovori:

ÑJeste, sestro ñ ja sam tvrdo spavao; hvala ti, sestro, koja si me probudila!ì

ÑBogu hvala!ì

Bolesnik ustane i poðe k vodici, no glava mu bejaöe vrlo teöka i zbuwena od spavawa i bolesti, noge mu drktahu, i on poËe posrtati.

ÑJao, ja ne mogu!ì ñ jadikujuÊi grune o zemqu. ÑPresvjataja Bogorodice, spasi nas!ì

F SADRéAJ

Narod nanovo kod vodice zapoje, sveötenik zamoËi bosiqak u svetu vodu, qudi celivahu sveti krst, a sveötenik blagosiqaöe i poökropqavaöe narod svetom vodom i bosiqkom.

ÑAjao meni, za Boga miloga!ì ñ jaukne bolesnik ñ ÑbraÊa moja celivaju, a ja ne mogu do vodice i svetoga krsta. Tuûan meni ñ na meni nema blagoslova, ja se neÊu izleËiti!ì

Posle toga napregne se iz sve snage i Ëetvoronoöke poËe po zemqi puziti, ne bi li dopuzio do vodice.

Ali devojËica, koja ga je iz sna probudila, videvöi to, pritrËi k wemu i uhvativöi ga za ruku, progovori:

ÑTi si vrlo oslabeo, brate; hajde da te ja odvedem do svete vodice!ì

I posle ovih reËi uhvati ga ispod pazuha, pomogne mu da se podigne, posle ga uzme pod ruku i lagano ga povede k vodici.

Bolesnik pogleda pogledom priznatelnosti tu devojËicu, pa joj drkÊuÊi progovori:

ÑO, devojko, da ti Bog da svako dobro, kad si tako dobra i milostiva!ì

Uto doðu do vodice; devojËica dovede bolesnika do sveötenika, koji u levoj ruci drûaöe zlatan krst, a u desnoj kitu od bosiqka.

Bolesnik celiva krst i sveötenika u ruku, a ovaj ga poökropi po Ëelu.

U taj mah wemu laköe bude, glava, koja je vrela bila, rashladi se, a bol prestane, kao da je ko rukom odneo s wega.

On skrsti ruke, oËita molitvu, celiva ikonu Majke Boûje i Svetoga –orða; posle toga okrene se

F SADRéAJ

devojci, koja do wega stajaöe, pa blagodarnosti punim pogledom premerivöi je, progovori joj:

ÑBog ti platio, sestro moja! Ti uËini danas meni veliko dobro; ja Êu se izleËiti od moje qute bolesti; a da tebe nije bilo, da me ti nisi probudila i k vodici dovela, ja bih ostao bez blagoslova i leka. Kaûi mi, sestro moja, odakle si ti i kako se zoveö, da te mogu spomenuti.ì

ÑQuba P... iz Baje; a ti, brate?ì ÑJa sam Miloö K... iz StaniöiÊa.ì Ñéiv i zdrav i veseo bio!ì

Posle ovih reËi devojka uÊuti, pa poðe. MomËe se zamisli neko vreme, pouzdano poðe za devojkom i uhvati je za ruku govoreÊi:

ÑNe ostavqaj me, Qubo, nego ostani uvek do mene, budi moja, ja Êu te paziti kao svoje oËi u glavi.ì

Devojka se zarumeni od stida i niöta ne odgovori.

ÑHoÊeö biti moja, dobra devojko?ì

ÑTi mene prosiö, a znaö li ti da ja nisam Vlahiwa, ja sam Buwevka!ì

ÑTa nisam ni ja Vlah, veÊ Srbin, ona ista krv od koje si i ti.ì

ÑDobro, momËe, alí ja nisam tvoje vere.ì

ÑKako nisi moje vere? Zar ti ne verujeö, kao i ja öto verujem: Boga, Isusa, sina boûjega, i Mariju, majku Isusovu?ì

ÑJa verujemì ñ reËe devojka s oduöevqewem ñ Ñali ja ne idem u onu crkvu u koju ti ideö.ì

ÑTi moûeö u onu u koju ja idem, a ja u onu u koju ti ideö, u obadve se slavi ime boûje, ime Isusa, sina boûjeg, i Marije, svete majke Isusove: crkva qude ne treba da deli, veÊ da spoji i miri... Budi moja, Qubo, ja tebe milujem kao svoju duöu, i paziÊu te kao svoja dva crna oka. ñ HoÊeö li biti moja?ì

F SADRéAJ

ÑHoÊu!ì ñ stidqivo odgovori devojka, a lice joj sine kao jarko sunce.

ÑHoÊeö! ñ Blago meni, devojko, ja Êu s tobom vrlo sreÊan biti... Ali ako ti mene izneveriö?ì

ÑNeÊu, tako mi moje vere!ì

ÑDaj, dakle, tvoju burmu, a evo tebi moje, onda Êemo biti prstenovani ovde na svetom mestu, pred ikonom Majke Boûje, koju ti verujeö kao i ja.ì

Devojka mu dade svoju burmu, a on, metnuvöi je na prst, skine sa svoga prsta drugu i dade devojci.

* * *

Posle ovoga dana proðe cela godina dana. Miloö je svake nedeqe dolazio u Baju i sastajao se sa Qubom.

Izmeðu toga u Qubu se zagledao sin najbogatijeg gazde na Salaöima, Jakov, i hteo je uzeti za ûenu.

Ona ne htede niöta ni Ëuti o tome, jer je ona qubila Miloöa, a Miloö joj je obeÊao da Êe doÊi i da Êe je prositi baö onaj dan kad je Qubu nagovarala wena snaha da poðe za Jakova.

Mi smo videli, u poËetku ove pripovetke, kako se Quba tome opirala, dok nije doölo ono momËe i Qubi jednu burmu predalo.

Burma ta bejaöe ona ista koju je ona na vodici Miloöu dala.

²V

–UVEGINI JADI

Oko ponoÊi Jakov bejaöe pred domom staroga Joze P..., sa svojima kolima i dva pomamna kowa.

F SADRéAJ

Quba bejaöe pred domom. ÑHoÊemo li, Qubo?ì ÑImaö novaca kod sebe?ì

ÑSto forinti gotovih novaca bejaöe u mene; ja sam sve poneo, evo ti sve!ì

ÑHvala, Jakove; primam ovo, ali da mi se zareËeö da nikad neÊeö pitati za te novce.ì

ÑZariËem ti se. Ja tebi novce dajem, a ti Ëini s wima öto ti je drago.ì

ÑE, sad hajdemo!ì

I posle ovih reËi, posadivöi se na kola, reËe: ÑTeraj!ì

ÑKuda?ì

ÑU StaniöiÊe.ì

ÑU kas ili polagano?ì Ñäto kowi boqe mogu.ì

ÑDe, ne!ì ñ vikne Jakov svojima kowima, a kowi polete kao zmajevi.

Posle jednoga sata Jakov se okrene, pa zapita: ÑHoÊeö da se odmorimo, Qubo?ì

ÑGde smo sad?ì ÑU Gori.ì

ÑKoliko ima joö do StaniöiÊa?ì ÑJedna ötacija.ì

ÑTeraj!ì

Jakov oöine svoje kowe, kowi polete i za po sata biöe u Leðenu.

ÑKoliko ima joö do StaniöiÊa, Jakove?ì ÑP ötacije.ì

ÑAko su ti kowi zdravo popustili, a ti ih napoj, ali gledaj da dugo ne dangubimo.ì

ÑNeÊemo niöta dangubiti. Moji kowi, Qubo, mogli bi skapati, i ja ih ne bih napojio kad se tebi hiti.ì

F SADRéAJ

I posle joöt oötrije potera svoje kowe ûalosno pevajuÊi jednu narodnu pesmu u kojoj se priËa kako je majka neûno qubila svoje dete, a dete joj veli: ÑZaöto mene tako negujeö, moja majko?ì ÑZatoì ñ odgovori mati ñ Ñjer kad ja umrem, niko te neÊe neûno negovati ni qubiti.ì

Svröivöi ovu pesmu, poËne drugu:

Sjaj, meseËe, öto lepöe doveËe,

Duöo Julo, srce uvenulo!

Da mi vidi putovati duöa,

Duöo Julo, srce uvenulo!

Za svakom ovom pesmom Jakov je duboko uzdahnuo, jer on se setio svome jadu: on je video da wega ne qubi wegova nevesta.

V

SLOBODA, JEDNAKOST I BRATSTVO

Godine 1848. sav se svet bio uzdrmao, a najveÊma carstvo austrijsko.

Narodi se pobuniöe, govoreÊi da nema na zemqi slobode, jednakosti i bratstva, i da za ovo hoÊe da vojuju.

Maxari vikahu najviöe za slobodu, jednakost i bratstvo; oni proizvikahu to u celoj oblasti gde su zapovedali, i propovedahu o tome.

Narodi su joöt u celome svetu slabo dozreli, ali u Maxarskoj mnogo mawe nego na drugim mestima da dobro razumeju take stvari kao öto su: sloboda, jednakost i bratstvo, ako ih ko ne obavesti

F SADRéAJ

i ne rastolkuje, jer Êe sasvim drugo misliti nego öto je, kad Ëuju gde neveûe propovedaju.

Kad su maxarska gospoda proËitala nove uredbe svoje i objavila narodu da Êe u zemqi biti sloboda, jednakost i bratstvo, oni nisu obavestili narod: u kome smislu i kako.

Prostaci misliöe da wima niko ni u Ëemu neÊe zapovedati, da oni nisu duûni nositi nikakav opöti teret, da oni mogu svoju stoku u vlastelske livade puötati i sve Ëiniti öto je wima drago.

Tako misliöe Srbi, Buwevci, Maxari i Nemci pa tako i radiöe.

Maxarska gospoda ñ druge ne bejaöe u ovoj oblasti ñ Maxarima gledahu kroz prste, a Srbe zatvarahu, prebijahu i veöahu ñ iz bratstva.

StaniöiÊani davno su se ûalili na svoga vlastelina, govoreÊi da je on od wih silom oteo jedan komad zemqe i naËinio sebi livadu.

Kad gospoda objaviöe u svojima novima uredbama da prostaci neÊe viöe biti pod vlastelinom, oni odmah poËeöe stoku svoju terati u tu livadu.

Vlastelski sluûiteqi tuûe prostake sreskom sucu, sudac ode meðu prostake i zapovedi da u livadu ne teraju svoju stoku.

Prostaci ne htedoöe sluöati, veÊ prosto odgovore:

ÑGospodine, vi ste sami Ëitali da su nas gospoda na Dijeti oslobodila vlastelske vlade; ako je to tako, to mi moûemo sad uzeti ono öto je naöe i bilo, a öto je vlastelin od nas oteo.ì

Kad sudac, opomenuvöi i po drugi put qude, vidi da ga ovi neÊe da posluöaju, razquti se,

F SADRéAJ

zaiöte vojsku, opkoli livadu, i koga god na livadi naðe, poveûe i baci u tamnicu.

To se dogaðalo posle majske srpske narodne skupötine. »iËa je veÊ u to doba na Jarku imao svoj vojniËki stan.

Maxari kivni bejahu na Srbe; najmawu krivicu koju Srbi uËiniöe, Maxari su smrÊu kaznili.

Kad su StaniöiÊane pozatvarali, celo je selo bilo u najveÊem strahu, svaki je znao da Êe ti nesreÊnici izgubiti glavu.

Meðu nesreÊnim tim prostacima bio je i Miloö K...

On je znao da mu je kraj ñ ûao mu bejaöe za Qubom.

On poruËi u Baju Qubi da doðe, da je joö jedanput vidi.

Quba nije niöta o tome znala. Mi smo videli, u poËetku ove pripovetke, öta je ona Ëinila, kad joj momËe donese glas o Miloöu i Miloöev pozdrav sa burmom, koju je ona wemu na vodici dala.

V²

DVA –UVEGIJE

Miloö seðaöe u svojoj tamnici. To bejaöe noÊu uoËi Spasova.

Wegove oËi bejahu suzne, ali lice vedro i mirno.

ÑJa Êu u pravdi izgubiti glavu; ñ to se zna da nam neÊe oprostiti naöe sudije, jer su oni kivni na nas. ñ Bog neka im sudi! Nama je boqe izgubiti u pravdi glavu, nego wima u nepravdi duöu. ñ Boûe,

F SADRéAJ

oprosti im grehe!ì ñ reËe, prekrstivöi se posle malo Êutawa.

Posle ovih reËi, prekrstivöi ruke, Bogu se pomoli.

Dugo, vrlo dugo se molio. GledajuÊi wega kako se smireno Bogu moli, ali sa vedrim licem i mirnom duöom, Ëovek bi rekao: on se pripravqa da ide legati, a ne umirati.

ÑBoûe mojì ñ reËe pri svröetku svoje molitve, uzdahnuvöi ñ Ñdopusti mi da joö jedanput vidim moju Qubu, pa Êu mnogo laköe umreti.ì

U taj mah u vratima od tamnice kquË zaökripi ñ Miloö podigne svoju glavu, a vrata se otvore.

ÑQubo!ì

I sav zadrkÊe u telu, rukama pokrivaöe svoje oËi.

Quba padne na Miloöeve prsi, zagrli ga, qubeÊi ga i plaËuÊi sede do wega.

ÑHvala tebi, Boûe moj, kad si mi dopustio da to doûivim! ñ Miloöe, dragi moj Miloöe, ja sam tebe izbavila.ì

Posle ovih reËi izvadi iz nedara jednu hartiju, u kojoj bejaöe neöto zamotano, pa mu pruûi.

ÑEvo burma koju si mi poslao po momËetu za spomen, evo ti i pedeset forinti novaca... Vrata su od tamnice otvorena... beûi... beûi... da ne bude kasno!ì

Miloö bejaöe izvan sebe, zagrli Qubu, pa jecajuÊi progovori:

ÑQubo, Qubo! Blago meni s tobom! Ti mene po drugi put oslobodi smrti!ì

Quba spusti svoju glavu na wegove grudi. Tako je proölo neko vreme.

F SADRéAJ

U tome pred vratima Ëuje se koraËawe jednog Ëoveka, i u taj mah vrata se otvoriöe od tamnice, a na wima se ukaûe tuûno lice:

ÑBeûi, beûi, sad nije zgoda grqewu i qubqewu, jer se Ëuvari mogu svaki Ëas probuditi!ì

ÑJakove!ì ñ vikne Quba i poleti Ëoveku koji stajaöe na vratima.

Miloö se zagleda u toga Ëoveka turobno lice, srce mu se zadrkÊe, on sa ûalosti i strahom progovori:

ÑQubo, ko ti je to?ì ÑMoj muû!ì

ÑTvoj muû? Qubo, znaö li öto govoriö?ì ÑZnam, Miloöe, ovo je Jakov, moj muû pred

Bogom i qudima.ì

Miloö klone, lice mu se naoblaËi, malo posle plane, i opet tiho progovori:

ÑSreÊna bila, Qubo, sa svojim muûem! ñ Kad uzimate muöko Ëedo, doðite na moj grob sa svojim Ëedom.ì

ÑNa tvoj grob? Ne, Miloöe, ti treba da ûiviö!ì

ÑJa ne mogu bez tebe ûiveti, ja Êu sutra poginuti sa svojom braÊom: Qubo, ti budi sreÊna, a prosto ti bilo tvoje neverstvo!ì

ÑNemoj, Miloöe, govoriti o neverstvu...

éivota mi moga, ja sam ti verna ostala, i to öto sam uËinila, uËinila sam zato öto te vrlo milujem. Evo ovde, na ovome straönome mestu, pred Jakovom, pred mojim muûem, zakliwem ti se da ja za Jakova ne bih poöla da tebe nije trebalo izbaviti. ñ Da si ti umro, ja bih ostala sama za tobom, iöla bih na tvoj grob i suzama bih ga zalivala, ali ruku svoju nikad

F SADRéAJ

nikome ne bih dala: ja bih ostala tebi verna da groba.ì

Suze joj zaguöe reËi da nije mogla daqe govoriti. Miloöu to vrlo teöko bejaöe, zato blagim reËima progovori:

ÑNe plaËi, Qubo! Bog je tako hteo da bude, slava wegovom svetom imenu, budi wegova voqa! ñ Qubo, idi s tvojim muûem i budi sreÊna, pa zaboravi mene!ì

Quba vrisne:

ÑNe, Miloöe, ûivota mi moga, ti ne moûeö umreti, ti treba da ûiviö.ì

ÑNeÊu; bez tebe ne mogu!ì

ÑA ti budi s wom ûiv i sreÊan!ì

Jakov, koji je pre Êutao bio, rekavöi ovo, uhvati Qubu za ruku, pa je povede k Miloöu.

ÑEvo ti ruka koja je meni obeÊana; ali kad je srce tvoje, neka bude tvoja i ruka.ì

Miloö pogleda Jakova.

ÑNe gledaj me, brate. Ja Qubu begeniöem, ja bih sreÊan bio da je ona moja, ali ja sam se davno veÊ setio svome jadu i video da ona mene ne begeniöe; ona je mene tri puta odbacila, kad sam öiqao da mi poöqe svoju maramu. Ja sam mislio da se ona tek na ceni drûi, pa sam poslao i Ëetvrti put, sad u nedequ öto je proöla, i dobijem wenu maramu. To veËe sam je isprosio. ñ Kad je ona primila moju jabuku, ja sam video da nije radosna: umesto da smo onu noÊ veselo proveli, ja moradoh s wom svoje kowe moriti i u StaniöiÊe terati. U StaniöiÊu smo, eto, veÊ Ëetiri dana. Ja sam wu video kako ide od jednog gospodina do drugoga i moli za tebe: ja sam video gde ona poklawa dukate öto je u jabuci od mene dobila, i prekliwe Bogom i nebom da tebe tamnice oslobode. Ja sam se onda odmah setio svome

F SADRéAJ

jadu i setio sam se zaöto je Quba moju jabuku primila i za mene poöla. ñ Miloöe, ja Qubu begeniöem we radi, a ne mene radi. Ja Êu lako snositi svoje jade, kad vidim da je ona sreÊna. Miloöe, beûi, izbavi sebe i budi sreÊan s Qubom!ì

Posle ovih reËi Jakov uÊuti, Quba se zaceni od plaËa, pa se obesi Jakovu oko vrata.

ÑJakove, hvala ti, Jakove, i oprosti mi, ti si meni vrlo dobar!ì

Jakov je poqubi u Ëelo, pa Miloöu progovori: ÑMiloöe, beûi, brate, dok je vreme; skoro Êe svitati, pa Êe biti kasno. Doduöe, ja sam straûu

jako izopijao, ali veÊ se dugo dangubi.ì Miloö stajaöe zamiöqen. ÑZaöto ne ideö, Miloöe?ì

ÑNeÊu!ì ñ reËe odvaûno. ñ ÑVi ste obadvoje tako dobri, milujte se i budite sreÊni jedno s drugim ñ a pustite mene, ja Êu rado umreti.ì

Badava bejaöe prekliwawe, badava plaË, molba, sve badava! ñ Miloö se ne dade viöe namoliti.

ÑQubo, Jakove, budite sreÊni jedno s drugim, vi ste obadvoje dobre i poötene duöe, Bog Êe vas pomoÊi i usreÊiti.ì

ÑMiloöe, jaoh, tuûnoj meni, ja Êu svisnuti za tobom!ì

ÑOnda Êemo se videti na nebu, a Jakov Êe ispuniti amanet koji ostavimo na ovome svetu.ì

ÑKakav amanet, Miloöe?ì

ÑSrbi se pobuniöe tamo dole protivu gospode, koja su naöi biËevi, koji, iz pakosti öto sam Srbin, i meni Êe do glave doÊi; Jakove, ti Êeö nagovoriti svoju braÊu da budu wima u pomoÊi, pa Êeö i sam otiÊi meðu wih...ì

Kad Miloö izgovori ove reËi, Qubi sine lice od radosti.

F SADRéAJ

ÑMiloöeì ñ reËe ona ñ Ñti Êeö Jakova odvesti meðu Srbe. Ako bude ginuti, vi Êete ginuti zajedno; ako koji koga preûivi, toga Êu ja negovati za ûivota. ñ Zbogom! Zbogom!ì ñ

I ne dopustivöi da joj öto odgovore, obesi se jednom i drugom o vrat, izqubi ih i vine se, te je nestane iz tamnice.

* * *

Drugi dan, oko Ëetiri sata posle podne, na veöalima tri prostaka izgubiöe glave.

»etvrti se izbavio iz tamnice: osuda je izreËena i na wegovu glavu, ali wega ne bejaöe.

* * *

U Svetonikolajevskoj crkvi i u manastiru fratarskom u Baji u jedan isti dan drûahu parastos.

U obadve crkve pred ikonom Majke Boûje kleËala je jedna u crno obuËena prosta Buwevka, roneÊi suze niz svoje belo lice.

To beöe Quba P...

Ona je ronila suze za svoja dva ðuvegije, koji su u srpsku vojsku sreÊno dospeli, tamo, u najboqem prijateqstvu i slozi meðu sobom ûiveÊi, hrabro se borili protiv neprijateqa, i u Sentomaöu na vrbaökom öancu u jedan mah pali, kad je Percel, uöavöi na varadinskoj kapiji, wima za leða zaiöao i tu potokom junaËke krvi prolio.

[1852]

F SADRéAJ

Laza LazareviÊ

SVE ÆE TO NAROD

POZLATITI

I sumrak se poËe hvatati, a laðe joö nema. Svet koji ju je Ëekao poËe se razilaziti. Ode i deËko s tvrdim zemiËkama i kapetanica s bajatim licem. Odoöe i oba praktikanta, s Markom stolarom, svadivöi se najpre s gostioniËarom öto im je toËio joö proöle srede otvoreno pivo. Poðoöe i koËijaöi, nudeÊi se da po dva groöa voze u varoö; ali veÊina, Ñradi apetitaì ili Ñopruûawa noguì, ode peöice, zametnuvöi prut na rame a palac od leve ruke za öpag od pröwaka. Ni ûena Marinka magazaxije ne htede sesti u kola, veÊ poðe sa svojim malenim druötvom peöice, okreÊuÊi Ëas p leða onima s kojima je govorila; i to ne iz nepristojnosti, veÊ prosto zbog tepeluka koji tako bezazleno blistaöe, kao da je ZajeËar procvatio, a kroz Kwaûevac protekla reka od mleka.

Sunce se beöe rasplinulo u dalekoj prekosavskoj ravnici, i samo joö povrh mesta gde ga je nestalo pruûahu se u nebo dugaËke, svetle beliËaste zrake, kao da je otud sa zapada pomolio

F SADRéAJ

neko grdnu öaku sa raöirenim i na gore okrenutim prstima ñ upravo onako kako to prave dobri i rðavi moleri. Sava, koja je bila tako opala da je se gotovo na svakom mestu mogla gaziti, sawivo oticaöe, odbijajuÊi slabaËak crvenkast refleks od oblaËaka povrh we.

Zamalo joö, i svet se sasvim raziðe. Osim slugu i Ëinovnika parobrodskih na obali stajahu joö samo dva Ëoveka ñ jedan u fesu i Ëaköirama, drugi u mundiru i mamuzama. Onaj u fesu ñ Blagoje kazanxija ñ ceo dan nestrpqivo hodaöe: svaki Ëas zapitkivaöe koga po ötogod; obrtaöe se neprestano, kao da ga cela snaga svrbi pa ne zna odakle da se poËne Ëeöati; ulaûaöe u staniËnu gostionicu i, Ëisto kao da Êe odocniti, usplahireno istrËavaöe ponovo napoqe, upiruÊi pogled daleko preko mirne Save. Wegovo lepo izbrijano, Ëisto lice, s lakim povrönim borama, nalik na one oblaËke u Êilibaru, sa sedim zolufima i brkovima, stajaöe nekako u kontrastu s malenim, plavim, vedrim oËima koje ûivo, pa ipak s pouzdawem, skakaöe s jednog predmeta na drugi. »ibuk je neprestano drûao u zubima, paleÊi lulu istresenim kokicama. Svaki Ëas je zapitkivao i momke i agenta: äto nema laðe? Da li ima kaka depeöa? Je li voda tako mala? VuËe li kaku teretnicu, itd., ñ na öto mu i momci i agent, sa uroðenim gospodstvom stranih drûavqana, vrlo ukratko i osorno odgovaraöe.

Kapetan, pak, po imenu Tanasije JeliËiÊ, stajaöe gotovo ceo dan na jednom mestu, podboËivöi se na sabqu. Lice mu beöe okrenuto strani s koje laða dolazi, a oËi umorno i nestalno bludiöe oko toga mesta, kao ono sasvim izdubena glavËina oko

F SADRéAJ

ojedene osovine. Na wegovu licu ne beöe onoga heroiËnoga izgleda koji se kadöto viða i na pensionovanim potpukovnicima, pa ipak ono te opomiwe na omarinu iza koje se diûe oluj, odleÊu Êeramide s kuÊa i kape s glava. PunaËki, maleni, s obe strane postriûeni brkovi, malen ali podebeo nos, osredwe smeðe oËi, rehave obrve, okrugao obrijan podbradak i Ëisti, masnoûuti, ali ne mröavi obrazi, mala usta s poverqivim konturama, velike ruke, aqkava uniforma, a kao sneg bela koöuqa i kao mleko Ëista sabqa ñ sve to izdavaöe gospodina i gejaka, Ëoveka od koga iöËekujeö da zna aranûovati kadril i oËistiti ostricu, a opet te nimalo ne bi iznenadilo kad bi on okrenuo dami leða, obrisao nos salvetom, ili Ëak zab viquöku u lokumiÊe.

On dakle stajaöe, a kazanxija se neprestano vrtijaöe. Naposletku, kad mrak stiûe pre laðe i ne mogadijaöe se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i wih se dvojica pokuweni vratiöe u mehanu.

ñNema je, pa nema! ñ reËe kazanxija qutito, kao Ëovek kome ne ide karta.

ñNema je ñ reËe oficir, ali mirno, kao periodiËan Ëinovnik koji zna da posle pet godina mora doÊi klasa.

ñäto li, Boûe? ñ reËe opet kazanxija. ñ Vaqda... ta da... ovde i nema Turaka... A laða se vaqda i ne moûe bobandirati?

Kapetan Êuti.

ñA koga vi Ëekate? ñ upita opet Blagoje.

ñéenu!

ñA ja sina! Rawen je.

F SADRéAJ

On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i, ponovo je napunivöi i paleÊi, nastavi preko Ëibuka:

ñAli lako, sasvim lako! Pisao mi je wegov drug Jole. Ovde i ovde! ñ on rukom pokaza sasvim neodreðeno: najpre preko leve pleÊke, pa onda duû cele desne noge.

ñSamo ga okrzlo! Otpuöten je kuÊi iz bolnice da se popravi, pa posle u ime Boga opet!... I treba...

Treba goniti peksijana!... Samo neka nam je Bog u pomoÊi!...

ñA öta vam je sin? ñ reËe kapetan, poËiwuÊi uËestvovati i istoriji kazanxijinoj.

ñMoj sin? Kazanxija! Eh, da vidite kako taj radi. U wega ruka, vidite, ovde debqa nego u mene noga ovde. Ja sam zbog ovih oskudnih vremena prodao sve öto sam imao ñöta Êe mi? ñ samo sam alat ostavio. Ali dok je wegovih ruku i alata, biÊe nama dvojici hleba, pa baö da nas je i desetoro.

ñZnam, znam ñ reËe kapetan; ñ ali öta je on u vojsci?

ñU vojsci? Peöak! Jest peöak! Ja uvek kaûem: ti, brate, ti bi trebalo da si tobxija. Ti bi lepo mogao povuÊi top. Posle, ono kad grune ñ milina Ëoveku Ëuti! Ali on hoÊe u peöake. Kaûe: ovo vredi

ñako Êeö na puökomet, ako Êeö za guöu! Strah te pogledati kad se naquti. Taj gde udari, tu trava ne niËe!

ñA gde je rawen?

ñBoga mi, ne znam. Ne znam ñ badava! Pisao mi je, istina, wegov drug Jole, ali ja sam zaboravio. Smeöna imena tamo. Evo pisma! U dve borbe ñ u dve...

F SADRéAJ

On izvadi sasvim masno i izguûvano pismo iz ÊurËeta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga proËita spram sveÊe u mehani.

Uðoöe u mehanu s masnim dugaËkim stolovima, Ëaðavim zidovima i od muha upquvanim sahatom. Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno ÑSreÊna nova godinaì, itd., i ispod toga ÑIlija! SremËeviÊ 14 gro: od = rakiì. Na sredi tavanice obeöena lampa Ëkiqila je, jedva probacujuÊi zrake kroz veÊ sasvim crno staklo. Nasred srede stajaöe jedna drvena stolica, sa slamwim sediötem i slomqenom i tako ûivopisno ispruûenom nogom kao da hoÊe da se fotografiöe.

Kapetan sede na dugaËku klupu kraj prozora i poËe Ëitati vrlo zamrqano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujuÊi Ñöto Êe ovo Ëudo ovdeì, sede posle prema kapetanu, zagrnu rukav od ÊurËeta i pogleda po stolu, htevöi se nalaktiti. Ali se odjedanput trûe, videÊi po stolu grdnu, crvenkastu, masnu mrqu.

ñEj ti, more! E, ovo je baö preko jego! Gledaj ti, molim te: malo ne pokvarih koporan! »ujeö ti, bre, hodi ovamo! Obriöi ovo!

Odnekud iz mraËnog ugla dovuËe se jedno prqavo stvorewe.

ñA öta je ovo ovako masno? Je li, magarËe?

ñPa, mehana je, gazda-Blagoje ñ reËe prqavo stvorewe, s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje sasvim razgoropadi:

ñE, gle ti wega! Meðer si ti neki mudrac! Pa vaqda ne sede sviwe u mehani?

»italac Êe se vrlo ogreöiti ako pomisli da je Blagoje kakav Ëangrizalo ñ Boûe sahrani! Sada je on samo u grozniËavom stawu od nestrpqewa, pa

F SADRéAJ

traûi samo sebi zanimawa. Pristao bi on sada i da se bije i da ga biju ñ samo da mu proðe vreme. Nije on, inaËe, bio baö ni vrlo razgovoran Ëovek, i veËeraöwe wegovo upravo napadawe na svakoga koga sretne beöe samo oËajniËki pokuöaj da razagna Ëamu. Zbog toga on opet juriöa na kapetana:

ñJeste li videli onoga s nogom?

ñKoga s nogom?

ñTa onoga bez noge?

ñKoga bez noge?

ñTa onoga sa ötakom?

ñKoga sa ötakom?

ñSa ötakom! Onoga öto su mu doktori odsekli

nogu?

ñA öto su mu odsekli?

ñPa, kaûu, hteo je da umre od rane öto je dobio na Javoru, pa mu onda odsekli nogu, pa sad ide bez noge... Zar vi ne znate onoga s nogom?

ñNe znam ñ reËe kapetan ñ nisam ga video.

ñPa sve prosi pred crkvom!

ñHm!

ñUh, Boûe! ñ Blagoje se strese. ñ Ovakav badrqak samo! Boqe bi mu bilo sto puta da je umro! A on niöta ñ ûiv! Pa joö puöi! Niöta mu, kaûe, ne ökodi!

ñPa dabogme!

ñSamo to mi se ne dopada öto prosi.

ñPa mora da jede!

ñZnam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! Lepo da mu kaûu: ÑN‚ ti, brate! Hvala tebi koji si za nas prolevao krvì, i take stvari... »ovek je, u neku ruku, to se vidi ñ kako da kaûem? ñ izgubio nogu, ide na ötaci! Sad wemu

F SADRéAJ

treba da jede, da pije. HoÊe, bogme, i lulu duvana...

»ovek je...

Kapetan se oseti pozvan da objasni kazanxiji

poloûaj invalida:

ñTo je lepo öto je on za svoju zemqu osakatio sebe. Ali zato on ne moûe traûiti sad da bude savetnik. Vidite: svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemqu treba da se raËuna u sreÊne, jer se oduûio svojoj majci, svojoj zemqi. Svaki je duûan svojoj zemqi, zemqa nije nikome niöta...

ñE, znam i ja te vaöe filozofije! Znam ja, ako Êeö, i Ñzemqa jesi, u zemqu otideöiì! Ali daj ti, brate, ötogod u ûiva usta! Vidite: to je Ëisto...

kako da kaûem?... to je straöno pogledati! Dovde odseËeno ñ a Ëovek hoÊe hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne moûe da ore, ne moûe da kopa! Pa joö, moûe biti, ponekiput slabo öto i naprosi. Bre, da je meni vlast, ja bih znao öta bih radio! Ja bih lepo iz kuÊe u kuÊu. Uðem unutra ñ sedi gazda i jede pitu od oraha. ñ ÑA, ti jedeö pite?ì ñ ÑJedem!ì ñ ÑA je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?ì

ñÑA öta me se on tiËe?ì ñ ÑHa, ne tiËe te se, je li? Daj ovamo, doktore! Jedan, dva pet ñ koliko ih treba! Dede, seci! Secite mu nogu ovde! Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde! Ha, sinko!ì

Kapetan vide da se s Blagojem ne da objaöwavati u viöim regionima. On se spusti niûe:

ñTako je, tako je! Ali Êe oni i dobiti svi pristojno izdrûavawe iz drûavne kase kad se svröi rat. Nemajte vi brige!

ñTo, to, moj gospodine! Samo ako je to zacelo i onoliko koliko treba, da ne stoje opet pred crkvom

F SADRéAJ

i da ne prosjaËe po vaöarima. Zar kad bi neko zbog mene izgubio samo mali prst, pa ja... A ovamo drûava... Sluöajte!... Zviûdi!

ñNe zviûdi! ñ reËe kapetan.

ñTa zviûdi, Bog s vama.

Blagoje istrËa navrat-nanos napoqe. Malo posle vrati se pokuwen:

ñMora biti da je neko vabio vaöke. A ima i ugursuza, pa duvaju i u kquË. Tu pre, kad je ono Sreta iöao u Beograd, a onaj obeöewak MiÊin sakrio se za direk, pa piöti u kquË. Svi poskakaöe, i sam naËelnik skoËi! Posle se samo vratiöe ñ i naËelnik se vrati. Psuju onoga ko je svirao ñ i naËelnik psuje, a ne zna ko je!... Ja... O, brate, ja ne znam öto je se to tako zadocnila! Da li je to joö kadgod bilo? Je li ti? Ej, momËe! Hodi ovamo!

Ono prqavo stvorewe pomoli se opet.

ñJe li se laða joö kad ovako zdravo zadocnila?

ñNe znam ñ reËe stvorewe.

ñNe znaö? SmetewaËe! Pa öta ti onda znaö? äta imaö za piÊe?

ñSvaöta! ñ reËe stvorewe glupo se smeöeÊi.

ñPijete li vi rakiju? ñ reËe Blagoje okrenuv se kapetanu.

ñNe!

ñI ja slabo... Ama öta da se radi sad? »ekaj de!... Je li to zviûdi?

UÊuta i sluöa.

ñAja... Donesi rakije! Ne moûe viöe ni da se puöi. VeÊ mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo nekaka öoma. Parna! Pi, pi!

Poöto istrese poliÊ, kao da mu oËi malo oûiveöe, i ceo izgled dobi mirne odsudnosti.

F SADRéAJ

ñAla mi je i to laða! SanÊim ona ide brûe od kola! Da je Ëovek seo na kaku mu drago mrcinu ñ gde bi bio dosada! Piha! äta velite, na dobrom kowu?

Svi kowiËki oficiri vole da govore o kowima, pa ma to bilo i s kaluðericama. I naöem kapetanu Ëisto senuöe oËi. On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reËe:

ñZa osam sahata!

ñZa osam, Boga mi ñ reËe Blagoje kome je ova pristrasnost iöla u raËun. ñ A ovo je veÊ koje doba! Da sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, wegov drug Jole kaûe: lako je rawen, sasvim lako; ali, znate, rana je, a ja bih wega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi miöu! Donesi joö rakije...

Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu.

On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao kow sa slomqenim vratom.

ñAma zar ti nemaö boqe rakije? Ej ti, pupavËe! Kaûi gazda-Davidu da ja iötem rakije. ÑDobre!ì kaûi; kaûi: Ñgazda-Blagoje!ì... Ovako savije glavu! Ama tu trebaju ruke! Da puknu vukuÊi! Ona kad trËi, pa sve ovako ñ on turi glavu meðí noge ñ a ja drûi, drûi! Pa naposletku, kad niöta ne pomaûe, a ja u stog ili u tarabu, u zid, gde stignem! Niöta ona pod nagim Bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode doðavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono niöta! Pa posle joö ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s wom kao ja. Kalfa Vidak iöao jedanput po bakar na Savu, a ona samo ovako ñ on opet turi glavu meðí noge i ispruûi bradu kao da mu je ðem u ustima. ñ Vidak ispusti uzde, pa legne u kola, a ona sve preko ËagrÊa, pa po jendecima, pa

F SADRéAJ

trËi, pa trËi, pa trËi... Zvoni! Jelíte da zvoni? Da platim!

On opet istrËa napoqe, ali kad se vrati, na wegovu licu beöe nestalo nestrpqewa, i glupa veselost levaöe iz oËiju na koje, po izrazu mojih zemqaka, veÊ poËiwaöe curiti rakija.

ñ Kakav je to kow, upravo kobila! Majstor metnuo jedanput jedan sanduk ñ ovako ovoliki ñ ne znam öta je hteo! A ona: ðem na zub, pa ovako! Pa kako je letela, onako u avliju! A kola zakaËe; pa straûwi toËkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk wega po glavi, a predwi toËkovi kod or‚, a kobila pred kuÊu, a mi da umremo od... od...

Ama öta su ti odvugle ove ûigice?... Daj jednu ûiöku!

Kapetan ga viöe ne sluöaöe. Wegove misli behu daleko: Ëak u Kwaûevcu. Tamo mu je bila ûena kod matere, ËekajuÊi da se oslobodi bremena. Ali tada su tamo bili i »erkezi! Uûasne kombinacije sevaöe kapetanu kroz glavu. Sva varvarstva koja su poËinili ovi qubimci Jevrope slikahu se ûivim bojama u wegovim mislima. A povrh svega stajaöe desperatna neizvesnost; jer otkako je poöao u rat, samo je dva pisma od ûene dobio. U oba mu pisaöe da Êe doÊi Ëim se porodi i digne, ali od posledweg pisma beöe proölo veÊ pet nedeqa, a Turci doöli na Tresibabu, a »erkezi ruöe wegovu kuÊu i pale mu postequ na kojoj mu, moûda, ûena leûi. Pa ipak je on iöËekivaöe. Ima u Ëoveka jedna ûica, laûqiva kao sluËaj, pa ipak je zovu ÑpredoseÊawemì. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vuËewu ima predoseÊawe da Êe dobiti, i nikada se ne Ëudi po svröenom vuËewu kako ga je prevarilo to predoseÊawe. A udari li samo jednom

F SADRéAJ

i na wega slepa sreÊa, on ceo svet uverava da je znao da Êe dobiti, jer mu se sve baö tako Ëinilo i nikako drukËije. I kapetan Tanasije veÊ treÊi put uzamance dolazi Ëak s pozicije na laðu, s teökom mukom izmoqavajuÊi dopuötewe od komandanta, jer mu se sve Ëiwaöe da ga danas neÊe prevariti slutwa. Ali evo baö u ovaj par uËini mu se da ni sama laða neÊe viöe doÊi. On postade nestrpqiv kao i Blagoje. Prevrtaöe misli da prosije iz wih ono öto je crno. Ode u Kwaûevac gde se je rodio; uðe u svoju kuÊu, sede pod orah koji je posaðen onda kada je se kapetan rodio, a koji sada na svojoj periferiji nosi suhe grane. Tu sahrani oca i mater, tu prekoputa zamilova devojku, tu uz kuÊu odnese kumu limun i poziv na prsten. O, kako mu tu beöe drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paöe joö u prvom naöem ustanku, i skrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona Svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na dva puûa, i fistan u saraËani, u kojem je se wegova majka venËala, i opet, opet, i povrh svega: veselo, blago i punaËko lice wegove ûene, i stidqiva nada da Êe biti otac... i... ne, ne moûe biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi!

On se protrqa po Ëelu, htevöi razgnati ove misli.

ñ Majstor je, i Bog zna kako, rad bio da se oûdrebi ñ nastavqaöe Blagoje gledajuÊi neprestano u mesto na kome je kapetan joö pri poËetku sedeo. ñ Dabogme! Jer to je hala, nije kow! E, ali tako...

Kapetan ga mirno sluöaöe, kao onu öetalicu na sahatu. Ni ona, ni Blagoje nimalo mu ne smetaöe da daqe nastavi svoje misli.

F SADRéAJ

Opet je na starom mestu. Opet plamte kuÊe i po ulicama leûe nagrðene leöine...

Tek oko ponoÊi on se izvali na klupu kraj prozora, bacivöi najpre joö jedan pogled na lampu koja sve slabije svetqaöe i sve grðe smrdijaöe, i na Blagoja koji hrkaöe turivöi glavu meðí noge i pruûivöi obe noge napred, kao da drûi uzdice.

Zalud se kapetan muËio da svede oËi ñ san wegov behu okupili »erkezi! Tek u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se zaËu kroz mrtvu noÊ ravnomerno lupawe toËkova i uzvikivawe onih öto mere vodu s predweg kraja laðe; pa onda piötaqka stade buditi uspavanu poslugu na staniËnoj laði. Kapetan skoËi; sabqa mu se otiöte i sa zveketom lupi o zemqu. I Blagoje se trûe:

ñ NeÊeö, bre! ñ reËe on i kao da ponovo povuËe uzdice i ponovo zaspa.

Kapetan istrËa napoqe u sveûe jutro. Jedva je disao. Neizvestan strah vladaöe wime. On u trk dotrËa do staniËne laðe. Dokopa baËen alat s laðe koja dolazaöe i stade je vuÊi sebi. I taman da zametne uûe na kazuk, a u gomili sveta opazi jednu ûenu koja izdiûe viöe glave dete u povoju. Kapetan baci uûe momcima koji se Ëudiöe wegovom poslu, zanese se i malo öto ne pade u vodu. I kad mu ûena u onoj tiömi i gurawu pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poqupci poËeöe padati na punaËko detence koje se nimalo ne srðaöe na svog dosad neviðenog oca.

I ûena je plakala ñ to se veÊ zna! I druga jedna postarija ûena iza we ñ i bez toga ne ide! I najzad i detence ototawi.

Oni brzo preðoöe preko mosta i skloniöe se ustranu, praveÊi mesta drugim putnicima koji se

F SADRéAJ

guraöe zajedno sa svojim prtqazima, jer joö ne beöe nijednog koËijaöa ni nosaËa.

Kapetan htede mnogo ötoöta pitati ûenu, ali nikako da otpoËne; naposletku mu se odreöi jezik:

ñ Meðer, ti si ûiva!

On je uhvati i steûe za miöicu, kao htevöi se uveriti.

ñI ovaj mali! Ti, ti, vojniËe! A öta ti ja kojeöta nisam mislio! Boûe, Boûe!

On obrisa lice rukavom i, drûeÊi dete, nastavi:

ñZnao sam, zacelo sam znao da Êeö doÊi. Tako sam baö u dlaku raËunao. A nana?

Tek u taj par on ugleda onu staru ûenu i potrËa joj ruci:

ñHvala Bogu, samo kad ste svi ûivi i zdravi! Kad je sve dobro!

Stara ûena briznu u plaË:

ñDaleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuÊe i kuÊiöta.

Kapetana kao da neka ledena ruka öËepa za srce; ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se preko Êuprije kreÊe jedan Ëovek u prostom vojniËkom ode-lu, a bez desne noge i leve ruke.

ñÆuti! ñ reËe kapetan s uûasom na licu. Brzo predade dete ûeni, pa pritrËi bogaqu. Pothvati ga rukom ispod miöke i pomoûe mu da zakoraËi jednu gredu koja se bila ispreËila na mostu.

ñDa nisi ti, vojniËe, gazda-Blagojev sin?...

ñJesam, gospodin-kapetane! ñ reËe vojnik, sastavqajuÊi nogu i ötaku, i dotaknuvöi se po vojniËki kape. Ali ga ötaka izdade i on se pridrûa

F SADRéAJ

za jednu gospoðu s kuËetom i zembilom, koja vrisnu i odskoËi ustranu.

ñ Tu ti je otac! »ekaj da mu kaûem!

Kako beöe tek zora, i putnici neodluËno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiöe paûwu ovoj sceni.

Kapetan otrËa napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, puötajuÊi invalida: krasnog, jedrog momka, s muökim licem i ûalostivim osmejkom oko usana. Sve beöe u wega: i snaga, i zdravqe, i lepota, i opet ñ niËega ne beöe! Sve liËaöe na razlupanu skupocenu porcelansku vazu.

On poðe polako napred. Za wim pristade kapetanica s majkom i detetom, pa onda ostali svet, svi ÊuteÊki kao u nekom sveËanom sprovodu.

U taj par gologlav Blagoje istrËa iz mehane. Kapetan poskoËi i dohvati ga za ruku:

ñStani! On je teöko rawen! Zdravo teöko!

ñKako teöko? Ko to kaûe?... Evo, evo pisma!...

Wegov drug Jole...

ZverajuÊi na sve strane, on protrËa pored invalida i zaustavi se na kraju publike:

ñPa gde je?

ñTata! ñ viknu vojnik milostivno, okreÊuÊi se na jednoj nozi i podupiruÊi se ötakom. ñ Tata! Ta evo me!

Blagoje se kao muwa brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda ñ pa onda tresnu o zemqu.

Niko ne miöqaöe da ide svojim poslom. Svi priskoËiöe, poprskaöe ga vodom. Dama s kuËetom i zembilom turi mu nekake kapqice pod nos. Brzo ga povratiöe i digoöe na noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa onda zagrli sina, ali tako naglo kao da je se bojao da Êe mu pobeÊi!

F SADRéAJ

Dugo ga ne pusti. A i kad se odvoji, on ga gledaöe pravce u oËi, ne smejuÊi nikako spustiti oËiju dole gde je nekad noga bila.

ñHvala Bogu, samo kad si ti ûiv! Sve Êe opet dobro biti. Ovo ñ on rukom napipa ötaku ñ ovo Êe narod pozlatiti! Je li tako, braÊo?

Svi priskoËiöe odobravajuÊi.

ñEto ja ñ reËe kapetan ñ ja prvi dajem... ñ on stade preturati öpagove, ali naðe samo nekoliko krajcara ñ ja evo dajem sahat i lanac. Na!

ñHvala, gospodin-kapetane! ñ reËe vojnik, isto onako pozdravqajuÊi kapetana. ñ Drûi, tata! Ja nemam druge ruke.

ñEvo i ja ti dajem moju Êilibarsku lulu. Vredi dva dukata ñ reËe Stevo praktikant.

ñHvala, braÊo! Drûi, tata!

ñEvo ti da kupiö duvana! ñ reËe Marinko magazaxija, i pruûi mu nekoliko dukata.

Vojnik, s mukom pridrûavajuÊi ötaku, skide kapu i podmetnu je magazaxiji da turi u wu novce.

ñHvala, braÊo! Drûi, tata!

Blagoje uze kapu u obe ruke, metnu u wu sahat, lulu i dukate.

Narod poËe redom spuötati u kapu. Meðu putnicima beöe i braÊe Rusa, sa onom, kako oni vele, Ñöirokom naturomì. Oni nemilice davaöe.

Vojnik se zahvaqivaöe neprestano sa: Ñhvala, braÊo!ì, ,,hvala braÊo!ì, ali mu glas postajaöe sve viöe i viöe zaguöqiv. Te dve reËi poËeöe dobijati odsudan ritam, kao u slepaca na vaöaru, i on kao da sad prvi put oseti sa svom snagom nepokolebqivog uverewa da je bogaq i prosjak. I najzad prosuöe se tihe, krupne suze, kao majska kiöa.

ñ Gle, gle ti wega! ñ reËe Blagoje. ñ Zbog take sitnice plaËe! Pa öta mi je to? Jedna noga! E, hej!

F SADRéAJ

Sve Êe to opet... ñ on umalo ne reËe Ñnarastiì, ali se opet ustavi: ñ Sve Êe to opet... Ama je li ti ja kaûem da Êe to sve narod pozlatiti?!

Pa onda ujedared i sam briznu u plaË: ñ A öto Êe mi sve ovo?

On baci preda se na zemqu kapu sa poklonima i kao lud pogleda u nebo, kao da odozgo Ëeka odgovora.

ñ Hajdemo-te odavde! ñ reËe kapetanica. ñ Ovde je nesreÊa, a mi... ñ ona pogleda u obe noge svome muûu i u pune obraöËiÊe svoga deteta... ñ mi smo, hvala Bogu, sreÊni i presreÊni!

Tada su odveli Blagoja i sina s poklonima na karucama u varoö. Qudi dobra srca Ëinili su im donekle poklone, ali sve se na svetu ogugla. Sve izbledi: i oduöevqewe, i qubav, i duûnost, i saûaqewe, i ne moûeö ga viöe poznati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sad okreÊe suhaËu.

* * *

Kapetan je opet ozidao kuÊu na istome mestu u Kwaûevcu. Pokrio je, istina, kao öto se kaûe, hartijom, ali mu je ûena vesela, i sinËiÊ zdrav, i Ëupa ga veÊ za brkove.

Blagoje je joö donekle govorio: ÑSve Êe to narod pozlatiti!ì Posle je okrenuo na: ÑSve Êe to tebi Bog platiti!ì Naposletku se propije i tu skoro umre. A wegov sin prima izdrûawe iz invalidskog fonda i ñ prosi!

Moûete mu, ako Êete, udeliti. Ovo je moj prilog!

[1882]

F SADRéAJ

Jakov IgwatoviÊ

PITA 1000

FORINATA

Davno je bilo. U varoöi H. bile dve gospoðe, Mica RogoziÊ i Alka ÆirkoviÊ. Obadve lepe, mlade, ne zna se koja od koje lepöa. äto su lepe, ali öto su im muûevi za ûene dobri, u varoöi para im nema! Varoö srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, joö za vreme bunapartskih ratova.

Mica i Alka, obe od dobre kuÊe, iöle su zajedno u ökolu, pa su bile dobre drugarice. äto god jedna ili druga ponese u ökolu, parËe pite ili pogaËe, podeli jedna s drugom.

Kad veÊ dorastoöe za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno su s materama na bal iöle. Kakva divna onda moda bila. Devojke ñ Ñfrajleì ñ u kratkim haqinama, struk kratak, lepe ruke od lakata gore gole, sa pufonima; do lakata ûute rukavice, a na glavi ñ öeöir. To je onda bio Ñnobl balì. IgraËi u fraku, lake cipele na nogama, öeöir Ñöapapaì u levoj ruci; sve mladi jurati, advokati, spahiËiÊi, pogdekoji trgovËiÊ, i to

F SADRéAJ

otmeniji. Tu se igra ÑtajËì, Ñpolkaì, Ñkalupì, Ñekuzeì, Ñminetì, Ñleseì, naposletku ÑjastuËiÊiì.

Mica i Alka lepo izgledaju, jedna crnpurasta, druga plava, zlatokosa. Kad se uporedo öeÊu, protivnost boje krasotu im uveÊava. Obadve jedre, ûivahne; crnpurasta i ðavolasta Mica jednim okom tri jurata poseËe, a Alka neûna, bela, kao Ñpenorodnaì Venera. Moûe li biti da se takve devojke svakom ne dopadnu? I obe silno igraju. IgraËi se otimaju za wih, i svako kaûe:

ñ Badava, Mica i Alka najlepöe frajle na balu.

Marko RogoziÊ, brat Alkin, najlepöi je jurat na balu, a kad je najlepöi jurat, onda je naravno od sviju ostalih najlepöi. RogoziÊu se dopada Mica, a Mici RogoziÊ; dva srca a jedna ûeqa. Gospoða Sofija, Micina mati, u Ñrokokoì obuËena, velikom se lepezom íladi, mada joj nije vruÊi-na, pa ûmirka na lepi par; dopada joj se öto takav jurat Micu obleÊe. Oko Alke obleÊe Jefta ÆirkoviÊ, trgovaËki kalfa, sin bogatog trgovca. ÆirkoviÊ nije lep, ruke i noge nezgrapne, a nije ni dobar igraË, i Alka bi ga rado od igre odbila; voli ona jurata, ali mora, tu je mati, ona, opet, voli bogata trgovca, a ne jurata. Sin Marko, dok je do juratstva doöao, potroöio joj, udovici, polovinu imawa. Ona hoÊe zeta koji ima Ñsostojanijeì, a ne troöaxiju jurata. Jurati, opet, kad Alku obleÊu, jedan gurka laktom, drugi stane na nogu ÆirkoviÊevu kad se do Alke utiskuje. Na jednom se balu Marko i Mica zaqube jedno u drugo. ÆirkoviÊ se, opet, zaqubi u Alku, a Alka neÊe za to da zna.

Marko RogoziÊ kaûu da je Ñzjeloì uËen, ali je gord, ohol, pa sitnije qude prezire. Jednom se tuûi

F SADRéAJ

Marku Mica da joj Pera berberin dosaðuje, meÊe joj bukete u penxer, a vreba je, samo da se moûe do we dovuÊi, a s takvima se frajla Mica ne razgovara. Marko, kad to Ëu, razjari se. Teöko berberinu!

Marko ide po sokaci sa korbaËiÊem u ruci. Jedno veËe susretne se sa Perom berberinom. Gde su se susreli, tu je neka kaËara, oduöka velika, a grdna kaca u dubini usta baö pred oduökom razjapila. Berberin, na starom fraku ruûom zakiÊen, rad bi Marka mimoiÊi, no ne da mu Marko. Marko raskreËi noge pa stane pred Peru, podboËi ruke, a u desnoj mu korbaËiÊ. Berberin vidi Marka razrogaËenog, pa se poplaöio.

ñZnate li ko sam ja? ñ zagrmi Marko.

ñZnam, blagorodni gospodine, vi ste gospodin Marko ot RogoziÊ, jurat ñ odgovori zamuÊeno berberin.

ñJest, a znate öta je to jurat, kraqevske table zakleti notarije? ñ ûestoko se oseËe Marko.

ñZnam, gospodine; ja nisam kriv öto nisam jurat, siromaí sam, nisu me mogli na viöe nauke dati.

ñPa kako ste se usudili bukete bacati u penxer frajle Mice KicoöiÊeve, kad znate da ja tamo odlazim?

Marko tek öto izreËe, a korbaËiÊem preko berberinova fraka prevuËe jedanput-dvaput. Berberin moli, no pardona nema, Marko daqe öiba. Sad se i berberin razjari i u pravednoj odbrani doËepa se korbaËiÊa. To je za Marka suviöe, za jurata sramota; snaûnim rukama öËepa slabijeg berberina, te ga baci u kacu. Berberin uûasno grune na dno kace, a kaca odjekne. Marko se zadovoqan öeÊe daqe, pa do penxera Micinih, i sve

F SADRéAJ

joj ispriËa. Mici je malo ûao, boji se da nije berberin skrhao vrat ili nogu, no, s druge strane, misli se: o tom Êe se pripovedati öta je Marko woj za qubav uËinio. I tu je neki ponos kad svet rekne kako za frajla-Micu lome noge i vratove.

Joö ono veËe puËe glas kako je jurat Marko RogoziÊ bacio u kacu Peru berberina. Siromaí, skrhao nogu, glava mu razbijena. Marku ni brige.

Doktor neko vreme leËi Peru, pa izleËi; samo Êe malko ramqati. Naðe se dobar prijateq berberinu te ga pouËi kako da tuûi RogoziÊa. Pera berberin tuûi Marka, a sud bude pravedan i donese osudu da se Marko RogoziÊ ispiöe iz kwige juratstva. Velik udar za Marka. Izbrisan jurat, diËni taj naslov izgubqen, tako isto kao oficir kasiran.

PuËe glas po celoj varoöi da je Marko RogoziÊ kasiran jurat. Sa takve visine pasti, nije öala. Juratu ne zapoveda policija, ni varoöka kuÊa, nikakav sud, samo kraqeva tabla. Sabqu moûe vazda nositi, a i mamuze. Sad je sve salomqeno.

VeÊ je mawe za RogoziÊem jagme, no Mica ga neÊe izne-veriti. Mati, gospoða Sofija, veÊ je spram wega hladnija. Nije jurat, veli, a ni bogat. äto mati mu ima, treba woj, a treba i miraza kÊeri Alki.

U varoöi kod magistrata upraûweno je mesto podbeleûnika. Izbor je blizu, a RogoziÊ ima prijateqa. Svi vele: Marko je zjelo uËen ñ samo ûele da se oûeni, ne bi li mu se ûestina utiöala.

Marko ide da prosi Micu u matere. Mici je to povoqno, pa ga uvede materi.

ñ Gospoûo poËitajema, vi Êete pogoditi zaöto sam doöao ñ zapita Marko mater, tek öto uðe.

F SADRéAJ

ñSednite, da Ëujem daqe ñ reËe mati, ukoËeno glednuvöi u Marka, a prekrstivöi ruke.

ñSam sebi sam provodaxija; hoÊete li mi Micu za suprugu dati?

Mati toboûe kao iznenaðena.

ñSve bi lepo bilo, svi kaûu da imate talent; no ja moju Micu ne mogu na nesigurno dati.

ñKako nesigurno? ñ zapita Marko.

ñKakvo je vaöe sostojanije?

ñSostojanije? Ja stojim ovako: svröio sam pravne nauke, bio sam jurat, sad su me izbrisali, no talent je ostao.

ñNe pitam za talent, veÊ za sostojanije, a to je: vaöa mati, moja prijateqica, ima kÊer, treba da ûivi sa onog öto ima, kao i ja, udove smo; dakle, sostojanije i vi sami znate da znaËi imawe, pa imate li kakva imawa?

ñHa, ha, gospoûo, maloËas rekoste da imam talenta, a to je imawe.

ñTalent joö nije imawe.

ñRazumem vas. Pa koliko ih ima koji s talentom kuÊe i zemqu steku! ñ odgovori odreöito Marko.

ñE dobro, kad bih vam Micu dala, kako i otkud Êete ûiveti? Mica je kod mene fino othrawena, treba lepo da se nosi, a öto ja imam, trebam za se, a imam joö viöe dece.

ñTalent je kapital, talent je imawe. PostaÊu prve restauracije vicenotar, pa onda daqe, a i vi Êete öto doprineti. Jeste li zadovoqni?

Mati se misli, i smisli öto Marko viöe öto ne traûi.

ñE dobro, vi imate talenta, daÊu vam Micu, no samo onda kad postanete kod magistrata vicenotar.

F SADRéAJ

ñZadovoqan sam, to Êe skoro biti; fala, qubim

ruku.

Marko ustane, qubi materi ruku i preporuËi se. Kad iziðe napoqe, doËeka ga Mica. Ona je iz druge sobe kroz kquËaonicu gledala i sve Ëula.

ñSve je u redu, Mico, skoro Êemo se sasvim spojiti.

ñVidiö, Marko, da je moja mati pametna, samo gledaj öto pre da postaneö vicenotaroö.

Mica je isproöena, s prstenskom ceremonijom je lako. Sutradan po varoöi bruji glas da je Marko RogoziÊ isprosio frajlu Micu KicoöiÊevu.

* * *

U varoöi H. velika restauracija, ceo magistrat se mewa. Korteöi izvojuju da bude Marko RogoziÊ izabran za vicenotara plemenitog magistrata. Veqa radost i u prijateqa mu i u ñ Mice.

Kako Marko postade notaroö, budu svatovi, i tako po nadi i ûeqi postade sreÊan par qudi: Marko RogoziÊ i Mica RogoziÊka. SreÊno je sve teklo, sreÊni par lepo ûivi.

No, öta Êe Alka devojka, drugarica Micina, sestra Markova? Oko we jednako baje Jefta ÆirkoviÊ, a mati ga dobro gleda, jer ima Ñsostojanijeì. Otac Êe mu predati trgovinu, a jedinac je. Woj je u srcu jurat, alí za jurata treba miraza. Ko je siromaí, uzeti je ne moûe; ko je bogat, uzeti je neÊe, taj traûi bogatu. A lepa plavojka nosi u srcu crnpurastog jurata, no ovaj se samo titra. Od sedam jagma ne zna koju da bira. Vaqda neÊe

F SADRéAJ

najlepöu, veÊ najbogatiju. SreÊna Mica, ona dobi muûa po srcu!

Proöle faöange, Mica se udade, Alka ostade. Alka je joö mlada, ali teöko pada drugarici kad drugaricu pod vencem vidi, a ona ostaje. Onda devojke postaju sumorne. äta Êemo kad sve po sreÊi ide!

Sirota Alka ide u baötu da traûi qubiËice. PoËetak uskröweg posta. Cvet qubiËice, dika mirisnog proleÊa! Alka bere qubiËice, kiti se krinom wenim i uzdiöe. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parËe neba spram bele zorwaËe. Kad qubiËicu bere, tiho, iz srca, peva:

QubiËice, ja bih tebe brala,

Nemam dragog, kome bih te dala.

Ako bih te ja juratu dala,

Ta jurat je ponosito cveÊe,

Pa na tebe ni gledati neÊe.

Ipak je brala i zakitila se, moûda Êe joö do jurata doÊi. Zasad se mora zadovoqiti sa Jeftom ÆirkoviÊem. Jefta ÆirkoviÊ ima sostojanije, te Alku i preko wene voqe zadobije. Voqi se materinoj mora povinovati devojka. Sad je Alka ñ ÆirkoviÊka, a Mica ñ RogoziÊka.

Alka i Mica dok su bile devojke ñ prisne drugarice, a kao udate su jedna spram druge ohladnele. U ûivotu tako biva kod muökih i ûenskih, u detiwstvu se vole, traje to Ëesto dok se ne oûene ili udadu, a posle se svako po svojoj potreboÊi vlada, a qubav i teöwe prijateqstvo iöËezne; tako je kod Mice i Alke. Poezija detiwstva i mladosti prolazi.

F SADRéAJ

Mica, po rangu RogoziÊa, postala je Ñmilostivomì ñ Alka, pak, po ÆirkoviÊu postala je samo ÑblagopoËtenorodnaì, öto je za jedan stepen mawe, a to nije svejedno. Mica sebi traûi u druötvu prvenstvo, Alka, opet, neÊe da je ni-ûe, bogata je, a to viöe vredi nego titula. To su doista zaökoqci, no ima od tog joö neöto veÊe.

Mica lepa, Alka lepa. Jedni uzdiûu jednu, drugi drugu. Lepa je i jedna i druga, samo je Mica koketnija, jer obiËno su crnpuraste koketnije od plavih. Kad fale Micu, ne dopada se Alki; kad fale Alku, ne dopada se Mici, jer lepe dame retko kad se iskreno vole, baö zato öto su obe lepe. Ako ko pofali Micu, Alka kaûe:

ñäteta öto Mica ima veliki nos. Ako ko pohvali Alku, Mica kaûe:

ñäteta öto Alka ima malo Ëelo i nevidime obrve.

Katkad Mica fali ruûniju od Alke, Alka, opet, ruûniju od Mice. Tu ravnoves u prirodi izjednaËuje ruûno s lepim; i tu i ruûnije nalaze zadovoqstvo kad ih lepe fale nad lepima. Tu je onda ruûnija nad lepom prijatnija, dobroduönija, i sve drugo na svetu.

U jednom su Mica i Alka izjednaËene, imaju blage i dobre muûeve, koji im sve po voqi Ëine. Retka sreÊa za udate.

Otkud RogoziÊ tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklawao? Marko RogoziÊ bio je meðu juratima prvi u nauci. Zla kob zbrisa mu juratsku titulu; ne moûe nikad postati advokatom, a loöiji Êe drugo sve postiÊi i gledaÊe ga preko ramena! Za snaûan duh velik udarac! Kako da se pod wim ne sruöi! RogoziÊ se tek sad bacio na Ëitawe, a brzo

F SADRéAJ

shvata i zapamti. Smisli da se u malom krugu velikim pokaûe. U sudu mu nije bilo para, sve je nadmudrio. Umre veliki notaroö. Marko postane prvi.

Ako je ko hteo teöku parnicu da dobije, iöao je RogoziÊu na svetovawe, i to i sa strane, i u reË wegovu svako se pouzdati mogao, uvek je kraj pogodio. Pokraj toga bio je marqiv, te je zasluûio lep novac i mogao voditi lepu kuÊu.

RogoziÊ, u nauku i posao zaqubqen Ëovek, nije odgovarao ûivahnoj prirodi gospoðe Mice, i da je bio juratom tako snuûden, Bog zna bi li se tadawa frajla Mica u wega zaqubila bila. LiËnost wena nije bila za filozofe i pedante skrojena, no veqa dobrota Markova spram we sve je izgladila.

ÆirkoviÊ, opet, gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diËi se kad ko o woj govori da je lepa i sve joj po voqi Ëini.

Mica i Alka jedna drugoj odlaze, i sve je kod wih glatko teklo, dok neki demon ne naruöi mir meðu wima. A ko Êe taj mir naruöiti? VidiÊemo.

Milivoj SvilokosiÊ, to je taj crni jurat, nesuðenik ÆirkoviÊa Alke.

Na SvilokosiÊu jagma od sedam devojaka. Ne zna koju da uzme. Jednu bi voleo i drugu bi voleo; ona, opet, ima velik miraz. Da moûe, sve bi ih strpao u svoje srce, koje je dosta veliko naraslo. Tu su sreÊniji qudi o koje nema jagme a bogati su, jer se za bogatog ipak devojka naðe. Takovi veÊma cene ûensku nego ti razmaûeni, kao öto je SvilokosiÊ.

SvilokosiÊ u mnogom razmiöqawu: neÊu ovu, neÊu onu, ne ûeni se; a devojke se poudavaöe, bogme ne mogu na w Ëekati dok osede. Kad se wegove partije poudavaöe, nove mu se nisu umilno prijavqivale,

F SADRéAJ

bio je izvikan da devojke samo vara. VeÊ su ga i spevale, kao öto je to po malim varoöima obiËaj.

Tako prolaze dani i godine, SvilokosiÊ se ne ûeni. Otac mu je bio moguÊan, no imao je viöe sinova i kÊeri, pa kad se podeliöe, padne mu u nasledstvo jedna kuÊa s neöto malo zemqiöta. Donekle se moûe ûiviti. I doista, SvilokosiÊ je lepo ûivio. U druötvima dobro primqen, dobar pevaË i lep Ëovek. »esto je oblaËio atilu, na glavi laka samur-kapa, kratke kordovanske Ëizme s mamuzama, Ëaköire tesne u Ëizme, u paradi opasana sabqa, inaËe visi mu preko ramena popreko o debelom crvenom gajtanu en bandouliËre. Lepo je videti lepa jurata, pravih nogu, srazmernih udova, pa joö Milivoja SvilokosiÊa sa crnpurastim licem, kad astragansku kapu najeri. Kosa svilena, burmasta kao u CiganËeta, a s dva prsta brk zaöiqi. Ime mu je SvilokosiÊ, a kosa mu je svilena. U crkvi on Ëita ÑOËenaöì i ÑVjerujuì, i to sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u crkvu streqa; a kad iz crkve iziðu, sreÊna koju SvilokosiÊ ispod ruke kuÊi prati.

SvilokosiÊ ako je kod devojaka izgubio neöto od kredita, naknadu sebi nalazi u tom öto je opet od dama boqe primqen. Svud je prvi u kolu.

Kod takovih prilika nije ni Ëudo öto je SvilokosiÊ dobro priman u kuÊi RogoziÊevoj, pa i kod ÆirkoviÊa. Alka je veÊ zaboravila nevernost wegovu, a ÆirkoviÊ sve ûeni Ëini po voqi, a rado se nalazi u druötvu najotmenijih, kud, naravno, pripada i SvilokosiÊ. RogoziÊ, dobar prijateq SvilokosiÊev, dozivqe ovog da mu u poslovima pomogne, öto ovaj rado Ëini, jer moûe öto i nauËiti. Kad ima posla, ostane tu i na ruËku, pa i

F SADRéAJ

na veËeri. Gospoða Mica veÊ se brine da SvilokosiÊ bude sa svime zadovoqan, da se ne potuûi. RogoziÊ otkako se oûenio, promewen Ëovek, netrudimo radi, mnogo zasluûuje; hoÊe svetu da pokaûe kako i kao zbrisan vredi; i malo je kuÊa koje su tako ureðene i bogato snabdevene. Mati mu umre, te RogoziÊ podeli imawe sa sestrom Alkom, i to mu pripomogne. U poslu je neumoran, te mu nedostaje vremena obdan da Micu zabavqa; mesto sebe dopuöta SvilokosiÊu da je u praznom vremenu varoökim spletkama zabavqa, öto ovaj jedva Ëeka, jer u svaËem je bio brz, samo na poslu lagan.

RogoziÊ je joö mlad, gorostasnog stroja, ali neöto jako opada. éuti mu se obraz, unutra ga neöto mori. Nikad se ne nasmeöi, niti ga öto veÊma zanima sem parnica; öto teûe parnice, za w vaûnije, interesantnije.

Sad je tek RogoziÊu ûao öto je Peru berberina u kacu bacio. U ono je doba mislio: öta wemu siromaí brica da smeta, berberin koji u protokol gospode ne spada; ipak ga je krvavo obrijao na koûi advokatske diplome. Da je to znao, ne bi u berbera bio dirao.

Dakle, tu je SvilokosiÊ dobro priman. I kod ÆirkoviÊa je SvilokosiÊ dobro priman, na ruËak, na veËeru, kad god hoÊe.

Mica RogoziÊka lepo se nosi, u dibi i kadifi, u svili i atlasu, ruke pune belenzuka. Ne nosi se gore ni Alka ÆirkoviÊka, i kako Mica novu haqinu navuËe, odmah i Alka sebi novu pravi. ÆirkoviÊ je moguÊan, moûe joj biti.

SvilokosiÊ, kad iz crkve ide, sad prati kuÊi gospoðu Micu, sad gospoðu Alku, sad je kod jedne na ruËku, sad kod druge.

F SADRéAJ

Jedi to Micu öto Alka sebi pravi haqine istom tek öto je Marko woj nove haqine pravio; Alki je, opet, nemilo öto Marko tolike haqine Mici pravi, a sebe radom za wu mori. äto SvilokosiÊ u jednu i drugu kuÊu dolazi, nijednoj se ne dopada. Nije Ëudo, snaha i zaova, pa jedan gost ñ SvilokosiÊ ñ a dva tawira.

Alka ode jedno poslepodne k Mici pa se razgovaraju. Marko u svojoj sobi radi, za ûenske poslove ne haje. Kad Alka doðe, snaha je prividno lepo doËeka, kao drugarica iz detiwstva. Sednu. Mica ötrika, pa zapodene razgovor. Alka sedi na divanu, pa gleda u oËi, u usta Mici, öta misli, öta Êe prosloviti.

ñAla je taj SvilokosiÊ Ëudan Ëovek! Ostavi te, Alka, ti morade poÊi za bakalina, a ovamo ga ipak primaö.

Mica to proslovi, a gleda u zenicu Alki, prst na ötriku joj zastane da Ëuje öta Êe na to Alka reÊi.

ñMico, ti si smeöna! Pa öto k tebi dolazi? Ovde je gotovo okukao.

ñIdi, Boga ti, Alka, taj je tebe oboûavao, ne mene; a öto ovamo dolazi, to je drugi raËun. Marko je uËen da mu para nema, on, pak, mator jurat, dolazi da öto nauËi. No, Alka, tebi se Ëudim. Ti si rada bila za wega poÊi, alí on, znaö, erdeqski je tawir, sa obe strane moûe se jesti, dakle ne veruj mu; jer to nije ni lepo, okrenuo ti leða, a sad, opet, muûu tvom dosaðuje.

Kad to Mica izreËe, nastade kratka poËivka; Alka se misli, pa odgonetne:

ñJest, pravo kaûeö, Mico, SvilokosiÊ je erdeqski tawir. ätaviöe, joö Êu ti i to kazati da

F SADRéAJ

kad me je moj Jefta zaprosio, a ja ga ne htedoh, ne begenisah ga, a mati mi na to reËe da ja hoÊu lep, Ëist tawir, no koji je prazan; nego boqe da biram onog koji me moûe gospodski drûati. I ja primih reË materinu, stegnuh srce i udadoh se za mog Jeftu, neiskazano dobrog Jeftu. A öto k nama Milivoj dolazi, to je tako isto kao öto k tebi dolazi, da te zabavqa.

ñJest, i tvoj Jefta je dobar. Lepo se ti nosiö, pa kako na meni vidiö lepu haqinu, a ti sebi praviö tako isto skupu.

ñPravim ja i skupqe haqine nego öto su tvoje, moje atlaske teûe su nego tvoje.

ñNiöta zato, ja ma kakve da obuËem, svet drûi da su skupqe; i moje belenzuke drûi svet da su skupqe od tvojih. Sve to Ëini rang, znaö, a ti si u rangu za jedan stepen niûe.

To Mica reËe kao iz öale, ali Alka oseÊa.

ñOpet sam od tebe bogatija, a i u rangu smo blizu.

ñKao nebo od zemqe! Ti, Alka, kad bi se strogo uzelo, joö ti ne pristoji öeöir nositi, ti si neöto malo viöe od majstorice, a ja mogu nositi i val ñ reËe ponosno Mica.

ñI ja ga nosim, pa ko Êe mi stati na put! ñ odgonetne Alka.

ñBacimo to na stranu. Kaûi mi koga radi dolazi k vama SvilokosiÊ, tebe ili Jefte radi?

ñA koga radi dolazi ovamo?

ñMarka radi. SvilokosiÊ mu pomaûe, on je kod wega jurat, da se pouËi. Ali koga radi k vama dolazi? Jer ako tebe radi, onda je u tebe slabost öto primaö wega koji te prezreo; ako, pak, Jefte radi,

F SADRéAJ

to ne moûe biti, on nije Jeftino druötvo, i ti ne bi trebalo to da trpiö, pa ni Jefta.

ñSvaki nek Ëisti pred svojom kuÊom, najboqe Êe biti ñ odgovori malo qutito Alka.

ñPa baö da vidiö, Alka, nije nikakva ni sreÊa s tim Milivojem. Bekrija, kartaö, noÊnik, okukao u kafani. Marko mora po wega pandure da öiqe; brine ko za wega.

ñÆuti, Mico, znaö öta kaûe Nemac: Wer schimpft, der kauft. Zato se rado s wim ispod ruke iz

crkve pratiö. Bekrija, bekrija, ali, najposle, koji jurat nije bekrija! Badava, kad mu dobro stoji!

Tako se koökaju wih dve, koje iz öale, koje polu-ozbiqno. Rastale se prividno kao prijateqski, ali obe diöu za osvetom. Alka neÊe viöe Mici odlaziti. SvilokosiÊ stoji meðu wima kao demon, ne da im se viöe pribliûiti.

Alka, kad vidi brata, optuûuje Micu kako mnogo troöi, luksuz tera, a on siromaí, dawu i noÊu radi, samo strasti wene da zasiti; kako se po varoöi svaöta govori o woj i Marku, kako mrzi rodbinu. Marko Alku i ne sluöa, nego joj veli da mu u kuÊevni mir ne zadire, i najboqe bi bilo da mu ne dolazi. VeÊ je od Mice nabruöen.

Alka mu neÊe dosaðivati, ali Êe Mici time prkositi öto Êe sve lepöe doËekivati SvilokosiÊa.

* * *

Vreme prolazi. Marko RogoziÊ, premda veÊ senator, pa kao sudac magistratski drma sa varoöi, nije zadovoqan, karijeru je sebi zbog berbera pokvario, boluje Ëesto. Onaj gorostasni jurat

F SADRéAJ

pogurio se, skuwio prsa, lice mu ûuto kao smiqe, neöto mu ûivot podgriza. Prezreo je rodbinu, siroËad, braÊa mu ne smeju prag prekoraËiti, ne da Mica, pa ceo svet pripoveda kako je RogoziÊa zaularila Mica, no on je nepristupan, niko mu ne sme to spomiwati. RogoziÊ ûivi za posao, a SvilokosiÊ mu je podruËan kao kakav advokatski kalfa.

VeÊ se i SvilokosiÊu dosadi biti mator jurat, pa namisli da poloûi ispite advokatske. Prakse je dosta pribavio kod RogoziÊa, no termin juratstva je proöao, te je teöko dobiti dozvolu. No, preko prijateqa RogoziÊevih u Peöti dobije dozvolu, poloûi ispite, pa se sa advokatskom diplomom vrati kuÊi.

Od starog jurata posta mlad advokat. Sad Milivoj SvilokosiÊ advokat, a Marko RogoziÊ zbrisan jurat! »udna kob! SvilokosiÊ tera procese, no neÊe ni koraka uËini-ti a da ne zapita RogoziÊa.

Tako prolaze godine, a SvilokosiÊ se ne ûeni. A i öta Êe da se ûeni kad je kod RogoziÊa kao kod kuÊe; osim stana, svaku ugodnost ima tu, lepa hrana, fino piÊe, gostoqubiva, prijatna domaÊica. Odlazi on i u ÆirkoviÊevu kuÊu, to mu niko ne zabrawuje, pa ni sama gospoða Mica; ötaviöe voli, bar joj se tim povod daje da moûe pred svetom Alku bockati, a da bude sama zavesom saËuvana od podlih jezika. Ipak joj Alka duûna ne ostaje, pa tu padaju sitne i krupne reËi. Neopisana mrûwa með wima dvema; jedna Frenegonda, druga Brunhilda. Nikad se ne sastaju, a uûasan rat meðu se vode. I sve to ide preko glave muûeva, Marka RogoziÊa i Jefte ÆirkoviÊa.

F SADRéAJ

Dan Sv. Nikole, prvi zimwi svetac. Taj dan slavi RogoziÊa porodica, pa Êe tako proslaviti kod Marka RogoziÊa, a i kod Alke ÆirkoviÊke, jer tako Jefta hoÊe da se i ûenin patron slavi.

Proöla je bogata jesen, zdravih oraha dosta, sad je vreme piti ñ baklavi. Kome moûe biti, ko Êe biti na taj dan bez baklave! Naravno da se baklava u obe kuÊe pravi. Prave se velike baklave, tu je nagomilano öeÊera, meda, oraha, karamfiÊa, a tepsije velike, jer Êe biti mnogo gostiju. Krasne baklave od pedeset suvih jufaka!

RogoziÊkina pita pekla se u istoj simixinici gde i ÆirkoviÊkina. Tepsije jednake, pale su u nasledstvo jedna Marku, druga Alki. I pite su bile jednake, jer u RogoziÊa porodici pravile se uvek baklave od pedeset jufaka. Na takav blagdan simixija ima mnogo posla. Kad doðe u svoje doba RogoziÊkina sluökiwa, odnese kuÊi pitu; tako isto i ÆirkoviÊkina svojoj kuÊi. Po nesreÊi, simixija sluËajno promeni pite, RogoziÊkinu izda ÆirkoviÊki, a ÆirkoviÊkinu RogoziÊki.

RogoziÊka nije primetila da je pita izmewena. Ionako je nije sama pravila, veÊ stara Jula uËiteqka. Mica nije ni kadra baklavu naËiniti. DrukËije je kod Alke, ona sama upravqa, a dve joj pomaûu kad pravi.

Alka, kako se pita na kriöke isekla, i kako je okusila kriöku, odmah primeti da to nije wena baklava. Istina, ima i tu pedeset jufaka, ali nisu tako fine i suve, a inaËe premaöÊena je. Odmah se setila. Tu veÊ ne pomaûe protestirati kad je veÊ baklava iseËena, u tepsijama nema razlike, nema ötete.

F SADRéAJ

Sutradan puËe glas po varoöi kako Alka ÆirkoviÊka svud pripoveda da joj je baklava promewena, da pita niöta ne vaqa, premaöÊena je i bqutava, nema dosta karamfiÊa, i da je to hotimice uËiweno, simixija je podmiÊen; kako Mica i ne zna baklave praviti, pa htela pred gostima da se Alkinom baklavom diËi.

To je bilo gospoði Mici dosta. Glasonoöe su joö i to dodali da je Alka Micu grdila svakojako, da je raskoöna alapaËa, galantna koketa, da upropaöÊuje muûa, i joö kojeöta öto se ne da iskazati.

Kad to Mica sve Ëuje, prvo podgovori SvilokosiÊa da ode tamo i donese kriöku od te pite. SvilokosiÊ, joö i sad ðavolan ñ uûiva kad se wih dve taru ñ rado ode tamo, pod vidom da joö naknadno, ma i docne, patrona Ëestita. Sad tek poËe Alka Micu pretresati svakojako. SvilokosiÊ jede od baklave, pa joj kaûe da je ona druga mnogo boqa i zaiöte kriöku dve da ponese da je pokaûe Mici. To Alka dopusti, nek se kao Mica sama o stvari uveri.

Meðutim je Mica Marka podbola da protiv Alke podigne proces. Ona mora umreti ako udovoqstva ne dobije. I RogoziÊ, na peru snaûan a spram voqe ûenine slab muû, privoli se da protiv roðene sestre parnicu podigne.

Sad je za SvilokosiÊa poloûaj teûak. Mora biti kao advokat zastupnik Mice RogoziÊ, ali Êe on tek naslov nositi i trËkarati, stvar Êe samu RogoziÊ izraðivati.

Baö drugi dan, kad se glas taj proneo, po zavröetku ruËka zapodene stvar Marko. Samo su wih troje tu.

F SADRéAJ

ñ Amice Milivoje, ja moram proces podiÊi protiv sestre svoje Alke zbog povrede poötewa ûene mi, to je ñ laesio honoris. Ja to tako ostaviti ne mogu, pa da mi je sto puta sestra. Ti moraö kao advokat Micu zastupati.

SvilokosiÊ je u zapari. Sad je tek meðu dve stolice, a ne zna na koju Êe, nije rad ni da se sa Alkom zavadi.

ñTeöka stvar za me. ÆirkoviÊ me nije nikad uvredio , a naposletku ne mogu se potuûiti ni na Alku, spram mene bar bila je uvek öarmantna.

ñÆutite, Milivoje, vas ûenira da podignete proces za mene protiv Alke. Znam zaöto, alí to baö nije lepo. O vama i Alki svet svaöta pripoveda, pa zbog we i o meni, a ja niöta nisam kriva. Dakle, vi treba da operete qagu sa sebe i sa mene, kao öto znate da smo oboje nevini, i vaöa Ëast iziskuje da me zastupate. Mnogo je Alka ötoöta protiv vas po svetu glasove sejala, na primer da vi za moju qubav amo dolazite. Dakle pokaûite ko ste, i otkinite se odande, a s tim Êete dokazati ako za me protiv we proces podignete ñ inaËe vas ne poötujem.

Mica to izreËe oötrim glasom, mereÊi pogledom SvilokosiÊa.

ñJeste, pravo kaûe Mica, to je honoris causa,

tako mora biti ñ doda Marko, a SvilokosiÊ glavom prikloni.

ñAmin, nek tako budne, brate Marko, ti si i uËeniji i pametniji od mene, mada si samo za jednu godinu od mene stariji. »iniÊu sve öto je do voqe tvoje ñ reËe Milivoj ponizno.

ñTo je öarmantno, to mi se dopada, tako Êete i meni, i sebi, i Marku obraz osvetlati.

F SADRéAJ

ñTako je ñ upadne Marko. ñ Sad Ëuj informaciju. Prvo i prvo treba da znaö, Milivoje, da Êu ja sam sve izraðivati, a ti Êeö samo ime nositi, je li tako?

ñJeste.

ñTi Êeö se po tom vladati kako ja izradim. Causa litis i pravni naslov ñ titulus ñ biÊe povreda Ëasti, a pokraj toga abalienatio, odstrawewe moje tepsije, jer mutatio inter res non efficit paritatem.

Trebala je moju tepsiju sestra moja da je vratila, no ona ne vraÊa. To je osnov. InaËe, ja Êu sve izraditi, a ti Êeö samo prepisati i sudu predati.

ñAmin, nek bude voqa tvoja. Ja Êu se po tom vladati, a preËa mi gospoûa Mica negí Alka, koju ja kao jurat nisam hteo za ûenu. Punctum.

ñE, sad znaö na Ëemu smo. Ja Êu veÊ sutra gotov biti sa akcijom, tuûbom, a ti Êeö posle sudu podneti. Bez mene nemoj odgovarati.

ñAli ÆirkoviÊ je bogat Ëovek, iÊi Êe u Peötu, pa Êe sebi naÊi kakvog fiökala.

ñNek traûi koga hoÊe; öto veÊi ñ skupqi. SvilokosiÊ sleûe ramenima.

ñNek bude voqa tvoja, Marko, tebi sam obavezan.

Konferencija svröena. SvilokosiÊu nije milo bilo, ali nije na ino, prvi mu je prijateq Marko, wemu sve mora ûrtvovati. No on dobro ûivi i sa ÆirkoviÊevom kuÊom, pa moûe od strane Alke kivwu na se navuÊi. Ipak nije tako opasna stvar. ÆirkoviÊ je dobriËina, pa Êe mu samo to spomenuti da on to Ëiniti mora; a inaËe mogao bi Marko stvar drugom predati, pa joö gore; ovako Êe on gledati stvar da provlaËi u korist Alke. ÆirkoviÊ Êe mu verovati, i Alku Êe veÊ utiöati. Ionako svet zna

F SADRéAJ

da za Milivoja Marko radi, a i ovo je stvar Markova, tek ide pod Milivojevim imenom.

I, doista, zbog baklave se izleûe ne jedna veÊ dve parnice.

Marko poöqe preko pandura sestri Alki promewenu tepsiju, a svoju zaiöte natrag. Alka ne da Markovu tepsiju, tvrdi da je Marko pokuÊstvo posle smrti materine podelio i za se mnogo viöe zadrûao; ne da mu.

Kad se pandur vrati bez tepsije, i to Marko Ëuje, tek se nasmeöi, öto je u wega retkost, pa reËe: ÑAlka, uhvatio sam te!ì

Alka u ûestini granice ne zna. Tepsiju proda »ivutinu budzaöto, samo da je Marko ne dobije, i ako mu je sud i dosudi, bar te iste da nema. »ivutin ode u Peötu, pa tepsiju proda.

Marko se sa SvilokosiÊem svetuje.

ñ Evo, amice, sve je u redu. Tu su dve akcije, jedna je zbog tepsije öto je Alka protivzakono zadrûala, to je detentio rei alienae, a naknada ötete ne ide po vrednosti tepsije, jer je amanet, pa je tu ñ pretium affectionis, a to je sto forinata. Druga je akcija propter dehonestationem uxoris meae ñ povreda uËiwena Ëasti moje supruge. Tu bi po Verbeciji bila velika kazna propisana, no po sadawoj praksi ñ usus-u ñ od tri do osam dana ariöta. I to je za gospoðu dosta. Joö neöto. Evo ti u maloj kutiji autenticirana kriöka baklave koju si ti Mici doneo. Koji su bili kod Alke o sveËarima, pred magi-stratom su posvedoËili da je ta kriöka zaista od one iste baklave öto su je kod ÆirkoviÊa jeli; po tom je to Micina baklava koju je opet Alka pogrdila. To je ñ corpus delicti. Sad sve znaö, daj preko pisara prepisati, pa sudu predaj.

F SADRéAJ

Tu je i Mica. Kad je sve to Ëula, skoËi sa stolice od radosti.

ñPa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoqna sam.

Mica to reËe, izleti napoqe, pa dozivqe komöinicu da joj kaûe kako Êe Alka biti zatvorena i da Êe tepsija stati sto forinata. No, Marku joö ni to nije dosta. Pre nego Êe se dve tuûbe sudu predati, izradi on da se poöqe varoöki straûmeötar i jedan pisar, pa da tepsiju sekvestira i u varoöku kuÊu donese. Marko je znao da Alka ipak neÊe tepsiju izdati, pa Êe se u öto treÊe zaplesti. Doista, Alka uzme metlu, pa pisara zajedno sa straûmeötrom istera. Nemeökiwa je, varoöki panduri nemaju s wom niöta.

Marko, kako se sastane sa SvilokosiÊem, reËe

mu:

ñGle, Alka opet nasela, isterala pisara i straûmeötra! To je nasiqe ñ actus potentiae; eto

treÊe akcije.

Alka za kratko vreme navuËe na se tri tuûbe. ÆirkoviÊ je vodi u Peötu da traûi fiökala. NeÊe da preda stvar kakvom varoökom prokatoru, veÊ pravom peötanskom fiökalu. Putuju na sopstvenim karucama. ÆirkoviÊ je bogat. Putem se razgovaraju. Jefta, kao dobar trgovac, mada je i bogat, dobro pogleda novac kad izdaje, zna da Êe ga skupo stati peötanski fiökal.

ñVidiö, Alka, i tu Êu ti qubav uËiniti da ti naðem peötanskog fiökala, premda smo mogli kod nas jeftinijeg dobiti.

Alka mlazne maramom Jeftu.

ñÆuti, Jefto, te stvari ja boqe razumem. Da uzmeö kod nas prokatora, prvo: taj i ne zna tako

F SADRéAJ

raditi kao peötanski fiökal; drugo je prokator, a drugo fiökal; drugo: kad uzmeö naöeg, znaö kako je, onaj je s onim rod, onaj je prijateq, onaj onog mrzi, pa je sve jedno s drugim spleteno, pa otkud se suncu nadaö, led te tuËe. Uzmi samo Milivoja, kako smo mu dobri bili, pa on sad protiv mene za Micu proces tera! Tom se nisam nadala.

ñNe Ëudi se. Milivoj zavisi od Marka, pa mora, a boqe on da tera nego drugi, katkad moûemo od wega öto Ëuti kako onde stoje stvari, a neÊe on nama prkos Ëiniti. Zato, ako se gde susretneö, nemoj ga prezirati, daj mu dobru reË kao i ja, i ako nam opet u kuÊu uzdolazi, lepo ga primi.

Alka umuknu; daje mu za pravo.

Kad u Peötu, neko ih odvede starom nekom fiökalu Babowi. Babowa ih ponudi da sednu.

ñMolim, pripovedajte celu stvar.

Jefta mu pruûi akcije. Babowa Ëita, maöe glavom.

ñKao öto vidim, vi ste, gospoûo, RogoziÊima rod, sestra RogoziÊeva?

ñNa sluûbi.

ñPa brat i sestra za takovu bagatelu, jednu pitu, da se zavade! Zaöto niste tepsiju vratili? Je li joö kod vas?

ñNije, prodala sam je uprkos bratu. NeÊu da je ima, a öta bude vredna, ja Êu platiti.

Babowa se misli.

ñDobro bi bilo kad bi tepsiju kakogod natrag dobili, pa da mu je vratite, jer ona je amanet, pa je moûe preceniti, kako je veÊ i precenio na sto forinata. To je jedno ñ sad na drugo. Vi ste, kao öto akcija glasi, gospoûu RogoziÊku dehonestirali, i ona se poziva na svedoke.

F SADRéAJ

ñJeste, ja sam kazala da je galantna koketa. Pa to nije niöta. Koliko puta je ona to isto meni u oËi i za leði, to su, znate, ûenski poslovi, sve se to rado ogovara, ja wu, ona mene; to je veÊ obiËaj, pa se posle i pomirimo, baö i ako ne iskreno. Znate, jedna na drugu izmiöqa, pa i ova ne ostaje duûna; no do toga joö nikoja nije doöla da se zbog toga pred sudom tuûi.

ñSad na treÊe. Isterali ste metlom straûmeötra i pisara: to je actus potentiae.

ñJeste, isterala sam ih. Ali kako mogu oni u moju kuÊu silom uÊi da tepsiju otimaju, kad je ta tepsija moja dedovina? ñ odgovori oötro Alka.

ñJeste li nemeökiwa?

ñJesam. Alka roûdena ot RogoziÊ ñ odgovori Alka ponosno ñ a RogoziÊka mi je i to prebacila da meni ne pristoji val nositi, jer je moj muû trgovac, no ja ga kao nemeökiwa nosim.

Babowa zabeleûi da je Alka nemeökiwa.

ñSad znam u Ëemu je stvar, a gledaÊu da bude dobro, premda neÊe sve lako iÊi. Vaöeg brata poznajem, öteta öto je kao jurat propao, postao bi velik Ëovek, osobita glava ñ portentum.

ñSamo, gospodine fiökalu, dobro izraðujte, ja neÊu na vas zaboraviti. ñ ÆirkoviÊ izvadi dvanaest dukata i metne na sto. Fiökal pogleda na dukate i kaöqucne od miline; poznao je da je to mastan klijent.

ñE dobro, ja Êu veÊ sve svoje uËiniti, nemajte brige. Sad na drugu stvar. Kod vas dobro vino rodi. Kakva je bila berba?

ñSredwa, no ja Êu veÊ sluûiti sa starim vinom i auspruhom ñ odgovori ÆirkoviÊ, uvidev kud fiökal öiba.

F SADRéAJ

ñ Sad smo svröili ñ zavröi fiökal.

Alka i ÆirkoviÊ vraÊaju se. Putem se razgovaraju.

ñKako ti se dopada taj fiökal, Jefto?

ñDobro, veÊ se na Ëelu nauka pokazuje. Sad volim öto smo wega uzeli.

ñMeni se baö tako ne dopada, pa gadno ime ima, Babowa, i za wega nikad nisam Ëula. »ula sam za Bewovskog, za Sentala, ali za wegovo ime nikada.

ñ»uo sam ja, i on je na glasu fiökal.

ñPa mi se ne dopada öto poznaje Marka, mogu zajedno öurovati ñ reËe kao briûqivo Alka.

ñBaö zato Êe dobro raditi, jer zna kakav mu je protivnik; a da smo kod nas kog uzeli, Marko bi pet naöih prokatora potukao.

ñDobro, ali öta mi ono reËe za tepsiju; gde Êu ja sad tepsiju naÊi?

ñPitaÊu Morica »ivutina kome je prodao, pa nek iskupi.

ñGledaj ma kako.

Tako u razgovoru stignu kuÊi. Kad kod kuÊe, ÆirkoviÊ odmah potraûi Morica »ivutina da povrati tepsiju. Moric obreËe da Êe je potraûiti.

Ne traje dugo, a Babowa odgovori na sve akcije. Marko Ëita sve, Ëudi se kako Babowa lepo radi, piöe latinski kao Ciceron. Marko odmah pozna kud Babowa ciqa ñ da proces zadugo traje ñ in infinitum. Zato Êe on, opet, gledati da tako ne bude. Babowa iziskuje da se mnogi svedoci presluöaju pod zakletvom, upitne taËke ñ puncta deutri ñ sam nameöta, a da moûe svedoke splesti i zbuniti, i svedoxbu van kreposti staviti. Babowa pokraj daqe informacije potegne akciju protiv Mice zbog povrede poötewa, jer je imala svedoke i Alka, koji

F SADRéAJ

su gotovi svedoËiti da je i Mica na wu svaöta govorila i potvarala, öto nije istina. Tu se Ëitava povorka povukla.

Pa, kakve su to bile alegacije, podugaËke replike, duplike, kvadruplike ñ ali takve da se ni u jednoj stvari ne zavröi, i to sa klauzulom pri kraju: reservatis reservandis.

Zanimqivo je bilo kako je Babowa iskao od suda vizitaciju pite, to jest kriöke od baklave, da se utvrdi da li je to ta ista baklava; tako je odreðena oculta, da se to izvidi. Tu su posle gledali i sudije, i prokatori, i fiökal, ko slobodnim okom, ko na naoËari, da vide to interesantno parËe öto Êe tako skupo stati. Kako mironosno parËe! Bar da je viöe kriöaka, mogla bi komisija malo zasesti i pokraj rujnog zasladiti se. SvilokosiÊ tvrdi da je to ta ista baklava, Babowa negira. Nema, veli, potpunog dokaza, jer, veli ñ pita pitae similis. Ne moûe posle duûeg vremena ni onaj dokazati ko je jeo. Marko je, opet, hteo da dokaûe da je to ta ista, a time se, opet, dokazuje to da je ta pita uzrok i osnov tuûbama; a tepsija je veÊ smirena, dakle ne moûe sluûiti za dokaz istovetnosti ñ identitatis.

I taj proces poduûe traje.

Meðutim se nosi fiökalu staro vino i auspruh, pa fiökal joö zaûeli videti takovu pitu u ûivotu, a kad to Ëu gospoða Alka, ona mu naËini tako isto veliku baklavu kao öto je wena bila, iseËe je na kriöke, pa je u velikoj kutiji poöqe, na veliko zadovoqstvo fiökala i fiökalice ñ a mogli su biti zadovoqni, jer srpskoj baklavi meðu poslasticama para nema, ta baklava je carica meðu pitama.

F SADRéAJ

Fiökal Babowa doðe ponekad u goste ÆirkoviÊu, i tu se onda gosti. Pozovu se prijateqi Alkini, a neprijateqi Mice. »ast veqa, a radost velija.

Sutradan se o tom po celoj varoöi pripoveda kakva je Ëast bila kod ÆirkoviÊa, i svako tvrdi, dokazuje da Alka mora dobiti proces, Mica Êe izgubiti. Prijateqi hoÊe da veruju, ali Mica sa svojima ne, ona jednako tera svoje da Alka mora biti zatvorena, pa ma na jedan dan. Alka, pak, boriÊe se, ma je koliko stalo, samo da ne bude zatvorena, pa baö ni jedan dan.

Jednom posle ruËka razgovaraju se Alka i Jefta.

ñJa ne znam, Jefto, öta Êe od tog procesa biti. Mica razglaöuje na sve strane da Êu izgubiti proces. No, to bi lepo bilo! äta smo do danas sve tom fiökalu dali, a Mica preti da moram zatvorena biti ma jedan dan. Ja, nemeökiwa, jedan dan! Ta ni jedan sat, ni jedan minut! InaËe nisam ti ûena ñ planu qutito Alka i zaplaka.

ñDok sam ja ûiv i imawa imam, tebe niko zatvoriti neÊe ñ reËe ozbiqno Jefta.

ñPa öta je, Jefto, sa tepsijom? Moric ti obreËe da Êe ti je dostaviti, a sad ni traga od we?

ñZnaö, Alka, iskreno Êu ti reÊi; Moric zna u koga je tepsija, a taj iöte za wu deset dukata; toliko ne vredi.

ñäta mi moûe Mica zbog tepsije, kad to nije wena veÊ moja dedovina! Ali da se i tog kurtaliöem, zajazi ga sa deset dukata, pa nek je kraj.

ñJa Êu je, dakle, otkupiti.

F SADRéAJ

ÆirkoviÊ dade na znawe Moricu da Êe za tepsiju dati deset dukata. Moric donese tepsiju. Sad ÆirkoviÊ preko svog koËijaöa poöqe RogoziÊu tepsiju. Ovaj je ne prima, zaöto je nije odmah dala, veli: factum infectum fieri nequit. äta Êe sad? Alka Jefti kaûe da ide Babowi. Jefta se krene na put da to Babowi javi. Naravno, nosi sa sobom i rujnog vinca na poklon. Babowa lepo primi Jeftu.

ñGospodine fiökalu, ja sam tepsiju otkupio.

ñPa jeste li je poslali?

ñJesam, po koËijaöu, ali ne htede je primiti. Babowa se misli.

ñJa Êu vam napisati inötanciju, pa pokraj we predajte magistratu i tepsiju u depositum; ako li,

pak, neÊe da prime, a vi donesite je ovamo, pa Êemo je dati u varmeðki depozitum.

ÆirkoviÊ zadovoqan vrati se kuÊi, a sutradan preda inötanciju, a pokraj we koËijaö unaöa u kancelariju i tepsiju. »uje to Marko, tada veÊ varoöki sudac, pa preko pandura poöqe natrag tepsiju; ne prima se u depozitum. ÆirkoviÊ opet vozi tepsiju Babowi, a ovaj Êe je predati u varmeðki depozitum.

Procesi dugo traju, prolaze meseci i godine, i joö kraja nema. »esto se svedoci presluöavaju, sve novi i novi. Nestane iz akata duplike, pa poremeti ceo proces. Opet pik nanovo. Opet se izradi nov proces, ko je ukrao dupliku. Babowa to izjaöwava za kriminal, pa iöte istragu ñ inkviziciju. Sad se tek stvar zaplete, Bog zna ko Êe joj kraja viditi!

RogoziÊu se veÊ dosadilo öto tako dugo traje, a zaplet sve veÊi. Sad tek vidi da Êe ga Babowa nadmudriti. RogoziÊ se od jeda razboli. Mica mu ne

F SADRéAJ

da dahnuti, sve mu prebacuje öto tako dugo traje i pripoveda mu öta sve Alka protiv wega i we govori. Pa joö i to mu spomenu kako Ëuje da SvilokosiÊ potajno ÆirkoviÊima odlazi i do ponoÊi je tamo, dogovaraju se. To Marka joö veÊma draûi, pa SvilokosiÊu prebacuje.

SvilokosiÊ se, doduöe, sastajao sa ÆirkoviÊem, ali u kuÊu nije odlazio; zato mu teöko palo öto se o wemu tako sumwiËi, ta on tu nije niöta drugo veÊ tuð ûaraË.

ÆirkoviÊ je imao staru majku koja ga je gledala kao zenicu, a pokraj wega i Alku je volela. Starica joö u zaËetku procesa umre. Jefta je za materom jako tuûio, a proces mu takoðe veÊ duöu pritiskao, nikad mira. PoËe i on kuwati i dobije suvu bolest koja je poduûe trajala. Ipak je podleÊi morao, a kraja procesu nije doËekao.

Alka ostade udovica, a pokraj toga u kuÊi neograniËena gospoða. Joö pre venËawa sklopqen je bio ugovor da, ako dece ne bude, sve imawe spada na Alku RogoziÊ. Dece nisu imali. Alka ustupi, proda trgovinu, a inaËe imawa ima dosta, pa Êe lako ûiveti.

Mica se zaradova smrti Jeftinoj, kao veli: sad Alka neÊe imati rukovoditeqa, joö Êe se veÊma splesti.

SvilokosiÊ je zlopamtilo, u srcu je skrio tajnu mrûwu protiv Mice öto ga je tako pred muûem obedila. Od Marka zavisan morao je sve pretrpeti. Posle smrti Jeftine nasko-ro SvilokosiÊ vrati Mici RogoziÊevoj punomoÊ, neÊe viöe da je zastupa. Marko je promenom tom iznenaðen. Pozove k sebi SvilokosiÊa. Ovaj mu odgovori, ako ima s wim posla, pismeno nek raspravqa. Marko se Ëudi

F SADRéAJ

smelosti toj od Milivoja; ta od wega gotovo zavisi, bez wega nikud.

PuËe glas po varoöi da SvilokosiÊ ne odlazi viöe u kuÊu RogoziÊa i da je otkazao zastupstvo Mici. Svi se Ëude. Mica se jedi. Ipak je SvilokosiÊ mudar Ëovek. Zna da Êe to Alka dobro primiti.

Alka, kad to Ëu, odmah je naËisto. Sad je udovica, pa joö bogata, Milivoj hoÊe da ponovi staru qubav. Kad je imala za Milivoja poÊi, slab joj bio miraz za jurata. Kao kad zaplamti paw koji dugo tiwa, tako i Alkino srce. Alka Ëeka Milivoja, ali on ne dolazi da se pokori, ponosit je. No ona ne moûe srcu da odoli, te mu piöe pismo.

ÑSlatki Milivoje, mili rode moj! Sad sam nezavisna, a bogata. Prva qubav nikad se ne ugasi. Vratí se, vratí se srcu mom, raöirenim rukama te iöËekujem. ñ Tvoja negdaöwa, ali verna nesuðenica Alka, udova ÆirkoviÊ, roûdena ot RogoziÊ.ì

To pismo Alka neÊe Milivoju po poöti poslati, veÊ da upregnu karuce, a koËijaö se mora sveËano obuÊi, pa Êe tako stati pred kuÊu Milivojevu i predati mu pismo. KoËijaö upregne i s pismom dotera pred kuÊu Milivojevu. Odmah siðe i poðe Milivoju. Kod kuÊe je. KoËijaö uðe, a Milivoj, kad ugleda koËijaöa, ubezekne se, ne zna öta Êe to da bude, ali srce mu je radosno, dobru se nada. KoËijaö mu preda pismo, pa Ëeka odgovor. Milivoj Ëita, lice mu rumen obuzima, umilno se smeöi pa zapita:

ñTi si na karucama doöao?

ñJeste, tu su, vaqda sam po vas poslat.

Ovakvu priliku nekadawi urnek-jurat neÊe odbiti, veÊ reËe koËijaöu da ga kod karuca doËeka.

F SADRéAJ

Milivoj se obuËe öto lepöe moûe, pogleda se na ogledalu, zakovrËi brkove, pa hajdí napoqe, te se ubaci u kola Alkina. KoËijaö juri, Milivoj ponosno sedi, jednu nogu nonöalantno na vratanca bacio. Iz duÊana svi izviruju, istrËe da vide je li to baö Milivoj. Svi se Ëude.

Stanu pred kuÊu Alkinu. Alka je veÊ izvirivala kroz ûaluzije, srce joj jaËe kuca, eto joj ûive ûeqe Milivoja. Milivoj, kako stupi u sobu, kao da je zanemeo, u magnovewu ne moûe da proslovi, tako isto ni Alka, veÊ jedno drugom u naruËje padnu.

ñSlatki Milivoje, diko moja!

ñProsti mi sagreöenija, Alka, nije moglo drukËije biti!

Nek se izviwavaju, mire, odsad Êe sve to drukËije biti.

* * *

Kad Ëu Marko da je Milivoj sa Alkom u svezi, snevese-li se, a Mica od muke da svisne. Snuûdeni sede pa tuûakaju.

ñJesi li to Ëudo Ëula öta uËini Milivoj? Toliko dobra sam mu Ëinio, pa da me izneveri, neblagodarnik!

ñDa znaö kako je meni! Na rukama smo ga nosili, ûiveo je boqe kod nas nego iko u varoöi. Sad, da mogu, raöËupala bih ga!

ñNije mi sad do toga, veÊ moûe mi nauditi, zna moje tajne; i u tvom procesu moûe ökoditi. Moram se s Babowom sastati da se stvar na zlo ne preokrene.

Marko i Mica sede tako, pa se briûqivo razgovaraju.

F SADRéAJ

Meðu Alkom i SvilokosiÊem svröena je stvar da Êe se uzeti, no doËekaÊe godiöwi parastos; ne bi lepo bilo da se pre toga venËaju. Ipak Milivoj Alku svaki dan poseÊuje, iz crkve ispod ruke prati. Mica kad to vidi, onaj dan ne moûe da jede, muka joj, mora da uzme Ñhofmaniöe tropfnì.

Babowa, kad je Ëuo da je umro Jefta, raûali se. Bio je dobar klijent, no neÊe rðav biti ni Alka. Babowa je viöe smatrao Jeftu za klijenta nego Alku, jer je onaj plaÊao.

Marko ode Babowi da s wim ugovara. Babowa ga svetuje da ne tera, jer öto se tiËe punkta povrede Ëasti, biÊe obe kaûwene, jer su se na jednu formu vreðale. Marko na to pristane, samo mu joö preporuËi da öto boqe Alku novËano odrapi.

Marko se vrati, a Babowa pozove Alku. Mesto Alke doðe SvilokosiÊ, i on sa Babowom stvar udesi. Babowa Êe k wima u varoö doÊi, pa Êe se izravnati, naËiniÊe Ñamikuì, to jest: svako Êe od tuûbe odustati, pa je mir.

Babowa doðe u varoö, te on s jedne strane za Alku, Marko s druge strane za Micu sklope Ñamikuì. Tuûbe natrag povuËene.

Pre Ñamikeì je Babowa raËun Alki podneo. Ni viöe ni mawe, samo hiqada forinata, ne raËunajuÊi amo dukate, vino, auspruh i baklave.

Marko nije tome protivan. äta je to za kuÊu Alkinu hiqada forinata, samo kad je mir kuÊi povraÊen! PovraÊena je i Micina tepsija. Samo qubav RogoziÊevoj kuÊi nije povraÊena.

Proðe godiöwi parastos Jefti. Po varoöi se govori, da Êe Alka, kako crninu skine, venËati se sa Milivojem. Mica od ûalosti bolesna. Ona se drugom Ëemu nadala. Doktor joj odavno kazao da

F SADRéAJ

Marko neÊe dugo ûiveti. I doista, Marko je veÊ u zdravqu progriûen, neÊe ni on dugo, veÊ miri na koqivo. Mica je obrekla Milivoju da Êe odmah za wega poÊi, kako Marko umre. Milivoj Micu nadmudrio. NeÊe Micu, voli Alku. Mica ima rodbine, bratovqevu decu, te ih drûi za svoje; Alka, pak, bogata i samcata.

* * *

»uje se da se Milivoj sa Alkom pokraj deöpenzacije venËao, i veÊ je u kuÊi kod Alke. O svatovi malo druötvo, ali veselo. Nazdravica jedna drugu stiûe. Milivoj izvadi iz kutijice kriöku baklave, smrvi je u mleko, polak uspe u Alkinu, polak u svoju Ëaöu auspruha, pa nazdravi Alki za duga veka i zdravqa. To je ista kriöka koja je ulogu igrala u procesu.

* * *

Marko umre, a Mica ostade veËita koketa ñ bez muûa. Siromaí Marko! Takva glava, pa veËit muËenik, u kuÊi ûenin rob.

A Milivoj, slabije glave a boqe sreÊe, od poËetka do kraja lako je i dobro ûiveo. Viöe vredi Ëesto sreÊa nego mozak.

Mica umre bez poroda, Alka ostavi nakon sebe diËan porod.

Tako se ûivelo pre sedamdeset godina. Davno bilo, sad se tek pripoveda.

[1886]

F SADRéAJ

Milovan GliöiÊ

PRVA BRAZDA

²

U vrh sela Velike Vrbnice, Ëak gore ñ veÊ pod planinom Vratarnom ñ vidi se odovud, s LatkovaËkih pogledi, skromna seoska kuÊica i uz wu dve-tri zgradice.

To je kuÊa udovice Mione.

Pokojni Sibin XamiÊ poginuo je u drugome ratu, iza Jankove klisure.

I sad se priËaju priËe o Sibinovu junaötvu i kuraûi. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbnici ñ svak Êe reÊi: ÑBog da ga prosti!...ì

Wegova Miona ostade samohrana s troje siroËadi. Dva sinËiÊa i jedna kÊi. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ogwanu, beöe tek sedma godina.

Seosku kuÊu ne moûe zadesiti grða nesreÊa nego kad ostane bez muöke glave.

Ta je nesreÊa zadesila joö mnoge kuÊe u ovome kraju. Mnoga udovica ûalila je i preûalila svoga domaÊina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tuðem ocu.

F SADRéAJ

Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesreÊi, druge. Otresita i vredna ûena prihvati u svoje ruke i teöke ratarske poslove...

Mioni se sve Ëinilo ñ doÊi Êe Sibin, pa kako Êe mu pogledati u oËi kad zateËe svoju kuÊu rasturenu i pustu!...

Pokojni Sibin ima dosta braÊe i bratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobroduöni qudi. Nema dana kad se koji od wih ne svrati kuÊi Mioninoj ñ da joj pomogne ötogod.

Najviöe je pomagao Mioni mlaði brat Sibinov, Jelenko.

Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snahi:

ñZaöto me, snaho, ne posluöaö? äto ne preðeö u naöu kuÊu? Vidiö li, jadna ne bila, da ne moûeö iziÊi na kraj s tom deËicom!... Kud Êeö, jadnice, pre? Da imaö sto ruku, opet ne bi mogla tako sama stiÊi da sve uradiö... äto ne doðeö barem dok ti deËica stanu na snagu?...

ñNe mogu, deöo! ñ odgovorila bi mu Miona uzdahnuvöi.

ñAma öto ne moûeö, snaho? U naöoj kuÊi bilo bi ti i laköe i rahatnije...

ñKako bih ja, bolan deöo, mogla ugasiti ovo ogwiöte, gde su se ova siroËad prvi put vatre ogrejala!... äta bih rekla posle svojoj deci, kad bi me zapitala: Ñ»ija je, nano, ona kuÊa öto je zarasla u zovu i korov, te niko ne sme ni dawu u wu uÊi?...ì Kad bih tako uËinila, mene bi sapreo onaj hleb i so öto sam pojela u ovoj kuÊi s pokojnim Sibinom!...

SaËuvaj, Boûe!... Nikad, deöo, nikad!...

Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode na wivu da uzore Mioni koliko joj treba za usev.

F SADRéAJ

Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u teûem radu poqskom ñ öto veÊ ne moûe da savlada slaba ûenska ruka. Oni joj uzoru malo wive, poseju i srede kao sebi. Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, ûawe. Nikad se ne-Êe poûaliti da joj je teöko. HoÊe i u tom da joj pomognu. Woj Ëisto bude krivo. ObiËno im odgovori:

ñ Hvala vam! Gde je bilo teûe, tu ste mi pomogli. Ovo veÊ mogu polako i sama!...

²²

Prolazi godina po godina.

Miona se veÊ navikla na samotiwu i teret. »isto sad ne bi verovala da moûe biti i drukËije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeo petnaestu godinu. Ide u ökolu. Veliki je ðak. Duöanka navröila trinaestu. Ona uvelike odmewuje majku u kuÊevnim poslovima. Ako Miona zorom podrani na wivu da uûawe koji snop viöe, ili ode na livadu da poplasti ono öto je Jelenko juËe pokosio ñ neÊe u podne, kad se vrati kuÊi, ostati bez ruËka. Duöanka se brine o tom kao kakva matora reduöa. Ume Ëak i pogaËu da umesi... Najmlaði, Senadin, uzeo je devetu godinu. Joö gradi ponekad pucaqke od zove; ali je kadar da priËuva jagawce i da istera ovce na popas. Vajdica je i od wega.

Hvala Bogu, deËica su Mionina zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su kao iz najboqe gazdinske kuÊe. Mioni je puno srce kad ih pogleda.

ñ TiÊi moji lepi!... ñ proöaputala bi Ëesto uzdahnuvöi. ñ Boûe jaki, molim ti se, podrûi me u zdravqu i snazi dok mi ne ojaËaju ova krila moja!...

F SADRéAJ

Dobar je Bog. On je sasluöao ovu usrdnu molitvu samohrane udovice.

Qudi iz sela divili su se duraönosti Mioninoj. Svud su je hvalili i wome ukorevali svoje domaÊice kad bi se malo olenile. Samo jedno beöe im za Ëudo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od kuÊe Ogwana i opremiti ga u ökolu! To su joj kao i zamerali.

I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga. Beöe se svratio sa svojim stricem, starim Jezdimirom, pa posle razgovora o svemu i svaËemu, reÊi Êe snahi:

ñVala, svak ti se ûivi Ëudi kako se dajaniö...

Jesi vredna, jesi pametna. Samo si neöto sludovala...

ñA öta to, deöo? ñ upita Miona i pogleda Jelenka malo zaËuðeno.

ñäto ono dete ne ostavi kod kuÊe da ti barem ötogod pomogne? Toliki imuÊniji i zadruûniji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece... ti si i onako sirota i muËenica, pa...

ñNe dam je, deöo, da mi deca budu posledwa u selu! ñ odgovori Miona i zaplami se malo u obrazu.

ñPokojni Sibin, Bog da ga prosti, Ëesto je govorio kako Êe, ako doËeka, ökolovati Ogwana. Ja sam mu ispunila ûequ... Kad sam se muËila toliko godina, neÊe mi zar biti niöta ako se promuËim joö neko vreme...

ñOno jest, snaho ñ poËe stari Jezdimir. ñ Sve je to lepo i krasno: ali opet ñ ti si eto sama u kuÊi, pa ti je zauvar makar i mala pomoÊ i olaköica...

ñTa Ogwan Êe mi sad o Petrovudne izuËiti i ostati kod kuÊe... Ako Bog da zdravqa, daÊu odmah na jesen i Senadina. NeÊu ja da mi deca budu slepa kod

F SADRéAJ

oËiju! ñ odgovori Miona tako pouzdano i odseËno da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedoöe reËi reÊi.

Prozboriöe joö dve-tri o drugim stvarima, pa se digoöe i odoöe.

ñ Muû ûena! ñ reËe ËiËa Jezdimir polako, poöto odmakoöe od kuÊe Mionine.

²²²

Nastao je Ëasni post. Zima veÊ prevalila. Ne duva viöe oötra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar1 igra golim granama visokih bukava ñ poöav od éupe, pa sve do éeqina, Neraðe i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo. Samo onaj na Suhome rudiötu ne haje za beli vetar; on Êe se rasplinuti tek posle ñ kad pripeku junske vruÊine.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive, popevajuÊi i nadajuÊi se dobroj godini.

Tek u podne stiûe Miona iz Ëaröije. Iöla je tamo zorom da obiðe Senadina.

Ona je odrûala svoju reË. Ogwan je o Petrovudne dovröio Ëetvrti razred, a Senadin je odmah po Preobraûewu poöao u prvi.

Taman Miona ozdo uz voÊwak, a Duöanka ispade iz kuÊe. Stutoqila neöto u lepu öarenu torbiËicu, pa se nekud ûuri.

ñKud Êeö ti, Duöanka?

ñEne-de! Zar i ti doðe! ñ odgovori Duöanka gotovo kao i zbuwena. ñ Baö dobro, da ne ostane kuÊa sama... Eto ja poöla do brala...

1Tako se u tom kraju zove Jug. ñ M. G.

F SADRéAJ

ñE? A gde je on?

ñNa wivi tamo iza laza... ReËe da mu odnesem ruËak.

ñA zar neÊe doÊi kuÊi da ruËa?

ñNeÊe.

ñA öto?

ñOtiöao je s volovima i ralom...

ñE! ñ Ëisto uskliknu Miona. ñ Pa öto mi odmah ne kaûeö, vesela bila? Daj meni tu torbicu! Ja Êu mu odneti...

ñNeka, nano, ti si umorna... OdneÊu mu ja... Pa onda...

ñäta, Ëedo?

ñRekao mi brale da ti ne kaûem odmah. ÑHoÊu, veli, da obradujem nanu...ì

ñO, Bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam doöla... Eh, baö ti ne vaqa posao öto mi odmah ne kaza! Vidiö ti wega!... Daj mi tu torbicu! Podne je eto prevalilo!... A je li otiöao odavno?...

ñPa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...

Miona brzo uze torbicu od Duöanke, zagleda

öta je spremqeno, pa ode ûurno.

Duöanka osta pred kuÊom ñ gledeÊi Ëisto zaËuðeno za svojom majkom.

²V

Wiva iza laza nema viöe od dana orawa. Zemqa potaköa; kad je dobra godina, rodi dve-tri krstine jarice.

Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa hoÊe da ovrati... kad eto ti mu majke.

F SADRéAJ

ñNuto moga matorca kako mi radi! ñ kliknu Miona radosno, pritrËavöi, pa uze grliti i qubiti Ogwana.

Ogwan se malo iznenadi.

ñPa sreÊan ti rad, domaÊine moj! ñ nastavi Miona. ñ Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim kojeöta, a ti si umoran, rabotniËe moj!... Dela, evo... evo seja ti spremila i ruËak...

Tu Miona brzo povadi iz torbice öto je spremqeno. Prostre torbicu, pa razredi po woj: malo soli, luka, nekoliko peËenih krompira, tanku pogaËicu, zastrug meûganika, pa i Ëuturicu, govoreÊi:

ñE, gle ti Duöanke! Spremila ti i Ëuturicu vina. Matorka moja! Zna ona öta vaqa umornu Ëoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio!

I suze joj grunuöe.

ñäta ti je, nano? ñ reËe Ogwan sednuvöi. ñ Ti plaËeö?

ñNiöta, sine, niöta! Eto smejem se!... Dela uzmi ñ gladan si, znam... Bogami, i ja se zabavih malo dole u Ëaröiji... Da znaö kako uËiteq hvali Senadina!...

ñSedi i ti, nano, da ruËamo zajedno ñ reËe Ogwan lomeÊi i woj parËe pogaËice.

ñNeka, sine! RuËaÊu ja kod kuÊe... Duöanka me Ëeka ñ odgovori Miona stojeÊi i kao dvoreÊi sina. ñ Ti misliö i ja sam umorna. Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan stojati, sinko!... Ama uzmi! Neka, stiÊi Êeö. Ne moraö ti sve danas uzorati... E, gle ti wega! Baö ore kao matorac! Kaûe meni Duöanka... A ja mislim

ñöali se, vrag jedan!

F SADRéAJ

I opet joj suze udariöe. Ona ih briöe rukavom i smeje se.

Ogwan se Ëisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne neöto, pa baö ne ume.

Miona ga opet nudi.

PoËe da Êereta s wime kao dete... sve stojeÊi. ReËe kako Êe oËuvati öenicu s te wive ñ samo za blage dane. MesiÊe od we Ëesnicu, kolaË za krsno ime. Najlepöe je braöno od staroga ûita.

ñSamo ako dobro rodi ñ reËe Ogwan. ñ Znaö i sama, nano, da nam je ova wiva ponajtaköa... éito se gotovo svakad izglavniËa...

ñO, rodiÊe, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni quqa... VideÊeö ti kako Êe tu biti dobra öenica...

Ogwan poruËa, pa se diûe te prihvati opet ralo i oöinu volove...

Miona stoji i gledi sina kako kao petliÊ opskakuje, tegleÊi za ruËicu i navijajuÊi ralom Ëas na jednu Ëas na drugu stranu. Rad je teûak, a detiwa ruka joö nejaËka.

Nekoliko puta Miona htede da pritrËi i da mu pomogne... ali neöto ne smede. Ni sama ne zna zaöto...

Pribra torbicu, pa poðe polako kuÊi. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana.

Videla je ñ kad je uzorao Ëak i treÊu brazdu!...

Obuze je neka Ëudna radost. I plaËe joj se ñ i smeje joj se. Ne zna ni sama zaöto!... Malo, pa tek prozbori onako sama: ÑTa red je jednom da i mene Bog obraduje!... I zar ja nisam sreÊna? Ko to kaûe!...

Te kako sam sreÊna! More, imam ja sina! Imam domaÊina, hej!... NeÊe meni viöe poslovati tuðe

F SADRéAJ

ruke... Aja!... Nema niko ovakog detiÊa. Eno ga ore!... Ne moûe boqe ni Jelenko!... Momak je to!...

Joö godinu, dve, pa Êu ga i oûeniti ñ ako Bog da! O, ta i moja Êe kuÊa propevati!...ì

Duöanka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad ñ kad se vratila s wive iza laza...

Doöla je kuÊi pevuöeÊi neku veselu pesmicu.

[1891]

F SADRéAJ

Stevan Sremac

IBIä-AGA

GLAVA PRVA

Da je po samome Ibiö-agi, nikada on ne bi ostavio Niö, gde mu se joö prapraded naselio odnekud od –akovice, i odakle su, to jest iz Niöa, i on, i wegov otac, i ded, i praded, i prapraded iöli na Êabu u Meku i vraÊali se odande, i ni jedno im se mesto od daleke Meke i Medine pa sve do Niöa nije toliko dopalo kao baö isti taj Niö. Ibiö-aga je iöao na haxiluk i onom –ul-Babi u Budim, pa ni Budim mu se nije dopao, niti bi dao deset Budima za jedan wegov Niö. Znao je on da je Budim nekad bio turski, pa ga Turci izgubili. éalio je i Budim i zamerao öto ga izgubiöe nekad, ali otkad izgubiöe Niö, on nema reËi viöe da zameri padiöahu, nego samo mahne rukom kao kad Ëovek teslimi neöto i rekne: ÑBeöe mu veÊe; Alah, belkim, takoj naredija, a Ëovek, öto da praji!ì ñ pa zaÊuti, zagleda se negde na stranu i dugo puöta guste dimove iz duge jasminove muötikle svoje.

Ali gde se ne sudi po Koranu, tamo muhamedanac nerado ostaje. NeÊe evropsku pravicu, neÊe da mu

F SADRéAJ

brujawe zvona zagluöuje tanki i jasni glas mujezina, ne trpi da mu evropski ûagor naruöava orijentalski wegov dremeû i tiöinu, neÊe da se iz svoga skrovitog i dremqivog kutka preseli na trotoar ñ i on se listom seli, i uklawa se jednako, a i sam ne vidi kraja tome uklawawu.

Sa takvim se mislima i Ibiö-aga spremao da se seli. Nije rad bio, teöko mu je bilo, ali je ipak morao, jer ga je neöto ipak gonilo. Dok je zadrûavao druge ñ zadrûavao, a posle, bogme, i sam stade pomiöqati na seobu. ÑKud svi, tud i goli Hasanì, pa tako i on. Jednako se iseqavaju wegovi u Skopqe, u Veles, u Serez, u Solun, a oni najbogatiji öto su, Ëak i u Stambol! Samo se on joö jednako neöto usteûe i odugovlaËi, i odvraÊa ih, a wih, kako koji mesec, sve mawe. Proreðuju se i u kafani, i na teferiËu na bairu Niöave, i u xamiji.

ñ More, kud potegliste ñ govori im i zaustavqa ih Ibiö-aga; ñ öto napustiste tatkov toprak? äto iskate, bre? Doklen Êe da smo kako onija Ëengenegurbeti? Ne li u baba-zeman drûasmo Budim; hej, hej, tam u Maðaristan! Pa, öta je? äto se naËini! Koj si ostanu tam sagaj? Sal –ul-Baba öto si ostade tam sam da ûmije, pa da kazuje na Ëoveci i na haxije öto besmo i mi gazije. Pa öto si bi od-i tag? Iz Budim ne ispudiöe u Beligrad, iz Beligrad u Niö, iz Niö pa u Iskib! Moskov i Srb iskaruju, a Inðiliz pa ubavo ne doËekuje ñ pa veÊe se posmeöismo kako onija zajci kad gi pogone zagari a doËekuju avxije u tesno mesto!... More, da si ostanemo tuj pri baötino tulbe i mezar! Kud Êe si kröimo vrat po beli svet bez kraj i pa bez red!...

Ovoj si teÊe poËe da se osnura!

F SADRéAJ

Tako ih odvraÊa Ibiö-aga, ali ga oni ne sluöaju nego prodaju, Ëesto budzaöto, imawa i sele se u svet. Sve ih mawe i mawe. Nema mu veÊ tolikih wegovih jarana i dostova... Salih-aga ode u Skopqe! Imer-aga u Veles, Jusuf-aga u Bitoq, i gde ih veÊ nema! Svi otiöli, ostade samo fukara i ludi Mehmet, kome je baö, vala, svejedno ma kako se etnografska i politiËka karta Evrope mewala.

GLAVA DRUGA

I Ibiö-aga veÊ stao prodavati svoje wive i livade, vinograde i zabrane, kuÊe i duÊane, vodenice i magaze. Ostade mu samo joö jedna kuÊa u Sagir-Kiptijan-mahali do kuÊe u kojoj sedi Stavrija Prizetko, ÊurËija. Lepa kuÊa. U woj se rodio i odrastao Ibiö-aga i lepo proûiveo u woj sa svoje tri ûene, tako lepo i mirno kao da ni jedne nije imao. Mnogo lepöe i mirnije nego wegov komöija Stavrija Prizetko, koji je imao jednu ûenu, ali mu ova viöe glavoboqe i kalabaluka pravila u kuÊi nego sultanu svih wegovih trista öezdeset i pet ûena. Sve mu prebacuje öto za tolike godine nije kadar bio da kupi sebi kuÊu, nego sedi kod tasta, i zato i nosi to malo laskavo ime ÑPrizetkoì, kao svaki koji uðe u ûeninu kuÊu; pa hajdí öto wega zovu tako, nego Ëak i wu ne zovu ni po mahali ni Ëak po Ëaröiji drukËije nego Gica Prizetkovica, na wenu veliku muku i ûalost. Zato je jednako i bilo kavge izmeðu Gice i Stavrije, iako je isti Stavrija bio Ëovek krotak i bogobojaûqiv i sa svakim lepo ûiveo, a naroËito sa svojim prvim komöijom Ibiö-agom, koji je odavno znao za muke i nevoqe Stavrijine, i zato ga sad pred polazak svoj

F SADRéAJ

na nekoliko dana zaustavi pred mahalskom mehanom i oslovi.

ñStavri be, kako si, komöijo, öto prajiö be?

ñIspolaj na Gospoda, ubavo! ñ odgovara mu Stavrija. ñ Ete, rabotim si, pa si teram vek takoj!...

Ti pa öto prajiö, Ibiö-aga?

ñäto Êe mu Ëiniö... kísmet mu takav...

ñE, istiní reËe, Ibiö-aga; öto da prajim! Na jedne reËe i dade Gospod, ta stanuöe paöe i binbaöe i age, kako ti sag öto si, Ibiö-aga; a na druge reËe da bidnu ÊurËije i kondurxije, poqaci i seqaci, kako, demek, mi sag öto smo. Eh, Gospodwa voqa! ñ teöi se Stavrija. ñ TeÊe, vikam: sal zdravqice, da ni dade Gospod, a za drugo ñ kolaj rabota!

ñEh, aökolsín za taj reË! ñ odobrava mu Ibiö-aga, nudi ga da sedne i poruËuje za w kafu. ñ Pri paöu m g ‚ da sdiö ete sas taj pamet i tija reËovi, kuzun-Stavrija!... Kako pazar?... Kako aliö-veriö? Stiza li ti od-i zanajat?

ñPa, Êe stiza, Êe stiza ñ veli Stavrija taruÊi zadovoqno ruke.

ñDa d‚ Gospod!

ñTeÊe drugi adet nastupi od kako Srbija zastupi; a ja sam si Ëovek ÊurËija, pa teöko, aga, zaöto nema veÊe staro vreme i staro öubara-nosewe... Sag iskoËiöe öeöiri. Pa berem da gi nose sal onija na koji prilega, demek, Ëinovnici i gospoda öto su, pa beriÊat-versun. Ama, vide li Ëudo, Ibiö-aga, öto prave ovija selski zveri i kuËiki? I onija vrqiöe öubare, pa si kupuju öeöiri! Pa na glavu öeöir, a na noge opínci; pogledaö na gorke: gospodin i uËovwak, a pogledaö na dolke: zver i kuËe!

F SADRéAJ

ñE, öto da ti Ëinim, kuzun-Stavrijo; ete, tvoja te vera bije! U tursko vreme, pantiö ubavo, ne beöe takoj!

ñA, b , Ibiö-aga ñ spori mu Stavrija. ñ Joöte ponapred ñ predi tursko vreme ñ pa onoj si joöte polepo i poboqe beöe! Doklen se gradiöe i nosiöe öubare i samur-kalpaci, KraqeviÊa Marka imasmo, carstvo si drûasmo, manastiri toliki pogradismo; more, poviöe beöe u drûavu kubiÊi na crkve nego oxaci na kuÊe! Kowi ûivuvaöe tag po sto i öeseí godini, a Ëoveci joöte poviöe, po tri stotiní godine; hej, hej, dor do ÑBakarno gumnoì drûavski plot ni beöe, i tam ni sediöe carski srpski Ëovek i ðumruk naplaÊivaöe, a sag do Ristovac ñ pa, da si reknemo: beriÊat-versun i za tolíko ñ sas ovija sagaöwi öeöir i cilindri!

ñMore, ti ga pa daleko iskara! ñ prekide ga Ibiö-aga. ñ Izgubimo put!... Za drugu rabotu Ê‚ neöto da te pitujem... More, doklen Êe Ëoveci po mahalu da te zovu ÑPrizetkoì?

ñAjde pa i ti sag, Ibiö-ago, kako pa ti sag zboriö toj? Prismeqeö se na sirotiwu! Ako je sirotiwa ñ rezilak iË nema!

ñDa ne dava Gospod, komöijo Stavrijo; rezilak nema! Zborimo si sag, a rezilak nema, de!

ñEh, Ibiö-aga! Pamtiö li öto zboreöe u tursko joöte vreme Amet-aga Koloferlija. ñ ÑI mení mi, reËe, duöa iska baklavu i kadaif, ama öto Êe prajim, kada i leb pa po neki dan ne stiza da ruËam!ì Ta sag i sas mení alis taj si je, ete, rabota...

Da sam si od-i Krajnalisku, eli od-i Pre-metarsku familiju, i sas win kemer ñ kupija bi celu Sagur-Kiptijan-mahalu! Ama öto da prajim, kad si

F SADRéAJ

nemam ni za pudarsku eli poqaËku kolibu!... äto da Ëinim?... Ela, nauËi me ti, Ibiö-ago!

ñäto da te uËim! »ovek si u godine kao i ja öto sam! äto Êe ti reËem...; znajeö öto se zbori:

ÑSiroto dete samo si sebi pupak vrzuje!ì

ñEh, Ibiö-aga, kako ti pa to zboriö? Prismeqeö se na siromasi Ëoveci. ÑTenbelak je golema sramota, a fukarlak ñ jok!ì

ñB , Stavrijo! Da ne dava Gospod da ti se prismeqem! Na siroma Ëoveka da naËiniö neöto ûal, i sramota i grehota je; zaöto pantiö li kako se ono zbori: ÑNa sokak po-za fukaru i prosqaci, sal pceta öto laju, a Ëoveci ñ jok!ì

ñKísmet mu zar takav! ñ veli Stavrija. ñ Beöe vaöe carstvo, pa ti Ibiö-aga, a ja Stavrija ÊurËija; zastupi Srbija i naöe carstvo, pa ti p‚ si ostade aga, a ja ñ p‚ ÊurËija! Spahija si!... Izgubija si, demek, carstvo i gospodstvo, ama bogastvo ti p‚ ostade, a bogat Ëovek öto si miluje onoj si moûe da Ëini...

ñEh ñ smeje se Ibiö-aga ñ ti ga pa mnogo iskara! A i toj, bogastvo, demek, ne moûe pa da bidne bez red; i bogat Ëovek pa si ne moûe kako saka, veÊe kako mora; zaöto Ñda pqune gore ñ Êe pqune na mustaÊi, a dol da pqune ñ Êe mu padne na braduì... Ama ne tejaöem toj da si zborim, ete, sas tebí, veÊe za drugo te prizva!... ñ reËe Ibiö-aga i maöi se za tabakeru, i stade praviti cigaru, a zinuo malo kao Ëovek koji smiöqa neöto i oËevidno je da ne zna kako da otpoËne.

ñDe, be, Stavrijo, kafa ti se oladila, uzni, de, za tebí je poruËena... a sag Êe druge da stizaju...

Iskam ñ reËe Ibiö-aga posle poduûe poËivke, za vreme koje se Ëulo samo sloûno srkawe kafe iz oba

F SADRéAJ

filxana ñ iskam, komöijo Stavrijo, da te naprajim, ete, da se ne vikaö veÊe ÑPrizetkoì, razbiraö li? ñ reËe i povuËe silno dim iz muötikle.

ñNe razbiram, komöijo... ñ odgovori mu Stavrija.

A Ibiö-aga stade brzo vuÊi i puötati guste dimove jedan za drugim, poruËi joö dve kafe, stade Ëistiti pepeo od cigare sa stola, pa posle male pauze zaturi malo fes, pa zapita:

ñEli si, komöijo, muöterija za jednu kuÊu...

demek, ovuj moju sagaöwu öto mi ostade? Eli ti je, demek, za kupuvawe, de?

ñZa kupuvawe mi je, öto da neje... ñ veli Stavrija ñ ama tebí ti neÊe bidne za davawe.

ñEh, za toj Êe lasno bidne! Tolíko tebí ti eíli treba kuÊa, toj si ja pitujem? ... Ja si, Stavrijo, Êu, ete, da se preselim u Tursko, a Ëovek sam, puû nesam, ta da si ponesem kuÊu si na grbinu ñ ta iskam, ete, da gu dadnem nekomu dobrom i ubavom Ëoveku... A svo mi drustvo iskoËi, ete, veÊe, ta biva li ja sam da si ostanem ovden u Niö kako rahmetli –ul-Baba u Budim!?

ñE, neje, istiní neje red! ñ tvrdi Stavrija.

ñE, e, aökolísn! Pa vikam, red je da te pitujem, tebí najprvo, za ovuj kuÊu. Komöije smo!... Iskam da gu prodam, pa mi keif ti da gu kupiö; zaöto znajeö za onaj arapski reË: ÑKoj se s komöiju slaûe, a sebíke i komöiju pomaûe!ì

ñIstiní zboriö ñ povlaðuje Stavrija.

ñA imam si veÊe jednog muöteriju... gazda Nastas, od-i Beligrad, poznavaö ga...

ñPoznavam ga.

F SADRéAJ

ñ...dava mi, ete, dvesti i petnaesí dukata; ama, mení mi ete, keif ñ ti da gu budeö sahibija!...

ñHe ñ uzdahnu Stavrija ñ komu nije keif za onoj öto je ubavo, ama, ete...

ñ»ovek si krotak, a od vreme si u ovuj mahalu, pa neÊe da bidne loöo ni za tebí od-i mahalu, ni pa za mahalu od-i tebí, a Ñod loöoga komöije i na mahalu zarar bidneì, ima reË.

ñTakoj si je! Najprvo dobroga komöiju, pa tagaj kuÊu si; ama vide li, komöijo, öto sam Ëovek baksuz: dobroga komöiju (demek tebí, Ibiö-aga) izgubi, a kuÊu si ne stekoí!... Ne moga da gu speËalim...

ñA pare imaö li?

ñEh, öto imam?... Sproti gazda Nastasa ñ niöto!

ñE, kolíko si imaö?

ñSramujem se i da ti kaûem kolíko si pare

imam.

ñJok, jok! Da kaûeö, da kaûeö!... äto, bre? Ako je sirotiwa, rezilak neje, a mi Êe se lasno pogodimo i cenimo! Jedan iska kamilu, a drugi mu dava eöeËku samaricu ñ pa se Ëoveci pogode i pazar napraje! Ta i za nas je lasno! Ete, imaöem si jednoga zagara ñ »apu mojega, znavaö ga ñ ta mi davaöe Ëoveci za wega petnaesí dukata, a ja ne teja da si uznem dukate, veÊe ga dadoí, »apu mojega, za xabe ga dadoí na mojega pobratima, KalËu kujunxiju!... Ete toj napraji! Dukate Êu poarËim, ama KalËa Êe me spomiwe do smrt za taj peökeö, pa öta mi veÊe treba! Drustvo KalËino i dostluk KalËin Stambul vredi! KalËa si je ubav i krotak Ëovek, sas altani i almazi ne moûeö da ga kupiö i isplatiö, sal, mnogo öto laûe da je potepaja zajci, u lov ñ ama

F SADRéAJ

avxija je istiní dobar!... Ete, alis takoj milo mi sag i za tebí da si imaö kuÊu... Kolíko imaö pari? äto se sramujeö, zbori, de!

ñImam si sto i petnaesí dukata i jednu nisku od trideset dukata... imaöem joöte jednu od Ëetrdeseí i pet, ama gu, ete, poarËi spremaeÊi devojËe, znaö, udavam gu... A sag iskoËija neki loö adet, pa iskaju pare sas devojku (miraz vikaju), a ja si joöte u onoj vreme uzedoí domaÊicu, sal devojËe... bez pare. Ni beölak mi, bre, ne donese, sal öto donese: bundu, libade, Ëift fustani, teste Ëorape, crpac i magare. Tolíko mu beöe! Ja moju domaÊicu uzedoí, a beöe gu, joöte gu ne beöe petnaest godine, a kerku sag udavam ima gu poviöe od-i sedamnaest godine. A komöijske devojke, wojne drugarice, joöte si sede...

nemaju miraz... Loö adet iskoËija, Ibiö-aga.

ñLoö, Stavrijo, mnogo loö adet. Poubavo tejaöe da bidne, da si ostade onaj stari adet. ñ Eli si aöik na devojËe, uzni si devojËe; a pare öto ti trebaju, saraf neÊe da si. ñ Ubavo li zborim, komöijo?

ñToj si, Ibiö-aga, ja i ti zborimo, ama sagaöwi svet, demek, Ëinovnici öto su, drukËe si pribiraju i esape u svoj pamet i zbore... Ama, i winu si muku ubavo vidoí! ñ veli Stavrija. ñ Uzne si, ete, ûenu sas pare, sas miraz, vikaju oni ñ ama duöa mu znaje kakoj mu je. ñ Donese mu ûena, demek... eh, pa kolíko Êe mu donese!... Sto dukata Êe mu, da rekneö, donese, a hiqadu Êe, bre, muke da vidi, od-i toj. Sag, na priliku, muû gu je Êatib-efendija, pisarin öto se vika sag ñ a u gospoðu naËelnikovicu, eli prisednikovicu, tepelak od biser! NaËelnikovica je, bre brate, pa i prilega na wuma tepelak! Ama ûenski pamet, öto razbira! ñ ÑTepelak iskam, vika

F SADRéAJ

Êatib-efendijinica, hiË da mi se nesi vrnuja dom na veËeru iz Ëaröiju bez tepelak!ì ñ ÑMore, kakav tepelak ti pa sag spomiweö pri ovaj moj mali ajlak!ì vika pa muû pisarin. ÑNemam pare!ì ñ ÑOd moje pare, zbori si ona; od tvoje ne traûim! Moje pare arËim, a tvoje nek si sede!ì ñ ÑAma kakve tvoje pare?ì ñ ÑOd moj miraz! Sto dukata ti donesoí, zar Êe na komar da gi daö!? U sto godine jedan tepelak, vika, mnogo li je?!ì... ñ Ta danas, ta sutre ñ teke muû ûivot nema dor gu ne kupi tepelak za trieseí altani. I dor da si rekne: Ñ Ispolaj na Gospoda!ì a ona si p‚ iskoËi sas nov peökeö. ñ ÑDa mi kupiö, vika, nemacki öeöir, kako öto ga ima gospoða prisednikovica u Sud okruûni öto je.ì ñ ÑE, pa öto je sag ovoj?!ì zbori gu Ëovek i krsti se sas levu ruku. ñ ÑAma ne li ti kupi wekna tepelak srpski, öto ti sag pa treba nemacki öeöir?!ì ñ ÑDa mi kupiö, da kupiö! Ako sam si pisarnica, vika, neÊe da sam, vika, poloöa od-i prisednikovicu!ì ñ ÑAma od kude Êu pare da naðem?!ì zbori gu Ëovek. ñ ÑOd-i moje pare, bre, öto gi od tatka mi dobi, iskam; ne iskam od-i tvoj ajlak!ì ñ Æuti si Ëovek, Ëeöe se po glavi. ñ ÑIstiní vika, zbori; od-i wojne pare traûi!ì... Kupi si nemacki prokleti öeöir; pet dukata, tri stotiní, bre, groöa ñ em bele pare ñ dade za neki omut sena i neke peruöine od-i Ëapqe i öotke neke! ñ ÑAjde i toj nek si ide, i toj Êe si kabulim, vika Ëovek, sal da promine bez belaj u kuÊu!ì Ama ta si vera ne miruje! ñ ÑIskam, vika, da si na leto iskoËim do Bawu, u Kiselu vodu; faÊa me, vika, neka muka. Ide si i gospoða garnizonarka, pa i ja si sakam! Da promenim vozduh, luft da promenim, vika! äto je, vika, ona poboqa, e-li pozdrava od-i mene?ì ñ ÑAma, koj Êe da naðe tolíke

F SADRéAJ

pare?ì zbori si Ëovek, pa si skube kosu od-i muku. ñ ÑPa koj ti reËe, keleöu, da traûiö? Tatko mi ne li ti dade sto dukata... malíko li je? Od-i moje pare si iskam, a od-i tvoj ajlak, jok!ì ñ ÑO, Bog da Ëuva!ì zbori si Ëovek, pa uzima pare na zajam pod golem intiriz, te gi praÊa ûeni u bawu, a ona iz bawu pisuje pismo: ÑJoöte sam bolna, praÊaj joöte pare!ì... Ta daj za fustan, ta za ötiflete, ta za parasol, i za sijasvet nemacke bagatele ñ a sve Ñod moje pare!ì Sve se, bre, poarËi, a wojno sto dukata si sedi! More do kijamet ne sme i neÊe se poarËi! Vide li, more, jedno Ëudo, dek se wojne pare hiË ne mogu da potroöe! Ete takav si adet iskoËi sag, Ibiö-aga!

ñLoö adet! ñ veli Ibiö-aga, i maje glavom, i puöta i tera guste dimove nadaleko.

ñLoö adet, Ibiö-aga, te za toj sag si zborim za onoj moje devojËence... spremi gu i haqine i pare malko, ta si okrwi pare... a za kuÊu ti znajem, kako komöijsku... ubava kuÊa.

ñDuöa me boli, kuzun-Stavrijo ñ reËe i uzdahnu duboko Ibiö-aga ñ öto, ete, moram da gu prodam. äto je japija, pa bina, pa doksat, pa osmanlak öto je! Pa voda iz bunar studena öto je, biqur je, neje voda; kako bulbul iz ruûinu Ëaöku öto veÊe ne znaje öto mu je dosta i stiga, veÊe pije, pije ñ takoj i ti neÊe moûeö da se napijeö... posle Ëerek sata, ako si ruËaja, p‚ iska da ruËaö; kolíko viöe da gu pijeö, sve Êe poviöe da ruËaö!... A pa bakËu öto si imadoí; sve sas jorgovan, öeboj, ðul, zambak, karamfil i fesligen, i sijasvet cveÊe. Pa bulbuli öto poju i sabajle i k noÊi. éal ti da legneö da spijeö, a milo ti da poraniö, sal da gi Ëujeö!

F SADRéAJ

ñAma, ti mi priËaö, komöijo, a ja si i sam ubavo znajem... ama öto da Ëinim spored gazda-Nastasa; Ëorbaxija je, a ja öto sam! On dava dvesti i petnaest...

ñA ti kolíko moûeö da dadeö?

ñA ja si imam dukata sto i petnaest, demek, öest hiqade i devet stotine groöa, i jednu nisku od-i taötu mi, od-i trideset dukata, demek, hiqadu i osam stotina groöa ñ tolíko.

Nastade poËivka. Ibiö-aga samo puöta guste dimove i srËe treÊu kafu, a Stavrija se tiho iskaöquje, i ne skida oËiju s wega. Posle kraÊe poËivke, Ibiö-aga Êe prosloviti.

ñLepe pare! A ubavo znajem dek si gi sas zanajat i muku i halal speËalija ñ veli Ibiö-aga, pa opet zaÊuti, pa Êe malo posle. ñ A svadba na kerku ti, onoj devojËe, kad rekoste da bidne?

ñPa trebaöe na naöoga Svetoga –orðiju ñ ama Êe gu premestimo, oturimo u jesen, po grojze-brawe moûe da bidne.

ñJok ñ veli Ibiö-aga ñ na –urðovden da bidne svadba! U tvoju kuÊu da bidne, iz tvoje kuÊe sakam da se povede nevesta, razbiraö li?

ñAma neÊe da stiza za pare! ñ reËe tankim glasom Stavrija.

ñHiË te ne pitam, Stavrijo, hiË brigu da ne bereö. Toj si je moje znawe! Jutros iskoËi do sud; ti da iskoËiö sas pare ñ a ja s tapiju!...

ñIbiö-aga ñ utawio glasom Stavrija ñ Ëu li ja ubavo? ñ pita Stavrija iznenaðen i potresen.

ñTolíko ti zborim ñ reËe Ibiö-aga, i diûe se od stola i zadenu muötiklu za pas ñ ti sag sal da platiö onija sedam mastiki öto gi od jutros popi,

F SADRéAJ

a ja ovija öesí kafe; ja kafe a ti mastike ñ halvaluk da platiö!

ñDa platim, da platim! ñ usitnio zbuweni Stavrija. ñ Da ponesem sto i Ëetrdeseí i pet dukata...

ako li?

ñTi sto i Ëetrdeseí i pet dukata, a ja tapiju... U sud... Jutre... Razbiraö li? ñ pita ga Ibiö-aga pruûajuÊi mu ruku.

ñRazbiram! ñ veli sreÊni Stavrija i prihvati mu ruku sa obe svoje.

GLAVA TREÆA

Sutradan je u sudu stvar bila svröena na veliko iznenaðewe gazda-Nastasa Beograðanina, a na joö veÊu radost Stavrije ÊurËije. On dade sto i petnaest dukata i nisku od trideset, i dobi ispravnu, potvrðenu tapiju da je kuÊa wegova, Boûja pa wegova. Radostan pozva kuÊi Ibiö-agu, koji mu rado primi poziv.

Kad iziðoöe iz suda, uputiöe se Stavrijinoj kuÊi, Ibiö-aga puöeÊi, a Stavrija pipajuÊi se jednako po xepu, iznutra od ÊurËeta, gde mu je stajala tapija umotana u Gicinu pembe-öamiju.

Stigoöe u kuÊu, pozdraviöe se i posedaöe. Nastade razgovor. Razgovaraöe se o svemu i svaËemu, a najviöe o Niöu. To rastuûi Ibiö-agu, i on izli Ëitavu tugovanku.

ñAh, Niö, Niö ñ uzdisaöe jednako Ibiö-aga. ñ Niö ñ paraðumiö!

ñPa kako Êe mi bez tebí sag, Ibiö-ago? ñ pita Stavrija... ñ NauËimo se u komöilak od vreme joöte... pa sag, tebí-te neÊe bidne!

F SADRéAJ

ñNeÊe, Stavrijo ñ reËe setno Ibiö-aga i odmahnu rukom ñ ama Êe ostane, ete, ubav spomen i reË i spomiwawe i od mení za tebí i od tebí pa za mení! Niöto ne vidomo loöo za tolíke godine i tolíko ûivewe ni ti od mení u sultansko, moje, ni ja pa od tebí sag u kraqsko, tvoje vreme!

ñBa! Da ne da Gospod! ñ veli Stavrija.

ñE, e, za toj mi keif! ñ veli Ibiö-aga.

ñPa ne ostavi, Ibiö-aga! E, a zaöto, aga? ñ pita ga Gica Stavrinica.

ñTakoj mu red... Bog rekaja! Vide li, komöike, u jesen kad je, pa kad se zberu haxi-babe leleci, da se sele preko more, u Misir i äam, i na tam joöte podaqe? Milo gi i ubavo i ovden, ama krv gi tegli tam; ûal gi da se sele, ama nijedna neÊe da si ostane!... Ete i s mení si je alis takva rabota. Duöa mi plaËe, ama drukËe ne biva!... Svi si otíoöe!... Æe stanem i ja muhaxir!... Bog reËe i naredi, Stavrijo; niöto ne biva na ovaj svet bez wegovu voqu! ñ zavröi Ibiö-aga dröÊuÊim glasom, a dubok uzdah mu se ote.

Utom uðe i prekide razgovor Stavrina Êerka, mlada Kalina. Lepa, bela, vitka, i mlada kao rosa, devojËica u crvenom jeleËetu i plavim öalvarama i zelenom svilenom fermenËiÊu preko jeleËiÊa; zato su je vaqda mahalski momci meðu sobom i zvali: ÑKalino, Ëupe zeleno!ì Pustila one puste duge kurjuke daleko ispod pasa, a trepavicama bacila senku daleko ispod oka, kojim smerno i plaöqivo pogleda. Kad uðe, pokloni se smerno i priðe Ibiö-agi i poqubi ga u ruku, i metnu kraj wega na minderluk öarene pletene Ëarape, kao öto je veÊ red da isproöena daruje oËeve prijateqe koji im doðu u kuÊu.

F SADRéAJ

ñAa, Kalino, ejvala! E pa da priËekneö malko, da si ne ostanem ni ja pa postidan ñ veli zadovoqno dirnut Ibiö-aga, pa se maöi za silav i izvadi onu istu nisku dukata koju mu pre pola sahata dade u sudu Stavrija s ostalim parama za prodatu kuÊu. ñ Eve ti od mení peökeö. Majka ti ovuj istu nisku donese u onoj vreme tatku ti; ñ a ti da gu sag odneseö na Ëoveka ti!

ñäto, öto... öto, öto zboriö, Ibiö-aga? ñ veli mu zbuweno Stavrija, a Kalina se povukla stidqivo, pa gleda u zemqu, a ne sme da primi nisku.

ñKako: öto zborim? ñ zapita malo qutito Ibiö-aga. ñ Loöo li prajim ja, e-li vija pa loöo zborite? Zar ako sam si druga vera, zar zato da ne smem, demek, da si po vaö adet Ëinim?!... Sas alal, more, i sas keif prajim!

ñA, da ne da Gospod ñ pravda se Stavrinica ñ kako zboriö ti pa to, Ibiö-aga?... teke... vikam...

ñAjde, uzni si, kuzum-Kalino ñ hrabri je Ibiö-aga. ñ Uzni si, uzni, öto se tolíko sramujeö?... Sal alal ti davam! Od mení nek ti je toj peökeö, i od Kumriju kerku mi, a drugaricu ti...

Posle duûeg navaqivawa najpre Ibiö-age na roditeqe, a zatim sviju wih na Kalinu, privoli se najzad Kalina i uze nisku dukata i obesi je o svoje belo grlo pred zadovoqnim Ibiö-agom. Svi mu zahvaquju.

ñKad Êe da nas ostaviö, da putujeö, demek, Ibiö-aga? ñ zapita ga Stavrija.

ñJutre ñ veli on diûuÊi se i uzimajuÊi darovane Ëarape. ñ Ajdí sa zdravqe! Da se alalimo, komöijo. Ti si imaö sag poslu, a i ja si imam joöte neke rabote da si posvröujem.

F SADRéAJ

ñPa Êe se, ako dadne Bog, joöte koji put da vidimo u naö vek? ñ veli mu Gica Stavrinica ispraÊajuÊi ga. ñ Æe doðeö, aga, neki put u Niö, u star komöilak?

ñEe ñ mahnu setno rukom Ibiö-aga. ñ U naö vek, veÊe muËno da Êe da se vidimo i zborimo, komöike...

TeÊe ñ dodade osmehnuvöi se sumorno ñ moûe i toj da bidne. Srbija je... kako si zapoËe... koj znaje! A ja Êe si pitujem kud vi je Bakarno gumno ñ pa joöte tri dana daleko odande Êe se naselim!

Alaliöe se zatim najsrdaËnije; Stavrini ga ispratiöe do kapije i vratiöe se veseli, a Ibiö-aga ode setan i zamiöqen.

*

Joö istoga dana useli se Stavrija u svoju novu kuÊu, i odmah nahrani gugutke i golubove koje mu u amanet ostavio beöe Ibiö-aga, s molbom da ih ne rasteruje, i da nikom iz komöiluka ne uskraÊuje vodu iz svoga nadaleko Ëuvenog bunara. A Ibiö-aga je posle zaredio po svojim poznanicima Srbima i uzeo od sviju Ñzbogomì: hteo je da ga svi zadrûe u dobroj i lepoj uspomeni. Mnogima je joö ranije razdao mnoge fidane, mnogima iskalemio silne ruûe i silne voÊke, sirotiwi po mahali razdao mnogo braöna i masla, mnoge sahane i tepsije, a gospodi ispoklawao mnoge raskoöne filigran stvari; kaznaËeju je dao svoju ogromnu i skupocenu srmali-Êilibarsku muötiklu sa velikom okruglom plehanom futrolom, koja pukne kao top kad god se otvori.

Sva je mahala ûalila odlazak Ibiö-agin, a prijateqstvo wegovo prema Stavriji ÊurËiji Ëulo

F SADRéAJ

se odmah po celom gradu, i svak je priËao i daqe hvalu raznosio. I sam Jevðo MiÊoviÊ ñ koji je u svojim dopisima po novinama na sve napadao, piöuÊi s bolom u duöi, s najeûenom koûom i dröÊuÊom rukom (a kao pisaÊim materijalom) Ñkrvqu srca svoga i sokom ûivaca svojijehì o mnogim i mnogim stvarima Ñkoje ozbiqno mogu zabrinuti jednog iskrenog sina ove zemqeì ñ i on sam, isti Jevðo MiÊoviÊ Mokrogorac, bio je, Ëuvöi od svog dobrog prijateqa i zemqaka MiÊa JevðoviÊa Ariqca, bio je, velim, frapiran ovim doista divnim i u danaöwe doba retkim primerom prijateqstva i dobroËinstva. I uzviknuvöi: ÑKiqadili se takvi!ì, doËepa öajkaËu i navuËe brzo kaqaËe na Ëarape, zakquËa svoju kancelariju ñ na kojoj je stajala velika plehana tabla, firma, s terazijama pravde i ispod wih s poduûim natpisom: ÑJevðo MiÊoviÊ Mokrogorac, znalac pravniËki, daje pravniËke savjete potrebitijem i ugwetenijem licima u svijem sluËajevima, a naroËito je specijalist u brakorazvodnijem parnicama, po umjerenoj cijeni, a sirotiwi zabadavaì ñ metnu divit, pero i tabak-dva pisaÊe hartije u xep, preporuËi kancelariju komöiji TrajËetu piqaru, i krenu se preko Niöave u Beograd-mahalu da naðe Ibiö-agu.

*

Kad je Ibiö-aga svratio u Jakubovu kafanu ÑBudim-gradì, Jevðo je veÊ sedeo za stolom i stajala Ëaöa piva pred wim, a bila mu je to vaqda veÊ öesta Ëaöa piva. Ova ga je veÊ raspoloûila, i on je, oËekujuÊi i pogledajuÊi Ëas-po kroz prozor i

F SADRéAJ

126 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

vrata, polako, onako viöe za sebe, pevuöio kroz zube, i nosom imitovao gusle ñ i tako pratio narodnu pesmu Stari Vujadin; pevuöio je baö zavröetak pesme:

GledajuÊi s najviöe planine,

GledajuÊi doqe na drumove,

Kud prolaze Turci i trgovci,

kad se pojavi na vratima kafane Ibiö-aga.

ñ»ok selam, Ibiö-aga! ñ pozdravi ga Jevðo po vojniËki.

ñDa d‚ Gospod! ñ otpozdravi ga Ibiö-aga nemarno i seda za drugi sto.

ñAa... ja ovo... gospodin Ibiö-aga, vala, na tvoj raËun pijem ñ reËe Jevðo i uze Ëaöu s pivom, pa se preseli za Ibiö-agin sto...

ñAko, ako, gospodin Jevðo, proöÊavaj, ja si zabíravi... ako... pohodwa je!

ñJok, more! Nije zato, nije ñ veli Jevðo i bira iz podnete kotarice jednu kiflu. ñ Ibiö-aga Êe ti plati ñ veli pekaru i uze dve kifle. ñ Jok, Ibiö-aga, nije zato. Izvinite za taj izraz.

ñKako reËe?

ñVelim nije i ne dao Bog zato da je, to jest, za pohodwu. NeÊeö mi vjerovati, Ibiö-aga, a nema Ëovjeka koji viöe mrzi na muftaluk nego isti ja! Jok, jok! Nego za neöto drugo... »ulo se, more, bruji po Ëaröiji... ðegoder sam sio, u kafani, u mijani, po kuÊama, u Ëaröiji i po malama ñ sve o tebi, vala, rijeË; samo o naöem Ibiö-agi i o wegovom kum‚nom djelu!... E, ne znaö kako mi je to milo bilo kad sam Ëuo! Zdrav si! Kiqadili se takvi!...

ñPa svaki da ti plati po öest Ëaöa piva! Nije zgoreg! ñ prekide ga neko od drugog stola.

F SADRéAJ

ñKest bre, ti! ñ obrecnu se Jevðo na onoga... ñ He, he, ne sluöaj ga, Ibiö-aga! Imamo öalu jedan s drugim!... Nego, odnosno, öto se tebe tiËe, gazda-Ibiö: Bravost! Bravost, Boga mi! Alal ti vjera! E, jesi ti jedan lord... pravi lord... Alal ti kaËamak!

ñ»ujem? ñ pita ga Ibiö-aga zaËuðeno.

ñJesi ti jedan, jedan... Hej, Sotire, daj joö jedno pivce... E, e, jesi ti jedan, jedan... galant Ëovek, isti, vala, masaroö, i jedan, kasti, iz glavne Ëaröije iz sred Biograda galanterist. ñ Ono öto si uËinio sa Stavrijom ðurËijom, e, ono ti jesí jedna lijepa stvar! Divota, bolan brate ñ reËe obraÊajuÊi se jednom sasvim nepoznatom za treÊim stolom. ñ »ikam, vala, svakoga kristijanina...

ñOstavi, de! ñ prekide ga namrgoðeno Ibiö-aga.

ñ... Pa sam doöao, Ibiö-aga, da mi ti to ukratko ispripovijedaö, u pojedinostima, to jest...

kako je sve to bilo... Sotire, zovni onog ekmekËiju, pekara, kako li se vabi, po Ëvapski... Dede, vjere ti, Ibiö-aga, de!

ñäto reËe! Kako da ti priËam? äto imam da ti kaûem? ñ reËe ozbiqno Ibiö-aga. ñ Ne lí reËe da se veÊe znaje? Ta öto si sag trebe pa toprv priËawe moje? Stavrija zar reËe nekomu da si ide reË po mahalu, a ja nesam do sag reË prozborija, ni Êu ga po sag da zborim hiË!

ñAma, zna se, brate, sve to; znam i ja sve kako je to bilo, nego i jopet ñ veli Jevðo, vadeÊi iz xepa pero, divit i hartiju, i reðajuÊi sve po stolu ñ nego ti lepo spremi jednu banku za mene, a ja Êu ti to joöte qepöe, vala, odraditi, i baöka, platiÊeö mi joö ovijeh osam Ëaöa piva popijenijeh, pa...

F SADRéAJ

ñDa platim, de! ñ veli Ibiö-aga.

ñ...Pa ja lijepo da Ñgepim jednu öuötavicuì, öto rekli oni, a ti da se joö qepöe, vala, proslaviö u javnosti... Ej, druûe i roðaËe, daj joöte jedno pivance na gazda-Ibiöev raËun!... Jer, ja bií stio, rad sam, to da opiöem u novine, pa da se Ëita po svijetu, a da zamolimo sve srpske i joö suviöe hrvatske...

ñäto... öto, öto... öto, bre, reËe... äto, bre? ñ skoËi Ibiö-aga kao oparen gledajuÊi na pisaÊi pribor pred Jevðom. ñ äto da se pisuje?! äto da se Ëeti?!

ñAma, Ibiö-aga...

ñJok, jok, jok!... äto koj treba da znaje za moje rabote! Jok, jok! ñ zavröi qutito Ibiö-aga,

plaÊajuÊi Jevðov ra-Ëun, osam piva i tri kifle.

ñAma treba i lijepo je radi primjera ovom svijetu! Da se, na primjer, i drugi svijet na tebe, Ibiö-aga, ugleda... Da Ëuje cijela Srbija i Jevropa...

ñEh! ñ odbija dostojanstveno Ibiö-aga. ñ äto si koj miluje, nek si Ëini. Ama za toj pisuvawe ñ hiË da nesi pisaja ni jedan reË, tolíko ti kazujem! ñ reËe preteÊi Ibiö-aga.

ñMore, daj tu jednu banku, jedno kajme, pa ja da ti napiöem, a ti samo uûivaj...

ñMore, tri banke da ti dam, sal da ga ne pisujeö! ñ re-Ëe Ibiö-aga, i baci preda w tri banke.

ñEh ñ quti se Jevðo meÊuÊi banke u beleûnicu.

ñNiöta od vas orijentalista! Nikada, vala, neÊete biti Jevropejci!... Ama ondar, na taj naËin, neÊe niko da zna za tako plemenito i kum‚no djelo!

F SADRéAJ

ñ Jok, jok! ñ brani se Ibiö-aga diûuÊi se da ide, i plaÊajuÊi za Jevða joö osam piva i tri kifle sutra kad doðe. ñ äto mi treba pisuvawe jevropejsko! ñ Ima jedan naö reË, da ga ne zapiöeö, ama da ga zapantiö ubavo: ÑSevap uËini, frli u more; ako riba ne zna ñ Alah Êe da zna!ì

[1898]

F SADRéAJ

Borisav StankoviÊ

GUGUTKA

Zadugo sam lutao po grobqu traûeÊi wihove grobove. Nije se tako lako moglo naÊi. Stari grobovi sa velikim ploËama, ozidani ËerpiËima, ugnuti, poispreturani. VeÊ ih nestaje. Mesto wih sveûi, novi, ograðeni Ñfilaretimaì s malim spomenicima, natpisima, cveÊem... Da ih nisu prekopali? Ali nisu. Joö nije proöao toliki niz godina a niti imaju potrebe, jer zemqe ima joö toliko, toliko... Pamtim pravac kojim sam iöao kad noöah zaduönicu. Tad se od crkve iölo nadesno, pa sve putawom, pored abaxijskih grobova i odmah na naöe. Ali sada putawa duga. Crkva okreËena, slike premazane, Ëak i zvonara ukovana novim daskama, obojenima narodnim bojama. Uzeo sam stari pravac. Desno od crkve udarih naviöe, ali jedva iznalazih stazu. Morao sam viöe puta da preskaËem male, sveûe grobiÊe sa joö neosuöenim cveÊem i prekrötenim vencima preko wih. Ili me prepreËi istrulela greda stara groba. Zemqa oronula, a ispod we zija dubina i hladnoÊa. Jedva naiðoh na paw odseËenog duda pod kojim su ûene posle pomena sedele u hladu i uzimale za duöu. Tu

F SADRéAJ

su, odmah, niûe, naöi. »eprkam nogom po soËnoj travi. Nigde belega. Poznajem samo duûinu grobova Ëija se sredina ugnula. Jedva naiðoh na upale kamene krstove. Pamtim te öiroke, mrke nezgrapne kamenove sa urezanim krstom. Na vrhu winom tamna udolica od mnogo paqenih sveÊa, suza i poqubaca. »ovek je Ëudan. Nikad ne moûe da se pokaûe onakav kakav je. Kad sam polazio, suze su mi navirale pri pomisli na te grobove. A sada stojim nem, pognut. Kajem se öto sam dolazio. Skidoh kapu, ne prekrstih se, samo klekoh i dodirnuh usnama hladno kamewe. Zatim pripalih sveÊu i sedoh. Nikoga nije bilo u blizini. Nedaleko stoji izbaËena vlaûna zemqa nove rake. Oko porte sede prosjaci i Ëekaju pratwu i prolaznike, da ih daruju. »uje se udar motike sa brega gde okopavaju kukuruz. Dopire pesma iz wiva zasaðenih duvanom, a letwi dan u Boga na izmaku pa toplo i sveûe. Digoh se. Udarih nadesno. Grobqe, pa grobqe. Samo ugledah crkvewakovicu gde obilazi nove grobove i pali kandila po Ñgospodskimì i Ñgolemaökimì grobovima. No, iza crkve, með starim grobovima (sada tu ne daju nove grobove) Ëije se bele, mramorne ploËe ispreturale i kameni sanduci izvalili, naiðoh na iako star a ono tako uredan, suh, Ëist grob, kao da je juËe u wemu ko zakopan.

Iza krstaËe spazih pogrbqena starca, gde se zaneo oko Ëupawa trave i ËiöÊewa kamenËiÊa. Neöto je gunðao. Posle razabrah da psuje pse öto se noÊu luwaju urliËuÊi i loËu zejtin iz kandila.

Kleknuo, öiroke Ëaköire zemqu mu dodiruju. Bio je pod kapom. Lice se nije moglo videti, jer beöe nad oËima, pod öubarom, kruto parËe debele hartije, vaqda zaklon od sunca...

F SADRéAJ

ñPomozi Bog!

ñBog ti pomog‚, sinko... gospodine! ñ dodade brzo kad me vide. Diûe glavu i zagleda se u mene. Zatim brzo ustade i priðe mi.

ñAma, Ëiji beöe ti?

ñJa? Stojanov!

ñE, bre, sinko... Gle! A ja star... ne vidim! ñ dodade tuûno kao pravdajuÊi se... Beöe sav smeûuran. Ruke su mu drhtale, glava se uvek tresla, a oËi mu i kratki brkovi bili su po sredi ûuÊi, vaqda od ömrkawa burmuta. Za pojasom, u silavu, video se bosiqak i crvena maramica lepo uvijena...

Do grla mintan bio mu je raskopËan, zavrnut, te se videla Ëista, bela koöuqa ispod koje su provirivale sede dlake suhih, upalih i koötatih mu grudi... Stajao je onako mali, pognut preda mnom, gledajuÊi me tiho, i tresuÊi sa sebe travu, korewe i grudve zemqe, jednako raspitujuÊi me...

ñPa öto tako ovamo?

ñDoðoh da obiðem naöe!

ñAko, ako, sinko!... Zaöto su se muËili, ako ne za to. Rodili su te. Evo i ja. (I pokaza na grob.) Doíodim, ne ostavqam... Trebaöe on meni, ali Bog...

Hvala mu.

Poöto zagleda kandilo i sveÊe da li gore, poqubi krst i poðosmo. »im nas spaziöe prosjaci i bogaqi oko kapije, opkoliöe nas. Svi oko wega, kao da im je duûan.

ñZa tvojega Mitu! ñ bogorade oni i svaki nabraja usluge öto Ëini wegovu grobu. Jedan donosi svako jutro vode i sipa mu u testijicu do krstaËe, drugi cveÊe, treÊi sveÊu. A neki poËeo da priËa kako ga je Mita, dok je bio ûiv, Ëastio... Starac

F SADRéAJ

izvadio kesu, ruke mu se tresu te jedva vadi novaca iz kese. Daje, smeökajuÊi se zadovoqno, detiwski.

ñ N ... Pa neka vidim da mu öto vali... Sve Êu u Anadol da surguniöem. N , za wegovu mladu duöicu.

Jedva iziðosmo iz porte i uputismo se öirokim, praöwavim putem za varoö. S desne strane je zid grobqa, a s leve wive i poqa. Pogdegde doprlo bi do nas preko zida naricawe na kome grobu, a iz wiva pesma ili udarci motika. Iöli smo Êutke. Starac je iöao nesigurno. Jednako se zagledao da mu öto ne vali. Doterivao pojas, Ëaköire i Ëistio se.

Uðosmo u mahale. Starac mi poËe priËati. Raspitivao me je. Onda poËe o mojima. Kako je s mojim ocem ûivovao, putovao po Turskoj, iöli Ëak u Serez za espap... Glas mu je bio slab, ali nije drhtao, piötao kao drugi staraËki glasovi, veÊ kao jedva, jedva izlazio iz wega. Sunce se klonilo zapadu. Joö malo pa da zaðe. Wegovo rumenilo, kao ûar posut po pepelu, tako odsjajivaöe po drveÊu, zidovima. Doðosmo do Itine kasapnice. Bilo je to sve. I kafana, mleka-xijinica, Êevabxinica i bakalnica. Pred wom je stajalo obeöeno i rasparËano meso u torbama. Muhe su zujale, lepile se za torbe i padale po tezgi na kojoj su obiËno sedele muöterije, a na kojoj sada beöe seo sam Ita ÑkovaËì. Joö se izdaleka poznavao u wegovim belim Ëaköirama starog kroja, bez gajtana. Pribliûismo mu se. On seo na tezgu. Prekrstio noge, zavalio se i puöi na svojoj velikoj i debeloj muötikli, poduhvativ lakat desne ruke u levoj...

F SADRéAJ

»im nas spazi, skoËi, obu cipele koje su bile na zemqi i poðe nama. Ali kad spazi mene, seknu se, no poöto Ëu da sam Ñwihovì, oslobodi se i zdravi.

ñKod Mite li beöe, Jovane?

ñTamo! ñ odgovori moj starac Jovan.

ñA i ja pre neki dan svrnuí te mu zapalií sveÊu. íOÊete da sednete? ñ ponudi nas kad doðosmo do duÊana.

Zatim iznese Ëía-Jovanu malu, tronoûnu stoliËicu, a meni, kao Ñgospodinuì veliku, teöku i glomaznu. Pa onda iznese u lejci vode, poli Jovana, ovaj umi ruke, obrisa ih svojom maramicom iza silava i izvadi burmuticu pa poËe da ömrËe, poöto ponudi i Itu.

Ita ga je raspitivao Ëas za ovo za ono. A najviöe za wihovo staro vreme. Uopöte, ne znam da li zbog mene, tek Ita se je prema starcu ponaöao kao saûaqevajuÊi ga a opet poötujuÊi i ugaðajuÊi mu.

ñIto, daj nam po jednu, ako hoÊeö.

Ita iznese kavu nama, a i sebi.

Opet razgovori. PoËeöe da priËaju, ali to kao da je bilo nameweno meni. Najviöe su grdili danaöwa vremena, kako je svet postao Ñvríoviwaì, spomiwuÊi staro dobro vreme, svoj ûivot, mladost.

ñ Joö, Ito!

Pijemo svi. VeËe tek da padne. Iz poqa idu radnici. »uje se pesma i duduk. Na bregu i u reci pojavile se ovce. Zvonik crkve, pokriven plehom, bleöti i odudara. Krstovi se na crkvi crne tamno i kao da tonu. Pred nama wive, jednolike zelene ravni.

ñ äto me, Ito, ne teraö? ñ trûe se Ëía Jovan. ñ Ja se zadocnií.

F SADRéAJ

I brzo ustade.

ñDe, de... Joö je rano ñ zaustavqa ga Ita. ñ StiÊi

Êeö!

ñE, znaö ti mene. Poðem pa zabasam. Izgubim se, a moji viËu...

Oprostismo se i poðosmo. Morao sam da odem i do wegove kuÊe, Ñda me vide wegoviì, kao öto Ëía Jovan veli.

ñíAjde, snko, íajde nama. Istina, nismo Bog zna öto... Ali naöi smo...

Poðosmo. Zaðosmo u Oxinku naviöe. Reka presuöila i samo pesak i tek po koji veliki kamen nanos. KuÊe se jedva vide od baöta, gustog drveÊa, tako bujnog da se samo dole, kroz stabla naziru.

Stigosmo do wegove kuÊe. Preðosmo jendek i zaðosmo u baötu. Tu baöte nije ni bilo. Bilo je kao ledina sa gustom travom. Na sredi se dizao stari, veliki orah. Iza wega je dvoriöte s bunarom, stara kuÊa, uzdignuta s doksatom. Oko kuÊe baöta, aleje luka, paprike i kupusa, pa onda ambar od pruÊa i pokriven tuluzinom, i joö druge staje. »ía Jovan mi je pokazivao sve, drveÊe koje je zasadio, opravke öto je uËinio...

»im nas spaziöe, istrËa pred nas stara, mala, podgrbqena starica. Iziðe nam na susret s izrazom koji se ticao Ëía-Jovana i kao da govoraöe kako mu se ne Ëude öto me poveo, niti da mu je to prvina...

Ali Ëim ona Ëu Ëiji sam, poËe me starica grliti i celivati ûaleÊi i vajkajuÊi se, Ñöto moja majka nije ûiva te da me vidi koliki samì...

Nudi me u kuÊu, a grdi Ëía-Jovana.

ñäto ne uvedeö dete u kuÊu, nego ovde, na ovaj zeleniö? Kao da nemaö kuÊe... ñ kori ga, a on se i ne pravda, veÊ zapoveda da nam iznesu öto...

F SADRéAJ

Iznesoöe nam pokrovËiÊ i prostreöe pod orahom, o Ëijoj je najbliûoj grani visilo crno, masno uûe i o wemu Ëengel. Sigurno tu koqu, jer se joö po stablu poznaju mrqe krvi i isuöena, ulepqena parËad creva. Posle nam iznesoöe jastuke, da nam je meköe. Ja seo na stolicu, a Ëía Jovan prekrstio noge, poöto je izuo cipele i skinuo kapu. Donesoöe nam rakije i mezeta od mlada, kisela luka. Do nas sede i stara, a sluûila nas je wihova snaha, ûena u godinama sa velikim, ispucanim rukama i mirnim, pitomim licem...

ñTamo li si bio? ñ upita ga starica.

ñTamo. Pa tamo se i naðosmo. (I pokaza na mene.) Doöao da zapali sveÊu i zateËe me... Jedva sam ga poznao.

ñTugo, tugo, slatko dete! ñ i pogleda me bolno i tronuto starica. ñ Pamtiö li nanu, sine? E, more, sinko, da znaö kakva ti je bila majka?! Wena rabota, vrednoÊa i le-potiwa, nadaleko beöe... a ti beöe mali... Znam te, kad ona doðe kod mene, na posed. Tebe donese povijenog, a ja sam baö bila odbila moga Mitu, beöe veÊ treÊak. Doðe li Mita moj, a tebe majka razvije, ti se praÊakaö u pelenama, pruûaö ruËice, smejeö se, a moj Mita oko tebe... I tako ceo dan igrate. Mita mi oko tebe zaobravi na mleko... Hej, ej...

I umuknu, trûe se, pogleda u snahu i kao da na wenom licu opazi neöto, te se diûe i ode izviwavajuÊi se poslom. I Ëía Jovan kao da beöe dirnut. Pognuo glavu i Êuti. Zatim se obrati snahi i reËe joj da ide. Ona se neÊka. Ali i ja je zamolih, i ona naposletku ode, ostavi nas same.

F SADRéAJ

ñéenska rabota! ñ reËe Ëía Jovan kao pravdajuÊi staricu... ñ äta Êeö joj! I govorim joj sto puta, da pred wom to ne poËiwe.... Aja, ne moûe...

ñA öto? ñ upitah zaËuðeno.

ñEh, öto?... Pa ne li, to je ûena Mitina? Kad mi umre, ne ostavi niöta iza sebe, do we. A ja, kuda Êu? äta Êemo sami mi, dve duöe, u ovolikoj kuÊetini? äta Êu da radim, nego, ovu istu, öto je vide, snaju mi, udadoh za drugoga, dovedoh ga kod mene i usinih... Na Mitino mesto... Pa kao öto vidiö...

Eh, bre, sinko, bre, sinko... Gledam, pa ne mogu... Pa i ne idem með svet. Tako, ako se naðemo mi stari. äta Êeö mu? Stari qudi, pa... A ostarelo se veÊ. Noge me ne drûe, kosti mi se tresu. NeÊu joö mnogo da trajem, bre, sinko!... A i dosta beöe. Dosta...

Pini, srkni! Zdravica ti!

I ispi Ëaöu. Ispih i ja. Rakija stara, komovica i Ëista kao suza te pali, gori.

VeÊ je noÊ. Ali ne mrak, veÊ neka sredina od prozraËne tmine i vedroÊe. Oko nas mrak, a u daqini Ëisto. Viöe nas jasno se ocrtavaju grawe i liöÊe prema nebu. Iz varoöi dolazi ûagor, po kuÊama poËele da vreËe koze dovedene s paöe. Pred nama, kroz stabla, iza Oxinke crno se ocrtavaju prostrane, izbrazdane wive, a iza wih, na padini, crnila se Sobina sa svojim starim kestenima i orasima... a viöe nas sklopilo se liöÊe, ukrötalo i öuöka, klizi tako tajanstveno i meko. Sve se utajava i tone, ali dajuÊi od sebe ûivota u onom tihom blagom i silnom mirisu zelenila.

Snaha nam iznese sveÊu. I kad je dobro utvrdi u zemqani Ëirak, ode da spava, poöto je mi nagnasmo, jer jedva zadrûavaöe zevawe dok utvrðivaöe sveÊu.

F SADRéAJ

ñKao kokoö rano se saviju ñ poËe Ëía Jovan. ñ Ama da se i tebi ne spava, a ja te ovde...? Znaö, takva mi narav. Nema noÊi, a da ne sedim ovde i gledam...

Isprva, morao sam, Ëuvao sam kuÊu, znam, svaöta ima, jer, kao öto vidiö, odgraðeni smo. A posle preðe mi to u krv. I sada, da me zakoqeö, ne sklapam oËi, dok se sve ne smiri, utiöa. I prvi, drugi petli kad veÊ poËnu, ja jedva zaspim. I to pola sata ako spavam, a posle, opet se probudim, trenem i do zore ne spavam. Samo ûmijem, Êutim, leûim, a sve Ëujem. äta znam drugo da Ëinim? Starost, bre, sinko, teöka starost! Sedim tako, pa se zamislim. Preda mnom Ëeprwa vina, ali i ono mi se ne pije, veÊ samo da ga ima preda mnom, da ga gledam... I tako sedim, svi moji zaspe. A ja sedim, eto baö ovde... Sedim, gledam. A niti me je strah, ni Ëudno kao nekad u mlado vreme. Sluöam, a ne znam ni s‚m öta sluöam... Ama ti ne pijeö? Pij, sinko...

Popismo. SveÊa je gorela. Wen ûut, slab plamiËak igrao se, vio i Ëas trnuo da ugasne od jaËeg vetriÊa, Ëas bi buknuo, uspraviv se i obasjao mene, Ëía-Jovana, Ëije lice sad doölo ûuÊe, a Ëelo i viöe, uûe, ispupËenije i oötrije. Samo mu oËi drukËije, jagodice tamnije. Ruku suvu pustio na koleno i prsti mu se tromo savili. On se zagledao pred sebe. Malo glavu nakrivio. Kao da neöto sluöa.

ñNema je! ñ öanu kao za sebe, a opet oËekivaöe.

ñKo to? ñ upitah naglo.

ñGugutka. Od neko vreme sve mi u snu dolazi, predskazuje mi se. Skoro Êu veÊ. Pa samo Ëekam wu da Ëujem, i onda znam. I Ëekam je celo veËe, svake noÊi. Sluöam, Ëekam. U ovo doba sam je Ëuo i odmah izdahnu...

F SADRéAJ

ñKo?

ñOn, bre, sinko, moj Mita, sin... Kako da ne pamtim... Sve izdadoí na wega, lekove. Vodih i po manastire i kuda ti ne. Aja! Glava odseËena, lek nema. Dete mi kopni, kopni. Da li wega da gledam, ili onu staru, majku mu, koja jedva ide i samo kuka. Jedne veËeri, baö kao ovo sad. Toplo i meko. Mi seli da veËeramo. Kakva nam je veËera! Nego samo pred wim da se pokaûemo. On leûi. Mi jedemo. Ja ga gledam, pa kad vidim da me ne gleda, brzo vadim zalogaj, i meÊem pod sofru. A neöto me spopalo pa od muke da crknem... Gledam ga, on se izvalio, gleda me, oËi mu Ëudne. Pozva me. Doðoh, nadnesoh se. On pokaza na majku. »edo moje slatko, oseÊa veÊ, pa da mu ne vidi majka. A za mene kío veli: Moûe on. Jak sam. Rekoh joj da iziðe i neöto mu donese. Toboûe on to da traûi. Iziðe ona... ÑTatko, Êe ti umrem...ì ÑNe, bre, sinko!ì... Ne znam ni kako sam to kazao, samo se videh gde sam pao, seo... Gugutka pisnu. On se izdiûe, dohvati za grudi, pogleda me kao da me zove, moli... a ja?... Ne znam öto je bilo. Ko mu je sveÊu dao... Niöta ne znam. Samo pamtim gugutku, i Ëekam je, i sluöam...

Plamen planu jaËe, pravo. Osvetli ga. Kao da me neöto uhvati za srce kad ga pogledah. Ne beöe ni tuûan, ni plaËqiv... Nego nabran, suv, kao peËen.

Retka, prilepqena kosa po suvoj mu oötroj lubawi doöla kao ono kad dete dobije temewaËu. Kosti od slepooËwaËe, jagodice, sve kosti u glavi bile su tako oötre, jasne i, obasjane ûutom svetloöÊu, izgledale su da jedva Ëekaju da lice, da ta suva, bez masti koûa, samo na jednom mestu pukne i one sve da, razglobqene, trule, poispadaju i od celog lica ostanu samo tamni, hladni oËni i usni

F SADRéAJ

otvori. NoÊ kao beskonaËnost. »ini ti se da padaö, toneö. Viöe nas öuöti liöÊe, beli se dopola osvetqeno, ispucano na kriöke, stablo oraha. A on stao, naperio uöi, i zagledao se i Ëeka... Sa visine odjeknu pucaw... Sigurno gone överc. Poduze me jeza.

ñNoÊ je. Da idem. I ustadoh.

ñZar ideö? ñ trûe se Ëía Jovan. ñ Istina, noÊ. Hajde da te ispratim.

I uze sveÊu. Isprati me Ëak do puta sa kojeg se videla Ëaröija. Niöta nismo govorili. On jednako drûi sveÊu viöe glave, osvetqava put, xbunove, öiprag gde smo prolazili, i po kojima se Ëuo öuöaw insekata, poplaöenih od svetlosti.

ñE zbogom, sinko. ProöÊavaj, ispratio bih te joö, ali tamo ne idem. ñ I pokaza rukom na Ëaröiju iz koje je dolazio mlaz svetlosti.

Oprostismo se. On se vrati, iduÊi jednako nesigurno, polako, drûeÊi sveÊu viöe glave i gubeÊi se u mrak... zajedno sa onim krugom svetlosti koji se rasipaöe zrakasto od wega i gubqaöe u mrak.

Pogledah oko sebe, a ono potpuna noÊ. NoÊ topla, meka, Ëudna. Sva okolna brda i bila planinska crne se i Êute, samo se kreËwava »uka beli, bleöti i odskaËe od opöte crnine i noÊi.

[1898]

F SADRéAJ

Simo Matavuq

PILIPENDA

(IZ GORWE DALMACIJE)

Pilip Bakqina spavaöe, na ogwiötu, obuËen, pokriven haqkom, glavom okrenutom ka slabom plamenu, koji je liskao dno lonca, objeöena o verige. Zapaqeno smrekovo korijewe davalo je viöe dima nego plamena; dim je plavio mraËnu kuÊicu, dizao se pod slameni krov, pokuöavajuÊi da izaðe kroz jedini otvor na krovu. Vjetar je suzbijao dim, te bi se lice Pilipovo namrötilo, a promolili se krupni, ûuÊkasti zubi pod Ëetkastim prosijedim brkovima. Kad bi vjetar utolio, dim bi ugrabio priliku da se izvuËe, te se mogahu razabrati: u jednom uglu krevet, ispuwen slamom, ali sav raskliman; u drugom razboj i na wemu wekoliko haqina; prema vratima koö i nad wim naherena polica sa wekoliko komada posuða; oko ogwiöta joö dva-tri lonca i toliko tronoûnih stoËiÊa. I to bjeöe cijelo pokuÊanstvo!

U dvoriötu, domaÊica, Jela Pilipova, sitna ûena, ruûna, posmatraöe na pozitku dva bremenca smrekovih paweva, pomijeöanih sa wekoliko

F SADRéAJ

sitnih grabovih cjepanica, öto su wih dvoje sa velikom mukom za dva dana nasjekli i prikupili po zabreûju, nad selom. Vjetar je landarao wenim zubunom i kosom bez povezaËe, a ona je namjeötala paweve, kako Êe tovar izgledati veÊi.

U pregratku grizao je Kurijel, sitan, rið, gotovo sijed magarac, tankih nogu, sama kost i koûa. Nad wim, na tavancu bjeöe sloûen tovar jeËmene slame, wegova krma za cijelu zimu, a pred wim, na zemqi, bjeöe rukovijet slame, wegov jutrewi obrok, koji je on grizao lagano, gotovo slamku po slamku. Wegov blagi pogled bio je upravqen Ëas na domaÊicu Ëas na pijevca i dvije kokoöi, öto prema wemu ËuËahu, gledajuÊi ga ûalostivo. OËevidno on ih je ûalio, osobito veselu i lijepu Pirgu, te bi rado s wima podijelio svoju slamu, kad bi to za wih hrana bila.

Joö dvadesetak takih kuÊica, pa onda desetak poveÊih, to je selo K. u gorwoj Dalmaciji. Selo se razasulo na jednom rubu ravnice, pod breûuqcima. Mala starinska pravoslavna crkva, sklonila se za najguöÊom gomilom kuÊa, u sredini. A u zaËequ sela, odvojena, zidala se velika, gospodska zgrada, oËevidno bogomoqa, koja bi dolikovala kakvoj varoöici, a ne najsiromaönijem selu Petrova Poqa.

Jela uðe u kuÊu, tresnuvöi vratima. U isti mah i vjetar huknu jaËe i plamen buknu i voda u loncu uzavri, te se Pilip trûe, sjede i pogleda mutnim oËima oko sebe. Kad ustade da se protegne, tada se tek vidje da je pravi Pilipenda, kako su ga seqani zvali, jer kad diûe ruke povrh glave, umalo ne dohvati öevar na krovu! Bjeöe krakat, duga vrata i oble glave. Benevreci na wemu bjehu sama zakrpa, a

F SADRéAJ

wekada crvena kapa, od plijesni crna, natakla mu se do klepastih uöiju. Kad zijehnu, Ëinilo se da Êe progutati lonac.

Jela izvadi iz koöa i stavi pred muûa zemqanu zdjelu, u kojoj bjehu oko dvije pregröti kukuruzova braöna, veÊma crna nego ûuta. Pilipenda uzdahnu, odmahnu glavom, pa za-hvativ polovinu, sasu ga u vrelu vodu, pa mjeöajom provrti kaöu. Jela odnese ostatak, a donese wekoliko zrna soli i spusti ih u lonac. Oboje stadoöe gledati kako krkqa kaËamak, jeduÊi ga oËima. Najposlije Pilipenda skide lonac, izmijeöa puru i izruËi je u drvenu zdjelu. Pa iziðoöe oboje pred kuÊu da se umiju.

Poöto se prekrstiöe, poËeöe polako, oprezno ûvatati, omjerajuÊi nesvjesno, brzo i kriöom jedno drugom zalogaje. Kad veÊ bjehu pri kraju, Jela Êe:

ñJadna ti sam, öto Êu!? Nemam povezaËe! Kako Êu sjutra na priËeöÊe bez povezaËe?

Pilipenda slegnu ramenima, napi se vode, pa izaðe iz kuÊe. éena izaðe za wim, te natovariöe magarca. Onda oboje stadoöe kao skameweni, posmatrajuÊi tovar, magarca i kokoöi. Powekad, trenutno, sukobili bi se wihovi prazni, tuûni pogledi, ali bi ih brzo odvratili. Tako izgledahu kao dva kipa, koji oliËavaju glad i nemoÊ! Najzad opet Êe ûena, kao za sebe:

ñJadni ti smo, öta Êemo? Za ovo neÊeö uzeti ni pet öestica, koliko treba za braöno, a ja gologlava ne mogu na priËeöÊe, te Êe se reÊi da smo se i mi upisali!

Pilipenda pusti glas, koji je nalikovao na reûawe quta psa, pa izbuqivöi krvave oËi na ûenu, zapita kroz zube:

ñA hoÊeö li da se upiöemo u tu... tu... vjeru?

F SADRéAJ

ñSaËuvaj Gospode! ñ reËe Jela ustuknuvöi i prekrstivöi se.

Onda Pilipenda uðe u magareÊi pregradak i iznese najboqu kokoö.

Jela, uûasnuta, viknu:

ñMa zar Pirgu? HoÊeö da prodaö Pirgu? Pilipenda samo reËe: ÑE, ja!ì pa dohvati

dugaËki ötap i poðe za magarcem.

Put je vodio mimo novu crkvu. Pilipenda Ëu gdje ga weko ozgo zovnu, ali pqunu put radnika, pa pohita daqe, preko wiva.

Kad stigoöe na kolski put, Pilipenda se osvrte na planinu Dinaru, koja se bijeqaöe od snijega: tuûnim pogledom preleti cijelo Petrovo Poqe, koje se crwaöe u suhomrazici; pogleda ûalostivo na seoca öto se niûu po rubovima i uËini mu se da vidi kako po ravni leti ona strahovita utvara koja veÊ od Ëetiri mjeseca davi narod.

To je bilo zimi godine 1843. Zbog neobiËno slabe qetine, joö s jeseni, zavlada glad po gorwoj Dalmaciji. Pred BoûiÊ malo koja kuÊa imaðape weöto ûita, a zbog slabog saobraÊaja u ono vrijeme ûito je sporo dolazilo s mora u gradove, a bezduöni trgovci udariöe prevelike cijene. äumoviti i stoËni krajevi pomagahu se kojekako, prodavajuÊi drva, hraneÊi se bijelim smokom, koquÊi stoku, prodavajuÊi je u bescijewe, ali golo Petrovo Poqe niti ima öuma ni stoke! Kad se veÊ desilo wekoliko smrtnih sluËajeva od gladi, onda opÊina drniöka, kojoj pripada Petrovo Poqe, stade opravqati i graditi putove, plaÊajuÊi radnike kukuruzom. Snaûan i vrijedan radnik, kao öto bjeöe Pilipenda, mogaöe zaraditi pola oke

F SADRéAJ

kukuruza na dan, a toliko bjeöe dosta za wih dvoje, jer veÊ krajem qeta otidoöe im oba sina u Primorje, u najam. Ali nakon wekoliko nedjeqa, opÊina prekide radove, a sreska vlast nabavi dosta ûita i poËe ga dijeliti narodu na dva naËina: katolicima na poËek (biva, da otplaÊuju na obroke u novcu, nakon nove qetine), pravoslavnima pak poËe poklawati kukuruz, pod pogodbom da svaki kuÊni starjeöina koji bude primao ishranu mora prijeÊi u unijatsku vjeru. Narod se smuti. Agitacija najviöe poËe u K., gdje ne bjeöe druge vjere sem pravoslavne. Stari, iznemogli pop nastojaöe da orazumi svoju pastvu, ali baö znatnije seqake strah od gladi nagna da se pounijate. To uËiniöe kapitan, aðunto, Ëauö (seoski knez, zamjenik mu i raznosaË sluûbenih listova) i joö sedam-osam domaÊina. To se zvalo: Ñupisati se u carsku vjeruì! Razumije se da je novovjercima bilo zabraweno ulaziti u pravoslavnu crkvu...

Pilipenda je iöao ka gradu za svojim starim Kurijelom, koji je nabadao tankim noûicama, sporo odmiËuÊi. Ali ga Pilipenda nijednom ne oöinu, niti ga je ikada tukao, jer mu ûao bjeöe svoga staroga i odanoga pomagaËa u ratovawu za opstanak. Pilipenda poûali i jadnu Pirgu, koja jednom zarakoli i zalepeta krilima, pokuöavajuÊi da se otme. On joj reËe: ÑEj, moja Pirgo, ûao mi te, ali mi je ûalije sebe! OplakaÊe te Jela, qe!ì

Dabome da je Pilipenda na svoj naËin pomalo i razmiöqao o zlom udesu koji snaðe wega i ostale, i da je vezivao na to weka svoja kratka razlagawa. To mu se najviöe vrzlo po mozgu kad bi tako za svojim

F SADRéAJ

magarcem iöao u grad, a sve se naturivalo u obliku pitawa. Pitao je Pilipenda Boga:

ñBogo moj, zaöto ti öaqeö glad na qude kad je meni, jadnom teûaku, ûao i stoke kad gladuje!? I zaöto baö öaqeö bijedu na nas teûake, koji te viöe slavimo nego Lacmani, siti i objesni!? Ali, opet, hvala ti kad dade da smo mi najsiromaöniji najtvrði u vjeri, te volijemo duöu, nego trbuh!...

U weko doba Pilipenda Ëu iza sebe tutaw koraka; uporedi se i poðe s wim Jovan Kqako. Bjeöe to ûivolazan starËiÊ, koji je prije dvadeset i pet godina uËestvovao u öibeniËkoj buni protiv vladike KraqeviÊa, kad ono htjede da pounijati pravoslavne Dalmatince, a sad Kqako, pod starost, ipak prevjeri! Nazva Boga Pilipendi i dodade:

ñA, jadan Pilipenda, smrznu li se?

ñValaj da hoÊu da se ukoËawim ovðe, nasred puta, ne bih zaûalio!

ñA jadan, a öto ti... a öto se ti ne bi upisao? Pilipenda odvrati:

ñValaj, neÊu, pa sad crkao od gladi! A neÊete dugo ni vi svi, pa da vam je car poklonio cijelo Petrovo Poqe!

Kqaku i drugovima mu Pilipenda bjeöe ûivi, oliËeni prijekor; ipak se nasmija i poËe izvijati:

ñAma, Pilipenda, bolan, orazumi se i Ëuj me! Ne uËi-nismo ni mi to od bijesa, niti mislimo ostati u poganiji, nego... znaö... dokle izimimo, dokle spasemo nejaË i Ëeqad, pa onda Êemo lako!

Pilipenda pqunu.

ñJa ne znam hoÊete li lako i kako Êete, ali znam da vam obraz ne opra niko, ni dovijeka, ni dokle vam bude traga!

Kqako se namröti, te Êe oporo:

F SADRéAJ

ñBlejiö, Pilipenda, ali Êeö i ti biti unijat prije Uskrsa!

Pilipenda stade i viknu:

ñJa se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako Êe mi pomoÊi, hvala mu, ako neÊe, i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve moûe i uzeti, i duöu! A ti...

Kqako ga prekide.

ñMuËi, Pilipenda, ja sam carske vjere!

ñA, pasji sine ñ viknu Pilipenda izmahnuvöi ötapinom... ñ Ëekaj da ti pritvrdim tu vjeru!

Ali Kqako pobjeûe.

Onda Pilipenda, izvan sebe od gweva, svom snagom udari Kurijela. Ovaj stade, okrete glavu i tuûno pogleda gospodara, a Pilipenda se postidje, pa ga obuze ûalost te sjede na pervaz ceste i zaplaka se!

[1901]

F SADRéAJ

Grigorije BoûoviÊ

ZLATE IZ SLATINE

²

Nekako, poöto se priliËno stiöala MaÊedonska buna, a bedni seqak poËeo se vraÊati na crno zgariöte svoje, Zlate iz Slatine iðaöe krivudavom ulicom s one strane Dragora kroz Jeni Mahalu pred jednim bugarskim teroristom, koji ga sa tvrdo öËepanim i zgodno prikrivenim brovningom ne ispuötaöe iz oËiju. Zlate bejaöe doöao u Bitoq da od vlasti uzme dopust za otvarawe srpske ökole u svojem selu, i kad se vraÊao u Vinski Han, gde beöe na boraviötu, srete ga ovaj steûeni momËiÊ, koji mu u ime bugarske organizacije revolverom naredi da poðe za wim. BuduÊi sam bez oruûja, a ne videÊi nikoga od straûara, on se pokori, viöe u ûeqi da vidi kakvo ga Ëudo joö moûe snaÊi ovde u gradu, gde je vilajetska vlast i ogromna vojska.

U beloj poreËkoj dolami, krupan, otvorena izraza i nepomuÊene mirnoÊe, koja se moûe videti samo u krepkijega predstavnika slovenskoga, on odmereno koraËaöe napred, pitajuÊi se da li ga je

F SADRéAJ

strah od bugarske organizacije i ovoga PrilepËanca u zatvoreno-crvenim beËvama i koporanu, koji je, vidi se, bez öale stegao desnicom svoj brovning u pojasu. I Ëiwaöe mu se da ovoga sad ne moûe biti. Jer on zna samo za jedan strah ñ onaj s kojim ga majka u PoreËu donela na boûje videlo: moûe se uplaöiti samo od TurËina, Ëija je sila svukud unaokolo, no nikad od svojega brata, od hriöÊanina, pa postao on i Tatarinom, ako hoÊe, a ne samo Bugarinom. Mogu ga globiti, muËiti, tuÊi pa i ubiti, ali je uveren da sasvim bez toga straha moûe otiÊi na taj svet. Ovoga radi, u neku ruku, baö mu bejaöe milo öto Êe sebe ovom zgodnom prilikom proveriti, te mu inaËe muËan poloûaj beöe sasvim netegoban, pa poðe joö vedrije i smelije.

Kraj jednoga jaËega savijutka, gde se poûutele straÊare gotovo grqahu, terorist zastade, razgleda oko sebe i suho podviknu mirnomu Zlatetu:

ñ Ot imeto na blgarskata revoluciona organizacija, sledvaj!

Zlate pokorno prekoraËi ukazani prag i zastade u oËekivawu daqe naredbe. MomËe ûurno izvuËe iza pojasa ogroman crvewikav rubac, zaveza mu oËi, pa ga povede za ruku preko neravnoga dvoriöta. Provede ga kroz suprotna vratanca sagibajuÊi se s wim vrlo nisko, skrenu ulevo na druga, pa preðe joö dva dvoriöta, dokle ga ne uvede u neku onisku kuÊicu u uglu do samoga zida, koji je visoko odvajaöe od ulice. U veoma mraËnoj odajici terorist mu skide zavoj i Zlate, prenuvöi se, spazi na zidu sliku Damwana Grujeva, a oko stola na sredini nekoliko ozbiqnih lica u laûno torûanstvenim stavovima. Meðu wima on odmah poznade naËelnika organizacije Hrista Matova i

F SADRéAJ

lokviËkoga voj-vodu Boûina JakovËetova, koji vaqda zarad jaËega utiska beöe ponosno upiqio oËi u lobawu s kostima pored dva ukrötena lijeöka nagana na stolu.

Zlate skide kapu s glave, smerno skrsti ruke iznad silava i pokloni se:

ñPomozi Bog, gospodinovci! Kako ste, zdravo ûivo ste?

ñArno sme, Zlate, a ti? ñ odgovori mu JakovËetov, podrugqivo gledajuÊi ga, dok Matov beöe upro na wega uman i pitom pogled Ëoveka obrazovanoga, koji ima nameru da oceni novoga gosta. TreÊi, neko Êosavo i pijano zaspalo momËe jake socijalistiËko-revolucionarne zamaöke ûenev-skoga Bugarina, öetaöe po sobi, taruÊi svoje Ëelo i gotov da rekne posledwu surovu reË, koju mu budu drugovi zatraûili.

ñAli me poznaö, Zlate?

ñTe znam, vojvodo Boûine, kako pa da te ne znam... tolko pati te vidov...

ñMnogo arno... Sega puli ovije drugite gospodinovci: tije sat naËalnici na blgarskata revoluciona organizacijata. I te povikavne za jedno najsetwe praöawe: Êe bidiö Blgarin, ali ostanaö kako do sega öto beöe ñ Srbin? Oti ñ vremeto je veÊe za jedna opöta Ëistka, koliko da se znajeme kakvo stojime.

ñJa drugo ne moûam da bidam, vojvodo. Mije od staro vreme sme Srbi.

Boûin planu. Priðe mu bliûe, pa mu stade Ëitati da je duûan odmah otiÊi u selo i objaviti mu naredbu bugarske organizacije da preðe na wenu stranu, da potraûi wihovu ökolu, a oni Êe im

F SADRéAJ

poslati uËiteqa i da pristanu podnositi sve revolucionarne daûbine bugarske.

ñNe sakaö? Selo ne iska?... Jas znam öto selo saka, ama ti ja krepiö srpskata propaganda. Ti tako povelaö. No jas se klnem na crno znameto na organizacija ñ za tri nedeli vreme ako ne storiö kakvo ti se povela, v kuÊata ti so ötiki Êa te izboda na smrta!...

ñMoûete, gospodine, silata ja imate v race, samo ja Bugarin ne biduvam ñ skromno, no tvrdo odgovori Zlate bez straha i bez okoliöewa, kao Ëovek tvrdo reöen da sad rekne ono öto Êe duûan biti kazati sutra.

Qut kao ris skoËi k wemu JakovËetov da ga udari, no Matov mahnu rukom i zaustavi ga. Nekako setno, duboko prijateqski pogleda Zlateta i ponudi ga da sedne, pa otpoËe svoju blagu, pametnu besedu. On mu govoraöe da Brsjaci nisu Srbi, nego Bugari, potomci onih koji osnovaöe Samuilovo Carstvo, izdanci onih junaka koje je povardarski knez Strezo vodio protivu prvoga srpskoga kraqa. Uostalom kad ovo i ne bi istinom bilo, nimalo ne mewa stvar: izmeðu Srba i Bugara mala je razlika, te su najveÊi greh uËinili oni, koji po MaÊedoniji proneöe srpsko ime i time za dugo odloûiöe pitawe MaÊedonskoga osloboðewa, posejavöi razdor i zakrvivöi jedan isti narod. Ovaj su narod Srbi toboûe zaboravili i tek poöto je proliveno more bugarske krvi i utroöeni mnogi zlatni milioni, oni se prisetili, te pomaûu Turcima da se daqe odrûi wihova teöka veriga, od koje strahovito krckaju gotovo preguqene kosti maÊedonskoga ûivqa. Najzad Bugari su se organizovali, pametno spremili delo osloboðewa i

F SADRéAJ

svaki pokuöaj drugoga biÊe uzaludan, biÊe öibawe po vetru. Oni su veÊ u stawu da silom naûenu sav narod da bude wihov, a takav naËin opravdaÊe i Bog i istorija, jer se radi o slobodi. Ovu moûe samo Bugarija izvojevati, no ni u kom sluËaju slaba Srbija, koja propada u unutraöwim trvewima i prevratima. Dakle, iako je ko uverewa da je Srbin, treba iz svoga sopstvenoga raËuna da preðe na stranu jaËega, koji Êe na svaki naËin to doûiveti, jer hoÊe i moûe... A zato öto zna da je Zlate ugledan i dobar Ëovek, zato öto on ima jakoga uticaja na ceo PoreË, on ga je zaûalio smaÊi, öto je organizacija davno htela uËiniti, pa ga je evo pozvao da ga posavetuje i Ëak zamoli da bude pametan i okane se srbovawa, ako ûeli da spase svoju duöu, pomaûuÊi narodno osloboðewe. On mu poput Srba ne nudi novce, jer wima, reËe, ne vaqaju proda-ni qudi, no ûeli da on sam slobodno izjavi svoj pristanak, pa Êe posle biti naËelnik celoga PoreËa, a daÊe mu se i novaca da ih troöi na delo narodno...

ñNajsetne, öto da ti velam poveÊe: ne sakaö vaka, mije sme hora kojito ne obiËame öala-maskara ñ za jedna noöt Êe te nema na ovaj beli svet. To je mnogo tvrdo reöewe na blgarskata organizacija, pa dumaj sega!...

Hristo Matov ubrisa belim rupcem oznojeno Ëelo, pruûi Zlatetu cigaretu i prijateqski upre svoj ËeliËan pogled na wega eda bi ga kako slomio i sklonio.

ñNe moûam, gospodine ñ odgovori ovaj tiho i ozbiqno.

ñPosledwa duma?

ñJeste... pravite öto sakate, tuku ja kako Srbin Êa umram...

F SADRéAJ

ñA besilkata, bre hajvan?! ñ podviknu Êosavi revolucionar. ñ Sakaö? Gotova je... sega Êe vidiö i Êe umreö ka-ko Srbin.

Rekavöi to on izvuËe iz xepa pohodni portfeq, vaqda da izvröi posledwu pripremu, kao da je ona potrebna kad se qudima oduzima ûivot. On pogleda na sve unaokolo.

ñNu?

U tom trenutku na ulici nastade tutaw i zveket, neko trËawe i lupawe o vrata.

ñ Policejskite, asker! ñ preplaöeno povika s vrata neka ûena koja jedva nosaöe svoje breme.

Kao gromom poraûeni poskakaöe s mesta, zgrabiöe lobawu i kosti, revolvere i portfeq i strugnuöe na vrata. Sasvim zaboraviöe na Zlateta, te ovaj dahnu duöom i prekrsti se öto ga dobar Ëas spase jamaËne smrti i grdnih muka, pa poðe k vratima da vidi öta je. On spazi kako se revolucionari brzo spuötahu jedan za drugim u bunar, drûeÊi se za odebqi konopac, privezan za toËak, pomoÊu kojega se voda vadi. Wemu bi Ëudno öta Êe tamo da rade i kako Êe se svi smestiti. I za divno Ëudo, u ovaj mah, nekako iznebuha, on oseti da ga je mrûwa napustila, pa mu se po duöi rasplinu neka topla qubav prema ovim qudima koje Turci evo hoÊe da pohvataju. ZnaËi ñ ozbiqno rade protivu wih.

²²

Zlate siðe u dvoriöte, gde unezvereno i preplaöeno stajaöe bremena domaÊica ove straÊare, koja kad ga vide sloûi ruke i poËe da ga prekliwe da Êuti. No lovci jurnuöe unutra sa

F SADRéAJ

gotovim puökama u rukama. Odmah za prvom gomilom nizama pojavi se omaleno obliËje znamenitoga Enver-bega Solunskoga, koji kao gladan vuk beöe zaûagrio oËima, oseÊajuÊi dobar plen, od kojega mu iz Carigrada moûe doÊi najmawe miralajski Ëin, kao öto mu je ranije doöao majorski ñ za gowewe Ëeta i nemilosrdno muËewe nezaötiÊenoga seqaka. Ako sad joö uhvati Hrista Matova i glavne wegove saradnike ñ wegova svest imaöe samo tu pomisao ñ on Êe prosto postati junakom krvavih maÊedonskih dana.

Sa naperenim revolverom on stade pred jadnom domaÊicom i Zlatetom.

ñKaj su baö-komiti, bre kuËko?

ñNema tuka, efendijo, da su ti ûiva decata i nevestata, nikoj. Nema...

ñKako nema? ñ grozno podviknu i omaöi je rukom o tle, te bupi kao snop. Jadnica odmah poËe da se vije u grËevima, koji od silnoga udara brzo nastupiöe. On izvi nogu, obuvenu u Ëizmu, te je joö jaËe pritiöte k zemqi:

ñKazuj, kuËko, oti duöata Êa ti ja izvam!

ñAman, efendijo, nema nikoj! ñ poËe Zlate da moli za domaÊicu. ñ Eve, ubij mene, obesi öto sakaö, samo ne krevaj grejovi so taja teöka ûena. Ete, sega Êe rodi, aman za turska vera!...

Na to se Enver-beg okrenu i silno ga udari nogom u trbuh, te se i on strovali pored bremenice.

ñEvo ti za turska vera! ñ zlobno promrqa kroz stisnute zbue, pa ga poËe gruvati Ëizmom po glavi, po grudima, po trbuhu i nogama, izgovarajuÊi bezbroj turskih nedopuötenih izraza.

Vojnici jurnuöe po sobama i uglovima, pretresoöe sve po kuÊi, pa se vratiöe da izveste

F SADRéAJ

svojega poglavara kako od komita nema ni strva ni java.

éena, vaqda obradovana od ove vesti, napreûe se i ustade, gledajuÊi na Zlateta s puno neizmerne qubavi, öto ovoga osnaûi, te i sam ustade, gotov da produûi kako zbiqa ovde nema traûenih komita.

ñKade set? ñ sa zamahnutim Ëerkeskim biËem ponova ga upita Enver-beg.

ñJa ne znam za kogo me praöaö.

ñZa baö-komiti, za Hristo Matov, za JakovËetov, za uËiteq Dobrodolov, toj pijanica i ûenskaroö, to znajeö?

ñTuka nema nikoj, efendijo.

A kamxija ponovo zviznu i savi se Zlatetu oko vrata. Ona poËe sve brûe i ûeöÊe da ölepka po wemu, dok jedan Ëauö ne izmahnu oberuËke mauzerkom, od koje mu posle udarca u rukama ostade samo cev. Zlate ponovo pade. Sa bolnim usklikom pade mu domaÊica viöe glave, misleÊi da je mrtav. Kao majka, ona neûno uze dlanovima wegovu bledu glavu i nagnuta k woj, poËe da nariËe. No Enver-beg naredi da je odvoje i tako priËuvaju dok on pretrese okolne kuÊe.

Sa isukanom sabqom poðe napred, a za wim wegovi krvoûedni stasiti lovci, koji su veÊ odavno privikli na ovakve poslove. Kao tigrovi utrËaöe u bedne okolne Ëatrqe, razbijajuÊi nogama vrata, prozore, prevrÊuÊi kovËege i stvari. No posle kratkoga vremena opet poðoöe natrag, praÊeni vriskom obezumqene dece i stisnutim pesnicama ozlobqenoga ûenskiwa, koje beöe prekaqeno i bez straha.

Zlate leûaöe na zemqi sa naslowenom rukom na grudima. Iz usta mu se penuöahu krvave pene, a

F SADRéAJ

iz nosa kuqaöe vrela krv, koju stizahu mlazovi sa glave, Ëela i obraza. Beöe ga spopao ledeni znoj. Od uboja Ëiwaöe mu se kako mu kroz telo struji vrela voda i rastavqa kost od kosti, deliÊ od deliÊa, ali mu na licu opet igraöe samrtniËki zadovoqan osmeh, jer beöe potpuno svestan svega öto se zbi, a naroËito svojega drûawa, koje mu tako slatko pirkaöe u slomqenu duöu, u bridne rane. On sreðivaöe skoraöwe utiske, pavöi u vrlo nezgodno iskuöewe, kad mogaöe krvniËki osvetiti se onima koji ga malo pre htedoöe obesiti, on beöe neizmerno sobom zadovoqan öto ostade Ëovek, öto se izbavi nesreÊe da bude predavnik i öpijun, da preda krötene nekrötenim zlikovcima, koji bi ih izudili oËas na tisuÊu delova kao gladni vuci jagwad. Teöko beöe. Onaj Êosavi pisar organizacije sa onom besilkom tako mu je malo pre takao u srce da se jedva uzdrûa, a da naquÊenu Enveru ne pokaûe prstom na bunar... On je duboko Bogu zahvalan öto mu dade toliko snage da ne uËini ono öto Srbin ne vaqa da uËini... Jer, klaÊe se on s Bugarinom kad su sami, ali ga nikad neÊe izdati TurËinu. O, Zlate iz Slatine neÊe izdati krötena Ëoveka, pa da mu je svu decu poklao. Nikad!...

A Enver-begu kuqaöe plamen iz usta od qutine. Policijski öpijun beöe izvestio da su taËno u ovoj kuÊi i da nisu na ulicu izaöli. Vojska je obruËem obavila celu mahalu, te nikako nije moguÊno da su pobegli, tim pre öto su sve prolaze potajnici Ëuvali joö ranije dok nije vojska stigla. Dakle ovde su, samo su dobro prikriveni. Bugari su majstori za ove stvari, no i on neÊe biti lud da ovaku zgodnu priliku propusti. UpotrebiÊe sve, pa bilo da odgovara celoj Evropi!

F SADRéAJ

ñAli Êe kaûeö ñ obrati se Zlatetu ñ ali da pravime besilka?

ñCarstvo ti je... öto sakaö, samo ja ne znam...

ñAma ja znam oti tuka set!

ñJa ne znam, efendijo...

ñÆe znajeö, Êe znajeö ñ mahnu Enver glavom i zapovedi te ga dohvatiöe. Nizami mu povrnuöe dolamu, razgolitaöe telo, po kojem kavkaski biË odmah poËe urezivati crvenkaste zmije. Zlate samo jeknu, zaökrguta, pa se potpuno predade zlu udesu, propraÊajuÊi zvizgqive udarce samo grËevitim uvijawem. Najzad ga pustiöe, te pade. Dubok zaborav brzo nastupi. On zaûmuri.

Enveru iznesoöe jednu stolicu, te umorno sede kao da je kamewe uz brdo vaqao. Upornost ovoga Ëoveka viöe ga umori, no kad je po Babuni trËao za Gligorom SokoloviÊem. Poöto odahnu, on dade znak, te mu privedoöe domaÊicu sa trbuhom, öto se kaûe, do zuba. Ona snuûdeno priðe s ledenim bezumnim izrazom, u kojem joö pomalo tiwaöe prezrewe prema muËiteqima.

ñKaj set, mori kuËko?

ñOvdeka nikoj nema.

ñKuÊata Êa ti ja zapalam!

ñAko...

ñNa parËiwa Êa te seËam!

ñZapodedaj...

ñDuöa Êa ti izvadam!

ñPoveli...

ñGrevo na svoja glava da ga imaö ñ reËe Enver i zatraûi od vojnika konopac, koji su oni privikli imati u sebe.

F SADRéAJ

Jedan onbaöa poËe da razvija konopac iz kanËela i da ga predvostruËava. On veÊ unapred znadijaöe öta hoÊe wegov gospodin, jer je vaqda viöe puta po selima radio, kad je trebalo nagnati slabu ûensku da prokaûe sakrivene Ëetnike. Sa joö jednim vojnikom revnosno se primiöe za inkviziciju. Trostrukim konopcem obaviöe ûenin trbuh, uhvatiöe krajeve, izmakoöe se malo u stranu, pa poËeöe pritezati i prestrugivati. Sirotica stiöte vilice, poËe bezumno da buqi oËi, a lice joj se omraËi. Najzad vrisnu, noge joj se potkosiöe, a glava klonu nazad.

ñÆe kaûeö?

ñAman, da kaûam!...

Konopac malo olabavi, a jedan je vojnik pridrûa da ne padne.

ñI pari Êe ti daeme ñ nastavi Enver blaûije, misleÊi da Êe sad Ëuti ûeqeni potkaz.

ñU, dzver, ðavol!... Tuka nema nikoj...

Vojnici opet pritegoöe konopac. éena samo joö viöe iskolaËi oËi. Noge joj poklekoöe, te kad se celim telom navali na konopac, Enver dade znak da je puste. Sasvim onesveöÊena ona poËe da se grËi.

Zlate u taj mah ustade i diûe na Envera stisnutu pesnicu. No jedan silno zamahnuti kundak opet ga sa zemqom sastavi.

Enver vide da je uËinio mnogo, pa naredi da se ide u drugo dvoriöte, te da se traûe skrivnice po tavanima i podrumima. Pa ako ne bude uspeha, da opet na muke metne Zlateta. A ovaj od neke neobiËne vike podiûe glavu, iako se beöe odluËio da mu je pametnije umrtviti se. On spazi kako domaÊica s razrogaËenim oËima beöe digla u naruËje pr-qavo mrtvoroðenËe, pa ga mahnito qubqaöe, Ëas

F SADRéAJ

kukajuÊi i nariËuÊi, Ëas opet histeriËki se smejuÊi. Taj ludi grohotan smeh ona prekidaöe pomiwuÊi MaÊedoniju, slobodu, borce, prokliwaöe Turke, pa opet udaraöe u kikot kako ih je prevarila i kako im nikad neÊe kazati gde su.

Zlate se seti öta je. Od muka i straha i rodila je i poludela. I wegova se duöa prekloni pred ovim izmuËenim stvorom koji nadjaËa silne Turke. Wemu odmah pred oËi iziðe slika svekolike wegove roðene zemqe, koja bi veÊ odavno trebala da se ceri ovim mahnitim crvenim smehom kao ova velika ûena. On poËe da lije tople suze, ne za sobom, ne za ovom jadnicom, no za uûasnom sudbinom ovoga kraja, koji je i svoje roðene krvi ûedan, pa je proliva i pije, pije nenasito...

²²²

On ustade i poðe k vratima da beûi iz ove veËne, da ne bi i sam poludio. No kordon mu podviknu da se vrati, te nemade kuda, nego poðe k bunaru i nadnese se da vidi öta li revolucionari rade. I zaprepasti se kad vide da je voda sasvim mirna. ZnaËi bunar je dubok pa su se svi podavili, a moûe biti i naroËito, samo da Turcima ne bi pali öaka. Zbog toga on prihvati konopac i poËe vedrom da brËka po vodi, ne bi li koji od utopqenika izbio na povröinu.

Ali u tom na dve pedi iznad vodene povröine na bunarskome se zidu otvoriöe mala vrata, koja behu omaöÊena bojom, kakve je zidno bunarsko kamewe. Na wima se pojavi sam Matov sa revolverom u ruci i poznade Zlateta. On pomisli da je pod mukama ûena odala znak i da je sve svröeno. No brzo se

F SADRéAJ

trûe od te pomisli kad ga spazi kako je sav krvav i razbaruöen, a tajno mu predoseÊawe reËe da je Zlate i ovde bio Ëvrst kao i malopre pred wima. Zato ga upita za vojsku i Ëuvöi wegov öapat da je sva po drugim dvoriötima, reËe mu da odmah silazi dole, drûeÊi se za konopac i zaËepqujuÊi se za Ëudno kamewe.

Zlate se dugo ne predomiöqaöe. Pred straönim izgledima, on brzo razgleda oko sebe, pa prekoraËi bunarsku ogradu i siðe do Ëudnovatih vrata, kroz koja ga propustiöe u skrivnicu osvetqenu malim fewerom. On dahnu duöom i ispriËa öta je gore bilo sa ûenom i wime, govoreÊi bez hvale da bi pre duöu dao, nego ih izdao Turcima, iako je Srbin.

Wegovo priËawe tronu skrivene revolucionare. Ma-tov plakaöe kao dete od ushiÊewa prema bednoj domaÊici i Ëvrstini Zlatetove duöe. On plakaöe pred dubinom maÊedonskoga srca, koje ni sam skoro dobro ne poznavaöe, nego miöqaöe da je zasiÊeno cincarstvom i da u Bugariji s pravom nazivqu MaÊedonce balkanskim Jevrejima. Kroz suze on miöqaöe da je neizbeûan uspeh zapoËetoga dela, samo ako se mogu svi sjediniti pod jednom zastavom i uputiti jednim pravcem. Zlate mu se uËini veoma velikim i osnovnim tipom maÊedonskim.

ñ O, kamo lepe sreÊe da ne razdelismo ovaj narod! ñ uskliknu on drugovima na francuskom. ñ Ja bih rekao joö neöto, ali ne smem...

No JakovËetov beöe mawe oseÊajan, te pruûi Zlatetu ruku i znaËajno ga pogleda:

F SADRéAJ

ñSega veÊe ne treba da ti velime da se storiö Blga-rin. Ete, sam si vide oti rabota dojde da si Blgarin, a?...

ñJa? Nikoj pat, gospodine!

ñHiË zborat da ne go krevame...

ñI ja velam kako je koj, tako neka si ostanet, da mi si ûiv...

ñHubavo, samo ti go zede kröteweto. Sa tojagi ti go Turcite dadoa. Posle jeden takov gajiret za idejeta protiv Turcite Srbin da ostanaö ñ toj neje vozmoûno.

ñVozmoûno je, da mi si ûiv. Vo vaöi race sum ja. Tuku kako öto se ne storiv predavnik preðe, tako i sega Bugarin ne biduvam.

JakovËetov zausti da joö neöto rekne, no Matov ga zaustavi, ustavöi i zagrlivöi Zlateta. On ponova preûivqavaöe veliko divqewe pred ovim zagonetnim Ëovekom, koji neÊe da bude ni Bugarin ni izdajnik. NeÊe s Bugarima, no neÊe ni protivu wih kad ih Turci gone.

ñÆe se stori, Êe se stori... Poleko, poleko ima vreme. Zlate je naö... i kako Srbin naö... ñ öaputaöe on kao sam za sebe, gledajuÊi duöevnim oËima u buduÊnost.

Poöto se Zlate potkrepi i odmori u ovoj podzemnoj jazbini i kad beöe prevalila druga ponoÊ, revolucionari ga povedoöe kroz neke zapletene hodnike. Kad doðoöe na jedno öire mesto, u koje uðoöe kroz ukopana zemqom s obe strane vrata, on spazi gomile oruûja i bombi. Matov diûe jedan lijeöki nagan i pruûi mu ga:

ñKolko da me ne zaboraviö, Zlate... ñ neûno reËe, pa produûiöe daqe.

F SADRéAJ

Otvoriöe i posledwa vrata, koja takoðe behu na bunaru negde na drugom kraju kvarta. Trgoöe konopac. Ozgo se Ëu uslovqeni odziv. Matov srdaËno zagrli Zlateta i poûele mu sreÊan put. JakovËetov poðe za wim uz bunar. Kad gore iziðoöe, on ömugnu negde u stranu i brzo se vrati s jednim Ëetnikom, koji pozva Zlateta za sobom.

ñ V Orizari Êe spijeö. Na drug den idi si vo PoreË i Ëekaj me na gosti, koga Êa dojdam da te prefrqam vo prava vera ñ reËe JakovËetov, stiöte mu ruku i zadovoqno hihiknu.

²V

Doöavöi u Slatinu, Zlate pade na postequ za Ëitav mesec dana. Bolovaöe tako teöko da mu se niko nije nadao da Êe ostati. Ali wegova jaka priroda osvoji, a naroËito slika bitoqske muËenice koja mu se nikako ne skidaöe s pameti, Ëak ni onda kad ga je u jakom ogwu bolest suviöe osvajala. Iz ËetniËkoga ûivota on je mnogo i sluöao i video i dobroga i rðavoga; znao je on za velike kukavice i turske ulizice, a video je i mnogo predanih delu junaka, koji su s radoöÊu prinosili svoje ûivote na veliku ûrtvu. No nije mogao ni u snu pomisliti da Êe u Bitoqu sresti junakiwu, Ëijoj stalnosti nema niËega ravnoga od kako su nastali krvavi dani u MaÊedoniji. PremiöqajuÊi o tom on sago-revaöe od ûeqe da ozdravi, ne öto mu ûivot beöe toliko sladak, koliko da s novom snagom prione na posao i ne posrami sebe, kad je veÊ proöao kroz najstraönije Ëisti-liöte. A ovo mu silno pomoûe da ozdravi.

F SADRéAJ

I Ëim se diûe, on svika svoje selo koje se joö dosta kolebaöe, te neöto pretwom, neöto molbom, nagna ga da odmah poöaqe qude u Bitoq za traûewe dopusta za ökolu, koju on ne bi sreÊan izraditi. Otvorivöi ökolu, on uredi celo selo, uvede ga u poreËki savez, odredivöi mu desetare, ulake i naËelnike mahala. Posle ovoga on teökom mukom pridobi seqake da primaju srpske Ëetnike i da daju na wihovu ishranu. Osnova i seosku kasu.

Selo poËe da oseÊa wegovu gvozdenu ruku i stade tumaËiti time öto se on po svoj prilici dobro naplatio u Bitoqu, kad onako trËi za poslove koji sami po sebi ne daju nikakve koristi. I poËe da gunða. Jer raËunaöe da mu je mnogo boqe i probitaËnije ako ne bude ni na Ëijoj strani. No Zlate i ovome brzo stade na put. Prvo ih on posavetova i prekori primerom onih koji su na bugarskoj strani, kako svakoga dana podnose ûrtve, pa kad i to ne pomoûe, on se dogovori s uËiteqem, te nekako vrlo zgodno prebaciöe potajno u Srbiju sve te seoske bukaËe, a neke nezadovoqnike lepo izmlatiöe i zaplaöiöe.

Selo zadrhta i prekloni svoju nepokornu glavu. Ali Zlate opet ne mirovaöe. On se dohvati Dowega PoreËa i zakle se da Êe ga sasvim oËistiti od bugarötine, ili Êe svoju glavu ostaviti. I baö jedno prepodne kad se vraÊaöe otuda kuÊi, na usamqenu putu ispod sela, presrete ga onaj isti Ëetnik öto ga je iz Bitoqa izveo do Orizara. Zlate se uhvati za revolver, no ovaj mu mahnu rukom da se

ne boji i da mu nije iziöao s rðavom namerom.

ñ Imaö zdravo-ûivo od vojvoda JakovËetov: ali Êe dojdeö kod nego tamo v Orman, ali toj da dojde kaj tebe doma?

F SADRéAJ

Zlate se naðe na nezgodi. Teöko je poÊi u öumu Ëoveku koji ti svakako za dobro ne dolazi, a joö grðe pustiti ga u selo, u svoju kuÊu, i na taj naËin uËiniti veliku sablazan za celo joö rovito selo.

ñVojvodata mi reËe: Ñnosi mu zdravo-ûivo i Ëesna duma za ûivota muì.

ñArno, ako zboriö istina?

ñEve krst! ñ pa se prekrsti i Zlate pristade. Na jednoj rudini viöe Slatine beöe

raspoloûena Ëeta JakovËetova. Predstraûe behu paûqivo razmeötene, a sam vojvoda seðaöe pod jednim dubom, izgovarajuÊi svojem pisaru neke naredbe. Ostali Ëetnici u neredu behu se izvalili po travi, ko niËke, ko nauznak. Ali svaki beöe puöku dobro prigrlio. MraËna obliËja, razbacana ovde-onde po uzbujaloj travi, gologlava i Ëupava, prosto napomiwahu poklanu gomilu da ti se koûa najeûi. JakovËetov sa öupqim samozadovoqnim izrazom na licu, pobedonosno seðaöe meðu svojim popadalim ÑmomËetaì, zadovoqan öto im moûe odmah podviknuti da izvröe svaku wegovu zapovest.

Kad mu Zlate nazva Boga, on veoma malo mrdnu s mesta, pozva ga do sebe da sedne, pa se onda joö viöe uspravi i uze cezarski izgled. Poöto ga ugosti cigaretom i gorkom kavom, koju podnese razbaruöeni Ëetnik, öto viöe liËaöe na Skita nego danaöwega MaÊedonca, on preðe na stvar, koje radi je pomuËio sebe i svoja ÑmomËetaì da doðu i potraûe ga.

...Od Zlatetova drûawa u Bitoqu pri Enverovoj opsadi svi su u ushiÊewu. Svi vele kako je on veliki Slovenin. Hristo Matov se krsti na wega, zakliwe wime. Damwan Grujev poslao mu je divnu

F SADRéAJ

puöku najnovijega sistema, a Sarafov prekrasan Ëasovnik. »uo je za wega sam knez, pa mu je preko organizacije poslao svoju sliku sa potpisom i tisuÊu leva. Sve vojvode, svi Ëetnici ogwem gore da ga vide i stegnu mu desnicu muöku. Samo se Ëeka na wegov dragovoqan pristanak, te Êe on, JakovËetov, biti neizmerno sreÊan da mu liËno sve te darove preda...

ñMomËeta! ñ podviknu on na polegale Ëetnike, koji poðipaöe kao naprava. ñ Znajete li kogo Ëest-ta imate da go vidite kaj mene sedejki? Ne?...

Taka sum mislil... Tak da ve zapoznam: ñ Zlate ot Slatina, heroj na bitoqskata opsada, toj kojito ne kaza na Turcite kuda se skrihme... Da go Ëestvame!

Tako veoma sveËano prozbori vojvoda, starajuÊi se da mu jezik bude bliûe bugarskomu, pa uzevöi puöku ustade i zapovedi u vrstu, te s povorkom dva puta proðe ispred Zlateta, pozdravqajuÊi ga. A Zlate umalo ne prsnu u smeh od ove komedije u planini.

»etnici se odmakoöe, te ih ostaviöe same.

ñDaj raka, Zlate.

ñOti, vojvodo, za kakva rabota?

ñOti... oti ñ sega si Blgarin!

ñJa?... Gospod da brani!...

ñPak Srbin?

ñKako vekom öto bev... Drugo ne moûam!

ñA so darovi öto da pravime?

ñKako sakaö...

ñHubavo, tuku jas dadov Ëesna duma na organizacijata?

ñJa ne te moliv za to, vojvodo... I najzad öto set ovije maskarlaci? Dete sum ja, ali meËka da me brkate kako ulav?... Trebaöe Zlateta da go znajete

F SADRéAJ

veÊe... Oti me maËite kako Jevreji Gospoda?...

Barajte drugijo, a mene ostavite da si pominam svoj vek kako go zafativ, kako Srbin... Toa je od mene!

ñDemek pak protiv nas, Zlate?

ñMoûe... ako ne me ostavite da si gledam svoji raboti.

ñZnaËi pak tokmewe so Blgarite?!

ñMoûe...

ñAma da li Êe moûeö? Oti, znajeö, nije nesme mnogo Ëuvstvitelni kím ubeûdenija. Da ne se prevariö?

ñAko se izlaûam, sebe Êa izlaûam. Samo ostajte me i ne mi ja pijte krvta kako drvenici. Taka, da si mi ûiv, gospodine vojvodo! ñ zavröi Zlate dosta oporo i razdraûqivo, ustade, pokloni se i poðe natrag, ostavivöi vojvodu da daqe o svem razmiöqa.

V

Ali mu se vojvoda zbiqa beöe naturio kao drvenica. Jer beöe dobio nalog od organizacije da öto pre na svaki naËin svröi s wim i Dowim PoreËem, samo öto mu je uz to Matov ozbiqno preporuËivao da bez wegova liËna dopusta nikako ne poseûe na ûivot Zlatetov.

Ova ga je naredba prosto ujela za srce, te je praskao i vikao nazivquÊi budalama sve u organizaciji, kad hoÊe od wega ono öto nije moguÊno: da okrene Zlateta na bugarsku stranu, a da mu opet ne sme niöta uËiniti!... Kao da ga ne znaju, kao da nije on sam skoro doûiveo da mu se slatinski prvak u brk nasmeje i Ëak stenicom nazove... No kad

F SADRéAJ

mu qutwa oduminu, on poËe da smiöqa plan kako bi najlaköe mogao imati uspeha.

I smisli.

Jednoga sutona lagano se on spusti u Slatinu, priöuwa Zlatetovoj kuÊi i iznenada mu uhvati najstarijega sina, pa odvede u planinu. Zlate se seti Ëim kuÊi doðe i ne dade da ga traûe, rekavöi ukuÊanima da se ne boje, poöto on zna gde je. I ne prevari se. Sutradan mu neki seqak iz Orlanca donese zapisku i poruku od vojvode da Êe mu poslati izuðena sina u vreÊi, ako za to vreme ne preðe na wihovu stranu.

Zlate naredi seqaku da ga priËeka, pa otide k uËitequ, te mu u pero izgovori ovaj odgovor za JakovËetova:

ÑDragi mi gospodine vojvodo, jaska veruvam öto uöte nije vreme za takvi raboti kako ti öto sakaö, oti najnapred trebeöe so Turcite da go svröime esapo, pa posle pomeðu nas. Ali ako sakaö da se tokmime po takvi patiöta ñ arno, samo i ja Êa ti ispratam vo vreÊa nekoj poglaven od vaöite. Nemoj da reËiö oti ne moûam... moûam, da znajeö. Od tvoje sakawe nema niöto: go Ëakam sinka mi izruben vo vreÊa. So pozdrav

Zlate od Slatine.ì

Pored toga öto vrlo dobro poznavaöe Zlateta, JakovËetov se nikako ne nadaöe imati ovakav odgovor. Naprotiv, miöqaöe, da Êe roditeqsko oseÊawe slomiti onu ËeliËnu Ëvrstinu narodnoga radnika. I sad kad sve to ode u vetar, on se zamisli i brzo prevrnu plan. On toboûe oslobodi Siqana ropstva, dade mu oruûje, uvrsti ga u red Ëetnika i

F SADRéAJ

stade na wega uticati objaöwewima kako u ovoj zemqi postoje samo Bugari, Ëega radi je ludost izmiöqavati neki drugi narod, kad je veÊ sasvim jasno da Êe na svaki naËin bugarska stvar osvojiti.

Siqan, neöto iz prostote, neöto opet od straha, poËe da popuöta i da veruje, kao veli moûe biti da je sve i istina, kad se oseÊa bugarski uspeh na svakom koraku. A JakovËetov Ëim to oseti poðe daqe. On mu bez ustezawa predloûi za naËelnika u selu, obeÊa priliËne novce, kao i redovnu pomoÊ wemu i wegovim pomagaËima koje on bude u selu naöao. Osim toga, nauËi ga kako Êe sa ocem i ukaza mu trenutak kad Êe javno prestati biti Srbinom.

Siqan na sve pristade, te ga odvedoöe u neku obliûwu seosku crkvu, gde ga pop pri jezovitom obredu zakle na vernost bugarskom imenu. I pustiöe ga.

KuÊa mu likovaöe, samo Zlate ostade veoma miran. On ga zagrli, pa se zagleda u wegovo lice kao da hoÊaöe da mu prozre u duöu, jer mu beöe zagonetan takav lak povratak, a joö viöe ËetniËko oruûje, jer znadijaöe da bugarska organizacija nije baö veoma izdaöne ruke. Wega odmah ozari teöka misao da mu je sin prepolovqen, pridobiven i po-slan natrag da ruöi ono öto bude zidao on, Zlate. I bi mu krivo i tegobno, ali ostavi da buduÊnost sama rasvetli.

To brzo poËe.

Siqan vrlo Ëesto s punim ustima priËaöe o svojem ropstvu, o bugarskoj sili i o tom kako je vojvoda Boûin prema wemu bio neobiËno raspoloûen i najzad ga obdario novcem i oruûjem.

ñ Luðe set, grev jet da ne kaûa! ñ zavröavaöe on mnogo znaËajno, pogaðajuÊi time oca usred srca,

F SADRéAJ

tako da je Zlate jednom prilikom pqunuo od jeda i uzviknuo:

ñ Strvojadi, mröari set, a ne luðe!...

Buökarawe otpoËe. Siqan brzo naðe u selu neke nezadovoqne tipove öto osobito Zlateta ne mirisahu i koji svojim nosovima osetiöe da Êe biti izvesne koristi. S wima on stade raditi za bugarsku organizaciju na prekor svojemu ocu, koji se sad osobito truðaöe u suprotnom pravcu. I to mu bi malo. U svojoj roðenoj kuÊi, u oËevu odsustvu, on poËe nagovarati majku, braÊu i striËeve da se okane bezumnoga Zlateta, koji hoÊe kuÊu da upropasti, ratujuÊi za nekakve Srbe, kojih i nema u MaÊedoniji.

ñToj veÊe saka da su Srbi i kaj öto i nema. A mije sme Bugari; oti da ja krepime srpska rabota?

Zlate oseti i pozva ga nasamo. Na wegove iskaze, on mu reËe da je na pogreönom putu i da Bugaraöi neslano laûu govoreÊi da su MaÊedonci Bugari.

ñEve, sinko, bil si vo manastir PoreËki. Tamo ikoni vo crkva nese od bugarski carevi i kraqevi, tuku od srpski. Tua vo toj manastir ima slika kraq-Vukaöinova. Znajeö, toj beöe tatko kraq-Markoje i gospodar na Prilepsko, Bitoqsko, KiËevsko, PoreË i Ohridsko. I tamo pisujet staro-srpski: blagoverni kraq srpski Vukaöin, gospodin od Prilepa... Ova zemqa da beöe bila bugarska, Êe piöuvaöe za kraq da beöe bugarski, a ne srpski. I tako je vsekude, vo manastiri i crkvi. A vo toa ja poveÊe veruvam od kolko na zapleteni uËeni prikazwi i srpski i bugarski. I koga je taka, ja Êa umram kako Srbin, kako tatko mi u vsekoji stari poreËki Srbi. A koj je moj i ako ne me

F SADRéAJ

posluöa, tuku se stori predavnik, Êa go prokolna!

Ovije zborovi, sinko, od umo da ne i vaðaö...

ñSamo, toj zbor, tate, i takvi raboti pari ne Ëinat!

ñHm... pari ne Ëinat? Demek bez pari nema niöto. Zlatev sin tatko je tako mu velit... Sram! Taka se krepit narodnost?!

ñTuku ja nesum budala da ginam za Srbi, tatko!

ñA tatko budala je?

ñA, ne vela... moûe...

ñE, moûe i ti Êe bidiö takov budala. I to moûe dori je ûiv Zlate! ñ planu on, preteÊi mu prstom i ostavi ga.

V²

Po Zlatetovu nagovoru jednoga jesewega dana iznenada doðe u Slatinu vojvoda Dane KrapËanin sa nekoliko Ëetnika i pohvatavöi sve buökaraËe i nezadovoqnike, izvede ih povezane nasred sela, gde behu svikani svi SlatinËani sa decom i ûenama.

Kad sve beöe gotovo za straöni sud, pojavi se i Zlate, goneÊi pred sobom vezana Siqana, sa obeöenom mu manliherkom oko vrata, okrenutom grliÊem dole, kao öto se dovode ubice na narodni sud. Kad gomila ovo vide, premre i zadrhta, jer oseti da öale neÊe biti, kad i otac roðena sina vodi da mu se sudi po ËetniËkom zakoniku, koji je vrlo neboleÊ.

Vojvoda Dane, ûustar i okretan momak, koji je u organizaciji imao prvo zadatak da leËi unutraöwe boqke, pozva na jedan kraj starce i seoske stareöine, objavivöi da sastavqa gorski sud, koji Êe u ime gorskoga ötaba suditi i presude izvröiti.

F SADRéAJ

Posle ovoga on pozva krivce i poËe da ih ispituje zaöto su radili na srpsku ötetu kad su Srbi, a ne Bugari. Oborenih glava okrivqeni Êutahu, jer znadijahu da Êe im pravdawa biti uzaludna. Samo se nadahu da Êe zbog Siqana, Ëiji Êe otac voditi prvu reË, bar glave izneti, a o drugom ne treba ni razmiöqati. Dane ih upita joö nekoliko puta, pa se okrenu sudijama da izgovore presudu za ove javne odmetnike i izdajnike.

Dok se starci straöqivo pogledahu i doöaptavahu, Zlate ustade sa svoga mesta, priðe sinu, skide mu s vrata manliherku, otvori zatvaraË i, videvöi da je prazna uze jedan metak iz Siqanova redenika, napuni je, preblede i uzevöi je u obe ruke kao kad se sprema da puca podviknu:

ñEla na strana, predavnik!... Na druzite sudite kako sakate, a ja Siqanu Êa sudam kako öto znam...

Ja sum go rodil, ja Êa go pogubam... Ela na kraj, Juda predavnik!

Zlate se beöe najozbiqnije reöio. Miöqaöe kad svojom rukom ubije roðena sina da Êe biti u pravu traûiti da tako i s ostalima bude postupqeno. Tako Êe on spasti obraz i svoje selo od bugarötine, jer Êe se ovo pamtiti dok je PoreËa.

ñEla vamo, bre kuËe!

Sa bezumnim izrazom i prestravqenim pogledom, Siqan tupo osmotri gomilu, pa uËini napor da posluöa oca. No sve mu telo zacepta, kolena mu klekoöe, te uz jedan tup i nerazgovetan uzvik pade na zemqu. Zlatetu kao da joö viöe bi krivo öto mu je sin tako straöqiv, te brzo priðe i ozbiqno naperi puöku da ga prikuje za tle. No u to se umeöa gomila, pa i sam vojvoda Dane, kojemu se uËini da je opet suviöe straöno da otac sina ubija

F SADRéAJ

pred celim svetom. On ga uhvati preko ruku i stade ga zajedno s gomilom staraca moliti.

ñDveÊi da ne se meöat! Ostavite me! Ja sum go rodil!...

Nagradi se Ëitava guûva. Siqana potpuno odvojiöe od razjarena oca. Ovaj se trûe i huknu:

ñI Gospoda koga luðe molat i toj je milostiv...

Siqane, stani i bakni raka svima! Oti ñ sega Êe umreöe...

Siqana provedoöe, te se svima duboko pokloni i stade pred ocem, koji mu reËe:

ñPoradi ovije dobri luðe ti se, sinko, joö jednom rodi na ovij belij svet. No gledaj arno: samo koga Êa te vidam da ne sakaö da bidiö budala kako tatko ti ñ tako mi ime Gospodovo, so svoji Êa te raci ubijam! Sega idi i praji öto sakaö...

Onda se Zlate okrenu vojvodi i starcima, koji premiöqahu öta Êe s ostalima:

ñVije odmolivte moj sin: pravina je sega i ja da

vise mola za ovije negoji drugari. Vi se mola...

Pomilovaöe ih i odmah pozvaöe popa te ih zakle da Êe odsad biti verni srpskomu imenu, da Êe sluöati Zlateta i pokoravati se naredbama srpske ËetniËke organizacije.

Celo selo zapliva u radosti, jer oseti da je na kraju krajeva izbavqeno od iskuöewa i da je duûno poÊi onim jasno obeleûenim putem, koji je oznaËio Zlate. To zbiqa beöe dan istinskoga oËiöÊewa i preporoda u Slatini. I Zlatetu beöe neobiËno milo, poöto mu ne izmaËe iz vida taj veliki viöe nevoqni preokret wegovih nemirnih seqana. Zato je toga dana bila za sve gozba u wegovoj kuÊi, gde se sve uz Ëaöu najogwenije klelo da Êe odsele iÊi samo za wim.

F SADRéAJ

V²²

Ali on opet ne verovaöe Siqanu. Wegova Êutqivost, izbegavawe qudi od dana kad mu se sudilo, nagowahu Zlateta na misao da Êe mu sin opet zgodnom prilikom verom prevrnuti i baciti konaËan sram na wegovu kuÊu. A wemu beöe jako stalo da sobom i svojom kuÊom dokaûe i prijateqima i nedruzima kako MaÊedonac ima narodnoga oseÊawa i da mu beskorisno moûe do samozaborava sluûiti. Kao öto Ëini on sam, jer mu je, oseÊa to on vrlo dobro, drago ime srpsko, kao öto mu je mio wegov Bog, wegova duöa pri svima jaËim pokretima wenim. Zbog ovoga on spremi Siqana u Srbiju na peËalbu, spremivöi mu i dobre preporuke na svoje prijateqe da ga pripaze, te da se posla oËisti, oËeliËi i prekali. Siqanu reËe da se vrati natrag tek kad ga pozove.

Ovo beöe pred Blagovesti.

Isprativöi sina u Srbiju i ujemËivöi red u selu, Zlate siðe do Prilepa da neöto proda, pa poðe u KiËevo da se vidi s mitropolitom i upraviteqem ökola i da se s wima sporazume za neke narodne stvari. Baö na izlasku iz Prilepa presrete ga jedan seqak iz Lokvice i isporuËi mu pozdravqe od JakovËetova, da Êe uveËe na same Blagovesti doÊi wegovoj kuÊi, ili da ga okrene na bugarsku stranu, ili da ga ubije.

ñ Neka dojde! Æa go Ëekam, taka da mu veliö. Vistina...

Putem za KiËevo premiöqaöe o tom, zaista preûivqujuÊi muke getsimanske. Boraöe se sam sobom.

F SADRéAJ

...éivot je sladak ñ ne da se ni s Ëim porediti. A unapred je duûan ostati Srbinom do posledwega uzdaha i uzmaha. JakovËetov je pregao, neÊe da ga ostavi. Da ostane u selu on ga moûe svakoga dana ubiti; da zove Ëetu u pomoÊ, on mu moûe uhvatiti drugoga sina, zapaliti kuÊu, selo, uËiniti trista Ëuda; da ga Ëeka s puökom u ruci, opet slaba korist, jer mu on moûe pobiti sve ukuÊane; da se udaqi iz Slatine, kad je joö vrlo rovita, moûe izazvati ponovno iskuöewe, te da odjednom propadne sve öto je s tolikom mukom speËaqeno. äta Êe?...

...Uostalom, jednom se mre. Za primer celom PoreËu wegova smrt joö moûe doneti dobra. äto je najglavnije ñ ona Êe iskopati duboku provalu izmeðu Siqana, izmeðu cele wegove porodice i bugarötine. Oni onda, samo po sebi se razume, duûni su biti dobri Srbi i mrzeti qude koji wega budu ubili. On zna da Êe ga Bugari izmrcvariti, od Ëega Êe se zgroziti cela Slatina, pa Êe jednom za navek prestati teûiti k takvim strahotnim beûalosnicima. I naöe Ëete traûiÊe osvetu; zavezaÊe se krvava raspra i na wegovom grobu svakako postaÊe velika narodna zgrada, koja se neÊe quqati ni pod kakvim nepogodama. U dobri Ëas...

Zlate huknu kao da s duöe svali sve muËne tegobe. Prekrsti se i zamoli Boga da ga samo od iskuöewa saËuva, te da mogne ispuniti öto je naumio.

Sutradan on kupi u KiËevu veliku sveÊu i drûeÊi je u rukama poðe u Mitropoliju. Mitropolit Polikarp sa sekretarom i upraviteqem ökola beöe u kancelariji i spazivöi Zlateta kako snuûdeno koraËa preko

F SADRéAJ

dvoriöta, bled kao smrt, naredi kavazu da ga odmah pusti.

ñSveta vladiko ñ poËe Zlate posle pozdrava i obiËnoga razgovora: ñ da ti imam sveta molitva!...

Moji dni se izbrojani, se znaje joö kolko se... Zatoa te molam da mi Ëatiö prostena molitva, da mi prostiö grejovi, da se pomoliö za mene greönijo. Sakam ti da me opejeö, oti mrtav neÊa da vidam...

Ete, i sveÊa zedov. Ti se molam...

Ovi se zgranuöe.

ñKojeöta ñ pribra se Polikarp ñ kakva te umiraËka snaöla, kad si eto joö zdrav i krepak?

ñZdrav sum, tuku ja sakam da umram. Æe mi prostiö, sveta vladiko, i vije zlatni gospodinovci, ama da ne vi je Ëudno: sam sakam da umram...

ñBudi Bog s nama Zlate!

ñArno. Tuku da ve praöam za neöto. Samo vistina da kaûete kako sakag Bog i narod: poarno li je ûiv Zlate kako Bugarin, ali mrtav kako Srbin, kako öto mu duöa sakaöe, kako tatko mu öto beöe, kako dedo i?... Oti dojde vreme da se razberet... Ja sum rekol svojeje duöeje öto Êa pravam, ama ve pak praöam öto Êe reËete vije. Jedno Êe bidit: ali ûiv Zlate Bugarin, ali mrtav Srbin. VeÊe ûiv Srbin Zlate ne moûet da bidit...

äto je poarno, a? Nemo Êutawe.

ñOvije dvojica neka mlËat, a ti, sveta vladiko, kako öto nesi Srbin, no Grk, da reËiö: za Zlate, za wegova duöa öto je poarno ñ ûiv Bugarin ali mrtav Srbin?

Polikarp se zbuni i qutnu:

ñA ti öto misliö, Zlate?

F SADRéAJ

ñNe, ne, ti öto Êe reËiö?

ñSrbin!

ñDa ti imam sveta molitva, vladiko! Daj da ti ja baknam sveta desnica ñ pa se Zlate duboko pokloni, celivavöi mu ruku.

Posle ovoga on sede i ispriËa im sve öto je i kako je. Svojom prostom logikom on im dokazivaöe kako nema drugoga izlaza iz svega toga, nego da pogine. Boqe je da on jedan padne. On navede kolebqivost svojega sela, nestalnost roðene dece i Ëeste prekore svoje kuÊe. Uzalud mu prisutni savetovaöe da uzme kavaza da ga Ëuva, ili da ostane u KiËevu, ide u Bitoq ili Srbiju ñ on sve to odbi i prostoduöno zavröi:

ñNe, ne. Poaren vi je mrtav Zlate, odkolko

ûiv...

Sekretar mu pritrËa, zagrli ga i zaridavöi kao bezuman istrËa napoqe, a za wim i upraviteq. Ostade samo mitropolit.

ñTi se molam, sveta vladiko, ako sum zasluûan za narod, ako sum storil öto za vera i za srpska rabota, da mi Ëatiö molitva kako na mrtvec, da me opejeö!...

Mitropolit Polikarp vide da ovde ne moûe biti viöe razgovora. BuduÊi pravim Grkom i istinskim prijateqem srpskim, wega oötro po duöi öibaöe ovakvo rodoqubqe. On ustade, namaËe na vrat epitrahiq, prebaci omofor i uze neku odebqu kwigu, a Zlatetu dade srebrni krst, uz koji ovaj privoöti sveÊu i namesti se u naslowaËi da sluöa svoje opelo. Posle ispovednih molitava otpoËe se ÑNa ishod duöiì, koje vladika Ëitaöe sa neopisanim duöevnim bolom. Wega prosto potresaöe kako Zlate mirno sluöa molitvu, koju

F SADRéAJ

savröeno oseÊa, no nimalo ne razume. Lice mu bledo, ne zaplaöeno, a nekako samrtniËki zadovoqno, kao kod Ëoveka koji je potpuno svestan da pri jezivom prelazu na drugi put ne treba nimalo da ûali za starim. Sasvim svetaËki izgled. Ukoliko se Polikarp viöe zagledaöe u wega, utoliko mu ËeöÊe reËi poËeöe zastajati u grlu, dok mu naposletku ne grunuöe suze. Pod wihovim gradom reË se molitve wegove lijaöe tako toplo, kako joö nikad dotle. On nikad nije tako osetio blizinu Boga MuËenoga, pa ga, kao da je pred wim, moqaöe za ovoga pravednika, koji Êe kroz kratko vreme poneti svoj teöki krst uz ovu jezovitiju Golgotu.

ñOti plaËeö, sveta vladiko? ñ upita ga Zlate s neobiËnom neûnoöÊu i sasvim nezemnom senkom po licu. ñ Ja nesum za plaËewe. Koga vidam deka mi vladika Ëatit otpusnu, ja sum kako orel öto gore visoko-visoko letit. Ja poveÊe ne baram: ne plaËi, Ëati sveta molitva!...

Mitropolita spopadoöe joö jaËe suze. On se jedva seti da naredi doneti mu priËeöÊe, te ga priËesti i blagoslovi. Pri rastanku, kad mu Zlate uËini dubok poklon i reËe da se moli Bogu za wega, on ga ponovo oseni krstom i sam mu se pokloni:

ñMoli se i ti za nas, Zlate...

V²²²

Na Blagovesti Zlate nije nikako iz kuÊe izlazio. Beöe neobiËnoga tihoga razpoloûewa i suviöe neûan prema ukuÊanima. Voötanica mu goraöe celoga dana, te svi miöqahu da je neki posao dobro svröio. Zbog toga domaÊica mu se

F SADRéAJ

nimalo ne iznenadi kad je on pozva i predade svu kuÊnu gotovinu, napomenuvöi samo da je boqe da je otsele Ëuva ona.

Posle veËere on zatraûi obuÊu i reËe da Êe iÊi u selo na neki zdogovor. I baö kad s neobiËnom toplinom razgledaöe svoju Ëeqad, neko olako zakuca u vrata. On se prenu, a wegova kÊi poðe da vidi ko je. No on je zaustavi.

ñMe vikat... Laku noÊ!... Gospod da dava öto je dobro, sekomu da pomoûet pa i meneje!... ñ ustade, otvori vrata i koraknu u tminu.

ñTi si, gospodine Boûine? ñ progovori on öapatom, a iz pomrËine odazva se JakovËetov i nazva mu Boga vrlo prijateqski.

ñTuku poleka. I sega da odime odovde, oti kaj komöijive je vojvoda Dane so Ëetnici ñ slaga Zlate da mu se ne bi kuÊa uznemiravala. ñ Da izlezime od selo!

Poðoöe, paûqivo natucajuÊi po mraku. Doöavöi blizu öume, JakovËetov se zaustavi, priðe Zlatetu i nasloni mu ruku na rame:

ñE?

ñGotovo je. So Gospoda napred, ja sum reöil: i mrtav Srbin Êa ostanam. Samo da go pozdraviö gospodin Hristo Matov, oti mnogo poarno beöe bilo da ne go ubivte Zlate... Toa je moj zbor. Sega povelite, Ëinite öto sakate...

ñViöe niöto, Zlate?

ñNiöto.

ñDemek: Srbin?

ñI na ovij i na toj svet!

ñE, moli se na Gospod!

ñSum se molil popreðe, dosta je! ñ odgovori Zlate prgavo.

F SADRéAJ

Uniðoöe na jedan proplanak. NoÊ kao da beöe poruËena ñ crna, tiha i pustoöna, baö zgodna za izvröewe straönih zamisli. Tamo pod crnim pokrovom, poput obiË-na avetiwska pira, po zverskom zapovedawu poËe strahovi-ta rasprava. JakovËetov se odmaËe malo u stranu da ne slu-öa bono podavqene uzdahe i straöna jeËawa Zlatetova, na kakva behu navikli svirepi Ëetnici, maÊedonsko nebo, uvale i rudine, da ih mogahu ravnoduöno podnositi...

[1913]

F SADRéAJ

Ivo AndriÊ

PUT ALIJE –ERZELEZA

–ERZELEZ U HANU

U hanu, kod viöegradske ðumrukane, sakupilo se, malo-pomalo, dosta putnika. Mali pritoci Drine nabujali su i odnijeli drveni most na putu u Priboj i podrovali pute-ve na nekoliko mjesta. Most su gradili tesari, a put opravqali argati i robijaöi. A svi koji su iz Sarajeva putovali na istok, zaustavqali su se u hanu kraj ðumrukane i Ëekali da se dogradi most i kako-tako oprave putevi.

Ogromni stari han u obliku pravokutnika bio je pun kao öip. Sobe su bile uske i zbijene kao Êelije u saÊu, a ispred svih soba okolo-naokolo iöla je uska i klimava drvena divanana; po woj su bez prestanka ökripali i odjekivali koraci putnika. Cio je han zaudarao ötalama i bravetinom, jer su se u dnu avlije svaki dan klali ovnovi, a koûe im se suöile, razapete po zidovima.

F SADRéAJ

Raznolika su bila Ëeqad koja su tu zapela na svom putu. Suqaga Dizdar, sa trojicom araËlija, koji je putovao sluûbeno. Dva fratra iz Kreöeva koji su iöli u Stambol na neku tuûbu, öta li. Grk kaluðer. Tri Venecijanca iz Sarajeva i s wima mlada i lijepa ûena. Kazivalo se da su poslanici iz Mletaka koji idu kopnenim putem na Portu; imali su i teskeru od paöe iz Sarajeva i zaptiju da im ide naruku, ali su se drûali povuËeno i izgledali otmeno i sumwivo. Trgovac, Srbin iz Pqevaqa, sa sinom, visokim öutqivim mladiÊem, nezdravo crvenih obraza. Dva trgovca iz Livna i kirixije im. Neki begovi, Posavqaci. Jedan blijed pitomac vojne ökole u Carigradu sa stricem. Tri Arnauta, salebxije. Jedan FoËak öto prodaje noûeve. Jedan perverzan individuum koji se kazuje hoxa iz BihaÊa, a uistinu Ëini se da putuje svijetom kud ga vode mutni i straöni nagoni. Arapin koji prodaje lijekove i zapise, nakite od korala i prstewe na koje sam urezuje inicijale. I Ëitava gomila kirixija, xambasa, pretrglija i Cigana.

Osim ovih stranaca, sjedili su u kahvi povazdan domaÊi mladiÊi, bogati i dokoni Turci. I povazdan se Ëula öala, smijeh, pqesak, glas defa i öargije ili zurne, zvuk kocaka na suhoj dasci od igre öeöbeö, roktawe i cika putene i besposlene Ëeqadi. Fratri nisu ni ishodili iz svoje sobe, a Venecijanci samo na kratke öetwe, i to svi zajedno.

Meðu posqedwima je stigao –erzelez. Pjesma je iöla pred wim. Na bijelu kowu krvavih oËiju, on je jahao ravanlukom, crvene su kite b le bijelca po oËima, a dugi, Ëistim zlatom vezeni Ëevkeni na –erzelezu sjali su i poigravali na vjetru.

F SADRéAJ

DoËekalo ga Êutawe, puno udivqewa i poötovawa. On je nosio slavu mnogih megdana i snagu koja je ulijevala strah; svi su bili Ëuli za wega, ali ga je malo ko vidio, jer je on projahao svoju mladost izmeðu Travnika i Stambola.

Oko kapije se sakupiöe stranci i domaÊi. Sluge mu prihvatiöe kowa. Kad sjaha i poðe prema kapiji, vidjelo se da je neobiËno nizak i zdepast i da hoda sporo i raskoraËeno kao qudi koji nisu navikli da hode pjeöice. Ruke su mu bile nesrazmjerno duge. Nazva nabusito i nejasno merhaba i uðe u kahvu. Sad kad je siöao s kowa, kao s nekog pijedestala, poËe da se gubi strah i respekt i, kao da se izjednaËio s ostalima, poËeöe mu prilaziti i zapoËiwati razgovor. On je rado razgovarao, zanoseÊi malo na arnautsku, jer se mnogo godina vrzao oko Skopqa i PeÊi. U govoru je bio nevjeöt, svaki Ëas mu je nedostajala rijeË, kao öto to biva kod qudi od djela, i onda bi öirio svoje duge ruke i kruûio precrnim oËima, kao u kuniÊa, u kojima se nije razlikovala zjenica.

Za nekoliko dana posve je iöËezao Ëarobni krug oko –erzeleza; jedan po jedan, pribliûavali su mu se ovi bjelosvjetski qudi s nesvjesnom ûeqom da se s wim izjednaËe, ili da ga podrede sebi. A –erzelez je s wima pio, jeo, pjevao i kockao se.

VeÊ sutradan je ugledao Venecijanku gdje ulazi s pratwom u odaju. Nakaöqao se i udario rukom po koqewu i dvaput je viknuo za wom:

ñ Aman!

–erzelez je planuo. On je skakao od same pomisli da se ti weûni zglobovi kröe u wegovim prstima. Bol mu je zadavala ta weûnost i qepota u wegovoj blizini. –erzelez se zanio i, naravno,

F SADRéAJ

postao smijeöan. Graðani i skitnice su mu odmah stali prilaziti s te slabe strane. Stali su ga svjetovati, nagovarati, odgovarati i zadirkivati, a on je samo blaûeno öirio ruke i sijevao oËima.

Uto se dogodi da od Rogatice stiûe i Bogdan Cincarin, pjevaË poznat u po Bosne; Ëim on zapjeva, osvoji odmah i zanese vas han. I fratri su osluökivali iza prozora, a –erzelez izgubi mjeru i pamet. Raspasao se i oznojio, pa sjedi meðu mjeötanskom momËadi i hanskim gostima, pred wim sir i rakija; oni se izmjewuju, odlaze i dolaze, a on bez prestanka pije, nareðuje i pjeva, krivo i nisko, svojim teökim i predubokim glasom. AlËaci se rugaju s wim veÊ bez imalo straha i obzira. Bogdan Cincarin, mlad a posijedio, zabacuje glavu (gorwa mu usna lagano podrhtava) i pjeva, pjeva, a –erzelezu se Ëini da mu duöu vuËe i da Êe, sad n , izdahnuti od prevelike snage ili prevelike slabosti. A onaj lola FoËak sjedi do wega i ruga mu se da se svi krive od smijeha, samo ga –erzelez blaûeno, razrogaËeno gleda, grli i cjeliva u rame, dok mu on bez prestanka puni glavu o kaurkiwi. HoÊe da ide po wu, da je otme i posadi kraj sebe. Hanxija se veÊ pribojava skandala, ali ga FoËak sa objeöewaËkim, nadmoÊnim smijeökom zaustavqa.

ñ Kud Êeö, bolan? Nije ono hanxinica s Metaqke, a ni xizlija sarajska. Gosposko je ono, heej!

A –erzelez sjeda pokorno kao dijete i nastavqa da pije, puöi, pjeva i plaÊa, dok mu se i momËiÊ öto posluûuje kreveqi iznad glave.

Dva dana terevenËi –erzelez s druötvom i doziva Venecijanku i uzdiöe i priËa svima svoju qubav, mucavo, nejasno i smijeöno; qudi ga tapöu

F SADRéAJ

po ramenu, laûu da mu je poruËila ovo ili ono, a on se odmah diûe da ide po wu, dok ga FoËak, koji je potpuno zavladao wim, ne zaustavi i posadi, svjetujuÊi ga i magarËeÊi, da se vas han trese od smijeha.

TreÊeg dana, nekako o uûini, porjeËkaöe se FoËak i –erzelez, bezrazloûno, kao qudi u piÊu i besposlici. FoËak se öeretski uozbiqio.

ñA kao zaöto da ne bi ona mogla i moja biti?

ñJok, jok, xanum! ñ dere se –erzelez, a lice mu sja od zanosa öto mu je neko osporava i öto moûe da se za wu bori.

ñBogme, ko prije djevojci onog i djevojka ñ uvjerava jedan sa strane.

ñKrila da imaö, krila da imaö, more! ñ vriöti –erzelez FoËaku, unoseÊi se i kazujuÊi viöe rukama nego rijeËima.

ñA vi se potecite; metnuÊemo jabuku na koöiju, pa ko prije jabuci onoga je djevojka ñ svjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, udeöavajuÊi tako dogovorenu komediju.

–erzelez odmah ðipi na noge, omahnu oko sebe spreman da se bije, da trËi ili baca kamena, ne znajuÊi viöe öta radi ni zaöto radi i sav presreÊan da je doöao Ëas kad Êe snaga da progovori.

Iziðoöe na ravan, pred han. Na direk od quqaöke objesiöe o koncu uvelu crvenu jabuku, zategoöe kanap ispred dvojice trkaËa i iskupiöe se svi, podgurkujuÊi jedan drugog i neprikriveno se smijuÊi. Jedni se uûurbali oko trkaËa, a drugi gledaju izdaqe. FoËak zasukuje rukave i nagoni u smijeh sve oko sebe, a –erzelez se raskopËao i glavu povezao Ëevrmom, pa doöao joö zdepastiji i mawi.

F SADRéAJ

Jedni se klade za –erzeleza, drugi za FoËaka. Mostarac dade znak; kanap puËe, a oba trkaËa jurnuöe.

Leti –erzelez kao krilat, a FoËak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tapÊe nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da trËimo toboûe za wima. –erzelez trËi kao da zemqu ne dira, FoËak tapöe rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh.

ñHa, –erzeleze!

ñAËkosum, magarËe!

ñHa, poteci, –erzeleze, sokole!

ñAferim, kewËino!

OdmiËe –erzelez i biva sve kraÊi, kao da mu noge ulaze u tijelo. Poduzela ga bijesna snaga, Ëini mu zadovoqstvo ovaj napor, meka ledina i svjeûa struja zraka. »ini mu se kao da osjeÊa za sobom neprestano topot svoga protivnika i to ga podstrekava i goni. Kad b kod direka, maöi se rukom za jabuku, ali alËaci objesili jabuku hotimice visoko pa je ne dohvati prvi put, nego se morade zaskoËiti i onda je otrûe s koncem zajedno.

Meðu gledaocima urnebes. Jedni taru suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine drûi se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, sluûbeni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima.

–erzelez je stajao Ëasak onako s jabukom u ruci, a onda se okrenu, vidje da nema FoËaka i odmjeri ih, kao da ih iz daqine boqe vidi. Nisu mu mogli razabrati izraz lica, ali taj pogled je bio opasan. U jedan Ëas kao da svi osjetiöe da su pretjerali. Daqina i odstojawe su mu vraÊali sve öto je izgubio u druötvu s wima. Sad kad je bio tri

F SADRéAJ

stotine koraka daleko od wih i vaqao se prema wima, mrk i teûak, kao da ih naglo osvijesti taj razmak; i najbezbriûnije meðu wima ispuni strah. Viöe nije bilo sumwe da je srdit i da neöto smiöqa. Prvi iöËeze Mostarac, a zatim jedan po jedan stadoöe otpadati u svoje sobe. Neki zaðoöe za han i izgubiöe se u qeskovoj öumi.

Dok se –erzelez primakao, ne osta na ledini ni ûive duöe. U travi se bijelila jedna marama, ostavqena u hitwi i strahu. Ta praznina ga dokraja razquti.

Onako raspojas i zadihan, on je razroko, joö uvijek u nedoumici, gledao u kapiju gdje su se izgubili. I pod tom tvrdom, debelom lubawom kao da se poËelo galiti i svitati: da se tu s nekim ruglo tjera i da bi to sve moglo biti besposlewaËka komedija. Na tu ga misao svega proûe plamen. Bijesno i neodoqivo zaûeqe kaurkiwu, da je vidi, da je ima, da zna na Ëemu je ili inaËe da pobije i polomi sve oko sebe. I kad je tako, gegajuÊi se umorno u bokovima i maöuÊi rukama, prolazio pored kapije, ukaza mu se najednom, pred zamagqenim pogledom, uvrh stepenica, öiroka zalena haqina i bijel veo. On samo öto jeknu i, onako razgoliÊen i uzrujan, pruûi ruke put we, da sa dva skoka dotrËi do we, kad se zelena haqina lagano zaniha i iöËeznu za sobnim vratima iza kojih se Ëu jasno kquË u bravi.

–erzelez je spustio ruke niza se, malko oborio glavu i dahnuÊi vas znojem i muökom snagom stajao tako Ëasak, mrk kao oblak i jak kao sama zemqa. Nije znao öta da poËne i na kog da udari. Onda se okrete, i po hanu stade röum i lom. Neko dijete koje se, ne znajuÊi öta je, ne bjeöe sakrilo, ispusti iz

F SADRéAJ

ruku ðugum i pobjeûe pod minderluk ispod kog su mu virile bose i ispucale noge. »uöe se kowi u ötalama, a u svem ostalom hanu nije bilo ni maËke; sve se ûivo posakrivalo i uÊutalo od straha i zorta. Ta tiöina je –erzeleza joö viöe draûila i izazivala. Udarao je na vrata, ali su sva bila, kao ukleta, zatvorena.

Ne znajuÊi ni sam, od srxbe, öta Ëini, stao je sedlati kowa i puniti bisage. Opremio se sve zagledajuÊi ne bi li koga vidio i onda je, trgnuvöi ûestoko dizginom, izveo uzrujana bijelca na avliju i zajahao s pawa na kom se meso sijeËe. Kow ga je ponio; na wemu zveknu srma i oruûje; odmah se u wemu stao slijegati gwev. Otpqunu, izjaha iz avlije i kao u snu poðe ledinom koju je maloprije pretrËao. A kad malo poodmaËe, on vidje, i nehotice, u samom uglu hana udubqen wen prozor. GledajuÊi taj prozor zatvoren, hladan i zagonetan, kao ûenski pogled i qudsko srce, diûe se u wemu svom snagom veÊ zaboravqen gwev i jad; i u bezumnom prohtjevu da ubija i vrijeða, pa ma koga, on diûe ruku s dlakavom öakom put toga prozora i mahnu wom, rastvarajuÊi pesnicu kao da baca kletvu.

ñ KuËko! KuËko!

Glas je bio tup od qutine.

Jahao je kasom, mekotom i preËacem; da on vidi kakvi su ti provaqeni puti i koji su to otplavqeni mostovi koje on ne moûe preÊi! Da on vidi!

Za wim je ostajao han, joö uvijek u prestraöenom Êutawu.

F SADRéAJ

–ERZELEZ NA PUTU

Na Uvcu je –erzelez preskoËio rijeku i podbio kowa tako da su imali svi biwexije i pribojski xambasi posla; privijali su mladu balegu na kopita i prali ih mokraÊom od muöka djeteta, a –erzelez je samo Êutao, sagibao se, ogledao kopita, i nije smio da u oËi pogleda kowu. Nudio je zdravu mexediju ko mu ga izvida i povrati mu stari kas.

Bio je öutqiv i nemiran i, öto je rijetko bivalo, –erzelez nije mogao da jede! Otkako je iz Viöegrada, odbila mu se hrana. On je sjedao za sofru i puöio bez svake mjere mnogo, ali mu se gadilo i od same pomisli na jelo.

Drugo veËe je iziöao iz kahve, prigledao kowa i bio zadovoqan jer je vidio da ide naboqe. Uputio se nekim puteqcima prema drumu. Bila je tamna noÊ s mnogo zvijezda, i studeno. Vrludao je dugo, a vraÊajuÊi se hanu sustiûe na drumu jednog kaluðera. Bio je poguren, ili se samo pravio da bi izgledao stariji.

ñJesi li ti, papas, odavde?

ñNisam beûe, nego zanoÊio ñ veli kaluðer meko, a nikako mu nije drago öto se sreo ovako dockan s ovolikim TurËinom.

–erzelez je koraËao napred i sam se Ëudio öto govori s kaluðerom.

ñA bogati, papase, jesi li ti nahodio u vaöim kwigama, je li ðunah po vaöem zakonu da djevojka vaöe vjere ñ gleda TurËina?

Kaluðer se uzvrtio i utawio pa sve uvija, dok se konaËno, vaqda vidjevöi da je TurËin u nekoj brizi, ne osmjeli i spretno ne zavröi nekom priËom: kako je Bog dragi stvorio svakojaka

F SADRéAJ

öarena cvijeÊa, pa tako i qude raznih vjera; da je htio da smo svi jedne vjere, On bi to, bezbeli, i uËinio, a ovako kad je On tako uredio, onda treba da se svak moli Bogu po svom zakonu i da svak gleda i uzima svoju vjeru.

Kao i uvijek kad sluöa drugog, –erzelezu se Ëinilo da govori pravo. U razdraûqivoj öutwi on je nastavio put. Nije mislio ni na öta. Najedanput se okrenu lice u lice kaluðeru, kao da ga pita za neöto öto je on liËno skrivio.

ñA reci ti meni zaöto se vaöe ûene ne kriju?

ñEto tako ñ u nas zar taki adet, öta li. Ko ti zna; ûenska Êorava posla. To mi kaluðeri ne znamo; nemamo ûena pa i ne znamo.

ñHm!

Joö jedan Ëas ga je gledao, a onda se hladno okrenu i poðe brûe. U tiöini se Ëulo kako mu ökripi koûa na bensilahu i tozlucima. Kaluðer je, u Ëudu, kaskao za wim. Kad su bili kod hana, –erzelez poðe uz basamake; joö se jednom obazrije.

ñLaku noÊ!

ñBog ti na pomoÊ, beg-efendija; ejsadile! ñ vikao je kaluðer odmiËuÊi brzo.

Ujutro su –erzeleza u ranu zoru probudili glasovi, smijeh i pjesma. To su bile Ciganke öto su se umivale ispod mlinova, prskale vodom, i uz vrisku öibale vrbovim granËicama. Bio je –urðevdan.

U kahvi zateËe dva brata MoriÊa. To bijahu sinovi onog starog sarajskog MoriÊa öto je bio Ëuven zbog svog bogatstva i svoje poboûnosti i öto je umro na haxiluku. A oni bijahu lole i rasipnici, nasilni i sramotni, daleko poznati po zlu.

F SADRéAJ

Mlaði je uËio stambolsku medresu, pa pobjegao Ëim mu je otac umro, i dao se s bratom na skitwu i raspuöten ûivot, ali je uvijek nosio bijelu ahmediju oko fesa. I pored svih straönih pijanki i skitawa ostalo je wegovo lice kao öto je bilo, golobrado i rumeno s napuÊenim usnama kao u razmaûena djeteta, samo su mu oËi, neËedne i zelene, starile i pod nabuhlim kapcima kao da su venule. A stariji je bio visok i blijed, nekad najqepöi momak u cijelom Sarajevu, s teökim crnim brkom i velikim tamnim oËima u kojima je uvijek plivao zlatan odraz. Samo je sad veÊ wegovo lice bilo hladno i mrtvo; on se raspadao potajno od pogane bolesti, a niko mu nije znao lijeka do jedan berberin s Bistrika koji ga je lijeËio hapovima i kadovima, a nikom nije htio reÊi od Ëega ih pravi. Ali u posqedwe vrijeme nisu braÊa smjela u Sarajevo, jer su doËuli da je na sve tuûbe zbog wihovih zuluma i ispada stigao iz Stambola konaËan odgovor: da se obojica MoriÊa uhvate i posijeku, pa su ih sad oko Sarajeva traûile zaptije i vezirove Toske. A i inaËe su bili veÊ pri kraju. Sve su kmetove bili isprodavali, joö im je ostao samo veliki han na Varoöi i wihova Ëuvena moriÊevska kuÊa na KovaËima. U toj kuÊi im je ûivila stara majka i jedina sestra, malo, grbavo i boleöqivo djevojËe.

Upitaöe se za zdravqe (oni su bili stari znanci) i uzeöe piti. BraÊa opaziöe promjenu na wemu i stadoöe ga zapitkivati i draûiti.

ñäta je, öta si se smrko? Ostarilo se, –erzeleze, bogami!

ñPozdravila te Darinka iz Pqevaqa; kaûe, otkako si ti otiöo spava sama.

F SADRéAJ

–erzelez je Êutao. Stariji MoriÊ je govorio neveselim i pomalo dobrostivim tonom oËajnih propalica; i sa samim –erzelezom on je govorio povjerqivo i prijateqski. Mlaði se tek smijeöio.

ñ Asli si Êunup jutros ñ smije se stariji MoriÊ, bezglasno i kratko.

A on ih samo gleda. Sve je u wemu mirno, bol se slegao i srxba se ohladila, samo mu je joö teöko. Gleda ih i dolaze mu kao djeca, neuka i luda, kao dijete mu je svak ko nije vidio tanku Vlahiwu, u öirokoj haqini od zelena somota, s malom glavom iznad okovratnika od krzna. On je Êutao. Nagovarali su ga da iza podne poðu na dernek. On se neÊkao. Tek iza ruËka osjeti dosadu, popusti i pristade.

Navrh breûuqka bila je zelena ravnica okruûena velikim i rijetkim borovima, a otvorena prema zapadu. Tu je bio ciganski dernek. Gorile su vatre. Tukli bubwevi, udarale krnete i öargije. Kolo nije prestajalo. I na suncu vedrog dana su igrale boje öarenih ciganskih haqina; prevladavala je crvena. Pilo se, jelo, trËalo, smijalo, vaqalo i bez prestanka pjevalo.

Kraj jedne vatre sjedili su –erzelez, MoriÊi i neki momci iz Priboja. Pili su rakiju; –erzelezu se isprva Ëinilo da je kisela. Ali svi su ga nudili mezetom, a dan je bio topao i lijep; pilo se, i kad god bi iskapio do dna, on bi vidio vrhove tamnih borova kako se niöu na proqetnom nebu.

Upravo mu je jedan bakal govorio: ñ Kad sam Ëuo, xanum, da si ti doöo, zatvorio sam namah duÊan; idem, rekoh, da ga vidim, pa eto... ñ kad ga prekidoöe pqesak i smijeh, i svirka se zbrka i pomijeöa: na quqaöku se popela Zemka.

F SADRéAJ

Ta Zemka je bila puötenica, i to veÊ po treÊi put, vitka, zelenih oËiju i bijela mimo sve ostale Ciganke. Kaûu, niko joj nije mogao nakraj stati.

Quqaöka je bila svezana na jednoj takiöi i vila se visoko zajedno sa Zemkom, s leða su je otiskivale CiganËice, a ona se raskriqenih ruku Ëvrsto drûala za konopac i uzimala sve veÊi zamah. Imala je blijedo lice i zaklopqene oËi, prelazila je liniju brijega i ocrtavala se na horizontu, wene dimije su se plele i vile u sto nabora, lepröale i öibale nebo. –erzelez je, sjedeÊi nisko kraj vatre, pratio oËima wen zamah i svaki put kad bi se digla i ocrtala gotovo vodoravno na nebu i vraÊala u strmom padu u dubinu, wega je prolazila neka slatka tjeskoba i jezovita strepwa kao da je on na quqaöci. Pio je brûe i veselije.

Zemka se nije zaustavqala; vidilo se da teöko diöe i da je bqeða, ali ona se dizala i dizala, i svaki put kad bi bila na najviöoj taËki otvorila bi oËi da u slatkom uûasu pogleda oranicu i rijeku pod brijegom. Isprva su je svi Êutke udivqeno gledali, ali domalo zapoËe smijeh i pijana graja. Cigani i pribojski momci poËeöe podvriskivati i dovikivati ûeni koja nije niöta Ëula.

ñAha! íVamo pogledaj, Zemko!

ñNemoj, paöÊe, jadna!

ñAko, na meko Êe!

ñEvo joj jastuka!

ñHa, ha, ha-a-a-a!

ñJih! Quqni, Zemko!

A Zemka se umorila. CiganËice je prestaöe otiskivati, zamasi su bivali sve mawi, joö se nihala samo svojom roðenom teûinom, sve mawe, sve

F SADRéAJ

mawe, dok joj se noge ne dotakoöe trave i ona siðe, zanesena i nasmijana.

–erzelez sjedi i gleda, topi se i öiri ruke ñ zbogom pameti! ñ ponijelo ga veseqe i qepota i one dimije od xambasme öto lepröaju kao barjak i mijeöaju se sa vrhovima borova i s vedrim nebom. Kao da se wegovoj ûalosti prohtjelo da se sva odjednom prometne u obijest i veseqe. Samo jedan Ëas mu b nekako ûao i stidno öto se tako brzo odriËe svoje tuge i one gwevne odluke s druma da neÊe u svojoj blizini viöe nikad Ñniöta öto je ûensko... Ni maËke! Ni maËke!...ì Ali najednom Ciganke, poslije duga saöaptavawa i dogovora, sloûno zapjevaöe:

Razboqe se –erzeleze, aman, aman!

Diûe se hajnak i vriska, svi pogledaöe u wega, a on ne vidje viöe nikoga. OËi mu zaûagrile i lice sja, a osjeÊa da je nemoÊan, i lak je, a nikako ne moûe da se digne.

Tu su pjesmu ispjevale srebrniËke Ciganke neke godine, kad je –erzelez sve proqeÊe leûao u Srebrnici, jer ga je neko muËke ranio jednog petka kad je dohodio Nuribegovoj kÊeri pod penxer. A on se ne sjeÊa ni onog petka, ni penxera, ni Nuribegove kÊeri, koju je davno zaboravio. Samo se sjeÊa kako je slab i rawen leûao; ispod otvorena prozora mu pquska i öumi nabujao potok, na brijegu je ðurðevdanski dernek i Ciganke prvi put pjevaju o wemu, pjesmu im dodaje brijeg brijegu, jeËi i öumi sva srebrniËka kotlina od pjesama i potoka, a on leûi i tako je slab da ne moûe sam ni maötrafu s limunadom da ustima prinese. SjeÊa se, sjeÊa, ali ne

F SADRéAJ

moûe da razdvoji ovaj dernek od onoga öto ga je bolestan sluöao, nego mu se sve mijeöa, pjesme i svirka i piÊe i Ëeqad od onda i od sada, a preko svega toga se quqa Zemka u velikom smjelom luku, i on je lovi oËima i jeza ga prolazi, Ëas vrela Ëas hladna, ispod slabina.

U posqedwe dane nije gotovo niöta jeo, pa ga piÊe obuzima naglo. Sunce je zaölo. Ide hladan vjetar, öume borovi; dim sa vatara biva modar, sumrak se spuöta.

–erzelez nareðuje Ciganinu da mu svira iznad glave, na tanku ûicu, pa svaki Ëas uzmahuje rukom i hoÊe da ga bije i psuje mu Êemane i onoga ko mu ga je napravio, a stariji MoriÊ mu zaustavqa ruku i miri ga. Onda se diûe pa hoÊe da ide da hvata Zemku za ruku. Zadrûavaju ga MoriÊi i smiju se; osmjelili se i oni momci iz Priboja pa se smiju. Grohot i tresak, a –erzelezu se jezik plete.

ñ Ona je... moj duömanin.

Otima se, diûe, öiri ruke i polazi put Zemke, koja stoji meðu Cigankama kraj quqaöke i gloðe crvene arnautske öeÊerleme. Raspasao se pa mu spadaju i boraju se Ëaköire, a ionako kratke noge mu izgledaju joö kraÊe i joö debqe; otpasao mu se pojas od ibriöima viöweve boje pa se vuËe za wim, poliven rakijom i umrqan pepelom. Jedva se drûi na nogama, krivuda i smjera Ëas lijevo, Ëas desno. Ciganke vriöte od smijeha, i Cigani se ubezobrazili. Svirka staje.

ñHa, drûi ga, zemqo!

ñPovuci, potegni!

ñJaalah!

F SADRéAJ

A CiganËad öto su se ispela po granama gaðaju ga iz potaje suhim öiöarkama. VraÊa se, sjeda i pije i upada u pjesmu.

Mrak pada. Svijet se pomalo razilazi, a MoriÊe i wihovo druötvo tek poduzelo piÊe, terevenËe i jednako tjeraju öalu s –erzelezom, koji napreûe oËi da u mraku razazna Zemkin lik, dok mu se sve pred oËima pomiËe i kovitla. SviraËi hoÊe da im odu; oni ih zaustavqaju najprije lijepim pa onda na silu, psuju im majku cigansku, nude im novce i tuku ih, naizmjence.

ñDockan je, pustite nas, slatke age!

ñNe vidi se, more, daleko nam je kuÊama, izginuÊemo!

Najednom mlaði MoriÊ skoËi, wegovo je golobrado lice problijedilo i doölo podbulo i zlo kao u Ëovjeka koji je na sve spreman.

ñPosvijetliÊu ja vama sad, za duöu vam se firaunsku!

On se diûe i uze veliku glavwu smrËevine; drûeÊi je u stranu, jer ga je dim guöio i iskre obasipale, uputi se, lagano se povodeÊi, ravnicom. Na zapadnom, otvorenom obronku je stajao plast sijena, ograðen plotom od öevara i oËupan i izgrizen sa strana, dokle su mogla goveda da dohvate. Naðe plast u mraku, ali zadugo nije htjelo sijeno da uhvati plamena; tek kad nalomi suvih granËica od plota i naloûi ispod sijena, primi se uokrug plasta vatra koja se sve viöe pewala, dok se konaËno ne pretvori u velik stup plamena koji se na vjetru öirio i naliËio na ogweno jedro. Pucketalo je sijeno i rojile se iskre, crvena je svjetlost zalila borove i ravnicu i zaostalu

F SADRéAJ

Ëeqad. Svi se stadoöe razilaziti, kud koje. SviraËi su drhtali.

ñ Aman, aga, öta uËini? PovjeöaÊe nas kadija

sve.

ñSikter, more, i ti i kadija.

ñNe, neÊe oni na vas, nego nas Cigane; reÊi Êe: eto, Cigani zapalili kadijino sijeno. Uh!

I one Ëaröilije se prepale, ako su i pijane, vide: odviöe je. Samo oba MoriÊa sjede, pucaju iz malih puöaka, pijuckaju i gledaju u plamen trepÊuÊi.

A –erzelez posrÊe, podaqe u polumraku, za posqedwim Cigankama i lovi Zemku. Usiqava se da trËi öto boqe i bijaöe je dobro pristigao, kad ona najednom zakrenu nalijevo i izgubi se na putu koji vodi izmeðu wiva. –erzelez se nije nadao tako naglom zaokretu; onako krut, teûak i pijan, kad se jednom zaletio, on se nije mogao zaustaviti, preðe obronak ravnice i otisnu se niz visoku strmu obalu put potoka. Isprva se doËekivao na noge, ali kako je obala bivala sve strmija, izgubi ravnoteûu i skotrqa se kao klada sve do u potok. Pod rukama osjeti vlaûno kamewe i glib, i odmah poËe da se diûe. U oËima mu je joö titrao sjaj, ali tu je bilo mraËno. Napipa vodu i stade da hladi ruke i Ëelo. Tako je sjedio dugo. NoÊ je odmicala.

U neko doba osjeti studen i neugodnu drhtavicu, pribra se i odluËi u tupoj glavi da se izvuËe iz potoka. Pewao se i otiskivao, pridrûavao rukama za travu i ogranke, odupirao se koqenima, iduÊi sve viöe nalijevo gdje je obala bila mawe strma; i sve je to Ëinio kao u snu.

Nakon duga vremena i napora on se naðe na rubu ravnice na kojoj veÊ davno nije bilo ûive duöe.

F SADRéAJ

Bilo je tamno. Osjeti ravno i tvrdo tlo pod nogama i tek tada iznemoûe potpuno. On pade na koqena, doËeka se na ruke i osjeti neöto toplo i prhko pod sobom; bio je iziöao na mjesto gdje je izgorio plast sijena. Tako je leûao potrbuöke, odupiruÊi se na ruke. Bilo mu je muËno. Pod wim je u hrpi crnog gara bqesnula joö gdjekad pokoja iskra. »ulo se kako psi reûe i gloðu ostavqene kosti. Sa jednog bora pade öiöarka i dokotrqa se do wega. On se osmjehnu.

ñ Ne gaðaj se, Zemko, rospijo... ívamo doði! Nikako ne moûe da se sabere. PrisjeÊa se da je

htio nekog da bije; htio je nekog da upita öta je ovo s wim, ali bilo se naoblaËilo, i kasna noÊ; i nikog nije bilo, ni koga da pita, ni s kim da se bije.

–ERZELEZ U SARAJEVU

NesreÊan, slavan i smijeöan, tako je obiöao –erzelez p carevine. O wegovim doûivqajima tog qeta zna se veoma malo; i on sam ih je odmah zaboravqao. »ulo se samo da je poËinio mnoge ludosti radi udovice jednog uöÊupskog trgovca i da ga je ogulila neka Jevrejka öto je hodila s Ëalgixijama iz Selanika.

UoËi samog Ramazana stigao je u Sarajevo.

Tri dana prije wegova dolaska pogubqena su nad KovaËima, na onom öirokom raskröÊu gdje se sijeno prodaje, oba MoriÊa. Uhvatili su ih u jednoj mehani na drumu koji vodi u Trnovo. Proveli su ih kroz sve Sarajevo. Iöli su, vezani, kratkim i oötrim korakom kako stupaju Arnauti; oko wih Toske i zaptije. Za wima je ostajao lak oblaËak praöine. Svijet se obazirao.

F SADRéAJ

Kad su bili kroz dowu Ëaröiju, poËeöe da im dobacuju pogrde. »aröilije su skakale sa Êepenaka i maöuÊi bagavim nogama traûile po zemqi nanule.

ñAha!

ñHajduci!

ñSikiru za domuze!

Tako su ih vodili do Taölihana.

Nisu ih smaknuli kraj Miqacke, ispod Latinske Êuprije, gdje su vjeöali raju i gdje bi objeöeni visili po dva dana, a besposleni prolaznici bi im zasukivali konopac pa onda pustili, i leö bi se dugo vrtio, kao vreteno. Wih su pogubili brzo, i odmah sa sutonom sahranili na Bakijama. Majka im je izdahnula, bez jauka, kad je s divanane ugledala gdje ih vode.

Wihova velika kuÊa, s bezbrojnim prozorima koji gledaju iznad grada i preko Igmana, ostala je tamna i pusta. Samo je u jednoj od dowih odaja gorila svijeÊa. Tu je, venuÊi od suöice, leûala sestra dvojice MoriÊa, sa plavom glavom na vrelim jastucima, i grozniËavih oËiju sluöala öapat svoje stare dadiqe Anðe, koja je potajno snovala da je, bar u Ëas smrti, pokrsti.

Poslije prvih jesewih kiöa i vjetrova, bile su sarajevske ulice Ëiste i vedre sa veselim sjajem jesewih dana u zraku i na kuÊama, i sa prvim pjegama rujeva liöÊa na strmim bregovima. Leti zrakom pauËina kao svila.

Bio je Ramazan i dawu je sve mirovalo, ali noÊu se grad prolamao od svirke, sijela i aöikovawa po mahalama. DuÊani, puni voÊa, i kahve, puni qudi, bili su po svu noÊ otvoreni. Iz aöËinica se öirio oötar i zaguöqiv zadah masla i prûena öeÊera.

F SADRéAJ

202 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Prolaze buquci ûena, a pred wima po jedan muökarac sa velikim fewerom.

U udaqenim baötama se u tamnoj tiöini Ëuje kako s muklim tutwem biju o zemqu prezrele kruöke, a zrele takiöe se savijaju i nagiwu preko ograda i u jesewoj obijesti padaju prolaznicima na glave.

–erzelez ide, opaqen i lak, u silnoj snazi koja se pred jesen kupi u svakom Ëovjeku. Sva su mjesta mila; Ëeka ga mnogo radosti; puno obeÊavaju dani i qudi.

Redom su ga pozivali na iftar. I jedno predveËe kad je, iduÊi BakareviÊa kuÊama, prolazio izmeðu Kröle i Turbeta, zastade pred kuÊom na uglu. Jedna starica, izmeÊarica smeûuranih ruku, kumala je sitnim pijeskom avlijska vrata, kad se jedno krilo napola otvori i pomoli se djevojka u svijetlim dimijama i crvenoj jeËermi. Ona dodade neöto sluökiwi i ostade Ëasak onako prignuta u poluotvorenim vratima.

Kao uvijek kad bi ugledao ûensku qepotu, on izgubi u tili Ëas svaki raËun o vremenu i istinskim odnosima, i svako razumijevawe za stvarnost koja rastavqa qude jedne od drugih. VideÊi je onako mladu i punu kao grozd, on nije mogao ni naËas da posumwa u svoje pravo; potrebno je samo da ruku pruûi!

Jedan tren je gledao, raskoraËen i zaûmirivöi malo na desno oko, a onda se nasmija poluglasno i öireÊi ruke i gotovo poskakujuÊi poðe prema woj. Djevojka ga ugleda na vrijeme, trûe staricu za rukav i uvuËe je u avliju ñ –erzelezu se ukrstiöe u oËima gipki i veliki pokreti zrele djevojke ñ a onda tresak, i on ne vidje niöta do, pred samim

F SADRéAJ

nosom, veliku bijelu plohu avlijskih vrata za kojima je ökripala brava i strugao mandal. ñ Tako je stajao. Joö je ostalo malko, sada veÊ besmislenog, smijeöka na wegovom licu; a onda se okrenu:

ñ Vidiö!...

I u nesvjesnom Ëuðewu nekoliko puta ponovi tu rijeË bez smisla i znaËewa, kao öto Ëini Ëovjek koji se ûestoko udari.

Sad je bilo mraËnije. Iza Kröle su kosmate i krivonoge suvarije strugale zagorele karavane od pilava, pripravqajuÊi se za iftar. –erzelez poðe uz brijeg.

Za veËerom je glasno govorio da nadviËe sjeÊawe. Jeo je, a jelo ga je ujedalo za srce. Iza veËere, kad su leûali na öiqtetu teöko diöuÊi od prekomjerna jela i puöeÊi, ne moûe odrûati i ispovjedi se mladom BakareviÊu, vitku mladiÊu zelenih oËiju i rumena lica s podrugqivim osmijehom. PriËao je sve, i priËajuÊi i sam se Ëudio da je cio dogaðaj, kad se drugom kazuje, tako malen i neznatan. I nehotice je öirio, uveÊavao i uplitao sjeÊawa iz drugih susreta. Guöio se rijeËima.

Sutradan je ustao iza podne i odmah se zaputio kuÊi kraj Turbeta. Septembarski dan, i sinoÊna gorËina. Visok bijel zid, teöka zatvorena vrata, a preko zida proviruje loza.

Prema kuÊi je bila halvexinica iz koje ga neko viknu. Sa mirnim poötovawem pozdravi ga jedan stari poznanik, Arnautin. Bio je sin prizrenskog trgovca, ali je ûivio uvijek po svijetu Ñu trgoviniì, a u stvari se satirao iduÊi uvijek samo za jednom straöÊu. Sad je od svojih zemqaka halvexija zapazio djevojku u bijeloj kuÊi na uglu i

F SADRéAJ

tu je gubio dane i nije odmicao iz halvexinice, vrebajuÊi uzalud wena vrata.

Kad –erzelez uðe, iziðoöe halvexije iza pregratka, gdje su muklo dahÊuÊi mijesili öeÊer i tijesto, i prostrijeöe im hasuru da sjednu. Obojica su nastojala da sjednu licem prema ulici i vratima. Kako nisu smjeli puöiti i kako ih je morila ûeð, govorili su isprva veoma malo, i poglÈdali svaki Ëas napoqe. –erzelez se prvi povjeri i ispriËa mu Ñsveì. Kad Arnautin Ëu, obradova se bez imalo surevwivosti; wegovo lice, ûuto, s dubokim borama, i wegove ugaöene oËi, oûivjeöe i planuöe. Povedoöe govor kao prijateqi. Oborivöi blijedo lice s podstriûenim brcima, Arnaut je govorio polako i rastavqajuÊi rijeËi:

ñ Ona je kao kruöka jeribasma, glatka i meka. Asli je ûena latinskog mileta vr¸Êa od svake druge ûene.

I oni poËeöe dug i strastven razgovor, turski a öapatom. Arnaut je govorio promuklo i sa smijeökom, koji mu je uvijek leûao kao neugodna sjena na licu. Od wega je saznao sve o toj djevojci.

Ona se zvala Katinka i bila je kÊi Andrije Poqaöa, nesreÊna rad svoje qepote o kojoj su pjevali dvije pjesme po svoj Bosni. Na kuÊu su im udarali rad we. Nikad nije smjela izlaziti. Svecem bi je vodili zorom na ranu misu u Latinluk, i tad umotanu u boöËu kao Turkiwu, da je ne poznaju. Rijetko je silazila i u avliju, jer je odmah do wih bila islahana, za Ëitav boj viöa od wihove kuÊe, a ðaci te ökole, slabo hraweni i mnogo bijeni mladiÊi, provodili su, blijedi od ûeqe, sate na prozorima, loveÊi je pogledom po avliji. A kad god

F SADRéAJ

bi iziöla, ugledala bi za prozorom nacereno lice ludog Alije, ûuta i krezuba idiota, koji je bio sluga u toj ökoli.

Deöavalo se, poslije burnih veËeri, kad bi askeri ili sarajski momci vriskali i nakaöqavali se ispod prozora i udarali na vrata, da bi je majka, ni krivu ni duûnu, grdila i u Ëudu se pitala Ñu koga se umetnuì da je rad we grad lud i kuÊa nemirna, a ona bi je sluöala, skopËavajuÊi jeËermu na grudima, bez zraËka razumijevawa u velikim oËima. Ona je Ëesto povazdan plakala ne znajuÊi kud Êe sa ûivotom i sa svojom prokliwanom qepotom. Ona je klela samu sebe i grizla se i uzalud muËila, u svojoj velikoj nevinosti, da dokuËi öta je to Ñbezobrazno i turskoì na woj öto zaluðuje muökarce i rad Ëega se uspaquju i mame oko wine kuÊe askeri i balije, i zbog Ëega to mora onda da se krije i stidi a weni da ûive u strahu. I svaki dan je bivala qepöa.

Otad zaredaöe –erzelezu popodnevi u halvexinici. PoËeöe se kupiti i neke Sarajlije. Dolazio je i mladi BakareviÊ, pa Derviö-beg sa äirokaËe, rið i podbuo od piÊa, a sad, zbog posta, qut kao ris; i Avdica Krxalija, sitan, mröav i ûustar kao vatra, poznat ukoqica i ûenskar. Tu, u polumraËnoj halvexinici, gdje je svaka stvar bila potamwela i qepqiva od öeÊera i isparivawa, Ëekali bi da pukne top1 i vodili duge razgovore o ûenama samo da zaborave ûeð i duhan.

1Topovski pucaw oznaËavao je kraj dnevnog posta.

F SADRéAJ

bolnim nemirom u svakom miöiÊu, –erzelez ih je sluöao, smijao se, pa i sam pokatkad priËao, zapliÊuÊi se i uzalud traûeÊi rijeËi. A pred wim je uvijek Katinkina kuÊa zatvorenih vrata i nepomiËnih penxera.

Jedno popodne isprebijaöe od Ëamotiwe i zlovoqe nekog somunxiju, hriöÊanina, öto je proöao puöeÊi.2Pokuöali su da zavade, za zabavu, Arnauta i –erzeleza zbog djevojke, ali uzalud, jer je Arnautin bio nepomiËan u svom miru sa smijeökom i bez traga surevwivosti. Jedanput platiöe neko dijete da iza ugla tanko viËe:

ñ Gle Katinke! Kako si, Katinka? Ama gdje si ti? Nigdje te nema!

Kad Ëu Arnautin, samo öto strignu oËima i bez öuma, kao lasica, klisnu prema vratima. A –erzelez za wim. Stiûe ga na vratima i obojica ispadoöe u isti Ëas na ulicu. A napoqu nigdje nikog: dugo i sumraËno doba pred iftar i pritajena bijela kuÊa; iza ugla se Ëuje po kaldrmi topot kako bjeûi plaÊeno dijete. Svi su se dugo smijali. I –erzelez se smijao.

Mladi BakareviÊ im predloûi da zovnu Ivku Giguöu, jednu staru i poznatu pezevenkuöu s Bistrika, koja je zalazila u svaku kuÊu, jer je prodavala bez i Ëevrme, ali je ûivila ne toliko od svog beza koliko od tuðeg grijeha i tuðe nevinosti. Bila je debela i visoka starica sa smeðim okruglim

2Kako muslimani preko dana, uz Ramazan, ne puöe, ne jedu i ne piju, nisu smjeli ni hriöÊani puöiti ili jesti pred wima, da im ne izazivaju ûequ.

F SADRéAJ

oËima; u govoru se neprestano doticala rukom –erzelezova koqena. ObeÊala je da Êe razviditi, ali da nema nade jer se do djevojke ne moûe; i otiöla, opraötajuÊi se glasno.

Sutra po podne zateËe Arnauta i Giguöu. Arnaut je klimao glavom.

ñHej, hej, otiöla, otiöla!

ñOtiöla, bogami, efendija, ima dva dana. Odveli je, kazuju mi, prije sabaha; i sad daj znaj, duöo, gdje je. Zapazili, zar, gdje se vrzete oko kuÊe, a mnogo vas je, pa vele da sakrijemo djevojku. To je, duöo, niöta drugo. A sad, daj je naði.

Stara je sniûavala i dizala glas, niöuÊi glavom kao nad gubitkom. Arnautin je gledao preda se. Nije se nikako moglo znati öta misli.

–erzelezu udari krv u glavu. Ta stvar tako jasna i vjerovatna i nepovratno istinita: da u toj kuÊi veÊ od nekidan nema djevojke s blijedim i mröavim licem a teökom kosom i bujnim velikim tijelom (on je joö jednom ugleda cijelu), uzbuni i prevrnu sve u wemu. Kao da se steûe i smrknu halvexinica; krvavi mu doðoöe i baba i Arnaut; okrenu se i kao slijep iziðe na ulicu.

Nadimao se od gweva. Ne moÊi do te vlahiwe; nikad ne moÊi! I ne moÊi nikog ubiti i niöta razbiti! (Novi val krvi zapqusnu.) ñ Ili da ovo nije varka! Da wega ne magarËe? Kakva je ovo öala opet? I kakve su to ûene do kojih se ne moûe kao ni do boga? A isti Ëas je jasno osjeÊao da su to pretanki konci za wegove ruke i da ñ po koji je to put veÊ u ûivotu!? ñ ne moûe nikako da shvati qude ni wihove najjednostavnije postupke, da vaqa da se odreËe i povuËe, i da ostaje sam sa svojim smijeönim gwevom i suviönom snagom.

F SADRéAJ

Iöao je tup i ubijen. Nijedne misli u glavi, samo se crven oblak jedan za drugim diûe i raspliwuje. Nije se osvrtao, a za wim je ostajala bijela öutqiva kuÊa i mraËna niska halvexinica.

U Kröli su se vjeûbali trubaËi; jednoliËna melodija vojniËkog maröa svaki Ëas se prekidala i ponavqala. Sunce je dobro sjalo. Odjednom ga steûe oko vrata i poli znoj. Iöao je niz Miqacku; ispod wega rakite i vrbe zelene, ali sa tragovima joö proqetnih poplava. ñ Dobro je da je put niz Miqacku tako ravan i tako dug; da nikad ne bi svröio! Da se nigdje ne mora zakretati.

Zaustavio se tek na Hisetima i zakrenuo, sad veÊ s jasnom namjerom, u Dowe Tabake. Tu uðe u jedno malo dvoriöte s visokom kapijom. Pod wim su jecali i ökripali uski basamaci izglodani od mnogih posjeta. U maloj i lijepoj sobi, u priguöenom svjetlu zavjesa od tanka bijela ÊereÊeta, sjedila je, s mirnim oËima i bijelim rukama, Jekaterina, kao da Ëeka.

Ta Jekaterina je bila kÊi jednog qekara, koji je doöao nekad iz Odese. Govorili su da je Gruzijanac, ali u stvari je bio Rus; i nikad se nije znalo zaöto je izbjegao. Nosio je fes i zvali su ga Velibeg, ali je prije smrti zvao popa i umro kao hriöÊanin. KÊi mu je, osirotjela i sama, htjela najprije da poðe u kakav ûenski manastir u Rusiju, ali ju je zadrûao jedan Grk, kavaz, a kad je on prevari, preselila se u jednu od onih malih kuÊica öto se redaju niz Hiseta do u Dowe Tabake i u kojima ûive pod drûavnim nadzorom, sve po jedna ili dvije u svakoj kuÊi, kupovne i cijelom gradu po imenu poznate djevojke. Sa ostatkom oËeva novca ona je kupila tu malu kuÊu u kojoj je sada ûivila s jednom starom

F SADRéAJ

sluökiwom, takoðe nekadaöwom hisetskom djevojkom. Po danu bi spavala ili plela jastuËnice u sjeni svoje avlije, a po noÊi bi primala bogatije goste. Bila je oniska, krupna i öutqiva.

–erzelez ju je poznavao iz prijaöwih noÊi. Ona se iznenadi dawoj posjeti; ustade, a on reËe mirno, s vrata:

ñJekaterina, doöao sam do tebe.

ñNeka, neka, dobro doöo! ñ govorila je ona namjeötajuÊi mu pokorno jastuke.

Sjeo je na kratko öiqte, a ona ostade stojeÊi, malko prignuta. I odmah poËe da ga raspasuje.

Poslije je leûao poloûivöi glavu na wen skut, dok mu je ona milovala suncem opaqenu öiju. Pripio je lice uz tanko tkivo wenih dimija; pred oËima su mu kruûili svijetli i crveni kolutovi nesreÊne krvi i bezbrojne uspomene, ublaûene i daleke.

I ta ruka öto je osjeÊa na sebi, je li to ruka ûene? ñ MqeËanka u krznu i somotu Ëije se tijelo, vitko i plemenito, ne moûe ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla a mila ûivotiwa. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, voÊe koje zrije u hladu. ñ Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide ravno!

I joö se jednom javi misao s kojom je sto puta zaspao, nejasna, nikad dokraja domiöqena, a uvredqiva i jadna misao: zaöto je put do ûene tako vijugav i tajan, i zaöto on sa svojom slavom i snagom ne moûe da ga preðe, a prelaze ga svi gori od wega? Svi, samo on, u silnoj i smijeönoj strasti, cio svoj vijek pruûa ruke kao u snu. äta ûene traûe?

F SADRéAJ

Mala ruka ne prestaje da ga gladi, vjeöto i znalaËki, niz kiËmu. I opet gasne misao i ruöi se nerijeöena i teöka u wemu. Govorio je kao u snu, nepomiËan.

ñ Koliko sam svijeta vidio, Jekaterina! Koliko sam ja svijeta obiöo!

On sam nije viöe znao bi li to da joj se tuûi ili da se hvali; i prekinu se. Bio je miran u sawivoj tiöini u kojoj se slivaju i izmiruju svi dani i dogaðaji. Silom je sklapao oËi. Htio je da produûi taj Ëas bez misli i ûeqe, da öto boqe otpoËine, kao Ëovjek kome je dan samo kratak odmor i kome vaqa daqe putovati.

[1920]

F SADRéAJ

Veqko PetroviÊ

SALAäAR

Tuna XiniÊ, stari varmeðski pandur, uputio se da ÑsvojeruËno uruËiì bogatome salaöaru, Babijanu LipoûenËiÊu, poziv na ûupanijsku skupötinu, na tzv. kongregaciju. Ne Ëini on to samo iz koristoqubqa, mada se zaista nikad ne vraÊa praznih öaka s Babijanova salaöa. Ono par piliÊa, desetak jaja, bubaw ovËjeg sira ili suva pleÊka, sve to nije bogzna öta. Jedan stari varmeðski pandur vazda se dobro hrani. Varmeðaöka gospoda svaki Ëas prireðuju veËere, izlete, Ñbanketeì; tu su svatovi, krötewa, pa i daÊa; sem toga, Tunina je ûena Ëuvena kuvarica u Ëitavom ÑBaËorsaguì, a Tuna najparadniji posluûivaË oko trpeza i najgizdaviji nosaË sveÊa pri gospodskim i gazdaËkim svatovima i krötewima. Nego, wega je privlaËio salaö. I on je salaöarsko dete, odrastao u Gorwim Salaöima, samo mu se otac upleo u neke Ñöpekulacijeì i propao, te je on morao da ode u Ñvarmeðaöeì ñ toliko je Ñvamilijaì joö vredela. Wemu se dopadao taj Ñgospodski kruvì, voleo je da sebe smatra barabar s maðarskom gospodom, deca su mu se veÊ

F SADRéAJ

pomaðarila u gimnaziji, ali i toj deci se Ëinilo da su piliÊi doneseni Ñdirektì sa salaöa ukusniji i da je i sir odande boqi od kupovnog, iako je i taj tamo negde siren. Zatim, on se roðakao s Babijanom, po ne znam kojoj babi; godinama oni polaûu naroËitu vaûnost svojim zvaniËnim funkcijama, shvataju jedno drugo veoma ozbiqno, i odaju jedno drugom punu ÑËestì u takvim prilikama, a to je oËevidno godilo obojici.

Tuna je preöao varoö, izaöao na Ñvelikuì ûelezniËku prugu, iöao öinama, i onda kod prve Ñötacijeì skrenuo levo i, mesto da odmah poðe kolskim putem na salaö, koji se video meðu voÊem na baËkoj uzviöici od pola metra, on malo zaobiðe da bi proöao malenim öumarkom, zvanim äikara, da bi se nadisao proleÊnog öumskog vazduha. äikara nije gusta, a tolika je da nema mesta u woj s kojeg se ne bi izmeðu stabala providelo zeleno ûito i beli, razbacani kuÊerci. Izmeðu granatih hrastova, koji se moûda joö seÊaju nekadaöwih neprohodnih öuma i moËvara sa svim onim buËnim ûivotom ptica i divqaËi, vlada zatiöje parkova koje Ëekaju trka i halabuka varoökog leta. äikara je sada najlepöa. Tiha, zelena, meka i vlaûna. »uje se svaki vrapËiÊ ili ûutovoqka u grawu, samo pokoja devojËica se provlaËi beruÊi qubiËice, izletniËka krËma Ñkioskì joö je zatvorena, ohrabrena trava promilela izmeðu usaðenih stolova i po kuglani. No neÊe proÊi ni mesec dana, a naiÊi Êe ökole, pevaËka druötva, tamburaöi i vatrogasci, po travi Êe povaqati baËve s pivom; qubiËice Êe biti izgaûene, trava utrvena, mladi izdanci na drveÊu pokidani, i ono par kosova Êe se razbeûati od cikota i cupkawa, i svuda naokolo,

F SADRéAJ

mesto peËuraka, zaËepci i razbacane boce, zguûvane i omaöÊene stare novine, po koja vrpca i po koji rupËiÊ, izgubqen ûenski Ëeöaq, pileÊe kosti i negde, na jednoj grani, visoko, ulubqen polucilindar.

Tuna, stari pandur, skida svoj crveni kaËket, gladi se po Ëelu i oseÊa se sveËano ganut. Koliko je puta, u mladosti, i on igrao tu, vijao divojke koje su veÊ i zbog öirokih buwevaËkih sukawa teöko izmicale; koliko je puta sluûio tu, po Êilimovima razbalaÊenu, besnu gospodu, Ëinio se da iza ûbuwa ötoöta i ne vidi, naposletku se i qubio s pijanom gospodom, tovario ih u kola, pridrûavao i pratio kuÊama.

Ma koliko da je öuma mala i retka, ipak Ëim je izaöao iz we, zapqusnula ga je osvetqena, vedra ravnica. éita joö retka i neûna kao mladiÊeva brada, ali se veÊ talasaju i blistaju u predveËerwem suncu. Vrane i Ëavke se crne u wima; Ëoveka nigde; Ñon je svoje uËinio, i posvetio je, sad je do Bogaì.

Mekom i uskom putawom prelazi Tuna i veÊ izdaleka vidi visoku Babijanovu figuru u malenom vinogradu ispred salaöa. Pipnu xep na prsima, poziv je tu, i smesta zaboravi i prirodu i Boga koji useve blagosiqa.

Babijan, gologlav, zasukanih rukava od koöuqe, raskopËana prsluka, s guûvom like oko pasa, vezivao je lozu za taËke, Ëardaklije za letve dignute u vidu svodova duû cele sredwe staze vinograda. Radio je polako, dostojanstveno prikrivajuÊi staraËko babrawe. On je primetio Tunu Ëim je ovaj izaöao iz öumarka. Poznao bi ga po onom neseqaËkom, trgovaËkom hodu, kako gazi

F SADRéAJ

petama i razdaleko, razroko razbacuje vrhove od cipela. A veÊ otvoreno plava uniforma s belim Ñöujtaöimaì i crvena kaËketa odavale su pandura. No Babijan nije zastao ni jedan trenutak. Ni unuËe koje mu je pritrËalo da javi Tunin dolazak nije ga izvelo iz takta. Tek kada je Tuna stigao do vinograda i viknuo: ñ ÑíVaqen Isus, baÊa-Babijane!ì ñ on se ispravi, zakrili dlanom oËi, zagleda se da kao boqe vidi ko ga to pozdravqa, pa, toboûe iznenaðeno, odgovori:

ñ...I Marija, baÊa Tuna! íAjde, íajde, priði bliûe, sad Êu i ja, samo da joö ovu lozicu priveûem.

Tuna ozbiqno obrisa o nogavicu svoj oznojeni dlan, pa se ceremonijalno rukovaöe. Oni su obojica znali o Ëemu je reË, ali niti je Tuna öto rekao niti je Babijan öto odao, ni okom ni pokretom.

ñKoje dobro donosi meni Ëak ovamo ovako slavnu varmeðaöku gospodu?

ñImam s vama, baÊa-Babijane, dosta glavnih riËi! ñ ozbiqno Êe Tuna, a Babijan ga obgrli i povede.

ñE, kad je tako, a mi ajímo unutra!

Proöavöi okop, gde su se slobodno jurcala ûdrebad i telad s uzdignutim repovima, i uöavöi u dvoriöte, Babijan zapovedniËki viknu:

ñ Stipane, pridrûí-der Kusu, baÊí Tuna je doöío, a ti, Mando, donesí-der vina, öuwke i sira i kiselií paprika! ñ U stvari, izliöno je bilo i to, jer Ëim je Ëeqad primetila izdaleka Tunu, pripremila je sve kao obiËno, i sad veÊ stajala sva u pristojnom odstojawu, gotovo s respektom, i poboûno pratila oËima dvojicu staraca a uglas

F SADRéAJ

prizivala Isusa i Mariju. BaÊa Tuna se zadovoqno smeöio i otpozdravqao sve sinove, i snahe i unuËiÊe po wihovim imenima.

Babijan je uveo svoga gosta u gorwu kuÊu, s terasom, i sa dve goleme sobe, koje su se otvarale samo kad gosti naiðu. Na terasi su dreûdale dve rasuöene, pletene foteqe i isti takav, odqusnut, okrugao stoËiÊ na jednoj nesigurnoj nozi. Kad wih dvojica naiðoöe, po terasi se rastrËaöe pijuËuÊi mali, ûuti piliÊi, a kvoËka, kao kakva namrötena i nepoverqiva guvernanta, skoËi na sto veûbajuÊi krilima kao da Êe nekome u oËi poleteti. U grdnoj soburini, Ñsaliì, s belim i praönim podom od Ëamovine, udarala je zaptivena studen pustih odaja. Jedan krevet, sasvim graðanski, garnitura od zelenog ripsa, sto, ogledalo, etaûer, sve politirano, samo je u jednom uglu stajala presa za groûðe, a o klinu do zavese visili su kajasi. Na zidu mati boûja sa sedam maËeva u vidqivom srcu, na spavaÊem stoËiÊu opet mati boûja od porcelana kao u nekoj kapelici, a na stolu lawska, isuöena, öarena uskröwa jaja i belo jagweöce od vate, s crvenom crkvenom zastavicom od papira meðu predwim noûicama.

Tek öto oni sedoöe a zazveckaöe Ëaöe i tawiri. Najmlaða snaha, Manda, unosila je na posluûavniku veliku bukliju mutnog, belog vina, podebelo narezane öunke, sira, luka, paprike i zelenih patlixana u sirÊetu.

ñíVaqen Isus i Marija! ñ stidqivo proöapta Manda, ne skidajuÊi oËiju sa Ëaöa.

ñAmen uvik, Mando! A kako ti je sin, a?

ñPa, fala Bogu, dobro, samo je nevaqan, dida ga razmazio.

F SADRéAJ

ñA ko Êe ako dida neÊe! ñ smeöka se Tuna, a Babijan kao usteûe osmeh i gladi brk. Manda pocrvene, pokaza bele zube, pa na vratima zaöuötaöe wene Ëiste, uötirkane sukwe.

Babijan odmah natoËi, kucnu o Tuninu Ëaöu: ñ íAjdí, prvo u ime boûje! ñ pa poöto obojica iskapiöe, obrisaöe palcem i dlanom brke, prorakoqiöe se i pogledaöe suznim oËima od brzog gutqaja: ñ E, a sad, öta je?

Tuna se tek sad maöi xepa, zavuËe ruku kao da traûi i, drûeÊi poziv u ruci, poËe pre svega sluûbenim tonom:

ñE, pri svega da vam kaûem, baÊa-Babijane, ovo mi je ovdi pridío u ruke sam gospodin Ñveiöpanì, i kaûe: da to odneseö mome baÊa-Babijanu, da ga mlogo pozdraviö i da ga u moje ime pozoveö prikosutra u Ñðileöì. On, kaûe, nikako ne smi valiti. Tako mu kaûi i pozdravi ga mlogo... E, sad izvolíte, pa Ëitajte.

Babijan nije znao maðarski, a Ëitati je uopöte zaboravio, ali on zato najozbiqnije primi komad artije, pa se diûe i viknu: ñ Mando, deder one moje naoËale! ñ Dok je on nasaðivao naoËare, rasklapao, prinosio i udaqavao poziv, Tuni nije mrdnula nijedna crta na licu. On je prekrstio ruke na svome okruglom trbuhu, utisnuo malu bradicu u nabrekli, crveni podvaqak, zagledao se u jelo i Ëekao.

ñE, kad je tako, nije vajde, moram iÊi. A jesu lí ti kazali kakvo Êe biti glasawe?

ñPa biraÊe se dva Ñilnekaì; jedno je racko misto.

ñA ko Êe se birati?

ñZa racko misto su se pogodili Ñveiöpanì i ÑliviËariì, a za maxarsko bi Ñveiöpanì ítio svog

F SADRéAJ

sinovca, onog öto je od PletikosiÊa dobio sto íiqada srebra na ajncu; a liviËari íoÊedu onog mladog Rataja öto je od Fiöera preotío ûenu.

ñ A-a, znam! VidiÊemo, Boûe zdravqa, vidiÊemo... íAjdí, drûí tu öuwku!...

Babijan se drûao kao da neÊe da oda öta Êe on kío raditi, a kao da od wega inaËe zavisi izbor. Meðutim, Tuna je znao da Êe Babijan, stari ÑliviËarì, glasati s opozicijom. No, on je do kraja igrao ulogu diskretnoga, te nije daqe potrzao to pitawe. I sad, poöto se zvaniËni deo svröio, trebalo je preÊi na glavni zadatak, te on zamoli domaÊina da preðu u kuÊu gde Êe se obojica oseÊati svojskije no u ovoj hladnoj, gospodskoj sobi.

Tu, na stolicama sa sediötem od sirka, oko teökog stola pokrivenog muöemom, u blizini bele zemqane peÊi s krevetcem, oslawajuÊi se na posteqe naslagane Ñölingovanimì jastucima do gredica, tu su se oni razbaökarili, pili, jeli, divanili i znojili se.

UveËe je Tunu podigao Stipan u Ëeze, sa svim piliÊima, sirevima i jajima, i odneo ga upravo do kuÊe.

Niko od ukuÊana nije smeo da upita ÑBaÊuì: öta mu je ÑVarmeðaì poruËila ni öta je on naumio. Oni su svi bili ponosni na BaÊinu ÑËestì, i ta wegova uloga u javnim poslovima ostala je za wih viöa misterija o kojoj su i meðu sobom samo öapatom govorili. NajveÊi realista meðu wima, u tom pogledu, Stipan, pomalo je sumwao u korisnost takvih poËasti, ali nije se usudio da tu svoju liËnu misao iskaûe.

BaÊa se drûao joö ozbiqnije i tajanstvenije. Koji put bi samo, ÊuteÊi, poduûe vrteo brkove meðu

F SADRéAJ

prstima, duvao dim preko lule, a to je znaËilo da krupno i vaûno misli. TreÊi dan uveËe tek progovori usred veËere:

ñStipane, ujutru upregni Ëilaöe u karuca sas Ñgalasersamomì. BiÊe posla u Varmeði. PoveöÊemo

ñpa razgleda po zanemeloj porodici ñ i Anicu u varoö!

Anica, devojËica od petnaest godina, sinu od radosti, a ostale ûenske se snuûdiöe.

ñKío öto ti kaûeö, BaÊa! ñ odgovori Stipan i ne trepnuvöi.

Zorom je veÊ cela kuÊa bila na nogama. Stara baka, mati i Manda, pre no öto je starac i ustao, poËeöe da oblaËe Anicu u ugasito, zovine boje, staraËko odelo, Ñruvoì od najfinijeg ötofa. Na sedam dowih öiroka, Ñna jedanaest polaì nabrana i do zemqe duga sukwa, spreda od istog sukna mala keceqica na uglove, tvrd prsluk koji stidqivo neprimetnima Ëini jedva promoqene grudi, marama od svile iste boje, stegnuta pod bradom i navuËena na oËi, oko vrata, na debelom zlatnom lancu, velik biskupski krst, u ruku maramica Ñna karoì, s molitvenikom od slonove kosti na kopËe i s krstom, i u wemu struËak bosiqka. Kad su je udesili, ona se povuËe u ugao i tu, ne miËuÊi se, Ëekaöe dok BaÊa bude gotov. I mada je u duöi bila veoma sreÊna i vesela, ona je izgledala, onako nepomiËno stojeÊi, veoma ûalosno. Vaqda zbog one suprotnosti izmeðu detiweg rumenog lica, joö pqosnatog malog tela i teökog, mraËnog odela kakvo nose i mlade i stare Buwevke.

Stara i snahe posluûivale su i wega bez reËi, po utvrðenom redu. »isto rubqe, stajaÊe odelo od teöke, crne Ëoje, sa srebrnim pucetima, Ëizme do

F SADRéAJ

kolena, okrugao öeöir od sjajnog filca, nikako joö neugnut. Pred kuÊom su nestrpqivo kopkali Ëilaöi, mahali glavama i frskali. To su bili odmorni kowi, velikih i oblih sapi, sjajne dlake, zbog Ëega su i hraweni naizmence zobqu i kukuruzom. Samo su im dugi repovi bili podsavijeni i svezani u Ëvor, a sa Ñkarucaì je davno popucao lak. Na sediöte, uprkos federu i koûi, poloûena su dva nadula, bela jastuka. Pored kola Ëekala je Manda s posluûavnikom na kome je bilo vina, mesa i juËeraöwe sarme. Deda se prihvati, sruËi dve Ëaöe vina ñ mala nije bila gladna ñ pa se Ñprekriûiì, digne Anicu ispod pazuha u kola, a wega ûene poduhvatiöe za laktove, smeötahu ga i uöuökavahu jastuke ispod wega. On samo pruûi ruku preko toËka koju svi poqubiöe, pa mignu Stipanu: ñ íAjdí u ime boûje!

Kola zatandrkaöe, a celo druötvo osta pred kuÊom ne miËuÊi se, s rukom u ruci, dok god oni tamo ne zamakoöe.

Kad su ulazili u varoö, Babijan je uûivao öto se ÑGrceì osvrÊu na grmqavinu toËkova po kaldrmi i gledaju za debelim, gazdaËkim kowima. Zaustavili su se, i bez dogovora, pred ButkoviÊevim Ñbircuzomì. U kowuönici, u nastreönici nasred avlije, veÊ su se isturile neke rude, i iza svakih kola iz öaragqa Ëupkahu seno kowi Joze Boöwaka, Ivana AlagiÊa i ostalih Buwevaca, salaöara, skupötinara. Babijan ih je poznao sve.

Oni su bili sedeli za velikim stolom iznad koga je, pored Isusa i limene reklame Dreherova piva, visila slika Koöutova kako kleËi na krvavom bojiötu, poloûio ruku na srce, okrenuo

F SADRéAJ

ono belo u oku prema nebesima i moli se Bogu ñ i tekst molitve je na slici ñ a oko okvira maðarska trobojka. BaÊe veÊ Ñvruötukujuì paprikaöa i piju vina. Za mawim stolom ÊuÊore povedene Ñdivojkeì, sve mlade, neûne, uska lica, ali i pred wima paprikaö i pivo. Anica ode k wima, a Stipan za treÊi sto, pa, poöto ubrzo izede svoju porciju, vrati se kowima. I Ñdivojkeì se uskoro digoöe, poqubiöe svaka svoga ËiËu u ruku i odoöe, drûeÊi u obe ruke pred sobom molitvenike, na kratku misu od deset minuta i na dugu öetwu tamo-amo pred crkvom.

Babijana doËekaöe svi Ñs reverencijomì koja pripada wegovima Ñdvista lanaca oranice u jednom komaduì. U druötvu je bio i najviöe se Ëuo jedan gospodin, advokat VujeviÊ, koji je morao da se aËi i joö viöe rasteûe reËi kako bi izgledao viöe narodski, ali to je wega stalo muke, jer je veÊ zaboravio gotovo svoj materwi jezik. VujeviÊ je Ñtolkovaoì ÑliviËarskuì politiku: ñ Sve zlo dolazi od BeËa i od Raca, jer zbog wih je velika Ñporcijaì i zbog wih Ñnaöa dica sluûidu soldaËijuì. Race treba izbaciti iz Varmeðe i zvanija, nekí idu u popove, a na wina mista ponamiötati naöu ökulovanu dicu, koja umidu i s narodom i s Maxarijom divaniti. Alí sad joö nekí im bude. I taj Ñw vì kandidat je miran Ëovik, nije od onih Ñpsijuì. Meðutim, o ûupanovom sinovcu ni Ëuti! ÑSvi pravi liviËari glasaÊe za Rataja, jer je kremen Ëovik i dobar katolik. A öto je otío tuðu ûenu? Otío je od »ifuta, pa öta!ì

U deset sati poðoöe svi, siti i gasni, Ñkorporativnoì s VujeviÊem na Ëelu, u Varmeðu. Pred wom je zacrnelo: obrijani i neobrijani

F SADRéAJ

popovi, skoro svi s crvenim postavama, cilindri, redengoti i gazdaËka Ëoha. »im koja hrpa skupötinara naiðe, zadrigli, uparaðeni panduri pred kapijom udaraju o kundake nekih ökqoca, iz kojih joö tane nikad izletelo nije, a ta oruûana parada je naroËito nadimala Babijanovu skupötinarsku svest.

U sali se ponameötaöe u smislu desnice i levice. A sala je bila prostrana i nesravweno sjajnija, ukraöenija i udobnija od mnogih starih skupötina u kojima su se stvarale drûave. Levi zid, u celini, pokrivala je jedna slika, pobeda kod Sente, na kojoj je slikar Ajzenhut zaboravio Monastirlijine Srbe. Na ostalim zidovima reðaju se portreti svih dotadaöwih Ñvelikih ûupanaì, sve u zlatu, svili i kadifi, sa sabqama i sa mamuzama, s monoklima i s Ñpokenbortimaì. Kad su se svi ispozdravqali i smestili u obla sediöta od crvenog somota, uðe veliki ûupan s monoklom u levom oku i s kotletima duû oba uha, i odrûa sveËan drûavniËki govor o znaËaju ove skupötine i o velikim zadacima wenim. Babijan nije niöta razumeo, a nije ga mnogo uzrujavalo ni glumaËko uzbuðewe pojedinih wegovih jednomiöqenika u kaputu, koji su upadali u reË. On je bio zadovoqan. Wega se neposredno nije ticalo niöta. Preölo se i na Ñvicinalnuì ûeleznicu za Palanku, ali poöto öine neÊe seÊi wegovu zemqu, on se igrao pisaqkom i zafrkavao belu artiju koja mu je bila stavqena na raspoloûewe na pultu pred sediötem. Dobro se Ñvruötukaloì, te ga je hvatao san. Mislio je o kuÊi. Da li su isterali prasice na ledinu i da li je ko ostao kod Bilke, koja treba da se oteli? Odjednom nastaje tajac. VujeviÊ je pretio, a ûupan se smeöio,

F SADRéAJ

kao svaki ûupan koji ima veÊinu. Pa onda se poËeöe dizati jedno za drugim. Babijan se prenu, pripazi, Ëu naizmence igen (da), nem (ne), te videÊi da VujeviÊ reËe AlagiÊu na uvo nem, i on mirno saËeka svoje slovo i kuraûno odglasa: nem! Posle je opet doölo do galame. Biralo se. On je isto onako i birao, i wegov kandidat je pao. Posle izbora svi su mislili ÑkuÊiì, veÊ je zvonilo podne, ali doðoöe Ñeventualijaì, interpelacije, politika. Babijanu je bilo dosadno, ali kad se diûe jedan srpski pop i poËe srpski besediti, on se razvedri. Pop je govorio ûestoko protiv vladine naredbe kojom se Ëine smetwe Ñkonfesionalnimì ökolama. Koliko je wegov politiËki mozak dopirao, wemu se sviðao ovaj, jedva jednom, razumqivi govor. I kad je neobrijani pop udario najûuËnije na Ñframasonsko vladino nasiqeì, Babijan, preko Jozinih leða, munu neûno debelog bereökog ûupnika, Blaûu AxiÊa, i namignu zadovoqno: ñ Ovaj racki popa fino divani, a? ñ No obrijani popa je bio viöe disciplinovan, i mada se i wemu sviðao govor drugoga brata u Hristu, on punovaûno diûe Ëupave obrve i öanu:

ñ »uvaj se ÑbizantinËineì!

Babijan nije razumeo reË, ali je razumeo da se ne treba oduöevqavati.

Srpski pop, naravno, nije uspeo. Opozicija je ledeno posmatrala, a s desnice je neko doviknuo: ñ To je zato öto nije izabran za protu! ñ Vladi je izglasano poverewe.

Kad svi ustadoöe da poðu, Tuna pandur se progura do Babijana i pruûi mu ogromni, tvrdi karton s bojadisanim svetim Pavlom, grbom BaËbodroöke ûupanije, i, da ne bi Babijan bio u

F SADRéAJ

neprilici, öanu mu: ñ BaÊa-Babijane, prisvitli vas poziva na Ñgala-ruËakì. PriËekajte, pa poðite s veleËasnim, i oni su pozvati. ñ Babijan manu glavom, kao da se nije oseÊao polaskan i ovim, neöto zakasnelim, pozivom. U wegovim oËima to je baö znaËilo viöe. Jer ûupan redovno, Ñna turnuseì, poziva. I niko ne bude zvat dvaput jedno za drugim. S wim je, dakle, uËiwen izuzetak.

Nepozvani su izlazili prepiruÊi se joö neprestano, ili dogovarajuÊi se gde i u kojoj mehani opet da se naðu. To je, uopöte, najlepöa strana ovih i ovakvih skupötina. Dvadesetak zvanica je zaostalo, koje Êe zajedno preÊi hodnikom u ûupanovo odeqewe. Babijan je hteo da se Ëuje i vidi da je i on tu. Opraötao se glasno od svog druötva, poruËivao Ñdiciì da samo ruËaju kod ButkoviÊa i da ga saËekaju kad se vrati sa ûupanova obeda. Pa onda pristupi popu Blaûi. On je ovde mogao govoriti jedino s wim, s igumanom boðanskim, i s druga dva Srbina advokata, ali su i ovi zaxakali maðarski s ostalima.

ñA i vi na ruËak pozvati, veleËasni?

ñE, Ëuveni su Ñveiöpanskiì ruËkovi!

ñNema divana! Ja sam i proöli put kod wií ruËío ñ uzgred pomiwe Babijan.

Pop Blaûa diûe obrve, dobro zagleda Babijana, pa Êe s nimalo nevinim osmehom:

ñA da ti neÊeö privrnuti virom, kad si u takoj Ñgnodiì?

Babijan, gotovo polaskan, prezrivo odbi:

ñMi se i brez toga poËtivamo!

Po zvanice je doöao sekretar, a na vratima svoga stana doËekao ih je sam ûupan. On ih je uveo u salon i rukovao se redom sa svakim, ÑnalazeÊi za

F SADRéAJ

svakoga po jednu qubaznu reËì. Babijan je oseÊao da se gubi. Bojao se stati i iÊi po parketu kao po ogledalu, a upravo ga je bunilo da gazi po smirnskim Êilimovima. Zatim, uza zidove stajali su ukoËeni panduri, ali praznih ruku. Proöli put su nudili piva i zakuske. »im celo jedno druötvo prione na jelo i piÊe, laköe se Ëovek snaðe u wemu. Uz to ûupan, kad naposletku stiûe do wega, ne samo öto mu stiöte ruku:

ñO, moj baÊa-Babijan! ñ nego se okrete i Ëitavom druötvu objavi s osmehom:

ñOvo je, gospodo, moj najopasniji politiËki protivnik! ñ pa okrenuvöi se opet samom Babijanu, nastavi buwevaËki s maðarskim akcentom:

ñKaûem da ste vi moj najveÊi neprijatel u politiki, a moj najboli prijatel...

ñBoûe saËuvaj... ono jestí... ñ zamuca Babijan uz opötu veselost i pomodri od uzbuðewa. Zatim ûupan uhvati vladinovca poslanika ispod ruke i nastavi raspoloûeno:

ñVous le verrez, il est drÙle, trÈs amusant ce type-l‡! Quel appÈtit de diable!

Pre no öto su seli za sto koji je bio postavqen za dvadeset i dvojicu, Ëim su pojedini potraûili svoja imena, ûupan opet, Ñöarmantno nestaöanì, zamoli Ñvelikog beleûnikaì da svoje mesto ustupi Babijanu, kako bi sedeo do wega. Babijan je zbuweno nazirao neku novu poËast, a kad ga je ûupan zagrlio i posadio kraj sebe na sredinu stola, on se rastopio od sreÊe. »im su arhimandrit i opat, na Ëelu öirokoga stola, blagoslovili nemo trpezu i prekrstili se, stolice ökripnuöe, a öestoro plavih pandura ulegoöe. Jedan je donosio pivo u vitkim, oznojenim Ëaöama, na srebrnom

F SADRéAJ

posluûavniku, dvojica dve ûute kokoöi na belim servijetama, a ostali su delili Ëaöe. éupan mignu, i jedan s kokoökom poðe kod arhimandrita, a drugi kod baÊa-Babijana.

Arhimandrit je Ëitao peötanske novine u kojima se redovno i opöirno referiöe o dvorskim i aristokratskim ruËkovima i o svim novinama u Ñetikecijiì. On se nije zbunio, ali je radoznalo priËekao da vidi Babijana na delu. Uopöte, svi se zagledaöe u wega. Niko ga nije zaûalio. Velika gospoda vole takve öale, a ona mawa su mislila na sebe i uûivala öto Êe neko pre wih turiti prst u vrelu vodu. Babijana nije pomela ova opöta paûwa, niti je on primetio napeti smeh na ustima velikaöa. Wega je samo zaËudila ta ûuta kokoö na servijeti koju mu je pandur podneo s evnuökom, hladnom usluûnoöÊu. Zaöto bar na tepsiji ne unose tu prokletu, kuvanu kokoö? Pa odsudno öËepa viquöku i noû i poËe energiËno da testeriöe batak s posrebrenim krajem. U isti mah prasnu kikot, nemilosrdan, neodoqivi kikot koji je tresao Ëak i popa Blaûu, s bogougodnim trbuhom kao naÊve s kvasnim testom. Babijan tek tada oseti da je kokoö presna. Ubrisa rukavom znoj sa Ëela i uspravi laktove na stolu s dignutim noûem i viquökom kao vojnik pri kapitulaciji, pa se poËe i sam smejati:

ñ E, da se kaûe, gospocka uncutarija! E, baö ste pravi ðavo, prisvitli!

éupan, kome je monokl ispao u nastupu smejawa, obgrli starog salaöara, pa mu, kao detetu, uze obe ruke i, razoruûavöi ih, turi mu u desnicu lopaticu od sedefa na srebrnoj dröci i zahvati iz otvorenog kokoöjeg trbuha ajvara.

F SADRéAJ

ñNe srdi se, baÊa-Babijane, to se tako jede. Namaûi na kruv, pa jedi. To je dobro. To je osobito dobro za stare qude. Tvoja baba bude veËeras vesela!

Mawi qudi su se tek sada smejali, poöto im je odlaknulo, a veÊi su sopötavali da to nisu kokoöi, veÊ ötajerski kopunovi i da se u BeËu Ñserviraì tako u posledwe vreme. Babijanu se baö nije dopadao ajvar, ali ga je jeo, ne zato öto je shvatio wegovo znaËewe nego jer nije znao öta drugo da radi, a, naposletku, ni wemu nije bilo krivo da zasmejava druötvo. I to je neka prisnost i neka slava. PrÊio je pomalo nos, öto je izazivalo smeh, a kad, ohrabren uspehom, diûe praznu Ëaöu piva, sam ûupan mu nasu belog badaËowskog vina:

ñNe pivo, na to se pije samo belo vino!

ñMoûem ja i to! ñ veli Babijan uz opöte veseqe i odobravawe. Svi se kucnuöe s wim.

I tako je iölo i sa ostalim Ñgangovimaì. ÑFogaöì (veliki zubati smuð iz Blatnog jezera) hteo je da seËe popreko, toplu, Ñnatrvenuì pitu s Ñkremomì natakao je na viquöku kao duömana i hteo je da obzine celu, peËewe je izreckao nasitno, mada je imao sve zube, a ûupan ga je u svemu poduËavao, i to mu je Ëinilo neobiËno zadovoqstvo. ñ Ti Êeö, baÊa, doÊi i do ministra i do primasa, pa da nas onda ne Ñblamiraöì. Da vide kakve su naöe gazde! ñ Svi su se neprestano bavili wime, smejali se i zadavali mu ozbiqna pitawa rogobatnim jezikom i s mnogo stranih reËi. On je video da mu se smeju, Ëak je oseÊao i da mu se rugaju, ali tek uvide i to da mu druge nema i, najzad, ipak, on je bio nesumwivi centar cele otmene sofre, a jelo i piÊe bilo je odliËno. Jeo je od svega po dvaput, ispijao sve Ëaöe, male, veÊe, velike, uzane, öiroke, belo

F SADRéAJ

vino, crno vino, burgundac kao topaz, malagu, pa ipak je neprestano pogledao na one kao dlanovi öiroke i plitke Ëaöe s dugim, tankim drökama, s vijugama useËenim kao dijamantom, i Ëekao je da u wima zaöume oni drobni, hitri mehuriÊi. Naposletku zareðaöe panduri, kao posle pozdravnih rafala, s bocama, omotanim u bele servijete, kao da su bolesne, i za tili Ëas zaigraöe u Ëaöama sitni, magloviti vodoskoci, i zamirisa cela prostrana trpezarija uzbudqivim vowem öampawa. Svima se zastakliöe oËi, u svaËijoj glavi minu nejasna uspomena na neki vals, na silne sijalice, na ûenski smeh i na ûenska naga ramena. Samo se baÊa-Babijanu raspoloûi lik tog vraökog piÊa radi. éupan se diûe s monoklom u ukoËenom oku i nazdravi Wegovom Apoötolskom VeliËanstvu. Pri zavrönim reËima zabrujaöe, kroz napreËac raskriqena vrata, Cigani. Eqen, eqen, eqen (ûiveo)! Svi stojeÊi iskapiöe. éupan ustade opet. Monokl joö blistav i nepomiËan, ali drugo oko veÊ slobodnije ûmiri. On zavröi: ñ Da ûivi vlada! ñ pa odmah kucnu o Babijanovu Ëaöu: ñ No, baÊa, da ûivi naöa visoka vlada!

ñ Pa neka ûivi, vlade mora biti te mora!

Svi se smeju, i pop Blaûa se smeje, mada vrti glavom, pa se i on kuca, i on iskapquje. Posle ustaje arhimandrit, i on nazdravqa ûupanu, uzoru svih ûupana, diËnom poglavici naöe male, baËke drûave, kojom on, na sreÊu svih vera i jezika u woj, upravqa tako da, kad bi se Ñoni goreì ugledali na wega ili bar sluöali wegove savete, kad ga, na ogromnu ötetu zemqe, joö nisu uzeli sebi u vladu, ne bi bilo u Ugarskoj ni verskog ni narodnosnog pitawa. Opet eqen, opet ustajawe, kucawe i pijewe

F SADRéAJ

uz pratwu muzike. Najzad se opet diûe ûupan, ali mu monokl zaigra i usred besede iskliznu. On nazdravi Babijanu, Ëestitom Buwevcu i patrioti, diki salaöara i skupötinara, koji se isto toliko brine za Varmeðu koliko i za svoje wive. ñ Za mene kaûu protivnici da sam partizan i aristokrat. Eto vidite kako ja postupam s opozicionarima i sa seqacima. ñ Pa se okrete tronutome Babijanu buwevaËkim reËima: ñ Babijan, ja tebe mlogo volim, tebi dopuötam da mi kaûeö ti. Servus, baÊa, ali brez qubqewe! ñ U opötem polupijanom, poluöaqivom i poluganutom raspoloûewu, Babijan je samo brisao oËi i mucao:

ñI tebe je buwevaËko mliko odojilo. Krv nije voda!...

U tom je proöao ruËak. Druötvo se joö jednom nasmejalo Babijanu, koji se stresao od kiselog ananasa, pa ga obiberisao, jer, kaûe, on tako i diwe jede. Pa panduri unesoöe velik pozlaÊen Ëorbaluk s vodom i ubrusom i Ëaöe sa mlakom, neslaðenom limunadom pored ovalnog, srebrnog umivaonika. Kad Babijan ugleda bolu s vodom, on se uûasnu:

ñPrisvitli, zar vode posli svega ovog? Nikad ni dovika!

ñTo je da prste opereö, baÊa!

Ali baÊa zamoËi obe ûuqave, rutave öake, izbrËka svu vodu, poprska sve oko sebe i ubrisa se o stolwak pa zagladi brke:

ñ E, to je veÊ niöto!

Ali kad mu prinesoöe Ëaöu, on lukavo mignu na ûupana:

ñ E, neÊe baÊa dvared. Jedared sam popio, viöe ajak! ñ i nikako nije hteo da promuÊka usta. ñ A da öta Êe ondak vino?

F SADRéAJ